Apsolutna samokontrola

[Richard III]

Živimo u svetu u kom smo neprestano bombardovani raznim senzacijama, podložni instant zadovoljstvima i užicima svih vrsta. Pornografija, masturbacija, seks, ukusna hrana, cigarete, alkohol, opijati i narkotici, izlivi osećanja bez ikakve kontrole, internet i sve informacije na dohvat ruke, fejsbuk, instagram, tviter, tiktok, selfiji, lajkovi i komentari, dugo spavanje, promiskuitet (i muški i ženski), lenčarenje, filmovi, televizija, netflix i serije za bindžovanje, besmisleno i besciljno druženje i brbljanje zarad užitka i gubljenja vremena, klubovi, izlasci, odmori, potrošačka manija, kupoholičarstvo, brza muzika itd itd. Sve to jeste negde lepo, ali je činjenica da ovakva i ovolika zadovoljstva na neki način slabe čoveka, čine ga pasivnim i rezigniranim. Čak i umerenost u svemu tome i balans (osam sati radiš, osam dangubiš, osam spavaš), čine od čoveka potrošačkog idiota i besciljnu individuu.

Ono što mene zanima jeste sledeće - kako bi izgledalo kada bi čovek sve to odbacio, i doveo svoj život pod apsolutnu, beskompromisnu samokontrolu? Dakle, ne govorim o izbacivanju iz svog života samo odredjenih navika i elemenata, nego apsolutno svih koje vode instant zadovoljenju, dakle - svega gore navedenog, i uopšte svega te vrste, uz posvećivanje života nekom cilju kroz rigidan i apsolutan princip gvozdene discipline. Zamislimo tu individuu - lišenu bilo kakvih užitaka i strasti te vrste, koja u ovom vremenu apsolutno podredjenom užicima, živi uz odricanja i neprekidnu patnju stremeći ka odredjenom cilju, i tako jača svoj duh i napreduje. Da li bi to u ovom vremenu bilo moguće, i da li bi tog odmah proglasili ludim? I najzad, da li bi bilo vredno toga - odreći se svakog zadovoljstva zarad nekog cilja, uz garanciju da to bude tako za ceo život?

 

[gost 422686]

Živimo u svetu u kom smo neprestano bombardovani raznim senzacijama, podložni instant zadovoljstvima i užicima svih vrsta. Pornografija, masturbacija, seks, ukusna hrana, cigarete, alkohol, opijati i narkotici, izlivi osećanja bez ikakve kontrole, internet i sve informacije na dohvat ruke, fejsbuk, instagram, tviter, tiktok, selfiji, lajkovi i komentari, dugo spavanje, promiskuitet (i muški i ženski), lenčarenje, filmovi, televizija, netflix i serije za bindžovanje, besmisleno i besciljno druženje i brbljanje zarad užitka i gubljenja vremena, klubovi, izlasci, odmori, potrošačka manija, kupoholičarstvo, brza muzika itd itd. Sve to jeste negde lepo, ali je činjenica da ovakva i ovolika zadovoljstva na neki način slabe čoveka, čine ga pasivnim i rezigniranim. Čak i umerenost u svemu tome i balans (osam sati radiš, osam dangubiš, osam spavaš), čine od čoveka potrošačkog idiota i besciljnu individuu.

Ono što mene zanima jeste sledeće - kako bi izgledalo kada bi čovek sve to odbacio, i doveo svoj život pod apsolutnu, beskompromisnu samokontrolu? Dakle, ne govorim o izbacivanju iz svog života samo odredjenih navika i elemenata, nego apsolutno svih koje vode instant zadovoljenju, dakle - svega gore navedenog, i uopšte svega te vrste, uz posvećivanje života nekom cilju kroz rigidan i apsolutan princip gvozdene discipline. Zamislimo tu individuu - lišenu bilo kakvih užitaka i strasti te vrste, koja u ovom vremenu apsolutno podredjenom užicima, živi uz odricanja i neprekidnu patnju stremeći ka odredjenom cilju, i tako jača svoj duh i napreduje. Da li bi to u ovom vremenu bilo moguće, i da li bi tog odmah proglasili ludim? I najzad, da li bi bilo vredno toga - odreći se svakog zadovoljstva zarad nekog cilja, uz garanciju da to bude tako za ceo život?

