E, a sada da demoliram taj hvaljeni "odlični" tekst.
Citiram autora teksta, a ne Celeste, da ne bi ispalo da demoliram njenu poruku (link je ka poruci u kojoj je tekst postavljen).
Šta kažete vi vernici, na veronauci se deci samo prezentuje vera a na njima je da odluče (bilo odmah, bilo u zrelom dobu) da li će da veruju u boga ili ne. To je veoma licemerna tvrdnja jer teško da će se u zrelom dobu neko sa lakoćom osloboditi verske dogme kojom je ispran i zaludjen kao mali.
Koliko ja znam, na veronauci se obrađuje
skoro isključivo hrišćanstvo, iz ugla pravoslavlja, dok se druge avramske religije tek pomenu, a o svim ostalima nema ni pomena.
Vernici ne tvrde ono što im autor teksta pripisuje. Kako to znamo?
Znamo na osnovu izjava samih vernika. To što autor smatra da su svi vernici isti je samo dokaz njegovog ili neznanja ili animoziteta prema religiji ili oba odjednom.
Deca u mladosti , psihički su nezrela, nemaju jasno izgradjene stavove i razvijene odbrambene mehanizme, a sa druge strane popovi su obučeni profesionalci, takodje ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik.
Prvo, vernici ovo ne tvrde (videti prethodnu primedbu).
Drugo, koliko ja znam, postoje brojne religije koje nemaju popove.
Treće, da je izneta tvrdnja tačna, neverujući ne bi uopšte postojali.
Ergo, tvrdnja izneta na ovaj način nije tačna.
A normalno je da roditelji neće stvar prepustiti prirodnom toku, već će nastojati da dete oblikuju po svome stavu i liku, dakle upinjaće se da od njega naprave vernika.
Isti se prigovor može uputiti i roditeljima ateistima (svakako ne svim, a li statistički dovoljno značajnom broju, da bi primedba stajala).
Takvoj deci je od malih nogu, dakle nešto sistematski utisnuto u um i samim tim im je u kasnijem dobu otežana, pa možda čak i onemogućena svaka mogućnost preispitivanja verske dogme.
Opet, da je to tačno, ne bi bilo ateista. Drugo, vera ne isključuje sposobnost kritičkog razmišljanja.
Znaju to i popovi zato i tako intenzivno insistiraju na uključenju dece i mladih u verski život. Pa čemu drugo služe: pravoslavni časopisi za malu decu, verničke bojanke za decu, zbirke verskih priča za decu, dečija biblija i veronauka, čemu drugo služe nego da isperu još od malih nogu nevini dečiji um, da ga isperu, slude i indoktriniraju u željenom pravcu. Krajnji cilj svega toga jeste proizvodnja novih vernika i po tome se SPC ne razlikuje od sekti, popovi su isto lovci na duše kao što su to i sektaši!
OK, a kako se tačno sve ovo, za šta je odgovorna SPC, odnosi na pripadnike drugih veroispovesti?
Ne zaboravimo da se autor teksta obraća svim vernicima, a da je Celeste ovaj tekst postavila kao dokaz tvrdnje da je prosečni vernik, bilo koje religije - licemer.
Možemo li muslimane prozivati za žrtvovanja Asteka? Džainiste za Inkviziciju?
Ne, ne možemo, no autor teksta to svesno previđa.
A vera ( bilo koja) je dogma, zatvoren sistem učenja, koji se ne može fleksibilno menjati ili prilagodjavati i zbog toga vera i vernici uvek dolaze u sukob sa naukom i drugim progresivnim i kumulativnim poduhvatima.
Potpuno netačna tvrdnja, koja nam otkriva da autor teksta pojma nema ni o istoriji ni o religiji.
Zbog čega?
Zato što da zna ponešto o predmetu o kome piše sa toliko animoziteta, bio bi svestan da postoji smena matricentičnog, patricentričnim oblikom religije, pri čemu često dolazi do mešanja slojeva, a o sikretizmu da i ne govorimo.
Dalje, iznosi se potpuno netačna i budalasta tvrdnja da "vera i vernici uvek dolaze u sukob sa naukom i drugim progresivnim i kumulativnim poduhvatima".
Ovoa tvrdnja takođe demonstrira elementarno neznanje autora.
Zbog čega?
Zato što autor očigledno ne zna kako je nastao kalendar, kako je nastala astronomija, kada i zbog čega su otvoreni prvi univerziteti, ko su bili Mendel, Njutn i Lemaitre, itd.
Jednostavno nauka teži da dodje do istine po svaku cenu i sva njena tvrdjenja su neminovno podložna izmenama u smislu daljeg dopunjavanja i usavršavanja, a vera je sa druge strane zatvorena za izmene i zato ogorčeno mora da brani svoje pozicije po svaku cenu.
Da vera nije zatvorena za izmene, mogli smo da vidimo u prethodnoj primedbi, Stoga nije ova tvrdnja nije tačna u celini, iako jeste u prvom delu.
