Apokrifi Novog Zaveta

[Sensei]

Novozavetni apokrifi

Apokrifi (lat.- tajna, grč. ἀπόκρυφος - ezoteričan, nepoznat) Novog zaveta su brojni spisi ranih
hrišćana koji daju izveštaje o Isusu i njegovom učenju, prirodi Boga ili učenju njegovih apostola
i njihovih života.

Neki od tih spisa su navedeni kao Sveto pismo od strane ranih hrišćana, ali od petog veka pojavio
se rasprostranjeni konsenzus koji ograničava Novi zavet na 27 knjiga modernog kanona.

Rimokatoličke, istočne pravoslavne i protestantske crkve uglavnom ne gledaju na ove Apokrife Novog
zaveta kao da ne pripadaju Bibliji.

Razvoj kanona Novog Zaveta

Postojala je suštinska debata o tome koje knjige treba uključiti u kanone. Generalno gledano, one knjige
koje je većina smatrala najranijim knjigama o Isusu bile su one koje su uključene.

Knjige koje nisu primljene u kanone sada se tretiraju kao apokrifalne.

Najranije liste kanonskih dela Novog zaveta nisu bile baš iste kao moderne liste; na primer, Knjigu otkrovenja
su neki hrišćani smatrali spornom, dok su Pastira od Hermasa drugi smatrali originalnim, i pojavljuje se
(posle Knjige otkrovenja) u Kodeksu Sinaitikusa.

Jevandjelja

Kanonska jevanđelja

Četiri jevanđelja su prihvaćena kao deo kanona Novog zaveta.

• Jevanđelje po Meteji
• Jevanđelje po Marku
• Jevanđelje po Luki
• Jevanđelje po Jovanu

Jevanđelja ranog detinjstva

Šturost informacija o Isusovom detinjstvu u kanonskim jevanđeljima dovela je do gladi ranih hrišćana za više
detalja o ranom Isusovom životu. Ovo je nadomešteno brojnim tekstovima iz 2. veka i kasnijim tekstovima, poznatih
kao jevanđelja ranog detinjstva, od kojih nijedan nije primljen u biblijski kanon ali sam broj njihovih preživelih
rukopisa svedoči o njihovoj kontinuiranoj popularnosti.

Većina ih je bazirana na najranijim Jevanđeljima Ranog Detinjstva, tačnije na Jevanđelju Ranog Detinjstva po
Džejmsu (naziva se i "Protojevanđelje po Džejmsu") i Jevanđelju Ranog Detinjstva po Tomasu, koji su kasnije
kombinovani u Jevanđelje po Pseudo-Meteji (naziva se i "Povojno jevanđelje po Mateju" ili "Rođenje Marije i rano
detinjstvo Spasioca").

Ostala značajna rana jevanđelja ranog detinjstva su Sirijsko jevanđelje, Istorija Josifa Stolara, Život Jovana Krstitelja.

Bliski kandidati za kanonizaciju

Dok su mnoge od navedenih knjiga smatrane jeretičkim (naročito one koje pripadaju gnostičkoj tradiciji – kako je ova
sekta smatrana jeretičkom proto-pravoslavnom hrišćanstvom ranih vekova), druge se nisu smatrale naročito jeretičkim
sadržajem, a bile su zapravo dobro prihvaćene kao značajna duhovna dela. Ona označeni lozengom (♦) takođe su
uključena u kolekciju poznatu kao Apostolski oci.

Dok se neki od sledećih radova pojavljuju u kompletnim Biblijama iz četvrtog veka, kao što su Klement i Pastir iz Hermasa,
pokazujući svoju opštu popularnost, oni nisu bili uključeni kada je krajem tog veka formalno odlučeno o kanonu.

1 i 2 Klement ♦
Pastir Hermasa ♦
Barnabina poslanica ♦
Apokalipsa Petra
Treća poslanica Korinćanima
Didahe ♦

Osim gore navedenih postoje još na desetine, ako ne i stotine, nekanonizovanih jevandjelja i spisa.

