Apatija - Smisao Života ili Životni Promašaj?

[djikica]

Apatija je stanje indiferentnosti, gde pojedinac "boluje" od nedostatka zainteresovanosti ili brige prema nekim ili svim aspektima života.
Najčešći vid je parcijalni ili potpuni nedostatak strasti, emocija, uzbuđenja, volje i želje...



Pitanje koje me u poslednje vreme sve više i više... hmm... slagala bih kad bih rekala da me muči, pošto me zaista slabo potresaju stvari koje mi se dešavaju, pa taman i da se ceo svet oko mene obrušava u ponor bez dna...
Ali u poslednje vreme sve više i više vremena posvećujem razmišljajući o tom pitanju, a ono glasi:

"Koja je moj prokleti motiv?"


Ima li ga? Igde?
Ili je to samo privid, iluzija koja nas podstiče da radimo štagod u svojoj jednostavnoj i nezanimljivoj životnoj priči u cilju preživljavanja iste?


Krenuću redom:

Školovanje?
Provela sam 16 godina u školskoj klupi, i to sve zbog - čega?
-Diplome? Ona je odavno prestala da bude merilo ičega, samo komad papira koji se može dobiti za određenu svotu novca... Svakako je bitnije KOGA znaš nego ŠTA znaš...
-Lagodnosti života? Sasvim je jasno da školovanje ne obezbeđuje lagodan život, barem ne u Srbiji, i to je dokazano i provereno u hiljadama primera, ko može da dokaže suprotno - neka izvoli. Ali, i da posedujem sve što se na ovom svetu može posedovati, opet se ne bih osećala zadovoljana samom sobom...
-Roditelja? Emo izjava, ali nikada oni mene nisu kapirali, niti sam ja njih, na obostrano razočarenje. Škorpija i Strelac protiv Jarca - neuspeh.



Prijatelji?
I inače nisam pasivna, svega nekoliko puta mesečno pomerim guzicu iz kuce, ali iz dana u dan imam sve manje i manje razloga da napuštam svoju jazbinu.
Ništa me ne privlači, posebno ne ljudi koji su zatucani serijama i pinkom.
Razgovor sa njima... paaa, ne mogu da kažem da ne prija, ali što više i više provedem vremena sa nekim kapiram koliko je nepremostiv jaz u načinima razmišljanja i viđenju sveta oko sebe...
Ne smatram sebe naročito pametnom osobom, ali ono što velika većina misli i govori su za mene potpune besmislice i budalaštine...
Naravno čast izuzetku.. a on zna ko je.

Ljubav?
O da, umem i te kako dobro da volim...
Ljubav nalikuje na neku vedriju realnost, ali u suštini samo zamaskira sivilo svakodnevnice dok traje, kao i svaka druga hemijska reakcija u našem telu, prirodna ili veštačka, samo što je to najčešće neuspelo i nepotpuno kada je ljubav u pitanju...
Lako je izgovoriti te reči dve, ali koja je poenta ako nema nikakve razlike?
Naročito ako taj neko ne oseća razliku, duboko u sebi.

Pripadnost?
Sebe ne pronalazim ni u jednoj životnoj priči koju sam načula/pročitala, nemam osećaj pripadnosti - igde.
lažem.. osećam se kao vilenjak. :trepp: ali ovako... nista sem eventualno kao slučajni prolaznik, ili nemi posmatrač, ali to nije nečija životna priča, svaki slučajni prolaznik i nemi posmatrač nakon što prođe ili završi sa posmatranjem odlazi i vraća se nazad svom jadnom životu, svojoj porodici u pokušaju, usranom poslu za koji dobija 20.000 mesečno, svojim mizernim problemima....
Ne i ja.
Situacija me pomalo podseća na Danteovo Čistilište, gde ljudi dolaze, prolaze i odlaze.
A ja ostajem.
I potpuno mi je svejedno.

Objektivno gledano, apatija nema "negativnih" i "pozitivnih" aspekata, tj. iz te tačke gledišta - sve je potpuno svejedno.



Ali recimo da je "pozitivna" strana apatije ta što ništa ne može da te povredi u toj meri kao što može osobu koja od iste ne "boluje". Kao neka vrsta štita, recimo, s tim da meni nije stalo čak ni do toga da ne budem povređena...

Suštinski gledano, ja nemam problem.
Ja imam potrebu da imam problem!
Problem koji će mi dupe pomeriti i okrenuti me za 180° i naneti na neki životni put koji će me osloboditi ovih razmišljanja...

