Радикалне реформе ЕУ

[Гамбино]

Да би Европска унија постала ефикаснија и могла да функционише слично као Сједињене Америчке Државе, било би потребно спровести бројне реформе. Ево кључних области које би могле допринети повећању ефикасности ЕУ.
То смо видели и на примеру украјинског рата, где је ЕУ радила у корист своје штете, а посебно на штету других европских држава које нису чланице ЕУ и које су најгоре прошле, јер нису добиле финансијску помоћ, док су С.А.Д., Русија и Кина профитирале.

Аргументи за прихватање свих заинтересованих европских држава​

1. Убрзање интеграције и стабилности на континенту: Пријем свих земаља које географски и културолошки припадају Европи, укључујући Балкан, могао би да смањи напетости, подстакне економски развој и стабилизује политичке односе међу државама које су раније имале сукобе.
2. Пример САД-а: Ако бисмо повукли паралелу, било би незамисливо да неке државе на територији САД чекају „у реду“ да постану чланице. Принцип приступања свих који испуњавају основне стандарде и који су вољни да раде на својој економској и институционалној стабилности могао би бити јасан сигнал да ЕУ стоји иза својих вредности и принципа интеграције.
3. Решавање спорних питања унутар ЕУ: Са широм унијом која укључује цео Балкан, ЕУ би могла решавати спорна питања на демократски начин, кроз заједничке институције, а не путем преговора пред улазак, који често зависе од различитих интереса појединачних држава чланица. Такав приступ би допринео солидарности и изградњи заједничког идентитета унутар Уније.
4. Јачање европског идентитета и легитимитета ЕУ: Примањем свих заинтересованих држава које желе да приступе, ЕУ би показала посвећеност европском јединству и солидарности, што би подстакло већу подршку европским институцијама међу грађанима.

1. Јачање политичке интеграције и усклађивање политика
Снажнија централна власт: Слично као у САД-у, где савезна влада има јасно дефинисана овлашћења у многим областима, ЕУ би морала да учини своје централне институције ефикаснијим и да им додели већа овлашћења у критичним областима (попут спољне политике, миграција и безбедности).
Јединствен глас у спољној политици: САД води јединствену спољну политику, док ЕУ често има различите ставове због интереса држава чланица. ЕУ би могла да формира ефикаснију заједничку дипломатску службу и оснажи улогу високог представника за спољну политику како би ефикасније деловала на глобалној сцени.
Већи степен фискалне интеграције: Постојање фискалних правила за све државе чланице омогућило би ефикасније реаговање на економске кризе и смањило разлике међу земљама, слично као у САД где савезна влада има кључну улогу у управљању фискалном политиком на нивоу државе.
2. Поједностављење административне структуре и доношења одлука
Поједностављење законодавног процеса: ЕУ има сложен законодавни процес који укључује Европски парламент, Европску комисију и Савет ЕУ, што може успорити доношење одлука. Усвајање једноставнијег модела доношења одлука могло би омогућити брже доношење политика, слично као у САД-у.
Ефикаснији буџетски процес: Европски буџет је ограничен и захтева консензус међу чланицама, што може бити дуготрајан процес. ЕУ би могла успоставити флексибилнији буџетски систем како би се средства брже распоређивала према потребама чланица.
3. Усклађивање економске и пореске политике
Пореска хармонизација: Различите пореске стопе међу чланицама стварају неједнакост и отежавају функционисање јединственог тржишта. Увођењем основног оквира за порезе (на корпоративни приход, ПДВ и друге главне категорије), ЕУ би могла смањити непожељну конкуренцију међу чланицама и побољшати јединствено тржиште.
Јединствена монетарна политика за све државе чланице: Док еврозона има заједничку монетарну политику кроз Европску централну банку, земље које нису чланице еврозоне имају своје валуте. Увођење јединствене валуте широм ЕУ могло би донети стабилност и једноставност пословања.
4. Унапређење одбрамбене и безбедносне политике
Заједничка одбрамбена сила: ЕУ нема заједничку војску и ослања се на НАТО за безбедносне изазове. Формирање европске одбрамбене уније или заједничке војске оснажило би ЕУ као геополитичког играча и смањило зависност од САД-а.
Координација обавештајних служби и унутрашње безбедности: Боља сарадња и размена обавештајних података међу чланицама допринела би ефикаснијем одговору на заједничке безбедносне изазове, попут тероризма и организованог криминала.
5. Јединствена миграциона и азилантска политика
Централизован приступ миграцији и азилу: ЕУ би могла успоставити централизоване процедуре за миграцију и азил који би били исти за све чланице. Тиме би се смањио притисак на земље на спољним границама ЕУ, попут Италије и Грчке, и успоставила правична расподела одговорности међу државама чланицама.
6. Унапређење система образовања и истраживања
Јединствени оквир за образовање: Увођењем заједничких стандарда у образовању, ЕУ би могла ускладити квалификације и обезбедити једнак приступ знању и вештинама широм уније. То би повећало мобилност и конкурентност европске радне снаге, слично америчком образовном систему.
Повећање улагања у истраживање и развој: Већи заједнички буџет за науку и технологију омогућио би европским истраживачима и предузећима да брже напредују и постану конкурентнији на глобалном нивоу.
7. Повећање демократског легитимитета
Директан избор за челнике ЕУ: Слично као што САД има председника, ЕУ би могла да уведе избор за председника Европске комисије или неку форму директног избора челника ЕУ. То би ојачало осећај демократске укључености и поверење грађана у ЕУ.
Повећање транспарентности у раду ЕУ институција: Отворени процеси и боље комуницирање одлука европских институција повећали би поверење грађана и унапредили осећај припадности ЕУ.
Реформе које би приближиле ЕУ ефикасности САД-а захтевале би промену у начину на који ЕУ функционише и већу спремност чланица да деле суверенитет и сарађују на кључним питањима. Међутим, ове реформе би могле створити ефикаснију и конкурентнију ЕУ, способну да одговори на савремене глобалне изазове.