Pogledajte još:

• https://forum.krstarica.com/threads...toljubivi-mali-isus-apokrifalne-knjige.918169
• https://forum.krstarica.com/threads/beba-isus-pripitomljava-zmajeve-apokrifalne-knjige.918167/

 

[Trust no one]

Ako sam ja dobro shvatio, tek je u petom veku odluceno koje ce price da udju u Bibliju a koje ne? Do tada su ili usmeno prenosene ili prepisivane?
I ko je i na osnovu cega birao posle 400god sta je istina a sta ne?

 

[☆Aždaha☆]

Toplo preporučujem knjigu Gnostička jevanđelja od Elen Pejgels
Kao i Jevanđelje po Mariji Magdaleni koja nije bila ni " B" od bludnice,već bitna Hristova učenica
Tu neslavnu titulu su joj kasnije dodelili
Naravno i Priče Jevanđelista od Zenona Kosidovskog

 

[Sensei]

Ako sam ja dobro shvatio, tek je u petom veku odluceno koje ce price da udju u Bibliju a koje ne? Do tada su ili usmeno prenosene ili prepisivane?
I ko je i na osnovu cega birao posle 400god sta je istina a sta ne?

(Wikipedija na englreskom daje najviše informacija. Postoje i verzije na srpskom, hrvatskom i srpsko-hrvatskom ali sa šturom informacijom)

Najranija poznata kompletna lista od 27 knjiga Novog zaveta nalazi se u pismu koje je napisao Atanasije, aleksandrijski biskup iz 4. veka, datirano iz 367. godine. Papa Inoćentije (Nevini) I, ratifikovao je isti kanon 405. godine, ali je verovatno da je savet u Rimu 382. pod papom Damasom prvi dao istu listu. Ovi saveti su takođe obezbedili kanon Starog zaveta, koji je uključivao apokrifalne knjige.

Postojale su biblije i pre toga vremena ali sa različitim pričama.

 

[☆Aždaha☆]

Najstarije kanonsko Jevanđelje je po Marku
Inače EVANGELISTA znači GLASNIK,donosilac vesti

 

[Sensei]

"Srpsko" Sveto Pismo je prevod Biblije Kralja Džejmsa

Verzija kralja Džejmsa poznata i kao Biblija kralja Džejmsa ponekad kao "engleska verzija iz 1611." ili jednostavno Ovlašćena verzija, je engleski prevod Hrišćanske Biblije za Englesku crkvu, naručen 1604. i završeno kao i objavljeno 1611. pod sponzorstvom Džejmsa VI i I (Kralj Škotske kao Džejms VI a Kralj Engleske i Irske kao Džejms I). Knjige verzije Kralja Džejmsa uključuju 39 knjiga Starog zaveta, intertestamentalnu sekciju koja sadrži 14 knjiga Apokrifa i 27 knjiga Novog zaveta. Zabeležena po svom "veličanstvenom stilu", verzija kralja Džejmsa opisana je kao jedna od najvažnijih knjiga u engleskoj kulturi i pokretačka snaga u oblikovanju sveta koji govori engleski.

 

[☆Aždaha☆]

Jevanđelje po Mariji iz Magdale

(BG 7, I-19, 5)

Nedostaju stranice 1-6... “hoće li materija biti (uništena) ili ne?”

Spasitelj reče: “Sve prirode, svi oblici, sva stvorenja postoje jedni u drugima i jedni s drugima, te će se ponovo vratiti svojim korenima. Jer, priroda tvari vraća se (korenima) svoje sopstvene prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje.”

Petar ga upita: “Budući da si nam sve objasnila, reci nam još i ovo: šta je greh sveta?”

Spasitelj reče: “Nema greha, nego vi grešite kada činite stvari poput preljube, koja se naziva ‘grehom’. Zato je bog došao među vas, u suštinu svake prirode, kako bi je vratio njenim korenima.” Rekao je i ovo: “Zato oboljevate i umirete, jer osim onoga koji razume, neka razume. Tvar je rodila strast kojoj nema ravne, koja je prosledila iz nečega protivnog prirodi. Tada se u telu pojavio nemir. Zato vam kažem - ’Budite hrabri‘ - a ako se obeshrabrite, neka vas ohrabri prisutnost različitih oblika prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje.”

