АРХЕОЛОГИЈА

Prošle godina izašla je jedna velika i dosta lepa knjiga o lokalitetu u Belici. Slično bogata fotografijama vrlo visoke rezolucije kao i ona koju je sastavio posvećena Tribalima.

Belica.gif

Ovo delo je stvarno prelepo i moram reći da bi svakome koga praistorija interesuje bilo zanimljivo da ga pročita, ali moram reći da na moje veliko razočaranje Stojić izgleda ni 2018. godine doslovno nije ni uvažio analize koje su ukazale da jedan deo otkrića vrlo verovatno nije autentičan. Nije ništa loše u tome što postoje drugačija tumačenja, pa tako i oko toga da li je nešto falsifikat ili ne, ali morao je, posebno kada objavio jednu ovakvu sveobuhvatnu sintezu (inače, sa kompletnim katalogom i fotografijama svih dosadašnjih nalaza) barem jedan deo knjige posvetiti kontroverzama koje kruže. Npr. na str. 133 prikazana je figurica od životinjske kosti koja je izričito bila ispitivana prilikom provera autentičnosti.

Belica.jpg


Bez uvažavanja kontroverzi, a posebno pokušaja pružanja argumentovanih odgovora, Stojić neće uspeti na popularizaciji svog gledišta i nastaviće da bude usamljeni glas u arheologiji povodom problema neolitskih figura iz Belice. :(

Sve ovo me navodi na to da mislim da država mora da se mnogo ozbiljnije angažuje po pitanje zaštite arheološkog nasleđa. Ono propada i svako malo nepopravljiva šteta biva nanošena. Znam da je država siromašna, ali ovde šta se napravi, to ostaje tako za sva vremena. Trebalo bi izdvojiti više novca za arheološka istraživanja, formirati istraživačke grupe, opremiti ljude i obezbediti ozbiljnije postojeće i poznate lokalitete.

Ali i krenuti u definitivni obračun sa arheološkom mafijom. Ne dozvoliti da se ovakvim poslovima bave ljudi kao Dragan Jacanović i ne tretirati falsifikate arheoloških otkrića kao pa dobro, pokušava da se snađe, već kao ozbiljan krivični prekršaj koji će ogoliti džep zločinca.
 
Скелет пронађен на локалитету Власац.

Спутњик сазнаје: У Србији пронађен скелет стар 8.000 година, са посебним оружјем

29.09.2019.
Пише Сенка Милош

Тим археолога Душана Борића, сарадника на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија, на локалитету Власац у Ђердапу, 3 км низводно од Лепенског вира, пронашао је потпуно очуван скелет који датира из 6500. године пре наше ере. Реч је о важном открићу, јер ово је први гроб у коме су пронађени и остаци секире од јеленског рога.
Скелет се појавио у западној зони локалитета, а археолози сматрају да припада касном мезолиту, што би требало да потврде лабораторијска испитивања, бројне анализе изотопа помоћу којих ће научници на основу зубне глеђи добити податке о прехрани, могућим миграцијама те особе, односно, да ли је ова особа сахрањена у крају у коме је и рођена.
Потоуно очуван скелет пронађен је  на локалитету Власац у Ђердапу, 3 км низводно од Лепенског вира.


Потоуно очуван скелет пронађен је на локалитету Власац у Ђердапу, 3 км низводно од Лепенског вира.
„Досад имамо добре индиције да је то гроб из касног мезолита, јер је у овом региону то типичан начин сахрањивања у том периоду. Скелет испружен на леђима, са рукама на карлици, који су увек стављали паралелно са Дунавом, а глава је увек окренута низводно. То је нека врста обрасца по коме се препознаје да је у питању касни мезолит, као и неке алатке које су пронађене у гробу“, каже за Спутњик Душан Борић.
Рог јелена га разликује од других
Реч је о алатки од рога јелена, а интересантно је да у истраживањима истог тима од 2006. до 2009. године није пронађен ниједан гроб који је имао исту или сличну алатку. На претходним ископавањима које су обавили Драгослав Срејовић и Загорка Летица почетком седамдесетих година прошлог века, пронађен је само још један сличан гроб.
Поред алатке од рога јелена, у пределу карлице пронађена је и алатка од кремена, што значи да је човек можда умро насилном смрћу.


Поред алатке од рога јелена, у пределу карлице пронађена је и алатка од кремена, што значи да је човек можда умро насилном смрћу.
„Такве алатке од јеленског рога су највероватније биле неки део секире. Они у касном мезолиту нису још увек имали глачане камене секире које су коришћене касније, током неолита, које у овај регион долазе тек неколико стотина година од датовања гроба који смо пронашли. Мислимо да имамо добре показатеље да су алатке коришћене највероватније као секире, које су могле пре свега бити коришћене у обради дрвета“, каже Борић.
Он додаје да то што је алатка положена у гроб може да значи да је у њега сахрањен мушкарац, јер вероватно представља неку активност коју је човек који је сахрањен уз сам Дунав обављао током живота, па су одлучили да га са њом и сахране.
На једном од локалитета у Србији — Душан Борић са колегиницама Јеленом Вер и др Иваном Живаљевић.