 

[Гамбино]

Европско одбацивање ''америчких вредности'' које гуше економски напредак Европе.
Као што постоји много позитивних процеса које требамо копирати од Америке, постоје и негативни које морамо одбацити.

Питање вредности у Европској унији постаје све комплексније због све веће културне и идеолошке разноликости. Доласком миграната из различитих средина, ЕУ се суочава с потребом балансирања традиционалних европских вредности са савременим либералним ставовима, као и са вредностима које нове заједнице уносе са собом. У том контексту, многи сматрају да би ЕУ могла да развије посебан приступ, који не мора да следи амерички либерални модел, али који такође не одбацује достигнућа модерне Европе.

1. Европа и либерализам: Баланс између традиције и савремених права​

Уместо копирања америчког приступа питањима као што су ЛГБТ права или појам рода, Европа може изабрати своју, прилагођену верзију либерализма који узима у обзир културну историју и разноликост становништва. Либерализам је Европи донео многе користи у смислу индивидуалних права, толеранције и слободе изражавања, али приступ тим питањима не мора бити исти као у САД-у, где се одређени концепти могу схватити на радикалнији начин.

2. Вредности које би ЕУ требало да сачува и развија​

• Секуларност и слобода вероисповести: Европа је кроз историју прошла процес одвајања државе и цркве и треба задржати секуларни модел друштва који омогућава слободу вероисповести, али и гарантује да ниједна верска група не утиче на јавне институције и законе.
• Достојанство и права појединца: Основна људска права и достојанство треба да остану централне вредности. То укључује поштовање приватности, права на лични избор, као и разумно балансирање између индивидуалних слобода и друштвених вредности.
• Социјална правда и солидарност: Европа има дугу традицију социјалне правде и солидарности кроз социјалне системе који штите права радника, пружају здравствено осигурање и социјалну помоћ. Ово су европске вредности које треба чувати и јачати.
• Породица и друштвена кохезија: Мада Европа подржава појединце у њиховим различитим животним изборима, вредност породице као основне друштвене јединице остаје важна. То не значи ограничавање права појединаца, већ уравнотежено промовисање породичних вредности које уједињују друштво.

3. Нове вредности које би ЕУ могла да усвоји или ревидира​

• Флексибилнији приступ културној разноликости: С обзиром на то да се све више народа из различитих културних, религијских и традиционалних средина досељава у ЕУ, треба развити модел који омогућава интеграцију уз поштовање разлика. Ово значи јачање међусобног разумевања и укључивање различитих заједница у друштво без наметања једностраних вредности.
• Поштовање граница између јавног и приватног живота: Европа може прихватити либералне вредности у смислу личних слобода, али може избећи екстремно наметање ставова у јавном простору. То би значило да се промоција различитих права не спроводи радикалним методама, већ на начин који поштује различитости и осећања свих група.
• Дебата и критичко промишљање о савременим друштвеним питањима: ЕУ може створити простор за слободну и критичку дебату о комплексним питањима попут рода, миграција и културних разлика, где ће све стране бити уважене и где ће се тражити балансирано решење.