Apatija:
Lavirint iz kojeg nema izlaza i svaki put vodi nazad na početnu tačku...
Smisao života ili životni promašaj?

I dare you - Challange My Apathy!

a sad da vidim vas.

 

[gost 162165]

ovo treba da ide u tvoj blog, bez tog postavljenog pitanja na kraju

 

[gost 279852]

Previse pesimizma....

 

[djikica]

Previse pesimizma....

a bas nisam pesimista.. naprotiv ...

 

[Sarvaš]

a bas nisam pesimista.. naprotiv ...

Apaticna si a optimista ?Koja ti je to logika ? Sve ti je bez veze ?
Ja mislim da tebe treba dobro nalupati po guzi ,jer lako
je tupiti kad te roditelji hrane !

 

[djikica]

Apaticna si a optimista ?Koja ti je to logika ? Sve ti je bez veze ?
Ja mislim da tebe treba dobro nalupati po guzi ,jer lako
je tupiti kad te roditelji hrane !

trudim se da budem optimista, nisam se lepo izrazila u postu iznad.
mene ne hrane roditelji, ja sama zaradjujem.
i batine mi def. ne trebaju.. haha..

 

[Sarvaš]

trudim se da budem optimista, nisam se lepo izrazila u postu iznad.
mene ne hrane roditelji, ja sama zaradjujem.
i batine mi def. ne trebaju.. haha..

Napises da apatija nema ni pozitivnih ni negativnih aspekata sto je netacno /
Apatija je istovjetna depresiji ,a depresija je vrlo ozbiljan problem
Znam to iz prve ruke .Pises da bi voljela imati problem .Pa kad te neko
izlupa po guzi ondaa imas problem !

 

[djikica]

Napises da apatija nema ni pozitivnih ni negativnih aspekata sto je netacno /
Apatija je istovjetna depresiji ,a depresija je vrlo ozbiljan problem
Znam to iz prve ruke .Pises da bi voljela imati problem .Pa kad te neko
izlupa po guzi ondaa imas problem !

pa ne bih bas mogla da ujednacim apatiju sa depresijom.. nije mi bas to isto. Depresija jeste ozbiljan problem ako ne otkrije na vreme.
hahaha.. dobro..
budi nezan onda .. haha !

 

[Sarvaš]

pa ne bih bas mogla da ujednacim apatiju sa depresijom.. nije mi bas to isto. Depresija jeste ozbiljan problem ako ne otkrije na vreme.
hahaha.. dobro..
budi nezan onda .. haha !

Kako bi sad slatko proresetao tvoj uvodni post .Posebno onaj dio o ljubavi .
Apaticna si i zaljubljena , tu nesto nije u redu . Ili sa logikom ili sa ljubavi
jer jedno iskljucuje drugo .

 

[djikica]

Kako bi sad slatko proresetao tvoj uvodni post .Posebno onaj dio o ljubavi .
Apaticna si i zaljubljena , tu nesto nije u redu . Ili sa logikom ili sa ljubavi
jer jedno iskljucuje drugo .

nemoj da resetas.. ima da pobegnem sa sopstvene (prve) teme hahaha...
jeste.. upravu si.. a necu ti reci gde.
al nemoj da resetas.. molim te !

 

[Sarvaš]

nemoj da resetas.. ima da pobegnem sa sopstvene (prve) teme hahaha...
jeste.. upravu si.. a necu ti reci gde.
al nemoj da resetas.. molim te !

Ono o prijateljima govori samo da nemas prave prijatelje .Mjenjaj i momka i prijatelje .
Pogledao sam ti profil , a tamo depresivna slika .Djevojka sa viskijem i cigaretom .
Mjenjaj i sliku !

 

[djikica]

Ono o prijateljima govori samo da nemas prave prijatelje .Mjenjaj i momka i prijatelje .
Pogledao sam ti profil , a tamo depresivna slika .Djevojka sa viskijem i cigaretom .
Mjenjaj i sliku !

au.
ovoliko me roditelji nisu grdili zadnjih 5 godina, koliko si ti za par minuta..