На једном од локалитета у Србији — Душан Борић са колегиницама Јеленом Вер и др Иваном Живаљевић.
Претеча културе Лепенског вира
Алатка, али и перле за украшавање тела израђене од ждрелних зуба шарана и егзотичних морских шкољки, које је тим раније пронашао у 16 гробова у близини, такође упућују на касни мезолит, када је на овом простору данашње Србије живела велика популација ловаца-сакупљача и рибара. Њихово присуство уочено је на низу локалитета у Ђердапској клисури, а има их и на румунској страни Дунава.
Откриће је изузетно важно, јер ће помоћи српским и америчким научницима да у оквиру сарадње Универзитета Колумбија и нашег Археолошког института сазнају више о периоду који претходи процвату чувене културе Лепенског вира, објашњава Борић.
„Овај гроб и популација касног мезолита коју налазимо на Власцу предатира појаву Лепенског вира. То са људи, локални ловци-сакупљачи и рибари који су били ти који су после неколико стотина година од времена ове инхумације почели да граде и изградили Лепенски вир онако како га ми данас знамо, са трапезним кућама и са огњиштима у средини, али и са уметношћу скулптуралних облутака који се тамо налазе“, каже овај археолог.

Можда је реч о убиству
Једна од занимљивости је да је у додиру са телом ове индивидуе у пределу карлице била и алатка од кремена, која је могла бити део неког пројектила или композитне алатке, па се не може искључити могућност да је до смрти дошло насилно, у контакту са другом особом из исте групе или у рату са другом групом људи.
У испуни гробне раке налазе се веома мале љуштуре слатководног гастропода које су вероватно коришћене у орнаментисању тела, које су откривене прецизним ископавањем и детаљним воденим просејавањем седимента из гроба.
Планирамо даљи рад на Власцу, јер још има археолошких слојева који нису истражени, верујем да можемо да очекујемо и нове налазе оваквих скелета, каже Борић.
Др Душан Борић, археолог


Др Душан Борић, археолог
Археолози се враћају на место злочина
„Планирамо и истраживање на неким другим местима, на локацијама такође на Ђердапу, које досад нису истражене. Претпостављамо да на њима постоји могућност за проналажење, по питању старости, сличних археолошких слојева, а можда и нешто старијих или млађих. Тема пројекта је да се разуме како долази до тог прелаза од ловачко-сакупљачког, рибарског начина живота до тренутка када први земљорадници долазе у овај регион и оснивају своја насеља“, објашњава Борић.
Ово велико важно истраживање ДНК пронађених скелета заправо полако открива да становници Лепенског вира можда нису аутохтони, већ да су на простор данашње Србије стигли са истока, из Анадолије. Изненађујући закључци о пореклу европског становништва и њиховом кретању привукли су огромну пажњу светске стручне јавности.
 
Srpski „Stounhendž“ sakriven u cerskoj šumi

Ostaci praistorijske arhitekture dobro su sakriveni u cerskoj šumi. Od centra Desića, lokalitet je udaljen dva kilometra, a do njega se preko seoskih potoka i improvizovanih staza, može stići samo peške.

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/...rpski-stounhendz-sakriven-u-cerskoj-sumi.html

_____

Mač u kamenu pronađen u Banjaluci

Banjaluka je dobila svoj ekskalibur! Izvučen je srednjevekovni mač koga su pronašli ronioci. Vrbaski mač u kamenu, jedinstveno je arheološko otkriće, jer i u postavci Muzeja Republike Srpske postoji tek jedan ovakav predmet.

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/...02237/mac-u-kamenu-pronadjen-u-banjaluci.html
 
Major Ancient Cemetery found in Krushodari, Lerin/Florina

https://www.ethnos.gr/politismos/62719_olohryses-maskes-makedonon-polemiston-sti-florina
https://www.studyingreece.edu.gr/Bl...cedonian-artifacts-discovered-in-Florina.aspx
http://www.thehistoryblog.com/archives/56486

Graves have been discovered in the village of Krushodari, Lerin (Greek: Ahlada, Florina), just 1 km south of the Greek-Macedonian border.

The graves appear to span a period of more than a thousand years, from the Ancient Macedonian Empire to the Byzantine-Roman Empire.

Additional reporting states that the remains of two Roman farming operations have been discovered in the southern part of the site. Of the 209 burials discovered this summer, 131 date to the Byzantine era and 75 of them are from the Archaic period.

Using Advanced Mathematics that would mean that up to 63% of the burials discovered this summer date exclusively to the Byzantine-Roman era.