Закључак​

Европа може задржати своје корене у традицији толеранције, поштовања људских права и социјалне правде, али треба да развије свој пут према вредностима који ће укључивати културну разноликост и тежити консензусу. Уместо копирања америчког либерализма, европски модел би могао да буде мање идеолошки, а више прагматичан, усредсређен на грађење друштва које поштује различите погледе, али инсистира на узајамном поштовању, јединству и заједничком напретку.

 

[Umri_muski]

 

[canavaro]

izvor?
chatgpt?

 

[SajaBg]

Sve je to jasno, samo EU nije načisto šta želi sa balkanom. Da li im trebamo kao član ili kao kolonija. Ameri imaju Meksiko na svojoj granici, to je neprocenjiv resurs jer u blizini imaš i korpu za otpatke, prljave tehnologije i jeftinu radnu snagu. Pa da bi u Americi bilo zeleno, kod ovih će da bude crno. Sad Evropa kopira taj isti model i to je dil koji je napravljen sa našim predsednikom. Bukvalno smo se sahranili što nismo ušli u EU kad je trebalo, u turi zajedno sa Hrvatskom. Posle toga su zatvorena vrata. Hvala tadašnjem predsedniku Tadiću što je prespavao taj period, totalnoj dijaboli koja je ikada hodala zemljom.

 

[V.M.Dokolenko]

Да би Европска унија постала ефикаснија и могла да функционише слично као Сједињене Америчке Државе, било би потребно спровести бројне реформе. Ево кључних области које би могле допринети повећању ефикасности ЕУ.
То смо видели и на примеру украјинског рата, где је ЕУ радила у корист своје штете, а посебно на штету других европских држава које нису чланице ЕУ и које су најгоре прошле, јер нису добиле финансијску помоћ, док су С.А.Д., Русија и Кина профитирале.

Аргументи за прихватање свих заинтересованих европских држава​

1. Убрзање интеграције и стабилности на континенту: Пријем свих земаља које географски и културолошки припадају Европи, укључујући Балкан, могао би да смањи напетости, подстакне економски развој и стабилизује политичке односе међу државама које су раније имале сукобе.
2. Пример САД-а: Ако бисмо повукли паралелу, било би незамисливо да неке државе на територији САД чекају „у реду“ да постану чланице. Принцип приступања свих који испуњавају основне стандарде и који су вољни да раде на својој економској и институционалној стабилности могао би бити јасан сигнал да ЕУ стоји иза својих вредности и принципа интеграције.
3. Решавање спорних питања унутар ЕУ: Са широм унијом која укључује цео Балкан, ЕУ би могла решавати спорна питања на демократски начин, кроз заједничке институције, а не путем преговора пред улазак, који често зависе од различитих интереса појединачних држава чланица. Такав приступ би допринео солидарности и изградњи заједничког идентитета унутар Уније.
4. Јачање европског идентитета и легитимитета ЕУ: Примањем свих заинтересованих држава које желе да приступе, ЕУ би показала посвећеност европском јединству и солидарности, што би подстакло већу подршку европским институцијама међу грађанима.

