Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 14.107
Ова тема је већ била на крстарици (овдје) али је брзо замрла, па да покушамо поново.
Авари, иако о њима имамо подоста сачуваних списа, то је углавном парцијално и остају и даље загонетан народ. Ко су били, поријекло, какви су били односи са Словенима, и у коначници колико су имали учешћа у нашој етногенези?
Појавили су се ниоткуда, неки извори их помињу у V.вијеку, но византински писци се њима баве од половине VI.вијека, посебно од године 567-8. када су сишли у Панонију, постали одмах битан фактор, моћан народ и сила која ће подобро уздрмати и саме темеље царства, наредна два вијека ће бити доминантна војна и политичка сила на овим просторима, да би баш како су се и појавили након пораза од Франака крајем VIII.вијека напрасно нестали са историјске сцене и након 811-е губи им се сваки траг. Гдје су нестали? Да ли су се стопили у друге народе и дали допринос у њиховој етногенези?
Ко су били Авари?
Око поријекла код историчара немамо усаглашен став. Српска историографија се бавила овим народом, сви историчари који су се бавили старијом српском историјом неголико страница бјеше посвећено овом народу. Свакако је вриједна књига Јована Ковачевића Аварски каганат, а занимљива је и сажетија публикација
Avari osvrt na njihovu etnogenezu i povijest.
Владимир Ћоровић у књизи Историја српског народа (стр.12) пише;
Теофилакт Симоката у свом дјелу The History of Theophylact Simocatta (енглески пријевод) заиста пише;
Енглески историчар Мајкл Витби који је изучавао дјело Симокате то оспорава
Јован Ковачевић у поменутом дјелу се такође ослања
на Симокату. Остаје нејасно поријекло Авара. Оно што је извјесно је да их је невоља, завада са турским каганом који су тада били надмоћнији натјерала у бијег и да се настане у Панонији.
Какви су односи Авара и Словена по доласку у Илирик?
Словени који су упадали у Илирик и прије доласка овог народа, по доласку Авара јесу били овисни од овог народа. Е сад да ли и подјармљени и колико.
Тибор Живковић у књизи Словени и Ромеји (стр.54.) пише:
Збрку је унио и Константин VII. Порфирогенит који у дјелу De Administrando Imperio у поглављу 29
изједначава Аваре и Словене.
Тибор Живковић, који се овим дјелом на нашим просторима најтемељитије бавио, у свом дјелу Изгубљени извор Константина Порфирогенита
тражи одговор зашто Коста то чини када могући извори, савременици Авара (Прокопије, Менандар Протектор, Агатија, Теофилакт Симоката) који су у Костино вријеме већ нестали са историјске сцене, јасно разликују Аваре и Словене. И ту би се могли осврнути зашто Коста изједначава Аваре и Словене?
За нас су Авари важни јер су имали утицаја на процесе на нашем простору, врло могуће и у нашој етногенези, и није лоше да се која о њима напише и допише.
Авари, иако о њима имамо подоста сачуваних списа, то је углавном парцијално и остају и даље загонетан народ. Ко су били, поријекло, какви су били односи са Словенима, и у коначници колико су имали учешћа у нашој етногенези?
Појавили су се ниоткуда, неки извори их помињу у V.вијеку, но византински писци се њима баве од половине VI.вијека, посебно од године 567-8. када су сишли у Панонију, постали одмах битан фактор, моћан народ и сила која ће подобро уздрмати и саме темеље царства, наредна два вијека ће бити доминантна војна и политичка сила на овим просторима, да би баш како су се и појавили након пораза од Франака крајем VIII.вијека напрасно нестали са историјске сцене и након 811-е губи им се сваки траг. Гдје су нестали? Да ли су се стопили у друге народе и дали допринос у њиховој етногенези?
Ко су били Авари?
Око поријекла код историчара немамо усаглашен став. Српска историографија се бавила овим народом, сви историчари који су се бавили старијом српском историјом неголико страница бјеше посвећено овом народу. Свакако је вриједна књига Јована Ковачевића Аварски каганат, а занимљива је и сажетија публикација
Avari osvrt na njihovu etnogenezu i povijest.
Владимир Ћоровић у књизи Историја српског народа (стр.12) пише;
и иако се ограђује да је то мишљење Теофилакта Симокате, доста је прихваћено мишљење да су Авари Хуни.У то време долази на византиске границе још једно ново азиско племе које ће неколико векова бити једно од најважнијих у хисторији средње Европе. То су Авари или Обри. Турско-татарског порекла они су раније становали негде иза Касписког Мора. Обликом, бојом лица и обичајима они су толико блиски Хунима, да их многи од старијих писаца или потпуно мешају или свесно идентификују с њима. Један византиски писац, Теофилакт Симоката, који има најбоља обавештења о њима, тврди, да они и јесу уствари Хуни, а да су аварско име узели од славног и чувеног племена Авара, да би тим именом створили себи већи углед.