Grobovi su otkriveni u selu Krushodari kod Lerina (grčki: Ahlada, Florina), samo 1 km južno od grčko-makedonske granice. Čini se da grobovi obuhvataju više od 1000 godina, od drevnog makedonskog carstva do vizantijsko-rimskog carstva. U južnom delu nalazišta otkriveni su ostaci dve rimske poljoprivredne operacije. Od 209 grobova 131 datira iz vizantijsko-rimskog doba, a 75 je iz antičkog razdoblja.
 
Poslednja izmena:
BRUKA I SRAMOTA Vandali divljali na Kalemegdanu i oštetili statuu staru 17 vekova (VIDEO)

Statua na Kalemegdanu uništena


U Velikom barutnom magacinu na Kalemegdanu, gde se čuvaju istorijski spomenici i statue pronađene na prostoru čitave Srbije, sinoć su nepoznati počinioci srušili i oštetili statuu staru 17 vekova.

Reč je o rimskoj portretnoj statui žene isklesane od belog mermera, a koja potiče iz 2-3. veka nove ere, a pronađena na Kalemegdanu kod Vojnog muzeja, u drevnom Singidunumu.

Žena je obučena u hiton i himation koji joj prekriva glavu. Pripada tipu skulptura nazvan "mala herkulanka", koji potiče iz razdoblja helenizma, a Rimljani su ga kopirali sve do 3. veka nove ere.

Ona svedoči o visokom društvenom statusu pojedinih gražana Singidunuma, koji su mogli da priušte mermerne statue koje su ih prikazivale kao dostojanstvene Rimljane.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je danas taj prostor i rekao da je policija obavila uvidjaj, navodeći da se nada da će počinioci biti pronadjeni i kažnjeni za taj "vandalski čin".

- Statua u Velikom barutnom magacinu je sa kraja drugog odnosno početka trećeg veka, stara je 17 vekova, oko vek je čuvana, a sinoć se desilo da su neki huligani došli ovde i uništili je. To se nikada nije desilo na Beogradskoj tvrdjavi - rekao je Vesić za Tanjug.

Dodao je i da Srbija nema mnogo sačuvane kulturne baštine i ocenio skandaloznim da i ono malo što se čuva neko uništava.

- Nadam se da će odgovarati, a ako su maloletni, da će odgovarati njihovi roditelji koji očigledno nisu vaspitavali svoju decu - naveo je Vesić.

Direktorka JP Beogradska tvrdjava Marija Reljić kaže da se takav incident nije dogodio u poslednjih 20 godina na tvrdjavi.

- Prijavili smo ovaj slučaj nadležnim organima, koji će sve dalje da procesuira u vezi sa ovim i nadam se da će počinioci biti pronadjeni - rekla je Reljić.

Da bi sprečili ovakve negativne dogadjaje, kaže Reljić, javno preduzeće će ove godine obezbediti video nadzor u celom kompleksu.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/b...anu-i-ostetili-statuu-staru-17-vekova/m3p5c4q
 
Читај мој прошли пост.Исто ми кажемо за тзв Македонци,али ви због мржња према Бугара не признајете да су тзв Македонци уствари Бугари,јер они су створени од чика Тита после 1945.
Само што је питање Македоније много комплексније него црногорско. ;)
У осталом, да је цела Македонија бугарска територија, не би ни ваш тадашњи Краљ (Цар) пристао на поделу исте, након ослобођења од турске власти.
Мора се бити мало реалан... јер, простор данашње Македоније, у историјском смислу, не припада само Бугарима, а чињеница је и то, да је поред македонизације бугарског становништва, вршена још жешћа македонизација Срба, чија су, чак, презимена мењана.
То да су Македонци створени од стране Титових људи ја лично не спорим... али, стојим иза свог става да је за стварање те нове нације узет и део српском националног бића.
 
Poslednja izmena:
На археолошком локалитету из неолита сазидао летњиковац

Комшија, не хајући што му се испред куће налази светски познато налазиште из праисторије, сазидао дрвени објекат одакле поглед пуца на Дунав. – Упркос решењу да га уклони, он то још није учинио, већ је до њега развео и струју

677z381_vinca.jpg


Да људска несавесност, али и бахатост не познају границе доказ је и недавно изграђен дрвени видиковац на јединственом археолошком налазишту из доба неолита Бело брдо у Винчи. На том месту комшија је подигао летњи вењак са кога пуца поглед на Дунав. На овај његов потез реаговали су надлежни и наложили му да објекат уклони, али он то није учинио. Сада је овај предмет у рукама републичке грађевинске инспекције.

