Meni, katkad, blagu depresiju izaziva nedostatak vremena za bilo šta, pa i za gledanje filmova. Mislim da je glupo i iritirajuće svaki čas stavljati pauzu, te stoga retko filmove i gledam. ( 'ebla me moja teorija da pampers nije dobar i da su mnogo bolje pamučne pelene - najveći deo dana provedem u presvlačenju bebe, prostiranju, skupljanju i peglanju pelena. Ali ne odustajem, zaista mislim da je ispravno tako. Na kraju krajeva, što reče jedan stariji ali vrlo pametan čovek- de si bre video novine koje, kao i sve druge, piju vodu, a nisu mokre? )
A ova hipoteza da bilo koji film izaziva depresiju... gluuuupooooo. Ja znam da se klinci poistovećuju sa junacima iz filmova, i ja sam to radila. Deca žale što film ili crtać nije stvarnost, a ne odrasli ljudi. Pa, ako baš ne mogu da postave crtu izmedju snimljenog filma, fikcije i stvarnosti, onda ko ih tera da gledaju. Šta će kraj Morave kad ne umeju da plivaju?
(hocu i ja jednog takvog 
)
