Априлски рат

[paketije]

Дакле како је могуће да је сам Београд био толико изненађен таквим разорним нападом?

Ondasnji gradonacelnik Beograda ga je proglasio "otvorenim gradom" u dnevnoj stampi, ali to nije sluzbeno dostavio Njemcima, kojima je ionako bilo svejedno,posto su odlucili da ga sravne sa zemljom

 

[Лекизан]

Дакле како је могуће да је сам Београд био толико изненађен таквим разорним нападом?

Југославија је нападнута без објаве рата отуда изненађење, о супериорнијој авијацији нациста не треба трошити речи.

 

[Добро дошли]

Југославија је нападнута без објаве рата отуда изненађење, о супериорнијој авијацији нациста не треба трошити речи.

О ком изненађењу ти уопште пишеш?
За напад Немачке на Југославију знало се да је Хитлер донео ту одлуку још 27.марта. и било је времена за евакуацију становништва и неких материјалних добара на време. Али неспособност Владе и поред упозорења су кумовале великим жртвама.
Влада и краљ су више водили рачуна како да побегну из Југославије него да колико-толико сачувају државу.
Уосталом прочитај прилог.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Прилог:
SLOM KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
http://znaci.net/00002/366.htm
ZABLUDE I NEOPROSTIVA INDIFERENTNOST GENERALA SIMOVIĆA I NJEGOVE VLADE NA MNOGA UPOZORENJA DA 6 APRILA PREDSTOJI IZNENADAN NAPAD
Ovako postavljene koncepcije Simovićeve vlade mogle su predstavljati samo nestvarne želje. General Simović je tek 6. aprila ujutro uvideo da je sve bilo uzaludno i bez ikakvih rezultata sa veoma teškim posledicama za odbranu zemlje zbog izgubljenog vremena. S druge strane, nemaćka vlada nije dozvolila da se to ostvari, jer je Hitler već 27. marta doneo odluku za napad.

Posle izvršenog državnog udara i dolaska na vlast nove vlade 27. marta, progresivne snage Jugoslavije su očekivale brzi preokret u čitavoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Međutim, nova nehomogena vlada, pred fašističkom opasnošću, u stvari iz straha od Hitlera i od sopstvenog naroda, nije bila kadra da pristupi nekim korenitijim unutarpolitičkim promenama u zemlji, a kamoli da ostane na stanovištu beskompromisne borbe protiv Trojnog pakta.
Naprotiv. ona se pokolebala tako da je već 27. marta posle podne počela da pregovara sa budućim agresorom, izjavljujući da će ostati uz Trojni pakt i priznati sve obaveze koje iz njega proistiću, iako je baš na tome osnovnom pitanju - tj. hoće li se prihvatiti sramni mir, ili povesti ćasni odbramben i rat - narod 27. marta srušio kapitulantsku vladu Cvetković-Maček.

 

[Лекизан]

О ком изненађењу ти уопште пишеш?
За напад Немачке на Југославију знало се да је Хитлер донео ту одлуку још 27.марта. и било је времена за евакуацију становништва и неких материјалних добара на време. Али неспособност Владе и поред упозорења су кумовале великим жртвама.
Влада и краљ су више водили рачуна како да побегну из Југославије него да колико-толико сачувају државу.
Уосталом прочитај прилог.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Прилог:
SLOM KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
http://znaci.net/00002/366.htm
ZABLUDE I NEOPROSTIVA INDIFERENTNOST GENERALA SIMOVIĆA I NJEGOVE VLADE NA MNOGA UPOZORENJA DA 6 APRILA PREDSTOJI IZNENADAN NAPAD
Ovako postavljene koncepcije Simovićeve vlade mogle su predstavljati samo nestvarne želje. General Simović je tek 6. aprila ujutro uvideo da je sve bilo uzaludno i bez ikakvih rezultata sa veoma teškim posledicama za odbranu zemlje zbog izgubljenog vremena. S druge strane, nemaćka vlada nije dozvolila da se to ostvari, jer je Hitler već 27. marta doneo odluku za napad.