– Пре десетак дана је комшија, који бесправно живи на простору археолошког локалитета, изградио један поприлично велики дрвени летњиковац. Јесте да је реч о такозваном монтажно-демонтажном објекту, али он овде не сме да буде. Овај простор је експроприсан још шездесетих година, мештани су исплаћени, али је упркос томе кућа овог човека и неколико комшија остала на локалитету налазишта. Пошто смо ми институција која се бави прикупљањем археолошких налаза, заштитом и њиховим представљањем, није наше да над неким примењујемо неке репресивне мере и зато смо се обратили надлежним институцијама – прича Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Археолошко налазиште Бело брдо се низ година пустоши и разара на различите начине, ничу различите грађевине, стамбене и пословне, а прошле године један од комшија је воду из базена директно изручио на локалитет

После њихове пријаве одмах је реаговао Републички завод за заштиту споменика културе у чијој је надлежности археолошко налазиште као споменик културе од изузетног значаја за нашу земљу.

– Они су већ сутрадан изашли на терен и наложили човеку који је изградио летњиковац да га уклони, односно да тај простор врати у првобитно стање. Он се, нажалост, није ни осврнуо на тај налог. Напротив, од своје куће до летњиковца развукао је струјни кабл, осветлио овај простор, декорисао га не хајући за решење које је добио. У овом тренутку се предмет налази код Републичке грађевинске инспекције и ми очекујемо да се предузму неки кораци – истиче Медаковићева.

Археолошко налазиште Бело брдо се низ година пустоши и разара на различите начине. Примера ради, прошле године један од комшија је воду из базена директно изручио на локалитет.

– За очување овог налазишта боримо са несавесним грађанима из нашег града, а не са неким туђинцима који ово не разумеју. Више година уназад овде бесправно ничу различите грађевине, стамбене и пословне. На обалоутврди имате низ дивље изграђених угоститељских објеката, кафића, башта који, осим што су естетско ругло, нарушавају подручје од посебног значаја за земљу. Један од великих проблема је и тај што се земљиште и археолошки слојеви уништавају и отпадним водама и канализацијом која из кућа отиче директно на археолошки локалитет. Ерозија тла је видљива, што ми примећујемо готово свакодневно, а резултат је деловања тих отпадних вода – каже Медаковићева.

Она истиче да јој је највише жао што морају да се предузимају репресивне мере, што неко мора да се моли да не нарушава овако значајно неолитско налазиште.

– Оно нема више само национални значај, оно је наднационалног карактера. Уместо да смо поносни и привилеговани што имамо локалитет где су људи живели пре седам хиљада година, ми се суочавамо са тим да не можемо да га обранимо од најближих, од суседа. Изградња овог летњиковца само је кап у мору објеката који се налазе на месту где не треба да буду – напомиње она.

Правно гледано, на овом простору не сме да се зида ништа, а камоли да ту буду куће, кафићи, летњиковци...

– Влада Републике Србије прошле године донела је решење и прогласила овај локалитет за подручје посебне намене, а наш музеј је од аустријске банке добио велику донацију у вези са промоцијом неолитске културе и винчанског наслеђа. Сада се предузимају сви кораци да се то подручје опорави и сачува. Тренутно се ради на изради техничке документације на санацији клизишта – истиче Медаковићева.

Недавно је и Секретаријат за привреду у сарадњу са Музејом поставио пристан тако да се локалитету може прићи са реке. У плану је да се већ у јуну, када се ситуација са вирусом корона смири, организују туристичке посете овом изузетном месту о коме се прича на свим светским археолошким катедрама.

Ваљда ће дотле и несавесни комшија схватити да му за уживање у погледу није потребан летњиковац. Довољна је и обична баштенска столица.

Налазиште старо више од сто година

Као место где има налаза из далеке прошлости Винча је први пут споменута још 1893. године на састанку Српског геолошког друштва када је о њој говорио Јован Жујовић. Три године касније, када су светло дана угледали и предмети са овог места, било је јасно да је овде налазиште из праисторије.

Прва методолошки утемељена истраживања предузео је професор Милоје Васић 1908. године. Пошто није било довољно средстава за систематско истраживање, радови су били успорени. Захваљујући Фјодору Успенском, директору Руског археолошког института, британском археологу сер Џону Линтону Мајерсу и власнику бирмингенске новинске куће сер Чарлсу Хајду, средства су обезбеђена и ископавања су настављена до 1934. године.

Обимнији радови почели су крајем седамдесетих година прошлог века када је у посао укључен и Музеј града Београда. Иако ископавања трају врше више од сто година, истраживања ни данас нису близу краја.

Планирана изградња музејске зграде

Пошто на Белом брду не постоји музејски објекат у коме би била смештена богата збирка са овог локалитета, откривени предмети налазе се у неколико установа – Музеју града Београда, Народном музеју и Институту за археологију.

– Планирана је комплетна санација комплекса, изградња музејске зграде и архео-парка око целог простора да би се на што бољи начин презентовали пронађени предмети. Очекујемо да би то могло да се заврши у наредне три године – рекла је Јелена Медаковић.

Археолошко налазиште у Винчи простире се у ширем појасу на око 30 хектара, док је под зоном уже примарне заштите 12 хектара.

http://www.politika.rs/scc/clanak/454974/Na-arheoloskom-lokalitetu-iz-neolita-sazidao-letnjikovac
 
Велико откриће: Како изгледа римски брод који је „испловио“ код Костолца /видео/
© Sputnik / Сенка Милош

10:04 01.06.2020.

