- Poruka
- 26.127
Čitajući temu o babi koja je ošišala unuče, setila sam se koliko sam bila striktna u nekim pravilima koje sam postavila kada su moja deca bila mala.
Prvo pravilo je da na njih niko ne sme da podigne ruku, pa ni pljeskanje po dupetu nije dolazilo u obzir.
Svekar se sablaznio, jer zaboga, kako njemu neko nešto može da zabrani jer je to njegovo unuče (kao da mu ga je opština dodelila, a ne ja rodila) ali bilo je - prihvati ili drži ostav. Srećom, unuk je bio dobro i mirno dete, k'o saksija - gde ga staviš, tu ga nađeš, pa nije ni dolazio u iskušenje.
Drugo pravilo je - levoruk je. Nemoj da se desilo da mu je neko bojicu prebacio u desnu ruku!
Auuu tu sam bila dočekana kao da je zločin biti levoruk ali opet - prihvati ili ostav!
Da li ste vi dolazili u slične situacije, neprilike ili sam samo ja malo - šlbl?
Prvo pravilo je da na njih niko ne sme da podigne ruku, pa ni pljeskanje po dupetu nije dolazilo u obzir.
Svekar se sablaznio, jer zaboga, kako njemu neko nešto može da zabrani jer je to njegovo unuče (kao da mu ga je opština dodelila, a ne ja rodila) ali bilo je - prihvati ili drži ostav. Srećom, unuk je bio dobro i mirno dete, k'o saksija - gde ga staviš, tu ga nađeš, pa nije ni dolazio u iskušenje.
Drugo pravilo je - levoruk je. Nemoj da se desilo da mu je neko bojicu prebacio u desnu ruku!
Auuu tu sam bila dočekana kao da je zločin biti levoruk ali opet - prihvati ili ostav!
Da li ste vi dolazili u slične situacije, neprilike ili sam samo ja malo - šlbl?