To bi bio užasan svet. Ja prvi ne mogu bez seksa i masturbacije. I protiv takvog sveta koji si ti opisao spreman sam i da ubijam.

 

[Redmond]

Ma čovek bi poludeo ako bi se rešio apsolutno svih užitaka ma koliko mu bio bitan dugoročan cilj kome se posvetio. Potreban mu je ipak neki ventil, mora da da sebi oduška makar s vremena na vreme inače će brzo postati frustriran i rezultati će trpeti. Uopšte da se čovek odluči za tako rigidan režim života neophodno je da čvrsto zna šta hoće, da prema tome gaji neku strast i da poseduje makar neku predispoziciju za to.

 

[gost 422686]

Ma čovek bi poludeo ako bi se rešio apsolutno svih užitaka ma koliko mu bio bitan dugoročan cilj kome se posvetio. Potreban mu je ipak neki ventil, mora da da sebi oduška makar s vremena na vreme inače će brzo postati frustriran i rezultati će trpeti. Uopšte da se čovek odluči za tako rigidan režim života neophodno je da čvrsto zna šta hoće, da prema tome gaji neku strast i da poseduje makar neku predispoziciju za to.

To je nemoguće. Takva filozofija je protiv prirodna.Čoveku su potrebni svi ti instinkti kako bi preživeo kao vrsta.

 

[MarieSoLong]

viva sparta. red, rad, disciplina
mislim da nije nemoguce.
potrebno je naci dovoljno jak cilj i motiv, koji ce da zameni i nadjaca sva prolazna i druga zadovoljstva koja vode slabljenju.
odreci se 'losih' zadovoljsava, koja slabe. i naci svrhu i zadovoljstvo u jacanju.
jednako kao kad losu hranu zamenis zdravom. potenciras dugorocno dobro.
svi zdravi i veliki ljudi ovako deluju i razmisljaju.
da je lako--nije. nista sto se dugorocno isplati nije lako.

i neki svesno dodju do ovog, a neki se nesvesno ponasaju bas kako treba.
ovom nesvesnim je lakse ( da li geni, vaspitanje, obicaji ...verovatno sve to)
uglavnom drugog puta nema, ako hocemo 'Zivot'

 

[gost 391595]

Podseti me ovo na scenu iz Afterlife-a, kada dvoje vode raspravu o moralu i Bogu, i ona ga pita: ako ne veruješ u Boga, zašto ne ideš okolo i ne siluješ i ne ubijaš koliko želiš?

On: upravo to i radim. Idem okolo i silujem i ubijam koliko želim, a to je nimalo.

Prava sloboda nije u kontroli impulsa, to je poslednji trzaj volje, manuelni override kad sve krene po zlu, već u slobodi od impulsa.

Ovo iz uvodnog posta je nemoguće samo uz pomoć snage volje, jer je ona ograničen resurs, sva energija bi odlazila na potiskivanje impulsa, dok on sam nikad ne bi stvarno nestajao.

Poenta je kako ne želeti te stvari uopšte. Što i nije toliko teško, budući da je većina tih stvari posredovana kulturom, tj nisu prave biološke potrebe organizma, već zloupotrebe dopaminskog sistema za nagrađivanje.

Organizam će uvek želeti zadovoljenje svojih potreba, to je odlika volje za životom. Zato treba identifikovati koje su prave potrebe i pokušati zadovoljiti ih na zdraviji način od gore opisanih. Ako je to moguće.
Ispravno zadovoljavanje potreba (koje nam u isto vreme ne šteti) nije ni u kakvom neskladu sa višim ciljem u životu, naprotiv, podržava ga.

 

[oziman]

Ono što mene zanima jeste sledeće - kako bi izgledalo kada bi čovek sve to odbacio, i doveo svoj život pod apsolutnu, beskompromisnu samokontrolu? Dakle, ne govorim o izbacivanju iz svog života samo odredjenih navika i elemenata, nego apsolutno svih koje vode instant zadovoljenju, dakle - svega gore navedenog, i uopšte svega te vrste, uz posvećivanje života nekom cilju kroz rigidan i apsolutan princip gvozdene discipline.