Пише Сенка Милош

Тражећи угаљ, багери на површинском копу рудника Костолац, недалеко од Виминацијума, пронашли су брод, а Спутњик је имао прилику да први забележи како ово велико археолошко откриће изгледа после чишћења од муља и песка.
По самом проналаску било је тешко утврдити из ког је периода, јер брод је пронађен седам метара испод земље, далеко од реке. Сада је јасно да је реч о римском броду који је највероватније служио за превоз путника. Римским градитељима позавидео би сваки мајстор данашњице, каже за Спутњик др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, човек који је цео живот посветио истраживању ове локације.
Како су археолози пронашли брод код Костолца
Дунав је пре хиљаду и по година био веома жив, њиме су се превозили војници, намирнице, али и камени споменици урађени негде далеко, наручени од купаца који то могу да плате, рецимо са понтских или црноморских обала. Пронађен је далеко од реке јер су рукавци Дунава меандрирали на више места, то знамо на основу сарадње са геоморфолозима са Рударско – геолошког факултета, тај део данашњег рудника био је један од рукаваца“, објашњава Кораћ.
Поред брода, на коповима су пронађена и два моноксила, а истраживања која следе утврдиће ко се и када возио овим чамцима на римском лимесу, граници која је одвајала варварски и свет у коме су важила правила „pax romana“.
Тражећи угаљ, багери на површинском копу рудника Костолац, испод седам метара земље и песка пронашли су брод.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ
Тражећи угаљ, багери на површинском копу рудника Костолац, испод седам метара земље и песка пронашли су брод.
Виминацијум поново отворен
Виминацијум је недавно поново отворен за посетиоце, у њему због коронавируса важе мере опреза којих се придржавају водичи и сви запослени у Парку. Разгледање је у мањим групама, а туре су организоване на сваких сат времена.
Упоредо с туристима у Виминацијуму бораве и млади истраживачи, од њих двадесет и пет, шеснаест су доктори наука, девет докторанди. Они су и осмислили Археолошки парк, који је угледна организација која брине о археолошким парковима „Егзарх“ са седиштем у Холандији, Виминацијум је прогласила за један од десет најлепших паркова Европе.
Раније откривен златни накит жена Виминацијума данас се чува у Народном музеју у Пожаревцу, благо откирвено након отварања Археолошког парка биће изложено у самом древном граду.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ
Раније откривен златни накит жена Виминацијума данас се чува у Народном музеју у Пожаревцу, благо откирвено након отварања Археолошког парка биће изложено у самом древном граду.
Златни накит и други драгоцени предмети које су користили становници Виминацијума, пронађени пре отварања Парка, данас се чувају у Народном музеју у Пожаревцу. То је незнатан број предмета у односу на оно што смо ми до сада пронашли, објашњава Кораћ.
“Врх брате, копај брже”!
„Имамо преко три стотине златних предмета који чекају да обрадују посетиоце. Више од 100 хиљада предмета је нађено на Виминацијуму, то је велико богатство, богатство једне земље. То чека да га извучемо на светло дана, управо сада радимо витрине где ћемо све ставити. Оне ће бити безбедне, моћи ћемо коначно да покажемо посетиоцима то богатство“, не скрива радост Кораћ.
На питање колико времена треба да прође да би се открио цео древни град, он подсећа да се на истраживању Помпеје радило три века. Као археолог одлично разуме нестрпљење да се посао заврши, а дели с нама и одушевљење и нестрпљење посетилаца Виминацијума;
Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, човек који је цео живот посветио истраживању Виминацијума.

© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, човек који је цео живот посветио истраживању Виминацијума.
„Имамо књигу утисака, често је читам, да исправим правце, ако нису добри. Један од посетилаца који је очито био одушевљен оним што је видео, али изгледа да му је било мало, написао је „Врх брате! Копај брже!“
Виминацијум су разорили Хуни, било је покушаја обнове, али никада више није живео као пре, јер је дошло до великих друштвених померања. Иако се теорија о нестанку цивилизација, а поготово Римског царства, базира на економским моментима, поједини стручњаци тврде да се Римско царство заправо распало због мигрантске кризе. Ту са нашим саговорником правимо паралелу са данашњим временом.
Савршено очуване посуде за етерична уља које су користили становници Виминацијума чувају се у Народном музеју у Пожаревцу.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ
Савршено очуване посуде за етерична уља које су користили становници Виминацијума чувају се у Народном музеју у Пожаревцу.
Меко освајање
Данашња померања становништва са истока у Европу, овај цењени стручњак назива меким освајањем, јер се у њему не користи оружје. Ове миграције су по њему далеко озбиљније:
„Оне су заправо експлозија нечега што се дешава на неком другом простору. Или је то принуђеност усред ратних дејстава, па просто људи иду тамо где тога нема или је ово демографска експлозија. Антрополозима је врло интересантна та експлозија на афричком континенту, то је нешто што ничим не можете да зауставите. Можете годину, две, али нама археолозима ни 100 или 200 година није много. Демографија ће учинити то да ћемо на неки начин бити освојени. Колико ће то оставити трага у дугорочном смислу, то је друго питање“, оцењује Кораћ.
Драгуљ Виминацијума, фреска младе жене, коју су археолози назвали Дивина, а због положаја руку и замишљеног погледа зову је и Мона Лиза касне антике.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ
Драгуљ Виминацијума, фреска младе жене, коју су археолози назвали Дивина, а због положаја руку и замишљеног погледа зову је и Мона Лиза касне антике.
 
