Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.993
Prošle godina izašla je jedna velika i dosta lepa knjiga o lokalitetu u Belici. Slično bogata fotografijama vrlo visoke rezolucije kao i ona koju je sastavio posvećena Tribalima.
Ovo delo je stvarno prelepo i moram reći da bi svakome koga praistorija interesuje bilo zanimljivo da ga pročita, ali moram reći da na moje veliko razočaranje Stojić izgleda ni 2018. godine doslovno nije ni uvažio analize koje su ukazale da jedan deo otkrića vrlo verovatno nije autentičan. Nije ništa loše u tome što postoje drugačija tumačenja, pa tako i oko toga da li je nešto falsifikat ili ne, ali morao je, posebno kada objavio jednu ovakvu sveobuhvatnu sintezu (inače, sa kompletnim katalogom i fotografijama svih dosadašnjih nalaza) barem jedan deo knjige posvetiti kontroverzama koje kruže. Npr. na str. 133 prikazana je figurica od životinjske kosti koja je izričito bila ispitivana prilikom provera autentičnosti.
Bez uvažavanja kontroverzi, a posebno pokušaja pružanja argumentovanih odgovora, Stojić neće uspeti na popularizaciji svog gledišta i nastaviće da bude usamljeni glas u arheologiji povodom problema neolitskih figura iz Belice.
Sve ovo me navodi na to da mislim da država mora da se mnogo ozbiljnije angažuje po pitanje zaštite arheološkog nasleđa. Ono propada i svako malo nepopravljiva šteta biva nanošena. Znam da je država siromašna, ali ovde šta se napravi, to ostaje tako za sva vremena. Trebalo bi izdvojiti više novca za arheološka istraživanja, formirati istraživačke grupe, opremiti ljude i obezbediti ozbiljnije postojeće i poznate lokalitete.
Ali i krenuti u definitivni obračun sa arheološkom mafijom. Ne dozvoliti da se ovakvim poslovima bave ljudi kao Dragan Jacanović i ne tretirati falsifikate arheoloških otkrića kao pa dobro, pokušava da se snađe, već kao ozbiljan krivični prekršaj koji će ogoliti džep zločinca.
Ovo delo je stvarno prelepo i moram reći da bi svakome koga praistorija interesuje bilo zanimljivo da ga pročita, ali moram reći da na moje veliko razočaranje Stojić izgleda ni 2018. godine doslovno nije ni uvažio analize koje su ukazale da jedan deo otkrića vrlo verovatno nije autentičan. Nije ništa loše u tome što postoje drugačija tumačenja, pa tako i oko toga da li je nešto falsifikat ili ne, ali morao je, posebno kada objavio jednu ovakvu sveobuhvatnu sintezu (inače, sa kompletnim katalogom i fotografijama svih dosadašnjih nalaza) barem jedan deo knjige posvetiti kontroverzama koje kruže. Npr. na str. 133 prikazana je figurica od životinjske kosti koja je izričito bila ispitivana prilikom provera autentičnosti.
Bez uvažavanja kontroverzi, a posebno pokušaja pružanja argumentovanih odgovora, Stojić neće uspeti na popularizaciji svog gledišta i nastaviće da bude usamljeni glas u arheologiji povodom problema neolitskih figura iz Belice.
Sve ovo me navodi na to da mislim da država mora da se mnogo ozbiljnije angažuje po pitanje zaštite arheološkog nasleđa. Ono propada i svako malo nepopravljiva šteta biva nanošena. Znam da je država siromašna, ali ovde šta se napravi, to ostaje tako za sva vremena. Trebalo bi izdvojiti više novca za arheološka istraživanja, formirati istraživačke grupe, opremiti ljude i obezbediti ozbiljnije postojeće i poznate lokalitete.
Ali i krenuti u definitivni obračun sa arheološkom mafijom. Ne dozvoliti da se ovakvim poslovima bave ljudi kao Dragan Jacanović i ne tretirati falsifikate arheoloških otkrića kao pa dobro, pokušava da se snađe, već kao ozbiljan krivični prekršaj koji će ogoliti džep zločinca.