Говориш као да је овај свет некекав Еден, некаква земља Дембелија у којој све врви од задовљстава, па нам је једини проблем, и то само хипотетичан, како се одрећи такве дивоте.

Овај свет је буквално пакао. Дејвид Хјум га је лепо описао овим речима:

" Кајање, срамота, патња, бес, разочарање, неспокој, страх, утученост, очај: ко је икада, на свом животном путу, избегао немилосрдне препаде ових мучитеља? Колико људи је ишта боље уопште и осетило? Напор и сиротиња, толико омрзнути од свих, извесна су судбина огромне већине: а ни малобројни повлашћени појединци, који уживају у лагодном обиљу и доколици, никада не достигну испуњење или истинско блаженство. Ни сва добра овог света заједно не би човека учинила истински срећним; али ће га сва зла на окупу зацело дотући; било које појединачно зло (а ко се може ослободити баш сваког) безмало је довољно да живот учини неподношљивим, баш као и недостатак било којег добра (а ко их може поседовати баш сва).
Када би се туђин изненада обрео у овом свету, показао бих му, као узорак овоземаљске несреће, болницу препуну болести, затвор крцат злочинцима и дужницима, бојно поље прекривено лешевима, флоту која тоне насред океана, народ који пропада под тиранијом, људе изнемогле од глади, или куге. А када бих хтео да му покажем веселу страну живота, не би ли схватио шта су животна задовољства, куда бих ra повео? Ha бал, y оперу, на двор? С пуним правом би могао помислити да му још увек показујем разноврсност беде и жалости.

Запитајте се, питајте било кога од својих познаника, да ли би поново проживели последњих десет, или двадесет година свог живота. He! Али наредних двадесет, веле они, биће боље.

"И надају се да he од животног талога добити
оно што им први живахни млаз не могаде дати".

И на крају схвате (тако је велика људска беда; она чак и противречности успева да помири) како се истовремено жале и на краткоћу живота и на његову таштину и муку."

Хјум

Болдовно се односи на та твоја "задовољства".

Као што рекох, овај свет је пакао и мудри у њему зато не јуре химерична задовољства, него следе оно Аристотелово:

''Pametan čovek ne ide za tim da dođe do uživanja nego da izbegne bol"

Aristotel

Или како каже Шопенхауер "Mnogo manje greši onaj koji ovaj svet gleda kao neki pakao i zato se trudi samo da u njemu steče jedan kut u kome će biti zaklonjen od vatre. Budala juri za uživanjima životu i posle vidi da se prevario; mudrac izbegava zla.".

Ceo citat:

Najveca je mahnitost hteti ovu pozornicu jada preobratit u mesto za uzivanje, i, umesto sto vise bezbolnosti, postaviti sebi uzivanja i radosti kao cilj, kako to ipak mnogi cine.
Mnogo manje gresi onaj koji ovaj svet gleda kao neki pakao i zato se trudi samo da u njemu stece jedan kut u kome ce biti zaklonjen od vatre. Budala juri za uzivanjima zivotu i posle vidi da se prevario; mudrac izbegava zla. Ako mu, pak, ni to ne podje za rukom, onda je tome kriva sudbina a ne neka njegova ludost. Ali u koliko mu to podje za rukom, on nije prevaren, jer zla koja je izbegao, i suvise su stvarna. Pa cak ako im je i suvise daleko skrenuo sputa, i uzivanja bez potrebe zrtvovao, ustvari nije ipak nista izgubio, zato sto su sva uzivanja. himericna, a zalostiti se sto su nam izmakla bilo bi sitnicarski, cak smesno.
To sto se ljudi, potpomagani optimizmom, grese o ovu istinu, izvor je velikih nesreca. Naime, dok smo slobodni od patnji, nemirne nam zelje crtaju himere jedne srece koja ne postoji, i zavode nas da idemo za njima: time navlacimo na sebe bol, koji je nepobitno stvaran. Onda kukamo za izgubljenim bezbolnim stanjem, koje lezi za nama kao proigran raj, i uzalud zelimo da ono sto se dogodilo ucinimo kao da se nije dogodilo. Tako izgleda kao da nas je neki zao duh pomocu varki srece jednako mamio da izidjemo iz bezbolnog stanja, koje je najvisa istinska sreca.