Posle izvršenog državnog udara i dolaska na vlast nove vlade 27. marta, progresivne snage Jugoslavije su očekivale brzi preokret u čitavoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Međutim, nova nehomogena vlada, pred fašističkom opasnošću, u stvari iz straha od Hitlera i od sopstvenog naroda, nije bila kadra da pristupi nekim korenitijim unutarpolitičkim promenama u zemlji, a kamoli da ostane na stanovištu beskompromisne borbe protiv Trojnog pakta.
Naprotiv. ona se pokolebala tako da je već 27. marta posle podne počela da pregovara sa budućim agresorom, izjavljujući da će ostati uz Trojni pakt i priznati sve obaveze koje iz njega proistiću, iako je baš na tome osnovnom pitanju - tj. hoće li se prihvatiti sramni mir, ili povesti ćasni odbramben i rat - narod 27. marta srušio kapitulantsku vladu Cvetković-Maček.

О изненађењу напада на једну суверену земљу.Напад се очекивао али нико није знао да ће доћи до тога 6. априла.
Оно можда су немачки савезници комунисти знали, али то свакако нису поделили са владом Југославије.

 

[Добро дошли]

О изненађењу напада на једну суверену земљу.Напад се очекивао али нико није знао да ће доћи до тога 6. априла.
Оно можда су немачки савезници комунисти знали, али то свакако нису поделили са владом Југославије.

Исти ти комунисти били су под ембаргом глупе и неспособне монархије која је својим хоћу-нећу играријом са Вермахтом довела до војне интервенције која је била пре одмазда него војна интервенција. Комунисти ни у ком случају нису могли да утичу на неспособну монархистичку Владу јер су монархисти већ раније покидали сваку комуникацију.
Монархија није била војно спремна да пружи отпор на почетну агресију Вермахта, чак није извршила мобилизацију војних обвезника, није имала јаког и озбиљног савезника у подршци отпору, бавила се проблемом да непунолетног краља устоличи на престо а када се десио 27.март, опет монархисти се баве пучем, кадрирају око нове Владе и израдом планова за бег из Југославије.
Од свега, монархија је успела само да организује бег из Југославије.

 

[Лекизан]

Исти ти комунисти били су под ембаргом глупе и неспособне монархије која је својим хоћу-нећу играријом са Вермахтом довела до војне интервенције која је била пре одмазда него војна интервенција. Комунисти ни у ком случају нису могли да утичу на неспособну монархистичку Владу јер су монархисти већ раније покидали сваку комуникацију.
Монархија није била војно спремна да пружи отпор на почетну агресију Вермахта, чак није извршила мобилизацију војних обвезника, није имала јаког и озбиљног савезника у подршци отпору, бавила се проблемом да непунолетног краља устоличи на престо а када се десио 27.март, опет монархисти се баве пучем, кадрирају око нове Владе и израдом планова за бег из Југославије.
Од свега, монархија је успела само да организује бег из Југославије.

Исти ти комунисти су немачки савезници у априлском рату и једва су дочекали немачки напад и окупацију земље.
Елем нико није очекивао тако брзи напад нациста.

 

[Добро дошли]

Исти ти комунисти су немачки савезници у априлском рату и једва су дочекали немачки напад и окупацију земље.
Елем нико није очекивао тако брзи напад нациста.

Лупеташ као Максим по дивизији!

 

[Лекизан]

Лупеташ као Максим по дивизији!

Све је сушта истина.
Максим се пише малим словом, то је митраљез а не човек.

 

[Добро дошли]

Све је сушта истина.
Максим се пише малим словом, то је митраљез а не човек.

Е па ја тебе видим као Максима који глуми митраљез. Да сам написао да лупеташ као ,,максим'' по дивизији ти би се увредио и обрисао би ми пост. Овако ко бајаги неки Максим а у суштини односи се на тебе.

 

[Лекизан]

Е па ја тебе видим као Максима који глуми митраљез. Да сам написао да лупеташ као ,,максим'' по дивизији ти би се увредио и обрисао би ми пост. Овако ко бајаги неки Максим а у суштини односи се на тебе.

Боље да си написао да уопште ниси знао на шта се максим односи него овако да пласираш неке изговоре.

 

[Добро дошли]

Добро дошли:
Е па ја тебе видим као Максима који глуми митраљез. Да сам написао да лупеташ као ,,максим'' по дивизији ти би се увредио и обрисао би ми пост. Овако ко бајаги неки Максим а у суштини односи се на тебе.