1. Јачање политичке интеграције и усклађивање политика
Снажнија централна власт: Слично као у САД-у, где савезна влада има јасно дефинисана овлашћења у многим областима, ЕУ би морала да учини своје централне институције ефикаснијим и да им додели већа овлашћења у критичним областима (попут спољне политике, миграција и безбедности).
Јединствен глас у спољној политици: САД води јединствену спољну политику, док ЕУ често има различите ставове због интереса држава чланица. ЕУ би могла да формира ефикаснију заједничку дипломатску службу и оснажи улогу високог представника за спољну политику како би ефикасније деловала на глобалној сцени.
Већи степен фискалне интеграције: Постојање фискалних правила за све државе чланице омогућило би ефикасније реаговање на економске кризе и смањило разлике међу земљама, слично као у САД где савезна влада има кључну улогу у управљању фискалном политиком на нивоу државе.
2. Поједностављење административне структуре и доношења одлука
Поједностављење законодавног процеса: ЕУ има сложен законодавни процес који укључује Европски парламент, Европску комисију и Савет ЕУ, што може успорити доношење одлука. Усвајање једноставнијег модела доношења одлука могло би омогућити брже доношење политика, слично као у САД-у.
Ефикаснији буџетски процес: Европски буџет је ограничен и захтева консензус међу чланицама, што може бити дуготрајан процес. ЕУ би могла успоставити флексибилнији буџетски систем како би се средства брже распоређивала према потребама чланица.
3. Усклађивање економске и пореске политике
Пореска хармонизација: Различите пореске стопе међу чланицама стварају неједнакост и отежавају функционисање јединственог тржишта. Увођењем основног оквира за порезе (на корпоративни приход, ПДВ и друге главне категорије), ЕУ би могла смањити непожељну конкуренцију међу чланицама и побољшати јединствено тржиште.
Јединствена монетарна политика за све државе чланице: Док еврозона има заједничку монетарну политику кроз Европску централну банку, земље које нису чланице еврозоне имају своје валуте. Увођење јединствене валуте широм ЕУ могло би донети стабилност и једноставност пословања.
4. Унапређење одбрамбене и безбедносне политике
Заједничка одбрамбена сила: ЕУ нема заједничку војску и ослања се на НАТО за безбедносне изазове. Формирање европске одбрамбене уније или заједничке војске оснажило би ЕУ као геополитичког играча и смањило зависност од САД-а.
Координација обавештајних служби и унутрашње безбедности: Боља сарадња и размена обавештајних података међу чланицама допринела би ефикаснијем одговору на заједничке безбедносне изазове, попут тероризма и организованог криминала.
5. Јединствена миграциона и азилантска политика
Централизован приступ миграцији и азилу: ЕУ би могла успоставити централизоване процедуре за миграцију и азил који би били исти за све чланице. Тиме би се смањио притисак на земље на спољним границама ЕУ, попут Италије и Грчке, и успоставила правична расподела одговорности међу државама чланицама.
6. Унапређење система образовања и истраживања
Јединствени оквир за образовање: Увођењем заједничких стандарда у образовању, ЕУ би могла ускладити квалификације и обезбедити једнак приступ знању и вештинама широм уније. То би повећало мобилност и конкурентност европске радне снаге, слично америчком образовном систему.
Повећање улагања у истраживање и развој: Већи заједнички буџет за науку и технологију омогућио би европским истраживачима и предузећима да брже напредују и постану конкурентнији на глобалном нивоу.
7. Повећање демократског легитимитета
Директан избор за челнике ЕУ: Слично као што САД има председника, ЕУ би могла да уведе избор за председника Европске комисије или неку форму директног избора челника ЕУ. То би ојачало осећај демократске укључености и поверење грађана у ЕУ.
Повећање транспарентности у раду ЕУ институција: Отворени процеси и боље комуницирање одлука европских институција повећали би поверење грађана и унапредили осећај припадности ЕУ.
Реформе које би приближиле ЕУ ефикасности САД-а захтевале би промену у начину на који ЕУ функционише и већу спремност чланица да деле суверенитет и сарађују на кључним питањима. Међутим, ове реформе би могле створити ефикаснију и конкурентнију ЕУ, способну да одговори на савремене глобалне изазове.

Long lajf to juropejan Junijon.

 

[Гамбино]

Sve je to jasno, samo EU nije načisto šta želi sa balkanom. Da li im trebamo kao član ili kao kolonija. Ameri imaju Meksiko na svojoj granici, to je neprocenjiv resurs jer u blizini imaš i korpu za otpatke, prljave tehnologije i jeftinu radnu snagu. Pa da bi u Americi bilo zeleno, kod ovih će da bude crno. Sad Evropa kopira taj isti model i to je dil koji je napravljen sa našim predsednikom. Bukvalno smo se sahranili što nismo ušli u EU kad je trebalo, u turi zajedno sa Hrvatskom. Posle toga su zatvorena vrata. Hvala tadašnjem predsedniku Tadiću što je prespavao taj period, totalnoj dijaboli koja je ikada hodala zemljom.

Нисам знао да смо толико богати ресурсима да можемо бити колонија ЕУ, без обзира што су неке позиције заузели Кинези и Руси, па у том смислу можемо рећи да смо и њихова колонија.
Значи мала Србија храни цео свет, све силе овог света и зато је немогуће да економски напредујемо и пратимо развијени свет.

Поприлично комунистичка теза. Ћута се слаже са тобом у потпуности.

 

[38imak]

Najbitnija stvar je zajednicka monetarna politika za sve.