Шопенхaуер

Није на овом свету проблем како се одрећи задовљстава, него како избећи зла.

А што се тиче оно мало химеричних задовољстава које у паклу можемо наћи, нема никаквог разлога одрећи их се, али једино под условом да се не ради о отровним мамцима, што је најчешће случај.

Јер како је говорио Епикур:

Nijedno zadovoljstvo nije po sebi zlo ali ono sto izaziva neka zadovoljstava donosi sa sobom raznovrsne tegobe koje prevazilaze osećaje zadovoljstva.

Epikur

Тако да ако наиђеш на задовљство које није отровни мамац, ако тако нечег уопште и има а да није естетски ужитак, онда изволи, уживај колико је могуће под Дамокловим мачем уживати. Зашто би се одрицао?

 

[gost 428490]

Sve zavisi cime je pojedinac vodjen i sta mu je krajnji cilj. Ako je vodjen impulsima i samokontrola mu je sama po sebi cilj, def nece izdrzati bez svega navedenog.
Moguce je i to moze biti vreme najaktivnijeg duhovnog zivota. Bilo ono svesno izabrano ili nametnuto.

 

[skriboman]

pa mogucno je prico sam s neki monasi sad nisu svi dostigli apsolutno odricanje ali streme ka tom ja otiso pre neki dan u manastir jedva se nakanio vratit se medju raju poslje zaso u sumu i isto osjecaj je da bi htio ostati

 

[skriboman]

tebra ovaj konzumerski zivot ti je raspadanje truljenje rob medicine farmacije i tehnokratije pa i kad kravi nedas pojilo i jasle ona ce mukati isto ce ti tako konzumeri bukati jel su naviknuti da krenu u slobodu tesko jedino usled neku opcu kataklizmu

 

[Paramatman]

Pa samo cim pocnu da mi pricaju kako ce od sutra da se promene, pocnu neki novi i zdraviji zivot, te kako ce da ostave neke lose navike koje su u stvari super )) znam da je sve to mlacenje slame. )

 

[gost 391595]

tebra ovaj konzumerski zivot ti je raspadanje truljenje rob medicine farmacije i tehnokratije pa i kad kravi nedas pojilo i jasle ona ce mukati isto ce ti tako konzumeri bukati jel su naviknuti da krenu u slobodu tesko jedino usled neku opcu kataklizmu

Da, samo što su kravi pojilo i jasle osnovne potrebe organizma, tj stvarne potrebe, a besciljno lutanje šoping molovima i sumanuto trošenje (uglavnom) lažne

 

[georgejune]

Živimo u svetu u kom smo neprestano bombardovani raznim senzacijama, podložni instant zadovoljstvima i užicima svih vrsta. Pornografija, masturbacija, seks, ukusna hrana, cigarete, alkohol, opijati i narkotici, izlivi osećanja bez ikakve kontrole, internet i sve informacije na dohvat ruke, fejsbuk, instagram, tviter, tiktok, selfiji, lajkovi i komentari, dugo spavanje, promiskuitet (i muški i ženski), lenčarenje, filmovi, televizija, netflix i serije za bindžovanje, besmisleno i besciljno druženje i brbljanje zarad užitka i gubljenja vremena, klubovi, izlasci, odmori, potrošačka manija, kupoholičarstvo, brza muzika itd itd. Sve to jeste negde lepo, ali je činjenica da ovakva i ovolika zadovoljstva na neki način slabe čoveka, čine ga pasivnim i rezigniranim. Čak i umerenost u svemu tome i balans (osam sati radiš, osam dangubiš, osam spavaš), čine od čoveka potrošačkog idiota i besciljnu individuu.

Ono što mene zanima jeste sledeće - kako bi izgledalo kada bi čovek sve to odbacio, i doveo svoj život pod apsolutnu, beskompromisnu samokontrolu? Dakle, ne govorim o izbacivanju iz svog života samo odredjenih navika i elemenata, nego apsolutno svih koje vode instant zadovoljenju, dakle - svega gore navedenog, i uopšte svega te vrste, uz posvećivanje života nekom cilju kroz rigidan i apsolutan princip gvozdene discipline. Zamislimo tu individuu - lišenu bilo kakvih užitaka i strasti te vrste, koja u ovom vremenu apsolutno podredjenom užicima, živi uz odricanja i neprekidnu patnju stremeći ka odredjenom cilju, i tako jača svoj duh i napreduje. Da li bi to u ovom vremenu bilo moguće, i da li bi tog odmah proglasili ludim? I najzad, da li bi bilo vredno toga - odreći se svakog zadovoljstva zarad nekog cilja, uz garanciju da to bude tako za ceo život?