Боље да си написао да уопште ниси знао на шта се максим односи него овако да пласираш неке изговоре.

Ма уопште није важно јесам или нисам знао шта је максим али остаје чињеница да лупеташ.

 

[Лекизан]

Добро дошли:
Е па ја тебе видим као Максима који глуми митраљез. Да сам написао да лупеташ као ,,максим'' по дивизији ти би се увредио и обрисао би ми пост. Овако ко бајаги неки Максим а у суштини односи се на тебе.

Ма уопште није важно јесам или нисам знао шта је максим али остаје чињеница да лупеташ.

Наравно да ниси знао као и још много тога.
Хвалиш се сопственим незнањем.

 

[Добро дошли]

TAJNI SASTANAK KNEZA PAVLA I CINCAR MARKOVlCA SA HITLEROM U BERGHOFU
Knez Pavle je zajedno sa Cincar-Markovićem bez pratnje odgovornih ličnosti, čak i bez znanja ostalih namesnika, 4. marta doputovao u Berghof na sastanak sa Hitlerom.
A uveće 3. marta u centru Beograda demonstriralo je oko 200 ljudi, pretežno studenata, protiv Nemačke i Bugarske.»

DRUGA SEDNICA KRUNSKOG SA VETA ODLUKA VEĆINE DA SE PRISTUPI TROJNOM PAKTI UZ GARANCIJE
U tako teškoj vojno-političkoj situaciji Jugoslavije, koja je bila izložena pritiscima sa svih strana, knez. Pavie je, posle povratka iz Berghofa, za 6. mart sazvao sednicu Krunskog saveta, kojoj su prisustovovali namesnici Ivan Perović i Radenko Stanković i članovi vlade: Cvetković, Maćek, Kulovec, CincarMarković, Pešić i ministar dvora Antić.
Otvarajući sednicu, knez Pavle je saopštio da se 4. marta sastao sa Hitlerom i doslovno rekao:
»Sa Hillerom sam imao razgovor od 4 časa On je tražio od mene da pridemo Trojnom paktu i rekao da nece ni po koju cenu dozvoliti da se stvori Solunski front On će Grčku smrviti i neće više, postojati kao država. Ja sam dokazivao da je za nas najbolje da ostanemo neutralni, i da ja ne mogu nikako da pružim ruku Musoliniju koji je ubio moga brat a Aleksandra. a koji i sada Šalje terorističke bande u Hrvatsku ...«

Maček obratio generalu Pešiću kao ministru vojske i zamolio da ga izvesti o spremnosti vojske za slučaj rata.
Pešić je odgovorio da bi nemačka vojska (po njegovom mišljenju) vrlo brzo zauzela sev erni deo Jugoslavije i tri njena grada: Beograd, Ljubljanu, i Zagreb.
Jugoslovenska vojska mogla bi se možda povuci u bosansko-hercegovačke brdske predele, ali i tamo bi se mogla odupirati najviše oko šest nedelja. Vojna situacija Jugoslavije veoma je kritična. Zemlja je odasvud okružena protivnicima, bolje naoružanim i spremnijim i jačim od Jugoslavije. Snabdevanje jugoslovenske vojske je veoma slabo i nedovoljno za rat. Nemci su, zauzevši Cehoslovaćku, presekli Jugoslaviji izvor za dotur teškog oružja iz »Skodinih« fabrika Brojno stanje jugoslovenske vojske je nedovoljno za rat protiv Osovine. Avijacija ima oko 150 bombardera , a isto toliko lovačkih aviona i 26 izviđačkih aviona, što je sasvim nedovoljno prema Rajhu. Jugoslovenskih 25 divizija ne bi mogle dugo pružati otpor nemačkoj vojsci Pomoć sa strane ne bi mogla stići, jer su savezničke snage u Grčkoj preslabe. Turska se drži neodređeno, a Rusija izbegava da primi na sebe ma kakvu garanciju nezavisnosti Kraljevine Jugoslavije, da ne bi time izazvala nemački Rajh.
Zato je general Pešić mišljenja da u sadašnjoj situaciji treba popuštati nemačkim zahtevima i taktizirati koliko je god to moguće.
*******************************************
Тајни састанци са Хитлером, неслога у монархистичкој Влади: једни су били ,,ЗА'' други ,,НЕ'' за приступање Сили осовина, неспремност војске (што је потврдио и генерал Пешић, министар војске), чак нису били способни да изврше и мобилизацију резервног састава, .... и низ других околности, је искомпликовали ситуацију.
И одмах по тајном потписивању приступнице десио се 27. март. Уследио је државни удар, формирање нове Владе и бег краља и Владе у Лондон.
Потом бомбардовање Београда, капитулација војске и државе, окупација Југославије и подела на више делова.