Римски споменик непроцењиве вредности пронађен код Винче, за 24 сата украден


18.07.2020.

Римски споменик непроценљиве вредности, стар 19 векова, тек што је пронађен код Винче, украден је за нешто више од 24 сата, сазнаје Блиц. Лопове није омела ни тежина споменика од скоро пола тоне.
Овакви епиграфски споменици (камени споменик са уклесаним текстом на латинском језику) изузетно су ретки у свету и они не иду на званичне аукције већ се продају испод руке. Отуда се не зна прецизна цифра, али се процењује да је изузетно висока – и по неколико стотина хиљада евра. Пронађени па украдени споменик на територији Србије, према првим проценама, јединствен је у свету због свега што на себи има: од сачуваних стопала до латинског натписа у 15 редова. Отуда његова, условно речено, материјална вредност превазилази све досадашње цифре.
Споменик откривен на депонији у Винчи

© ФОТО : НАРОДНИ МУЗЕЈ
Споменик откривен на депонији у Винчи
На основу натписа на споменику, на латинском, стручњак Народног музеја установио је да је споменик припадао човеку високог витешког сталежа. Током војничке службе руководио је различитим војним одредима и службовао у три легије. Учествовао је у рату са Дачанима и Парћанима и током своје службе више пута био одликован за војничке врлине.
Посебна вредност овог споменика за Србију и Београд јесте у чињеници да је пронађен на оригиналном месту – некадашњег античког Сингидунума. Отуда је изузетан историјски и културолошки документ трајања Београда. Податак о војевању и присуству високог римског званичника, а који је исписан на њему, сведочи о Београду као важном војничком центру.
Како Блиц сазнаје, овај изузетан и јединствен споменик пронађен је прошлог петка приликом земљаних радова на депонији Винча. Иако је обавештена управа депоније и са надлежнима договорено да се споменик заштити како би већ у понедељак ујутру могао да буде безбедно транспортован у Народни музеј у Београд, споменик је нестао између суботе у 17 часова и недеље у осам часова. Народни музеј обавестио је полицију о крађи.
Стручњаци Народног музеја истичу да, иако је споменик у циљу заштите и даљих научних истраживања требало да буде пренет у музеј у Београду, отуђењем овога споменика нису оштећене само установе заштите већ и сви грађани Републике Србије.
Споменик је добро и власништво Републике Србијена, помињу у Народном музеју.
Највећи број античких споменика су у музеје доспели као случајни налази, захваљујући људима који су их проналазили. Тако је било некада, а последњих деценија такви налази из Србије најчешће илегалним каналима одлазе у иностране колекције и музеје. Практично, црно тржиште и шверц крчме национално благо Србије.
 
Римски споменик непроцењиве вредности пронађен код Винче, за 24 сата украден


18.07.2020.

Римски споменик непроценљиве вредности, стар 19 векова, тек што је пронађен код Винче, украден је за нешто више од 24 сата, сазнаје Блиц. Лопове није омела ни тежина споменика од скоро пола тоне.
Овакви епиграфски споменици (камени споменик са уклесаним текстом на латинском језику) изузетно су ретки у свету и они не иду на званичне аукције већ се продају испод руке. Отуда се не зна прецизна цифра, али се процењује да је изузетно висока – и по неколико стотина хиљада евра. Пронађени па украдени споменик на територији Србије, према првим проценама, јединствен је у свету због свега што на себи има: од сачуваних стопала до латинског натписа у 15 редова. Отуда његова, условно речено, материјална вредност превазилази све досадашње цифре.
Споменик откривен на депонији у Винчи

© ФОТО : НАРОДНИ МУЗЕЈ
Споменик откривен на депонији у Винчи
На основу натписа на споменику, на латинском, стручњак Народног музеја установио је да је споменик припадао човеку високог витешког сталежа. Током војничке службе руководио је различитим војним одредима и службовао у три легије. Учествовао је у рату са Дачанима и Парћанима и током своје службе више пута био одликован за војничке врлине.