Bez toga bi npr. Italija propala od tih njihovih stampaca para.

Od kljucne je vaznosti zabraniti drzavama da vode monetarnu politiku, i time ogranicavaju suverenitet svojih gradjana.

To je broj jedan stvar za slobodu i standard pojedinca u drustvu- da njegova nacionalna Centralna banka ne moze da vodi monetarnu politiku; ako stavimo po strani policiju i vojsku koje su posebna prica.

Dalje je potrebno ukidanje administracije i regulacija.

Fiskalna politika da se ujednacava, da, ali ne na racun nekih regiona koji imaju odgovornije vlasti.

U banditskim vlastima poput madjarskih i srpskih, da naravno, drzati im po jednog nadredjenog za svaki segment fiskalne politike sledecih 40 godina, koji ima pravo da blokira svaku idiotsku fiskalnu odluku tih banditskih vlasti i Sluzba koji pljackaju svoj narod. Tehnokratija apsolutno ima najvise smisla u fiskalnoj politici kod banditskih vlasti. Banditske vlasti nemaju nikakav legitimitet da rade sa privatnim parama i svojinom koju otmu sta hoce, ma koliko da su namestili da imaju vecinu u narodu.

Te fore da je 'suverenost' gradjana kada njihova banditska vlast radi sa budzetom i crnim fondovima sta hoce, sa parama koje otima od njih, su SF price za besmislicare i ostale srpsko-nacionalisticke FSB pravnike

 

[Propki]

Зашто бисмо се бавили реформама неке организације која не само да се понаша као нека баба и слуша све што јој син који живи преко баре каже, него нас још и за*ебава већ 20 и кусур година?

 

[Гамбино]

Зашто бисмо се бавили реформама неке организације која не само да се понаша као нека баба и слуша све што јој син који живи преко баре каже, него нас још и за*ебава већ 20 и кусур година?

ЕУ се понаша неодговорно то стоји, али Србија је још гора, са својим системом корупције и лоповлука.
Кад престигнемо ЕУ, онда можемо да их одје%емо.

 

[Propki]

ЕУ се понаша неодговорно то стоји, али Србија је још гора, са својим системом корупције и лоповлука.
Кад престигнемо ЕУ, онда можемо да их одје%емо.

Да смо независна држава можда би и могли да поредимо, али колонија не може да буде боља од колонизатора. Зато је и колонизована. А да их од*ебемо можемо врло лако, али је и ту предуслов да нисмо колонија.

 

[SajaBg]

Нисам знао да смо толико богати ресурсима да можемо бити колонија ЕУ

Možemo itekako. Razni načini tu postoje. Recimo da se otvaraju rudnici i druga prljava industrija. Pa kod nas ostane zagađanje i otpad, a sve što je vredno ide za EU. Što bi recimo neki nemac otvorio prljavi rudnik kod sebe u kraju ako može u komšiluku? Dovoljno je blizu da im troškovi transporta neće biti veliki a nemaju problem sa zagađanjem.

, без обзира што су неке позиције заузели Кинези и Руси, па у том смислу можемо рећи да смо и њихова колонија.

Upravo tako. To je suština politike sedenja na više stolica. Ko kog dođe ovde u posetu, uvali nam nešto. Ili neke njihove proizvode, ili neku fabriku/rudnik, obično neke prljave tehnologije. Jesi video neki bilateralni susret našeg predsednika da je ugovorio neki izvozni posao za našu privredu? Ja nisam.

 

[Гамбино]

Да смо независна држава можда би и могли да поредимо, али колонија не може да буде боља од колонизатора. Зато је и колонизована. А да их од*ебемо можемо врло лако, али је и ту предуслов да нисмо колонија.

То је домаћи политички и комунистички наратив и изговор, како би домаћи политичари могли да замажу очи грађанима и како би несметано могли да наставе са пљачкањем државе и народа и да одржавају овај систем корупције, лоповлука и криминала.

Србија је једна мала и ресурсима сиромашна држава да би била колонија једној тако великој унији европских држава.
То је као када би Црна Трава била колонија Србији.

И на крају долазимо до питања, зашто смо само ми колонија ? Зашто Бугарска није колонија ? Осим ако ти ниси и ''представник Бугарске'', који ћеш уместо њих рећи да су и они колонија, дакле да се мешаш и у унутрашње ствари страних држава и да паметујеш уместо њих.