 

[fobos11]

Југославија је нападнута без објаве рата отуда изненађење, о супериорнијој авијацији нациста не треба трошити речи.

Не знам да ли си лепо прочитао шта сам написао и какво сам питање поставио. Овде конкретно говорим о бомбардовању Београда. Како је могло јато од неколико стотина бомбардера да непримећено прође преко читаве Војводине и да нападне престоницу изненада. Ако се не варам коришћени су мађарски аеродроми. Имајући у виду да то нису били млазни авиони, не могу да проценим колико би времена требало за неколико стотина километара да се пређе, али рачунам да би неко голим оком приметио такав број који мора да уђе на дубину територије. Да ли је ваздушна борба и отпор могао да се пружи пре самог Београда или је тек када су бомбе почеле да падају кренула наша ловачка авијација. Иначе овде не говорим о храбрости наших пилота, већ ме интересује да ли је могуће да није могло макар мало другачије.

 

[Добро дошли]

Не знам да ли си лепо прочитао шта сам написао и какво сам питање поставио. Овде конкретно говорим о бомбардовању Београда. Како је могло јато од неколико стотина бомбардера да непримећено прође преко читаве Војводине и да нападне престоницу изненада. Ако се не варам коришћени су мађарски аеродроми. Имајући у виду да то нису били млазни авиони, не могу да проценим колико би времена требало за неколико стотина километара да се пређе, али рачунам да би неко голим оком приметио такав број који мора да уђе на дубину територије. Да ли је ваздушна борба и отпор могао да се пружи пре самог Београда или је тек када су бомбе почеле да падају кренула наша ловачка авијација. Иначе овде не говорим о храбрости наших пилота, већ ме интересује да ли је могуће да није могло макар мало другачије.

Џабе га опомињеш јер су скоро сви његови коментари и одговори као по оној народној: ,,Ја га питах колико је сати ао ми прича где је купио сат''.

 

[Лекизан]

Не знам да ли си лепо прочитао шта сам написао и какво сам питање поставио. Овде конкретно говорим о бомбардовању Београда. Како је могло јато од неколико стотина бомбардера да непримећено прође преко читаве Војводине и да нападне престоницу изненада. Ако се не варам коришћени су мађарски аеродроми. Имајући у виду да то нису били млазни авиони, не могу да проценим колико би времена требало за неколико стотина километара да се пређе, али рачунам да би неко голим оком приметио такав број који мора да уђе на дубину територије. Да ли је ваздушна борба и отпор могао да се пружи пре самог Београда или је тек када су бомбе почеле да падају кренула наша ловачка авијација. Иначе овде не говорим о храбрости наших пилота, већ ме интересује да ли је могуће да није могло макар мало другачије.

А ко каже да су били непримећени, али наша авијација није могла да их заустави. Ратни план је и био да се земља брани на границама.Немци су имали и млазне авионе у свом саставу. Београд је проглашен отвореним градом и зато није брањен али земља јесте. Наша авијација је чак бомбардовала Грац.

 

[Добро дошли]

fobos11:
Не знам да ли си лепо прочитао шта сам написао и какво сам питање поставио. Овде конкретно говорим о бомбардовању Београда. Како је могло јато од неколико стотина бомбардера да непримећено прође преко читаве Војводине и да нападне престоницу изненада. Ако се не варам коришћени су мађарски аеродроми. Имајући у виду да то нису били млазни авиони, не могу да проценим колико би времена требало за неколико стотина километара да се пређе, али рачунам да би неко голим оком приметио такав број који мора да уђе на дубину територије. Да ли је ваздушна борба и отпор могао да се пружи пре самог Београда или је тек када су бомбе почеле да падају кренула наша ловачка авијација.
Иначе овде не говорим о храбрости наших пилота, већ ме интересује да ли је могуће да није могло макар мало другачије.