 

[bezibre!]

mislim da ravnodušnost realno ne postoji
a apatija vodi u depresiju i loše osećaje
uvek postoji neki motiv
bio on animalni, emocioanlni, materijalni ili iskonski (neka moja podele)
animalni je zadovoljenje osnovnih potreba - ono što činiš da priževeo, jeo, pio, da ti ne bude hladno što uglavnom prenebegavamo jer su nam uglavnom zadovoljeni; štos je u druga dva - emocionalnom stanju koje se postiže nekom radnjom i materijalnim elementima koja su sredstva za postizanje određene emocije, a uglavnom je ipak samo to iskonski strah od hiljadu stvari i onaj glas da nešto mora...
ako ništa drugo tu je ova prva baza, piješ i jedeš i spavaš da preživiš, da li bi se ikad prepustila gladovanju dok ne umreš? teško.
sad možeš sve da relativizuješ i banalizuješ i verovatno ćeš biti u pravu jer nikakav poseban smisao život i nema i ništa tvoj život ne čini nikome osim tebi
a sad teško je povezati se šta hoćeš
uglavnom ko što rekoh svodi se emociju ili stanje koje hoćeš da proizvedeš
i ti sama znaš načine kako da to uradiš, oni su proizvod celokupnog tvog bića, rođenog, naučenog itd
mislim opet to opterećenje da treba ispuniti neke kriterijume i starh od emocije koju proizvodi neuspeh
mislim da apatija povređuje, jer iako ne boli možda, osećaš da se sušiš, čim nema starsti, želje, uzbuđenja... kome treba takav život... kome treba goal egzistencija
svi imamo svoju fantaziju koju želimo da realizujemo, koja nam se ucrtala u mozak navno negde
i ko što i sama reče previše razmišljanja i previše dokonosti
poenta ej u aktivnosti, činjenju bilo čega ali ćinjenju da bi se išta desilo
apatija je pasivnost koja ne vodi ničemu, osim što povremeno zaleči rane
mene plaši da ne iskusim neke fenomalne stavri koje postoje u životu i da zaboravim i sdrenalin i starast i čulne užitke i fantazije i ekstazu pa čak i neku vrstu patetike i patnje
a toga nema bez akcije i neke konstruktivne vodilje
smorih i sbe,a l ne mogu da filtriram post da zvuči smisleno

 

[Tandoori Masala]

Apatija je (kao sto kazes) vrlo dobar odbrambeni mehanizam, mada, psihijatar Paul A. Walters, Jr. (bavio se dosta proucavanjem apatije kod americkih studenata, pogotovo sto se tice apsolvenata) pronalazi korelat studentske apatije u anaklitickoj depresiji (Student Apathy, Zbornik: Emotional Problems of the Student, 1961) pozivajuci se djelomicno na ranija istrazivanja R. Greensona o apatiji kod ratnih zarobljenika.
U ovom slucaju, studentska apatija je odbrana od neuspjeha koji se u adolescentno i postadolescentno vrijeme postavlja u relaciji stvarnog polozaja i idealizovane slike o sebi. Zalazeci dublje, ta kolizija izmedju njih je jako dobro poznata, kao sto je receno, ocituje se kao odbrambeni mehanizam, a da bi se odrzalo postovanje na odredjenom polju rada, student se mora osjecati komotno i sigurno u svojoj kozi. Svakako, kao sto se povise vidi, ovo se more prosiriti na razlicita polja ljudske djelatnosti odnosno zivljenja. U kompetitivnim odnosima apatija "ispravlja" neuroticno osjecanje krivice i sumnje, uz sve to na veoma lukav nacin mijenja covjekova osjecanja agresivnosti prema drugim osobama, tako da stiti od neuroticnih konflikata iako je paradoksalno i sama neuroticnog porijekla. Ovo je objasnjenje Karen Horney (da, ista Karen koja je odbacila teoriju libida i teoriju instinkta smrti).

 

[User Friendly]

Isto razmisljamo i isto osecamo. Ponekad pozelim da sam sociopata da konacno mogu da krenem da pucam po ljudima bez milosti,straha od smrti i posledica.

 

[parker 71]

Zanimljivo... Imao sam takve periode, srećom nisu (pre)dugo trajali. Kako god, moraš izaći iz toga pa na bilo koji način.

 

[***Saint***]

Isto razmisljamo i isto osecamo. Ponekad pozelim da sam sociopata da konacno mogu da krenem da pucam po ljudima bez milosti, straha od smrti i posledica.

imaju to i sociopate, samo su oslobodjeni da osete uznemirenost povodom tudje patnje i grižu savesti da su učinili nešto loše.