 

[Гамбино]

Možemo itekako. Razni načini tu postoje. Recimo da se otvaraju rudnici i druga prljava industrija. Pa kod nas ostane zagađanje i otpad, a sve što je vredno ide za EU. Što bi recimo neki nemac otvorio prljavi rudnik kod sebe u kraju ako može u komšiluku? Dovoljno je blizu da im troškovi transporta neće biti veliki a nemaju problem sa zagađanjem.

Мала Србија има капацитета да буде колонија и ЕУ и Кини и Русији ? Па нисам знао да смо толико велики и да толике економије зависе од нашег постојања.
Сјајно.

Jesi video neki bilateralni susret našeg predsednika da je ugovorio neki izvozni posao za našu privredu? Ja nisam.

Па у оквирима Отвореног Балкана, Србија је највећи извозник.

 

[SajaBg]

Мала Србија има капацитета да буде колонија и ЕУ и Кини и Русији ? Па нисам знао да смо толико велики и да толике економије зависе од нашег постојања.
Сјајно.

Ne moramo da budemo veliki da bi nas koristili. Rusi nam izvlače naftu preko NIS-a. Količina nafte je proglašena državnom tajnom, što znači da se nešto krije. Kinezi nam iz Bora odnose bakar i zlato. Evropa se nameračila na litijum. Francuzi na odlaganje nuklearnog otpada...

Očigledno je da nas svi redom iskorišćavaju. Za sve te kompanije ne važe srpski zakoni, tako inspekcija ne može da uđe i česte su pritužbe građana u vezi nehumanih radnih uslova i zagađenja. Na šta to tebe potseća osim da smo kolonija?

Па у оквирима Отвореног Балкана, Србија је највећи извозник.

I to što kažeš, najbolji smo među najgorima. Valjda samo zato što smo površinski najveći, inače bi tu bili najgori

 

[Umri_muski]

ЕУ се понаша неодговорно то стоји, али Србија је још гора, са својим системом корупције и лоповлука.
Кад престигнемо ЕУ, онда можемо да их одје%емо.

To nije tacno.....
Srbija je izabrala put ka zemlji dembeliji , tj lopovluku , neradu , lenjosti i gluposti ....i poprilicno je na kraju puta da to i ostvari...

To trazi malo drugaciji um i vec su svi skoro do kraja izmenjeni...
Naravno neko mora da bude i nasilnik, da sve to drzi pod konac...
ali to nasilje moze biti prilagodjeno pizd.karakteru cele populacije..

Vrlo malo fali da se napravi ideala u svetu , jedinstveni sistem gde su lenji i glupi dobrodosli....naravno mora da se radi ali onako naski , po srpski...

Ne moze da se ima , bar ne svi , neke desetine hiljada evra, ali mufte ovamo onamo , svi sretni ceo zivot...
Malo da se smanji obrazovanje, skolstvo je nepotrebno obimno , ne treba toliko usluznom osoblju u hotelima i kaficima, ili kuvarima i slicno...sve moze za jedno popodne da se nauci ili ucitelj nije dobar...srpski princip vec znate..

 

[buudala]

SFREU je promašaj.
Vide danas to sve članice.
Samo se nešto pretvaraju da im je bitno jedinstvo.
Kao SFRJ devedesete.

 

[Propki]

То је домаћи политички и комунистички наратив и изговор, како би домаћи политичари могли да замажу очи грађанима и како би несметано могли да наставе са пљачкањем државе и народа и да одржавају овај систем корупције, лоповлука и криминала.

Србија је једна мала и ресурсима сиромашна држава да би била колонија једној тако великој унији европских држава.
То је као када би Црна Трава била колонија Србији.

И на крају долазимо до питања, зашто смо само ми колонија ? Зашто Бугарска није колонија ? Осим ако ти ниси и ''представник Бугарске'', који ћеш уместо њих рећи да су и они колонија, дакле да се мешаш и у унутрашње ствари страних држава и да паметујеш уместо њих.

То није изговор него је реалност. Ти политичари су још више криви јер су пристали да буду део колонијалне управе. У држави у којој полиција нешто забрани, суд ту забрану потврди, а онда амбасадор једне западне силе на дан када је забрањени догађај најављен каже да ће се одржати, и тај догађај се одржи, шта ће ти већи доказ да живиш под колонијалном управом?

Србија има ресурсе, али није зато колонија. Већ је колонија да би непокоран народ био хипнотисан и гледао у фарме и задруге. Не одговара колонизатору да има проблем унутар своје територије.