А ко каже да су били непримећени, али наша авијација није могла да их заустави. Ратни план је и био да се земља брани на границама.Немци су имали и млазне авионе у свом саставу. Београд је проглашен отвореним градом и зато није брањен али земља јесте. Наша авијација је чак бомбардовала Грац.

Лепо ти човек написао (болдовано) како је то немачка авијација остала непримећена а становништво опоменуто и евакуисано бар део и смањил се жртве.
Али ти по твоме, пишеш оно ,,што ти је мило''.

 

[fobos11]

А ко каже да су били непримећени, али наша авијација није могла да их заустави. Ратни план је и био да се земља брани на границама.Немци су имали и млазне авионе у свом саставу. Београд је проглашен отвореним градом и зато није брањен али земља јесте. Наша авијација је чак бомбардовала Грац.

Немачка колико знам није имала 1941. године млазне авионе у својој употреби, а и када их је имала пред крај рата то су били ловци а не бомбардери. А ако је ратни план био да се земља брани на границама како је могло да се допусти пар сати несметаног летења од мађарских аеродрома, преко Војводине до престонице. непримећено. То је моје главно питање. Знам да није било радара, макар не онако ефикасних, али летиш изнад насељених места, зар нико није могао да види да алармира.

Иначе авијација је коришћена баш неуобичајено, не да се засују бомбама наши положаји на граници, или неки севернији градови, већ је несметан лет био све до самог Београда.

 

[cronnin]

Нема ту пар сати, већ рачунај пола сата. Београд се налази на око 150 км од Мађарске границе, а бомбардери тога доба лете брзином од око 300 km/h.

 

[cronnin]

О ком изненађењу ти уопште пишеш?
За напад Немачке на Југославију знало се да је Хитлер донео ту одлуку још 27.марта. и било је времена за евакуацију становништва и неких материјалних добара на време. Али неспособност Владе и поред упозорења су кумовале великим жртвама.

Толико о способности комунистичких пучиста да управљају државом. Били су способни само да започну рат.

 

[Лекизан]

Немачка колико знам није имала 1941. године млазне авионе у својој употреби, а и када их је имала пред крај рата то су били ловци а не бомбардери. А ако је ратни план био да се земља брани на границама како је могло да се допусти пар сати несметаног летења од мађарских аеродрома, преко Војводине до престонице. непримећено. То је моје главно питање. Знам да није било радара, макар не онако ефикасних, али летиш изнад насељених места, зар нико није могао да види да алармира.

Иначе авијација је коришћена баш неуобичајено, не да се засују бомбама наши положаји на граници, или неки севернији градови, већ је несметан лет био све до самог Београда.

Требало би да су им неки месершмитови били на млазни погон нисам сигуран сада, елем југословенска авијација је кренула у сретање али било их је више и ту се ствар завршава.Гранична линија је пробијена на више места и војска кренула у повлачење а главни удар је дошао из Бугарске.Поред Београда бомбардовани су и други градови а авиони су кренули из Беча, Арада и Граца.

 

[Khal Drogo]

Кроз квалитетна, садржајна и аргументована излагања Огњен Карановић демонтира лажи, манипулације и пропаганду поводом наводног злата које је краљ Петар однио из земље априла 1941.године, као каква бјеше судбина златних резерви тадашње краљевине Југославије

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан, 6.априла 1941.године започео је удружени злочиначки подухват у којем су нацистичка Њемачка, фашистичка Италија и нацистички савезник краљевина Мађараска напали краљевину Југославију што ће бити упамћено као априлски рат а нећемо погријешити ако напишемо и априлска катастрофа за српски народ.

Рат и напад на Југославију највјероватније није био планиран, барем не у том моменту,мада је тешко рећи да ли другачијим слиједом догађаја не би дошло до комадања Југославије.