E ja sam sve to otreso s noge naci opusteno

 

[Metronomy]

Sve zavisi od balansa potreba i zelja, odreci se zelja je nasilje nad sobom, forsirati zelje je nasilje nad drugima.
Balans potreba i zelja, s jedne strane zavisi od mogucnosti, sa druge od sastava licnosti, a sa trece od dinamike zivota.
Balans se postize postovanjem svoje licnosti i svojih mogucnosti i kada iz takvog balansa covek ispadne, lako se vrati na fabricko podesavanje.
Svakako da treningom covek moze da pomeri mogucnosti, ali i da smanji zelje, pa da mu to postanu fabricka podesavanja i cesto je to dobar stav, ako se ispostuju prirodni resursi, medjutim, covek lako prekoraci svoje resurse i odleti dovoljno visoko ili padne sasvim nisko, da bez dodatnih resursa ne moze da nadje put.
Posto smo razliciti, ima ljudi koji imaju neogranicene resurse i nemaju zelja, pa sve zavisi od trenutka...sto govori o tome da pravila nema...sami ih stvaramo..

 

[louiskrstic]

Kakav god odgovor da dajemo uvek će biti delimično ili polovično tačan ako se ne postaramo da na život pogledamo sveobuhvatnije. To znači, da bismo imali zaokruženop razumevanje ne smemo isključiti ni jednu jedinu oblast spoznaje ili ni jednu granu učenja koju nam je život do sada ponudio.
Jako naučno, filozofski, religijski ili bilo kako orijentisan nikada neće imati neophodnu kompletnost.
Mnogi u prošlosti su iznosili pojedine detalje koji su bili samo delići celine samo zato što jue taj životni period oskudevao za tom vrstom saznanja. Tačnije, oni koji su znali celinu morali su ukazivati na, i iznositi delove zato što je tadašnja svest populacije ili određenog auditorijuma zahtevala ili mogla prihvatiti i razumeti baš to.
Prihvatimo li da je jedina i osnovna razlika među ljudima upravi oslikana ili izvire iz njihovih stanja svesti (što je duhovna kategorija) lako je razumeti da svako od nas ima različita razumevanja, shvatanja i prihvatanja života. Samom tim svako od nas iz svog stanja svesti ima i različite potrebe a pootrebe izviru iz unutarnjeg podsticaja da se kompletira određenom vrstom iskustava u ovom svetu.
Ta POTREBA za pravim unutarnjim kompletiranjem podstiče pojedinca da upražnjava ono što će mu doneti iskustva i saznanja koja mu nedostaju. Zato pojedinci teže maksimalnom prikupljanju materijalnog kapitala, drugi teže ekstremnom intelektualnom znanju, treći teže krajnje izraženom čulnom užitku i tako u nedogled od nekih krajnosti pa sve do nekih umerenosti na svim poljima. Jednostavno, mi kao Biće, duhovno Biće ili Duša, imamo te potrebe. Potrebe koje naša dnevno funkcionišuša ili ego svest ne može razumeti. Jednostavno ovaj svet je odličan poligon ili škola za nas Biće ili Duše a ne za nas humana bića da bismo ovde beskrajno uživali u nečem što u osnovnom smislu ne bismo mogli definisati.
Zato što su svi drugi različiti od nas mi nikoga ne razumemo i niko ne može razumeti nas.
Oni, među nama, koji imaju potrebu za ekstremnostima, to su oni koji su normalnim funkcijama uma dozvolili da izađu iz tih okvira, jesu ti koji stvaraju najveće probleme u ovom svetu. Pa ipak, neophodno je da znamo da mi kao ljudi sami svojim aktivnostima utičemo da ovaj svet bude savršeni poligon za naš duhovni rast a to je za našu ekspanziju svesti. Jednostavno ovde kao Bića imamo potrebu da svako moguće iskustvfo prođemo i iz njega izvučemo zaključke u smislu, koji izbor je uvek najbolji.