Kada je blagoslovljeni to izgovorio, sve ih je pozdravio, rekavši: “Mir s vama. Primite moj mir. Ne dajte se zavesti kada čujete - ‘Gledaj ovde!’ - ili - ‘Gledaj onde!’ - jer Sin Čovečji je u vama. Sledite ga! Ko ga traži naći će ga. Idite, stoga, i propovedajte jevanđelje o kraljevstvu. Ne smišljajte drugih pravila uz moja i ne donosite zakone poput zakonodavca, kako vas isti ne bi ograničili.” Kada je to rekao, otišao je. No, oni su se rastužili. Plakali su, govoreći: “Kako ćemo otići među nejevreje i propovedati jevanđelje kraljevstva Sina Čovečjega? Ako nisu poštedeli njega, kako će poštedeti nas?”

Tada ustane Marija, pozdravi ih i reče svojoj braći: “Ne plačite i ne tugujte, ne budite neodlučni, jer njegova će milost biti s vama i štititi vas. Radije slavimo njegovu veličinu, jer on nas je pripremio i učinio ljudima.” Kada je Marija to rekla, njihova se srca okrenuše Dobru, i počeli su raspravljati o Spasiteljevim rečima.

Petar reče Mariji: “Sestro, znamo da te je učitelj ljubio više od ostalih žena. Reci nam, po svom sećanju, koje su bile reči Spasitelja - koje ti znaš, ali mi ih ne znamo, niti smo ih čuli.”

Marija odgovori: “Što je od vas skriveno, to ću vam objaviti.” Ovako je govorila: “Ja”, rekla je, “ja sam videla Gospoda u viđenju, te sam mu rekla: ’Gospodine, danas sam te videla u viđenju.‘ On mi odgovori: ’Blagoslovljena ti koja se nisi uplašila kada si me videla. Jer, gde je um, onde je blago.‘ Upitah ga: ’Gospode, vidi li onaj koji ima viđenje pomoću duše ili duha?‘ Spasitelj mi odgovori: ’On ne vidi ni dušom ni duhom, nego umom koji je između njih - to je ono što vidi viđenje i to je...‘ (nedostaju stranice 11-14)... 15... I poželi to. ‘Ja te nisam video kako silaziš, nego te sada vidim kako se uspinješ. Zašto lažeš, kada mi pripadaš?’ Duša odgovori: ‘Videla sam te. Ti me nisi video i nisi me prepoznao. Služila sam ti kao odelo, a ti me nisi poznavao.’ Kada je to rekla, otišla je u velikoj radosti.”

“Ponovo je došla trećoj moći zvanoj neznanje. Propitivala je dušu, govoreći: ’Kuda ideš? Zarobljena si u zlu. Ali, ti si zavezana; ne sudi!‘ A duša reče: ’Zašto ti sudiš meni, iako ja nisam sudila? Bila sam vezana, iako nisam vezala. Nisam bila prepoznata. No spoznala sam da se sve vraća, zemaljske i nebeske stvari.‘ Kada je duša nadvladala treću moć, otišla je gore i videla četvrtu moć, koja je imala sedam oblika. Prvi je oblik tama, drugi žudnja, treći neznanje, četvrti ushićenje smrti, peti kraljevstvo tela, šesti varljiva mudrost tela, sedmi gnevna mudrost. To je sedam moći gnjeva. One su upitale dušu: ‘Odakle dolaziš, ubico ljudi, ili kuda ideš, osvajaču prostora?’ Duša im ovako odgovori: ‘Ono što me veže ubijeno je, a ono što me okružuje nadvladano je. Moja je žudnja okončala, a neznanje umrlo. U svetu bejah oslobođena od sveta, a u vrsti od nebeske vrste, i od okova zaborava koji je prolazan. Od sada ću se usavršavati do kraja vremena, doba, eona, u tišini.’ “

Kada je Marija to izgovorila, zaćutala je, jer Spasitelj više ništa nije rekao.