Како Блиц сазнаје, овај изузетан и јединствен споменик пронађен је прошлог петка приликом земљаних радова на депонији Винча. Иако је обавештена управа депоније и са надлежнима договорено да се споменик заштити како би већ у понедељак ујутру могао да буде безбедно транспортован у Народни музеј у Београд, споменик је нестао између суботе у 17 часова и недеље у осам часова. Народни музеј обавестио је полицију о крађи.
Стручњаци Народног музеја истичу да, иако је споменик у циљу заштите и даљих научних истраживања требало да буде пренет у музеј у Београду, отуђењем овога споменика нису оштећене само установе заштите већ и сви грађани Републике Србије.
Споменик је добро и власништво Републике Србијена, помињу у Народном музеју.
Највећи број античких споменика су у музеје доспели као случајни налази, захваљујући људима који су их проналазили. Тако је било некада, а последњих деценија такви налази из Србије најчешће илегалним каналима одлазе у иностране колекције и музеје. Практично, црно тржиште и шверц крчме национално благо Србије.

Sreća 23.07.2020. / 16:07
Pronađen ukradeni rimski spomenik iz Vinče, lopovi privedeni
https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1352930/Vinca-rimski-spomenik-nadjen-hapsenje.html

Policija je pronašla rimski nadgrobni spomenik star 19 vekova koji se nalazio u Vinči, koji je ukraden, a koji je ukraden samo 24 sata nakon što je otkriven. Lopovi su privedeni, javljaju "Novosti".
1.jpg

Ovaj nadgrobni spomenik teži pola tone, a njegova težina nije omela lopove da ga ukradu.

Ukradena stela iz 2. veka ima odlično očuvan natpis na latinskom koji govori o uglednom Rimljaninu koji je pod njom počivao, što je čini izuzetno vrednom. Međutim, ona je i putokaz koji nedvosmisleno govori da je taj bogati i ugledni rimski građanin živeo u blizini, u vili od koje je sigurno ostalo nešto vredno istraživanja.

Obično su takvi ljudi, kao i danas, živeli u komšiluku sličnog socijalnog i materijalnog statusa, pa se može očekivati da se ispod deponije i oko nje nalazi još luksuznih rimskih vila.
 
Смена цивилизација у срцу Београда: Излазе стари Римљани, а улазе Кинези

13:56 04.08.2020.

Пише Сенка Милош

Археолошко благо из времена старих Римљана ускоро би требало да буде пронађено у срцу Београда, а пошто се ти историјски остаци открију и сачувају, на том месту би Кинези требало да изграде модерну подземну гаражу.
„Изградња подземне гараже на месту Студентског трга чека да археолози ту прво открију центар античког Сингидунума. Њихови радови почињу на јесен и сасвим је сигурно да ће стручњаци пронаћи нешто вредно, што треба да се сачува“, каже за Спутњик заменик градоначелника Београда Горан Весић.
У Студентском парку, у пењалици на дечјем игралишту, један Београђанин пронашао је пре неки дан двадесетак занимљивих археолошких фрагмената, делова камена, цигле и керамике, па и једно парче сиве керамике рађене на витлу.
Парче сиве римске керамике рађене на витлу коју је Марић пронашао у Студентском парку.

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
Парче сиве римске керамике рађене на витлу коју је Марић пронашао у Студентском парку.
Остаци Римског царства на месту будуће гараже коју граде Кинези
Др Мирослав Марић фрагменте је приметио јер је археолог, запослен у Балканолошком институту САНУ. Одмах је знао о чему се ради, да су предмети из периода римске владавине Београдом.
„Нисам никога контактирао, јер је тих пар фрагмената, без икаквог контекста, без детаља помоћу којих бих могао да реконструишем одакле су. Очигледно су насумично скупљени и остављени ту из неког разлога, да ли су то урадила деца или радници који су уређивали стазе не могу да знам“, каже Марић.
Проналазак га није зачудио, јер на овом простору живот траје већ седам хиљада година. Оближњи Студентски трг био је средиште римског Сингидунума, на њему је највероватније био и римски форум.
Остаци цигле и употребних предмета пронађени су на дечјем игралишту у Студентском парку, али то није изненађење, на то месту налазиле су се римске терме.