Hedonisti ili mudraci, kao dve krajnosti su uvek prisutni i uvek će biti a na nama je da vidimo gde smo mi i kako da svesnim delovanjem sebe približimo željenoj opciji. U svakom slučaju, cilj svakog od nas, nesvesno sada a svesno možda za koju godinu ili koji život, jeste da dosegnemo stanje unutarnje nepristrasnosti i sa tim stanjem ostvarimo svoj konačni cilj a to znači da dok smo u ovom svetu živimo u njemu a li ne budemo deo njega. Ovim se kaže da iako smo u svetu u kojem dominira humana svest mi po svojoj svesti uzdignemo sebe i budemo u onim svetovima koje i religije ali i filozofije smatraju nesaznajnim.
Pojedinac koji ih u svojoj svesti dosegne on ih i zna i razumje i taj stadijum je ono što nama donese pravu mudrost, pravo znanje, ali i pravu ljubav, samopouzdanje i ono najvažnije a to je duhovna sloboda jer posle toga mi nemamo potrebe za daljim inkarniranjem ili rađanjem u ovom svetu i drugim koji su u donjem polu kreacije. Zato u religijama ovaj poslednji stadijum nazivaju spasenjem, iako oni sami ne razumeju to spasenje.
Tek sa ovim najvišim stadijumom svesti mi imamo apsolutnu kontrolu jer smo mi kao Duša postavili standarde življenja a ne naš um.
Moramo znati da voljom, a to znači umom, nikasda ne možemo kontrolisati um a sve pasije i nagoni deluju preko uma ili potiču iz samog uma.
Kada mi kao Biće, Duša, postavimo standarde tada imamo pouzdanje, samokontrolu jer i nema potrebe u nama za daljim iskustvima u ovom svetu na način kako ih je bilo hiljadama ranijih inkarnacija. Tek tada smo ostvarili da kroz nas ne protiče više energija sa nižih nivoa već kroz nas protiče čista svest a to je čisti Duh kojeg niko i ništa u ovom svetu ne može detektovati osim nas duhovnog Bića, Duše, koji smo večiti i besmrtni. Onaj koji zna jesmo mi Biće, Duša, a ne naš um koji za vreme našeg golog intelektualizma može samo skladištiti obilje podataka u sebi...
Koliko je ovo istinito što sam pisao? Na to pitanje nije na meni da odgovaram već sami pojedinac koji ga čita. Mogućnost da u njemu vidi istinu reći će mu mnogo više o njemu samom.

 

[Augustus]

Ljudska priroda postoji. Čovek nije prazna tabla pa da po njemu pišeš šta hoćeš i tako ispadne. Postoji urođena priroda i urođene potrebe i protiv toga se ne može.

 

[Romana Kuhar]

viva sparta. red, rad, disciplina

i pederastija - smrdljiva boleština koja se Spartu rasturila ...

 

[Romana Kuhar]

Ljudska priroda postoji. Čovek nije prazna tabla pa da po njemu pišeš šta hoćeš i tako ispadne. Postoji urođena priroda i urođene potrebe i protiv toga se ne može.

Obrazovanim umom i doslednim poštovanjem, vremenom dokazanih, moralnih normi sve se da držati pod kontrolom, ne biti rob telesnih strasti, ali lišiti se svih zadovoljstava, bilo zbog čega, bilo bi suludo, jer bi se izgubio i sam smisao ljudskog postojanja ...

 

[Richard III]

Da li neko smatra da je danas, u eri interneta, moguće živeti spartanski?

 

[Romana Kuhar]

Da li neko smatra da je danas, u eri interneta, moguće živeti spartanski?

Šta ti znači izraz "živeti spartanski"? Da li ti to znači boriti se protiv svih, ubijati one koji su stari i bolesni i, narvno, širiti pederastiju? Spartu nisu uništili neprijatelji - uništena je sama iz razloga što su svi bili od pederastije oboleli, a takve sama priroda uništi ...Sve što nije u skladu sa prirodom je bolesno ...