Ali Andrija se obrati braći, govoreći: “Recite što vam drago o onome što je ispripovedala. Ne verujem da je Spasitelj to rekao. Jer ta je nauka strana.” Petar takođe progovori. Ispitivao ih je o Spasitelju: “Je li on doista razgovarao sa ženom, bez našeg znanja i u tajnosti? Zar ćemo je poslušati? Zar ju je ljubio više od nas?”

Tada Marija zaplaka i reče Petru: “Petre, brate moj, a šta misliš? Misliš li da sam sve to u svome srcu zamislila, ili da lažem o Spasitelju?”

Levi se obrati Petru, govoreći: “Petre, uvek si bio nagle naravi. Vidim da se prema ženi odnosiš kao prema neprijateljima. Ako ju je Spasitelj učinio dostojnom, zašto je onda odbacuješ? Sigurno je Spasitelj dobro poznaje. Zato ju je ljubio više nego nas. Neka nas bude stid, prigrlimo savršenog čoveka kao što nam je zapovedio, i propovedajmo jevanđelje ne smišljajući nikakvih drugih pravila ni zakona uz one koje je ustanovio Spasitelj.”

 

[south railroad]

Ako sam ja dobro shvatio, tek je u petom veku odluceno koje ce price da udju u Bibliju a koje ne? Do tada su ili usmeno prenosene ili prepisivane?
I ko je i na osnovu cega birao posle 400god sta je istina a sta ne?

Ovde imas listu kanona Novog Zaveta: http://www.bible-researcher.com/canon8.html

Prvi je Muratorijev kanon koji datira iz 170.g i u njemu je vecina danasnjih knjiga NZ. Hriscani su, takoreci od samog pocetka razvoja Crkve, koristili 4 Jevandjelja koja se danas koriste koja su odmah prepoznata kao autenticna, dok su Poslanice i Dela Apostolska ulazili tek posle velikih provera izmedju Crkvi.
Nama je nekako logicno da zamisljamo da su knjige NZ mogle biti pogresno prevodjene, namerno prepravljane ili slicno ali nije tako. Rani oci Crkve, rani Episkopi i prezviteri su bili izuzetno obazrivi i oprezni. Poslanice su proveravane sa ogromnom tacnoscu i paznjom.
Na primer: Episkop iz Efesa je slao prepisivace u Korint da prepisu poslanice koje je apostol Pavle njima poslao. Prepisivaci su prepisivali, dajuci korintskom episkopu na pregled sta su prepisali i ako je jedno jedino slovo bilo pogresno napisano, nije stavljao svoj vostani pecat na prepis. Kad sve bude dobro, donesena je poslanica u Efes, ali ni tad nije bila prihvacena sve dok se ista ne donese iz recimo Jerusalima ili Antiohije. Ako ima razlike u samo jednom slovu, sve je ostavljano status quo dok se ne skupe vise istih poslanica iz drugih krajeva. Zato je to bio dugotrajan proces.

 

[musakesadzija]

Ovde imas listu kanona Novog Zaveta: http://www.bible-researcher.com/canon8.html

Prvi je Muratorijev kanon koji datira iz 170.g i u njemu je vecina danasnjih knjiga NZ. Hriscani su, takoreci od samog

Da , ne samo kanon ,nego objašnjenje o vremenu nastanka i šta se čita unutar Crkve i šta se još čita.

 

[musakesadzija]

Mi Srbi ili Sloveni imamo dosta stvari koje su prevedene na nas jezik , meni je jedan od dragih tekstova i Protojevandjelje
Mada tu postoji razlika u nekim mesecima kad se sta slavi danas.

 

[Сале]

Toplo preporučujem knjigu Gnostička jevanđelja od Elen Pejgels
Kao i Jevanđelje po Mariji Magdaleni koja nije bila ni " B" od bludnice,već bitna Hristova učenica
Tu neslavnu titulu su joj kasnije dodelili
Naravno i Priče Jevanđelista od Zenona Kosidovskog

Ни у канонским јеванђељима се не спомиње да је блудница. Откуд то људима немам појма

 

[Сале]

Ako ju je Spasitelj učinio dostojnom, zašto je onda odbacuješ? Sigurno je Spasitelj dobro poznaje. Zato ju je ljubio više nego nas.