Pravi primer ogorčene borbe izmedju nauke i religije jeste sukob kreacionizma sa jedne strane i abiogeneze i teorije evolucije sa druge strane. Naime nakupljen je solidan broj dokaza da život može nastati od neživog, kao i da se život može spontano razvijati od prostijih oblika ka složenijim, ali vernici jednostavno ovako stanje stvari slepo odbijaju da prihvate. A nigde u abiogenezi ili teoriji evolucije se ne pominje religija, niti se teži njenom rušenju, do sukoba jednostavno dolazi usled netolerantnosti vere koja je krut sistem ne podložan ispitivanju. Na primeru kreacionizma se najbolje ilustuje zatvorenost verničkog uma, jer vernici su pre sposobni da prihvate neku neverovatnu i suludu priču tipa : «Čovek je nastao od Adama i Eve» nego nešto što je bazirano na materijalnim dokazima, sistematskom istraživanju, logici i racionalnoj analizi. Pri tome stepen verničke uspaljenosti i oduševljenosti nekom suludom idejom je utoliko veći ukoliko je ta ideja ludja, fantastičnija, neverovatnija kao i nelogičnija i kontradiktornija razumu. Najbolji primer jesu upravo nesrećni Adam i Eva. Vera dakle traži što manje logičkog i racionalnog razmišljanja a što više direknog prihvatanja. Jeste li se nekada lično zapitali nakon čitanja Biblije, verske propovedi ili nekog ličnog razmišljanja o veri, da li je sve to gomila gluposti? To su sve toliko primitivne i nelogične stvari, koje naprosto vredjaju zdrav razum. Zar mislite da bi Bog koji je toliko inteligentan i toliko duboko pronicljiv, da stvori kosmos, atome, čoveka, zakone fizike, matematike itd. bio tako vulgarno primitivan i uzak kao ono strašilo što je opisano u Bibliji? To su sve predstave primitivnih ljudi ranijih vremena, koji su bili na znatno nižem nivou razvoja od nas i koji su znali o prirodi i njenim zakonima mnogo manje nego što mi danas znamo. Pa zar nije ponižavajuće da se čovek 21. veka zaludjuje pričama o potopu, adamu i evi, bogu koji je sve stvorio za sedam dana? I dokle te laži da se transponuju u budućnost, dokle? I ne samo da ta primitivna učenja sapinju čoveka na unutrašnjem planu, već glasogovornici tih učenja uzimaju za pravo da se direkno mešaju čoveku u život, ko su bre popovi da govore omladini da je masturbacija greh , da treba zabraniti abortus, da ne treba vršiti genetska istraživanja itd. Religija je jedna velika kočnica napretka, pa religija se borila protiv imuno seruma (!) samo zato što se on bazira na antitelima krave ili konja koji se ubacuju u organizam čoveka. Po religiji (u to vreme) ubacivanje produkata drugih živih bića u čoveka je bilo nenormalno i protivprirodno. Tako se danas religija bori i protiv istraživanja ljudskog genoma, protiv ugradjivanja čipova u čoveka, pa se čak bori i protiv akceleratoa čestica u cernu. Da i protiv akceleratora, jer su odmah sve crkve (uključujući i SPC) izdale saopštenje kako je ovaj akcelerator vrhunac materijalizma i bezbožništa, te da je čak on i beskoristan po pitanju svoje osnovne namene jer ma šta se u njemu dogodilo, to neće pomoći da se otkrije rani početak svemira jer tobože nemoguće je čoveku da pronikne u duboku božiju promisao kakva je stvaranje kosmosa, a ko su sveštenici bilo koje konfesije pa da govore o nauci i naučnim istraživanjima, da li se možda oni razumeju u molekularnu biologiju, kvantnu teoriju polja, teoriju gravitacije, pa mogu da kritikuju ove oblasti, pa zar oni smatraju da im njihovo obrazovanje koje je veoma opšte i uglavnom filozofske prirode dopušta da kritički diskutuju o svakoj temi koja postoji?
Autor ovde proziva sve vernike za podršku kreacionizmu, a suprotstavljanje teoriji evolucije, pri tome izjednačavajući sve religije sa hrišćanstvom, bez ikakve distinkcije u pristupu.
Neko ko mene ili pripadnike moje veroispovesti prozove za tako nešto mora da pati od nekog teškog psihičkog poremećaja.
Uzgred, autoru teksta očito nije poznat stav velikog broja religija koje evoluciju priznaju kao činjenicu, a očito mu nije poznat ni predgovor Svetom pismu u izdanju SPC.
Opet smo svedoci nepoznavanja predmeta o kome se piše sa toliko uverenja u sopstvenu ispravnost.
Ebaš si uporan u iznošenju pogrešnih zaključaka. Evo i ja sam dosta uporan i ne moraš da mi se izvinjavaš, jer ću rado pokušati da ti po ko zna koji put objasnim.
Molio bih ostale da nam ne kvare zabavu, kao prošli put put sa hogariusom. Jeste, Jacobe, gledam u tebe. 
...ne moze...