Нисам рекао да смо само ми колонија. Када је једна Немачка колонија, када могу да јој раде шта хоће а она мора још да им пева хвалоспеве и тражи још, шта су за колонизатора банана државе као Србија и Бугарска?

 

[Гамбино]

То није изговор него је реалност. Ти политичари су још више криви јер су пристали да буду део колонијалне управе. У држави у којој полиција нешто забрани, суд ту забрану потврди, а онда амбасадор једне западне силе на дан када је забрањени догађај најављен каже да ће се одржати, и тај догађај се одржи, шта ће ти већи доказ да живиш под колонијалном управом?

Србија има ресурсе, али није зато колонија. Већ је колонија да би непокоран народ био хипнотисан и гледао у фарме и задруге. Не одговара колонизатору да има проблем унутар своје територије.

Нисам рекао да смо само ми колонија. Када је једна Немачка колонија, када могу да јој раде шта хоће а она мора још да им пева хвалоспеве и тражи још, шта су за колонизатора банана државе као Србија и Бугарска?

Шта је то Вучић односно полиција забранила, а суд потврдио ?

Србија има и налазишта нафте и гаса у Банату, али то не значи да су то значајни ресурси. Само укључи критички део мозга и престани да слепо верујеш политичарима. Шта је то од чега запад зависи од нас, шта је то што њих чинимо богатим.
Ти си попут Саје, само што је он на тотално супротној страни идеолошке заслепљености, па верује у ратну политику, да свет није подељен и да запад може да се меша у туђи блок, а Русија не сме у свој. Он не може да схвати да Украјина није у нашем блоку.
Тако и ти, не можеш да схватиш да ми нисмо географски на месту Украјине и у том источном блоку.

Проблем са проПутиновским Србима, као и са проЕУ односно прозападним Србима је тај што су свој мозак изнајмили домаћим и страним политичарима и онда размишљају у складу са оним што им њихова пропаганда шаље. Није проблем када обе стране шаљу нешто што је реалност и истина, али проблем је што често шаљу лажи, полуистине и пропаганду.

Што се тиче тих ријалитија, нико нам није крив. Медији су провалили да то људе занима, а то је углавном средња и старија генерација која и даље држи у својим кућама ту застарелу направу звану ТВ, јер преко интернета они не могу да допру до људи, јер ми имамо алгоритам, тако да нама избацује садржај који ми бирамо. Не кажем да је и то добро, јер имаш замлата који верују политичарима, па тако могу добијати само информације из једног извора, али бар нема утицаја ријалитија.
Ми такође имамо и проблем превеликог броја коцкарница и зависника коцкара, али није ни све тако црно, јер пре једно годину дана појавила се гомила брокера, економиста, едукатора, инфлуенсера у области финансија, мотиватора што се каже на старосрпском бизнис коучева. И то је једина паметна прича у медијима, као ТВ медијима, тако и у подкастима односно на нету.

 

[Propki]

Шта је то Вучић односно полиција забранила, а суд потврдио ?

Србија има и налазишта нафте и гаса у Банату, али то не значи да су то значајни ресурси. Само укључи критички део мозга и престани да слепо верујеш политичарима. Шта је то од чега запад зависи од нас, шта је то што њих чинимо богатим.
Ти си попут Саје, само што је он на тотално супротној страни идеолошке заслепљености, па верује у ратну политику, да свет није подељен и да запад може да се меша у туђи блок, а Русија не сме у свој. Он не може да схвати да Украјина није у нашем блоку.
Тако и ти, не можеш да схватиш да ми нисмо географски на месту Украјине и у том источном блоку.

Проблем са проПутиновским Србима, као и са проЕУ односно прозападним Србима је тај што су свој мозак изнајмили домаћим и страним политичарима и онда размишљају у складу са оним што им њихова пропаганда шаље. Није проблем када обе стране шаљу нешто што је реалност и истина, али проблем је што често шаљу лажи, полуистине и пропаганду.

Што се тиче тих ријалитија, нико нам није крив. Медији су провалили да то људе занима, а то је углавном средња и старија генерација која и даље држи у својим кућама ту застарелу направу звану ТВ, јер преко интернета они не могу да допру до људи, јер ми имамо алгоритам, тако да нама избацује садржај који ми бирамо. Не кажем да је и то добро, јер имаш замлата који верују политичарима, па тако могу добијати само информације из једног извора, али бар нема утицаја ријалитија.
Ми такође имамо и проблем превеликог броја коцкарница и зависника коцкара, али није ни све тако црно, јер пре једно годину дана појавила се гомила брокера, економиста, едукатора, инфлуенсера у области финансија, мотиватора што се каже на старосрпском бизнис коучева. И то је једина паметна прича у медијима, као ТВ медијима, тако и у подкастима односно на нету.