 

[Jennifer Jennin]

APATIJA SIGURNO NIJE SMISAO ŽIVOTA

 

[ko sam?]

moj smisao bivstvovanja na ovom forumu je prestao onog trena kad je zlozika ugasila svoj nalog... a u to ime podnet zahtev da za stalno gasim i svoj originalni.

nema apatije jer zivot tece dalje.

logout

 

[Propast Uma]

Hm...
Ne valjaju roditelji,
Prijatelji zatupljeni i ispod tvog nivoa,
U ljubavi samo ti umesh da volish,
Skolstvo korumpirano,
Ne pripadash nijednoj zivotnoj prichi,
Apatichna , a optimista !?....

Poprilican broj kontradiktornosti
Bilo bi bash dobro da neko iz tvog bliskog okruzenja napishe svoj sud ( mada bolje da ne znaju kako su opisani ovde )

 

[Propast Uma]

Mislim da posle ovoga :

..... ova tema moze polako "pod kljuch"

 

[NASTASJA1111]

ja sam kao ova cura ovo je peti dan i ja se prosto pitam ima li krja..dobro bilo je manje razocarenje,uhvati me histerija, dva dana sam ujedala...niko mi nista nije dao pa se pitam kad ovo prolazi...osjecam se isto kao ti...sto je najgore ugasile mi se emocije...ja mislim da sa luda, pukla sam i to bezveze...e sad bas ako ima neko ozbiljan neka mi kaze kako to prolazi ili se elem ti curo javi stvarno je tupab osjecaj,meni je svejedno sve da li sjedim, spavam, rucam...nista ja ne zarezujem...nikad nisam bila u ovakvom stanju osjecam se kao robot,kao ludak totalni...daleko bilo...a imam i taj cudni trip da mi misli ne nisu povezane nego ih nema uopste...cudim se po cijeli dan sa pitanjem ko sam ja?sta sam ja? ne poznajem bukvalno sebe..tri psihijatra za tri dana i mene niko ne ferma dva posto...pa bolje da me sleper zgazio nego sto mi se ovo desilo

 

[Sally_Solomon]

meni nekako ta apatija = ravna crta = smrt.. kao ekg

 

[Sally_Solomon]

ali je sasvim prirodno da nas ponekad uhvati...bitno je samo da prodje i ponovo nadjemo neki smisao, cilj, strast u zivotu..

 

[Lollol]

Lepo napisan post, mada meni sve ovo deluje na neku vrstu egistencijalne krize.
Buduci da imam isti problem jednostavno moras da radis nesto i da skrenes misao sa ravnodusnosti.
Moj izduvni ventil je da radim nesto sto mi pomaze da makar na trenutak da zaboravim sve te misli, tako da je to vise neka vrsta fiksa nego pravo resenje problema.
A opet, cemu da radis sve to, kada se vracas uvek na isto? Zasto se uopste muciti?

Uvek mozes da potrazis strucnu pomoc, ili da jednostavno prihvatis stvari kakve jesu i da cenis stvari koje imas, jer ako jednog dana obolis ti ili neko iz tvoje porodice, ili ti se dogodi neka nesreca, molices da ponovo osetis apatiju i da se vratis u ovo stanje.
Za dugorocno resenje, pa ne znam ni ja jer ga jos uvek trazim, tj. ne trazim, samo pustam da stvari idu svojim tolikom, a ti mozda si takva jednostavno, melanholicne prirode, mozda samo klonuce ovim ludilom koje nas okruzuje.
Zanimljivo je da koliko god se osecas usamljeno, ili nedodirljivo u svom stanju, nisi jedina i da ima drugih, obicnih ljudi za koje mislis da ne mogu da te razumeju koji prolaze kroz isto to i koji su se uspesno izvukli iz toga.
Mozda su njihovi kriterijumi nizi, ali svakako mozes da popricas sa nekim od njih, barem ih na forumu ovde ima, mozda te nece razumeti (ili ti mislis tako), ali u svakom slucaju vredi pokusati, jer svaki pokusaj, svaki trzaj je dobijena bitka protiv apatije.
Meni je sramota nekada da kukam tako o besmislu i sl. jer delujem sebi kao neko razmazeno deriste (sto i nije bas mnogo daleko od istine), kada vidim kakve ozbiljne probleme ljudi imaju, pa ko sam ja da kukam onda?
Daleko od toga da te napadam, jer i ja se kada ponovo prorade te misli slabo setim drugih i njihovih problema, jer ipak je svoja muka najveca.

Spojler