Повод нападу у удруженом лочиначком подухвату нацистичко-фашистичких ниткова бјеше пуч у Југославији 27.марта 1941.године, праћен револтом у српским градовима због ранијег приступања Југославије тројном пакту.
Истина, ми немамо право бити строгим према самим улчесницима демонстрација, прорадио је српски понос, осјећај патриотизма, гњев због приклањања онима који су међу Србљем по најгорем упамћени.

Но када су у питању преврат и пуч, глупо би било бити благонаклоним према коловођама пуча који су на таласу револта и гњева народа узурпирали власт и полуге моћи у земљи. Бјеше у историји војних пучева подоста, и ту је важна водиља, водиља може бити патриозизам, родољубље и осјећај дужности према земљи да збаце оне који воде земљу у пропаст а могу бити личне амбиције и гола тежња за моћи и власти. У тој нашој несрећној епизоди превладала је је друга опција, Боривоју Мирковићу, Душану Симовићу и дружини водиља бејаху болесне амбиције, узурпирати власт и моћ, каријеристи који ће се у наредним данима показати недораслим изазовима пред којима се нашла земља, комбинација неспособности и кукавичлука.
Британци су кроз пропаганду маестрално злоупотребили српски понос и патриотизам за своје циљеве и интересе.

И када се збори о том мартовском пучу и априлском рату, често би код обраде историје важна била идеолошка позадина, ту је у периоду након другог свјетског рата важно било само рђаво писати и зборити о краљевини Југославији, важно је било нагласити како та творевина бјеше трула, свакој одлуци се давала рђава конотација, истицала се неспособност војске, са друге стране КП је тежила себи приписати заслуге због демонстрација, па и како је то пореметило Хитлерове планове и одложило напад на Совјетски Савез и одлучило исход рата.

Ово задње не само што није тачно, него је и будаласто тумачење. Напад на Совјетски Савез је и прије пуча, већ у марту а могуће и раније, планиран за крај јуна, њемачко ангажовање на задатку кажњавања Југославије једног броја офензивно употребљивих трупа, орприлике око 1/10 оперативних ефектива (ПС; Њемачка је још у прољеће 1940-е имала мобилисаних 5,5 милиона војника, од чега за офензивне операције употребљивих око 4 милиона војника) није пореметило њемачке планове. Напротив, гњев у Њемачкој због пуча и народног револта бјеше искључиво јер је њихова штампа дала велики значај потписивању тог пакта приказујући то гестом пријатељства двеју нација.
И сада се показало да расположење народа Југославије, заправо само српског народа, јер ће се показати касније како ће хрватски дочекивати нацисте, није у складу како је Гебелсова машинерија приказала (а нацисти су много држали до пропаганде), и то је заправо једини разлог гњева.
На другој страни профитирали су јер су поред око 680.000 већ раније планираних њемачких трупа ангажованих истог дана 6.априла током напада на Грчку, могли кроз операције искалити, оно да осјете рат, барем још нешто тих војних ефектива, око 337.000 које су ангажовали током кажњавања Југославије и српског народа. И те непланиране војне ефективе боље припремити за оно што слиједи, напад на Совјетски Савез који је, како написах, планиран за крај јуна те године.

Када је у питању војска краљевине Југославије, она за тај рат није била спремна. Имали смо на бројним фронтовима примјере херојства и пожртовања српске војске, борили су се против технолошки предоминантног непријатеља колико је било могуће у тим околностима. Но та хетерогена војска бјеше ровита, поткопавана изнутра, припадници хрватског народа су одбијали да се боре, некад се и приклањали окупатору, поткопавана и од неких идеолошких дружина, у таквим околностима борба против најјаче ратне машинерије какву је свијет видио бјеше унапријед осуђена на катастрофу.

И док смо 27.марта имали револт у српским градовима због приклањања нацистичко-фашистичкој коалицији, уосталом Срби никад у историји нису стали уз злотворе, погледајмо како су још током априлског рата 10.априла у Загребу дочекали нацисте

Априлски рат и априлска катастрофа имаће епилог у комадању краљевине Југославије и успостављању монструм творевине ендехазије. У којој је над српским народом спроведен геноцид у којем је од око 2,2 милона Срба који су битисали на том простору 700.000 Срба и Српкиња смрт нашло у неком од бројних стратишта те монструм творевине. И геноцид по монструозности егзекуција никад забиљежен у свјетској историји.

 

[Khal Drogo]