Јесино ако си успео да преспаваш драму око еуролгбт параде па се не сећаш.

Е видиш, ту си се прешао. Јер нема политичара са којим се слажем, па нема ко ни да ми шири ту пропаганду о којој причаш.

Србија није потребна због ресурса. Мислим јесте, да би се одређени обогатили, али ту нисмо јединствени па није битно, тако раде са свим државама које су довољно мале да се не примети баш тако лакомшта раде.
Дакле ми смо потребни да би они "заокружило" своје поседе. Да не бисмо били рупа иза њихових линија. А знају да простом окупацијом нас не могу да пацификују, па нам сервирају свакојаке глупости. Истина, неке од њих сервирају и својим грађанима, али то једино показује који је циљ гурања свакојаких фарми и задруга.
И коцкање је проблем, ту се слажем. Није нам ријалити једини проблем али јесте један од највећих. И не тврдим да су баш у све умешали прсте, коцкање нам је ишло и без њих. Али велике ствари итекако су барем погурали.

 

[Гамбино]

Јесино ако си успео да преспаваш драму око еуролгбт параде па се не сећаш.

Е видиш, ту си се прешао. Јер нема политичара са којим се слажем, па нема ко ни да ми шири ту пропаганду о којој причаш.

Србија није потребна због ресурса. Мислим јесте, да би се одређени обогатили, али ту нисмо јединствени па није битно, тако раде са свим државама које су довољно мале да се не примети баш тако лакомшта раде.
Дакле ми смо потребни да би они "заокружило" своје поседе. Да не бисмо били рупа иза њихових линија. А знају да простом окупацијом нас не могу да пацификују, па нам сервирају свакојаке глупости. Истина, неке од њих сервирају и својим грађанима, али то једино показује који је циљ гурања свакојаких фарми и задруга.
И коцкање је проблем, ту се слажем. Није нам ријалити једини проблем али јесте један од највећих. И не тврдим да су баш у све умешали прсте, коцкање нам је ишло и без њих. Али велике ствари итекако су барем погурали.

Каква драма око еуролгбт параде ? Сећам се само за време Тадића да је било једног уличног рата на тај њихов дан.

Па ни ја се не слажем са политичарима, јер они се не баве економијом и финансијама.
Рецимо, њих апсолутно не занима што грађани у сламарицама држе 15 милијарди евра, а годишње инфлација поједе од 750 милиона евра до 1,5 милијарди евра од те суме.
Па само да је своје чланове убедила да инвестирају у неки државни инвестициони фонд иза кога би стала држава, смањила би се та штета.

А где је ЕУ извршила у Европи просту окупацију ? Какве глупости гурају шта конкретно ?
Је л проблем да рецимо од једне чланице ЕУ, рецимо Данске научимо да будемо патриоте, а не лопови ? Да купујемо домаћу робу, да не учествујемо у корупцији, да не крадемо, да не загађујемо околину, да просто волимо свој град, село и државу. Је л то тешко ?
Не долазе политичари са Марса, него из овог нашег народа који их рађа.

Можда си ти попут мене па презиреш спорт, мислим на овај професионални, јер ја се рекреативно бавим спортом. Можда ти попут мене сматраш да су сви играчи Партизана и Ц.Звезде у свим спортовима смрадови који не заслужују ни секунд моје пажње. Да су Новак Ђоковић и Јокић пи%кетине које рекламирају кладионице, без обзира што им то не треба, да навлаче децу и младе на ту зависност од коцке, која је гора од наркоманије.
Али већина Srba се клања тим безбожницима, уместо да су их првом приликом напали, да буду свесни своје одговорности када рекламирају нешто што можемо рећи да је горе од дроге.

Све нам је ишло по злу и без њих, али ми немамо ону ствар да кажемо ''90% ствари зависи од нас, а ми не желимо да променимо те ствари које зависе од нас, јер нам је лакше да окривимо друге, како не бисмо мењали било шта''.
И када не можемо да копирамо оно што је лоше ван наших граница што копирамо, онда проширимо то до невиђених граница.