Теофилакт Симоката у свом дјелу The History of Theophylact Simocatta (енглески пријевод) заиста пише;
да ови људи (Авари) јесу Хуни, и у наставку дјела их понекад зове Хунима.(3. 1) Now, as I begin to weave the web of history and make a record of barbarian wars, I will first mention the action against the Avars, because of the close proximity of the events and of the appropriateness of the arrangement.16
(2) Numerous, then, were the violent deeds which they impetuously ventured at that time. These people are Huns, who dwell beside the Ister, a most untrustworthy and insatiable nation among those who live as nomads.17
(3) These people sent an embassy to the emperor Maurice, not least because they had come into possession of the greatest township; this was named Sirmium and was a most famous city, of great renown and repute among the Romans who inhabit Europe.
Енглески историчар Мајкл Витби који је изучавао дјело Симокате то оспорава
указујући да Авари нису били Хуни и да би Симоката то требао знати из расправе о њиховом поријеклу, наводећи и извор.17 For the Avar reputation for greed and deceit, cf. Maurice, Strategicon xi. 2. 16-20. The Avars were not Huns, as Theophylact should have known from his discussion of their origins (vii. 7. 13-8. 5). Literary authors like Theophylact self-consciously disregarded precise designations, and tended to call all nomads by classical names such as Getae (iii. 4. 7, of the Slavs) or Scyths (iv. 10. 1, of the Turks), or by the more recent but still respectable general term of Huns (cf. i. 8. 5, of the Turks).
Јован Ковачевић у поменутом дјелу се такође ослања
на Симокату. Остаје нејасно поријекло Авара. Оно што је извјесно је да их је невоља, завада са турским каганом који су тада били надмоћнији натјерала у бијег и да се настане у Панонији.
Какви су односи Авара и Словена по доласку у Илирик?
Словени који су упадали у Илирик и прије доласка овог народа, по доласку Авара јесу били овисни од овог народа. Е сад да ли и подјармљени и колико.
Тибор Живковић у књизи Словени и Ромеји (стр.54.) пише:
Ту се опет ослања на Симокату који пише;Од тренутка доласка Авара у Панонију, па све до 578. године, нема података o било каквим словенским упадима у Илирик. Ово мирно раздобљеу односима Словена и Византије, може се објаснити управо појавом Авара. Панонски Словени, за које смо утврдили да су у ранијим деценијама били управо они који су пустошили по Илирику више нису независни и покорени су од Авара
међутим и тај дио поменути Витби оспорава указавши(6) Therefore the agreement seemed to have been somewhat revived, and warfare accepted an armistice. After a brief moment of time the wellbeing of the peace was adulterated, and once again the tribe of the Avars attacked the Romans, not openly, however, but in a rather knavish and crafty manner. (7. 1) For the Avars let loose the nation of the Sclavenes (33) who ravaged very many areas of the Roman territory suddenly invaded like lightning as far as the Walls named Long, and wrought great slaughter on their captives.
да Симоката вјероватно претјерује у обиму контроле Авара над Словенима.33 Theophylact has probably exaggerated the extent of Avar control over the Slavs (Sclavenes), the collective name for the primitive forest- and riverside-dwellers who had spread along most of the Danube frontier by the mid-6th c. The Slavs along the upper Danube, in the vicinity of the Avar homeland of Pannonia, were probably under Avar control, but along the lower Danube the Slavs were still much more independent, and might indeed have invaded the Roman empire in order to escape from the encroaching threat of Avar control. John of Ephesus, vi. 25, records that the Slavs had ravaged much of the Balkans from 578 onwards, and had by 584 started to settle in the deserted countryside.
Збрку је унио и Константин VII. Порфирогенит који у дјелу De Administrando Imperio у поглављу 29
изједначава Аваре и Словене.
Тибор Живковић, који се овим дјелом на нашим просторима најтемељитије бавио, у свом дјелу Изгубљени извор Константина Порфирогенита
тражи одговор зашто Коста то чини када могући извори, савременици Авара (Прокопије, Менандар Протектор, Агатија, Теофилакт Симоката) који су у Костино вријеме већ нестали са историјске сцене, јасно разликују Аваре и Словене. И ту би се могли осврнути зашто Коста изједначава Аваре и Словене?
За нас су Авари важни јер су имали утицаја на процесе на нашем простору, врло могуће и у нашој етногенези, и није лоше да се која о њима напише и допише.