23. А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.

 

[Lada]

Jevanđelje po Mariji iz Magdale

(BG 7, I-19, 5)

Nedostaju stranice 1-6... “hoće li materija biti (uništena) ili ne?”

Spasitelj reče: “Sve prirode, svi oblici, sva stvorenja postoje jedni u drugima i jedni s drugima, te će se ponovo vratiti svojim korenima. Jer, priroda tvari vraća se (korenima) svoje sopstvene prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje.”

Petar ga upita: “Budući da si nam sve objasnila, reci nam još i ovo: šta je greh sveta?”

Spasitelj reče: “Nema greha, nego vi grešite kada činite stvari poput preljube, koja se naziva ‘grehom’. Zato je bog došao među vas, u suštinu svake prirode, kako bi je vratio njenim korenima.” Rekao je i ovo: “Zato oboljevate i umirete, jer osim onoga koji razume, neka razume. Tvar je rodila strast kojoj nema ravne, koja je prosledila iz nečega protivnog prirodi. Tada se u telu pojavio nemir. Zato vam kažem - ’Budite hrabri‘ - a ako se obeshrabrite, neka vas ohrabri prisutnost različitih oblika prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje.”

Kada je blagoslovljeni to izgovorio, sve ih je pozdravio, rekavši: “Mir s vama. Primite moj mir. Ne dajte se zavesti kada čujete - ‘Gledaj ovde!’ - ili - ‘Gledaj onde!’ - jer Sin Čovečji je u vama. Sledite ga! Ko ga traži naći će ga. Idite, stoga, i propovedajte jevanđelje o kraljevstvu. Ne smišljajte drugih pravila uz moja i ne donosite zakone poput zakonodavca, kako vas isti ne bi ograničili.” Kada je to rekao, otišao je. No, oni su se rastužili. Plakali su, govoreći: “Kako ćemo otići među nejevreje i propovedati jevanđelje kraljevstva Sina Čovečjega? Ako nisu poštedeli njega, kako će poštedeti nas?”

Tada ustane Marija, pozdravi ih i reče svojoj braći: “Ne plačite i ne tugujte, ne budite neodlučni, jer njegova će milost biti s vama i štititi vas. Radije slavimo njegovu veličinu, jer on nas je pripremio i učinio ljudima.” Kada je Marija to rekla, njihova se srca okrenuše Dobru, i počeli su raspravljati o Spasiteljevim rečima.

Petar reče Mariji: “Sestro, znamo da te je učitelj ljubio više od ostalih žena. Reci nam, po svom sećanju, koje su bile reči Spasitelja - koje ti znaš, ali mi ih ne znamo, niti smo ih čuli.”

Marija odgovori: “Što je od vas skriveno, to ću vam objaviti.” Ovako je govorila: “Ja”, rekla je, “ja sam videla Gospoda u viđenju, te sam mu rekla: ’Gospodine, danas sam te videla u viđenju.‘ On mi odgovori: ’Blagoslovljena ti koja se nisi uplašila kada si me videla. Jer, gde je um, onde je blago.‘ Upitah ga: ’Gospode, vidi li onaj koji ima viđenje pomoću duše ili duha?‘ Spasitelj mi odgovori: ’On ne vidi ni dušom ni duhom, nego umom koji je između njih - to je ono što vidi viđenje i to je...‘ (nedostaju stranice 11-14)... 15... I poželi to. ‘Ja te nisam video kako silaziš, nego te sada vidim kako se uspinješ. Zašto lažeš, kada mi pripadaš?’ Duša odgovori: ‘Videla sam te. Ti me nisi video i nisi me prepoznao. Služila sam ti kao odelo, a ti me nisi poznavao.’ Kada je to rekla, otišla je u velikoj radosti.”

