На данашњи дан, 6.априла 1941.године започео је удружени злочиначки подухват у којем су нацистичка Њемачка, фашистичка Италија и нацистички савезник краљевина Мађараска напали краљевину Југославију што ће бити упамћено као априлски рат а нећемо погријешити ако напишемо и априлска катастрофа за српски народ.
Рат и напад на Југославију највјероватније није био планиран, барем не у том моменту,мада је тешко рећи да ли другачијим слиједом догађаја не би дошло до комадања Југославије.
Повод нападу у удруженом лочиначком подухвату нацистичко-фашистичких ниткова бјеше пуч у Југославији 27.марта 1941.године, праћен револтом у српским градовима због ранијег приступања Југославије тројном пакту.
Истина, ми немамо право бити строгим према самим улчесницима демонстрација, прорадио је српски понос, осјећај патриотизма, гњев због приклањања онима који су међу Србљем по најгорем упамћени.
Но када су у питању преврат и пуч, глупо би било бити благонаклоним према коловођама пуча који су на таласу револта и гњева народа узурпирали власт и полуге моћи у земљи. Бјеше у историји војних пучева подоста, и ту је важна водиља, водиља може бити патриозизам, родољубље и осјећај дужности према земљи да збаце оне који воде земљу у пропаст а могу бити личне амбиције и гола тежња за моћи и власти. У тој нашој несрећној епизоди превладала је је друга опција, Боривоју Мирковићу, Душану Симовићу и дружини водиља бејаху болесне амбиције, узурпирати власт и моћ, каријеристи који ће се у наредним данима показати недораслим изазовима пред којима се нашла земља, комбинација неспособности и кукавичлука.
Британци су кроз пропаганду маестрално злоупотребили српски понос и патриотизам за своје циљеве и интересе.
И када се збори о том мартовском пучу и априлском рату, често би код обраде историје важна била идеолошка позадина, ту је у периоду након другог свјетског рата важно било само рђаво писати и зборити о краљевини Југославији, важно је било нагласити како та творевина бјеше трула, свакој одлуци се давала рђава конотација, истицала се неспособност војске, са друге стране КП је тежила себи приписати заслуге због демонстрација, па и како је то пореметило Хитлерове планове и одложило напад на Совјетски Савез и одлучило исход рата.
Ово задње не само што није тачно, него је и будаласто тумачење. Напад на Совјетски Савез је и прије пуча, већ у марту а могуће и раније, планиран за крај јуна, њемачко ангажовање на задатку кажњавања Југославије једног броја офензивно употребљивих трупа, орприлике око 1/10 оперативних ефектива (ПС; Њемачка је још у прољеће 1940-е имала мобилисаних 5,5 милиона војника, од чега за офензивне операције употребљивих око 4 милиона војника) није пореметило њемачке планове. Напротив, гњев у Њемачкој због пуча и народног револта бјеше искључиво јер је њихова штампа дала велики значај потписивању тог пакта приказујући то гестом пријатељства двеју нација.
И сада се показало да расположење народа Југославије, заправо само српског народа, јер ће се показати касније како ће хрватски дочекивати нацисте, није у складу како је Гебелсова машинерија приказала (а нацисти су много држали до пропаганде), и то је заправо једини разлог гњева.
На другој страни профитирали су јер су поред око 680.000 већ раније планираних њемачких трупа ангажованих истог дана 6.априла током напада на Грчку, могли кроз операције искалити, оно да осјете рат, барем још нешто тих војних ефектива, око 337.000 које су ангажовали током кажњавања Југославије и српског народа. И те непланиране војне ефективе боље припремити за оно што слиједи, напад на Совјетски Савез који је, како написах, планиран за крај јуна те године.
Када је у питању војска краљевине Југославије, она за тај рат није била спремна. Имали смо на бројним фронтовима примјере херојства и пожртовања српске војске, борили су се против технолошки предоминантног непријатеља колико је било могуће у тим околностима. Но та хетерогена војска бјеше ровита, поткопавана изнутра, припадници хрватског народа су одбијали да се боре, некад се и приклањали окупатору, поткопавана и од неких идеолошких дружина, у таквим околностима борба против најјаче ратне машинерије какву је свијет видио бјеше унапријед осуђена на катастрофу.
И док смо 27.марта имали револт у српским градовима због приклањања нацистичко-фашистичкој коалицији, уосталом Срби никад у историји нису стали уз злотворе, погледајмо како су још током априлског рата 10.априла у Загребу дочекали нацисте
Априлски рат и априлска катастрофа имаће епилог у комадању краљевине Југославије и успостављању монструм творевине ендехазије. У којој је над српским народом спроведен геноцид у којем је од око 2,2 милона Срба који су битисали на том простору 700.000 Срба и Српкиња смрт нашло у неком од бројних стратишта те монструм творевине. И геноцид по монструозности егзекуција никад забиљежен у свјетској историји.