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
Остаци цигле и употребних предмета пронађени су на дечјем игралишту у Студентском парку, али то није изненађење, на то месту налазиле су се римске терме.
Где се налазио антички Сингидунум
Град је био са једне стране омеђен данашњом улицом Цара Душана, цела дунавска падина је била прекривена римским грађевинама, у готово свим улицама откривани су остаци архитектуре и некропола.
Са друге стране град се простирао до Савамале, а на југоистоку до данашњег Трга републике. Важан део града био је легијски логор, место где је Четврта Флавијева легија почетком другог века изградила утврђење, које је обухватало чак 24 хектара. Ту су откривени и војна болница и велике терме.
Др Стефан Поп Лазић, научни сарадник Археолошког института, стручњак из области римских фортификација са жаљењем констатује да сам центар античког града никада није истражен.
Улаз у Студентски парк, једино место у овом делу града где су рађена систематска архолошка истраживања.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ
Улаз у Студентски парк, једино место у овом делу града где су рађена систематска архолошка истраживања.
„Било је истраживања на месту где је хотел Сквер Најн, откривене су римске грађевине из другог века, на месту Етнографског музеја римске оловне цеви, али то нису била ископавања. Она су се дешавала управо у парку, откривене су терме, римско купатило, као и једна велика грађевина код Платоа, испред Филозофског факултета, али сам простор Студентског трга никада није археолошки истраживан“, каже Поп Лазић.
Откривање закопаног блага
Археолози
су бурно реаговали на план Града Београда да на месту Студентског трга изгради подземну гаражу. Градским оцима су указали на чињеницу да је то најбољи простор за презентацију Сингидунума, са идејом да се одустане од изградње гараже.
Раније откривен златни накит жена Виминацијума данас се чува у Народном музеју у Пожаревцу, благо откирвено након отварања Археолошког парка биће изложено у самом древном граду.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ
Златни накит из времена античког Сингидунума пронађен у околини Пожаревца.
„У разговорима са надлежнима у Граду Београду направљен је договор да се ураде иницијална ископавања која би утицала на даље планове изградње гараже. Потребно је да се испита очуваност слојева и очуваност архитектуре на том простору да би се посао изградње дат кинеским партнерима некако изменио, односно да би био представљен део археолошког локалитета“, каже Поп Лазић.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић за Спутњик каже да ће амбициозни план да се открије антички Сингидунум почети да се остварује ове јесени.
„Град Београд је одвојио преко 200.000 евра да Археолошки институт САНУ почне археолошка истраживања на Студентском тргу. Не сећам се када је последњи пут у Србији нека локална самоуправа финансирала археолошка истраживања. Шта је разлог што то радимо? Зато што је на том простору било римско насеље и сасвим је сигурно да ће археолози пронаћи нешто вредно, што треба да се сачува?, каже нам Весић.

Студентски трг - место где се највероватније налазио форум, срце античког Сингидунума.
Оба археолога са којима смо разговарали не крију задовољство због чињенице да срце античког Сингидунума неће завршити као римска улица у Рајићевој, која је прекопана, а посетиоци тржног центра на том месту на улазу могу да виде њену макету са свега неколико оригиналних римских плоча.
Калемегдан чува и винчанску културу
Оба примера показују да се у Београду археолошка истраживања не раде систематски, већ само када се нешто пронађе случајно, када стару грађевину треба да замени нова.
Проналазач артефаката на игралишту у Студентском парку, који се бави истраживањем још старијих слојева историје, скреће пажњу на још једну важну чињеницу, на Калемегдану је недавно потврђено постојање насеља из винчанског периода.
„Волео да видим да се неке од зелених површина на Калемегдану истраже систематски. То не оштећује парк, он може да се врати у првобитно стање, а ако се нађе нешто што је добро за очувати, то би могло да представља додатни квалитет калемегданског парка, додатни садржај за туристе“, каже Мирослав Марић.
Савршено очуване посуде за етерична уља које су користили становници Виминацијума чувају се у Народном музеју у Пожаревцу.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ
Савршено очуване посуде за етерична уља коришћене у време римске окупације наших простора - археолози верују да се слично благо крије и у срцу Београда.
 
Археологија...

Прелепа наука која се у Србији злоупотребљава у шовинистичке, ултрадесничарске и комерцијалне сврхе од стране појединаца. Ми смо народ који не познаје своју историју и материјално културно наслеђе. Нама се познавање истих своди на ТВ серије, гледање јутјуб канала који постављају пседуоисторичари или читању лоших форума/коментара на интернету и сл. И тако ми упознајемо нашу прошлост.

Мало ко зна овде када је и како археологија настала, ко су били пионири српске археологије. Какав је нпр. био допринос кнеза Милоша, Вука Караџића, Јована Драгашевића. Шта знамо о истраживањима Јанка Шафарика или Тихомира Ђорђевића. Да ли знамо нешто о Михаилу Валтровићу?

Какав су значај дали М. Гарашанин, В. Поповић, Б. Гавела или Милоје Васић млађи... Не, нама је битно да ми величамо Ђ. Јанковића који је апсолутни уништивач српске археологије и икона код псеудоисторичара. Њему приписујемо нешто што он није био: причамо да је био професор а није, причамо да је оснивач рановизантијске и ранохришћанске археологије а није, причамо да је оснивач словенске археологије а није итд итд.

Ретко има данас ко ће да се диви делима М. Гарашинана нпр. Праисторија југословенских земаља, или научним радовима В. Кондића. Ми апослутно ништа не знамо. Нама је битније шта ће да кажу они из Србија глобала и да нам кроје историју лажну, а овамо се одричемо наших најбољих истраживача...
 

Back
Top