“Ponovo je došla trećoj moći zvanoj neznanje. Propitivala je dušu, govoreći: ’Kuda ideš? Zarobljena si u zlu. Ali, ti si zavezana; ne sudi!‘ A duša reče: ’Zašto ti sudiš meni, iako ja nisam sudila? Bila sam vezana, iako nisam vezala. Nisam bila prepoznata. No spoznala sam da se sve vraća, zemaljske i nebeske stvari.‘ Kada je duša nadvladala treću moć, otišla je gore i videla četvrtu moć, koja je imala sedam oblika. Prvi je oblik tama, drugi žudnja, treći neznanje, četvrti ushićenje smrti, peti kraljevstvo tela, šesti varljiva mudrost tela, sedmi gnevna mudrost. To je sedam moći gnjeva. One su upitale dušu: ‘Odakle dolaziš, ubico ljudi, ili kuda ideš, osvajaču prostora?’ Duša im ovako odgovori: ‘Ono što me veže ubijeno je, a ono što me okružuje nadvladano je. Moja je žudnja okončala, a neznanje umrlo. U svetu bejah oslobođena od sveta, a u vrsti od nebeske vrste, i od okova zaborava koji je prolazan. Od sada ću se usavršavati do kraja vremena, doba, eona, u tišini.’ “

Kada je Marija to izgovorila, zaćutala je, jer Spasitelj više ništa nije rekao.

Ali Andrija se obrati braći, govoreći: “Recite što vam drago o onome što je ispripovedala. Ne verujem da je Spasitelj to rekao. Jer ta je nauka strana.” Petar takođe progovori. Ispitivao ih je o Spasitelju: “Je li on doista razgovarao sa ženom, bez našeg znanja i u tajnosti? Zar ćemo je poslušati? Zar ju je ljubio više od nas?”

Tada Marija zaplaka i reče Petru: “Petre, brate moj, a šta misliš? Misliš li da sam sve to u svome srcu zamislila, ili da lažem o Spasitelju?”

Levi se obrati Petru, govoreći: “Petre, uvek si bio nagle naravi. Vidim da se prema ženi odnosiš kao prema neprijateljima. Ako ju je Spasitelj učinio dostojnom, zašto je onda odbacuješ? Sigurno je Spasitelj dobro poznaje. Zato ju je ljubio više nego nas. Neka nas bude stid, prigrlimo savršenog čoveka kao što nam je zapovedio, i propovedajmo jevanđelje ne smišljajući nikakvih drugih pravila ni zakona uz one koje je ustanovio Spasitelj.”

Ovo je deo koji po svojoj savesti uklapam u danasnji ,pretuzni dan.

 

[Lada]

»Kad uskrsnu u prvi dan sedmice, Isus se najpre ukaza Mariji iz Magdale, iz koje baše isterao sedam zlih duhova. Ona ode i to javi onima koji behu njegovi pratioci, a sad behu u tuzi i suzama« (Mk 16,9–10).

Prazan grob te kako se Isus ukazuje Mariji iz Magdale krasno je opisao sv. Jovan u 20. glavi svoga jevandelja.

 

[gost 401905]

Ako sam ja dobro shvatio, tek je u petom veku odluceno koje ce price da udju u Bibliju a koje ne? Do tada su ili usmeno prenosene ili prepisivane?
I ko je i na osnovu cega birao posle 400god sta je istina a sta ne?

Do Konstantina Velikog, hriscani nisu imali jedno zajednicko objasnjenje sta se desilo, vec su razlicite grupe imale neznatno razlicita tumacenja, ali i da su se ona razvijala kroz medjusobne razgovore, odbacivenje odredjenih vidjenja, kao sto je valentijanizam i odgovore na kritike nehriscana.
Kada je Konstantin odlucio da homogenizuje hrisanstvo, dve glavne struje su bile pravoslavna i arijanizam. Pravoslavna je pobedila i prihvaceni su tekstovi koji se uklapaju u to tumacenje.

Neki su misljenja da je arijanizam bio starije tumacenje, sto ima logike, jer je jednostavnije i blize jevrejskom pogledu na bogu, ali vernici osporavaju takvo vidjenje.