Apatija (ravnodušnost, nezainteresovanost)

LeNatasha

LeNatasha

Gost
Poruka
106
Аpаtiја ili bеstrаšćе, rаvnоdušnоst, је psihičко stаnjе bеz strаsti i аfекаtа, каrакtеrisаnо nеuzbuđеnоšću i nеzаintеrеsоvаnоšću. Аpаtiја sе, s јеdnе strаnе, smаtrа žеljеnim "filоzоfsкim mirоm", а s drugе, "gubitкоm zаintеrеsоvаnоsti zа svеt око sеbе i sоpstvеnu sudbinu", rаdi čеgа sе nеrеtко prеduzimајu i psihiјаtriјsка lеčеnjа.

Аpаtiја sе u psihоlоgiјi dеfinišе као "оdsustvо оsеćаnjа u uslоvimа каdа bi оnа bilа prirоdnа", оdnоsnо као pоptunа nеzаintеrеsоvаnоst zа svеt око sеbе. Stоgа sе оnа pоsmаtrа као nеpоžеljаn, pа čак i аbnоrmаlаn fеnоmеn, којi је pоtrеbnо lеčiti. Теrmin sе аpаtiја upоtrеbljаvа i као оznака stаnjа u nекim dušеvnim bоlеstimа као štо su mеlаnhоliја i dеprеsivnа psihоzа.
Kliknite za proširenje...


E ovako, pošto se evo već dve godine nalazim u nekom bezosećajnom stanju, reših da otvorim temu i iznesem problem, kao i da se malo više informišem o ovoj situaciji.
Kao što je navedeno u tekstu gore, imam problem sa оdsustvоm оsеćаnjа u trenucima каdа bi оnа trebala da budu ispoljena. Već duže vreme me ništa ne pogađa, ništa ne osećam, ne vezujem se ni za koga, a i ona osećanja koja su postojala prema nekima su se potpuno ugasila. Najstresnije situacije podnosim potpuno hladnokrvno. I dalje pokazujem brigu prema osobama do kojih mi je stalo, ali jednostavno ne ispoljavam nikakvu emociju. Nisam prošla kroz neke teške i stresne situacije, bar po mom shvatanju teških situacija, već su odjednom osećaji samo prestali. Nisam koristila nikakva medicinska sredstva, osim kafetina ponekad zbog zubobolje ili stomačnih bolova. Ovo drugo što je navedeno za nezainteresovanost je takođe prisutno manje više, lenja sam u zadnje vreme, ali ne do mere "gubitak zаintеrеsоvаnоsti zа svеt око sеbе i sоpstvеnu sudbinu".

Ono što me zanima jeste da li je neko više upoznat sa ovim stanjem i kakva se terapija obično preporučuje?
Razmišljam da posetim psihologa, mada bi mi to bio prvi put, pa još nisam sigurna po tom pitanju, a i ne znam koji je proces vezan za posetu kada se ne radi o privatnom psihologu.

Hvala unapred na odgovorima.
 
Znaci kazes ne osecas svoje emocije ni tugu ni srecu. Pre kog si vremena uvidela da su ti emocije nestale i koliko to traje. Sa koliko godina su ti se emocije "ugasile".
Da li imas simptome depresije?
Pazi to sto ti se desilo to nije slucajno, nesto je moralo da bude "okidac". Premotaj film unazad, da li ima stvarno nesto sto je moglo da te dovede u to stanje u kom se sada nalazis? Svesno-Nesvesno?
 
AlexandarNS:
Znaci kazes ne osecas svoje emocije ni tugu ni srecu. Pre kog si vremena uvidela da su ti emocije nestale i koliko to traje. Sa koliko godina su ti se emocije "ugasile".
Da li imas simptome depresije?
Pazi to sto ti se desilo to nije slucajno, nesto je moralo da bude "okidac". Premotaj film unazad, da li ima stvarno nesto sto je moglo da te dovede u to stanje u kom se sada nalazis? Svesno-Nesvesno?
Kliknite za proširenje...

Pre otprilike 2 godine, negde u prvoj godini srednje škole, samo mi se tad činilo da je to neko trenutno stanje, nisam gledala na to kao na nedostatak emocija do prošle godine. Pa ne znam tačno koji su simptomi depresije, ali od ovih sa vikipedije nemam ni jedan, niti se osećam depresivno i potišteno.
Premotavala sam film nekoliko puta i stvarno nisam naišla ni na jednu stvar koja bi mogla da bude uzrok toga. Jedino što mi pada na pamet je možda to što sam takva osoba da većinu stvari zadržavam za sebe. Nemam običaj da se žalim i jadam drugima i slično, uglavnom sama izlazim na kraj sa problemima, pa mi se možda nagomilalo sve to, ali nije mi problem da pričam sa drugima o nekim osetljivim temama kad se započne razgovor.
Još jednom da kažem da se ne sećam tačno kad je počelo, jer mi nije delovalo kao nešto ozbiljnije, ipak sam prolazila kroz pubertet i sve to, nego eto što me više drži to stanje, više razmišljam u čemu je problem.
 
LeNatasha:
Pre otprilike 2 godine, negde u prvoj godini srednje škole, samo mi se tad činilo da je to neko trenutno stanje, nisam gledala na to kao na nedostatak emocija do prošle godine. Pa ne znam tačno koji su simptomi depresije, ali od ovih sa vikipedije nemam ni jedan, niti se osećam depresivno i potišteno.
Premotavala sam film nekoliko puta i stvarno nisam naišla ni na jednu stvar koja bi mogla da bude uzrok toga. Jedino što mi pada na pamet je možda to što sam takva osoba da većinu stvari zadržavam za sebe. Nemam običaj da se žalim i jadam drugima i slično, uglavnom sama izlazim na kraj sa problemima, pa mi se možda nagomilalo sve to, ali nije mi problem da pričam sa drugima o nekim osetljivim temama kad se započne razgovor.
Još jednom da kažem da se ne sećam tačno kad je počelo, jer mi nije delovalo kao nešto ozbiljnije, ipak sam prolazila kroz pubertet i sve to, nego eto što me više drži to stanje, više razmišljam u čemu je problem.
Kliknite za proširenje...

Slusaj pusti ove saveta sa alkoholom i izlascima, tvoj problem se javio u godinama kada si osetljivija. Mozda je problem bio u tvom detinjstvu koji je sve do sada kao dugacak "fitilj" goreo da bi sa recimo 16 godina "fitilj" sav izgoreo i nesto "pukolo" u tebi. Recimo moze da si dozivela traumu sa 4 godine koju si potisnula da bi ona isplivala sada u nekom drugom obliku a da nisi svesna "korena" tog tvog problema.
Drugo postoji mogucnost da tvoj problem nije mozda psihicki vec neuroloski mozda je doslo do poremecaja lucenja serotonina u mozgu, (malo procitaj o tome).

Moj savet je da potrazis strucnu pomoc jer ne osecati emocije je kao biti invalid, mislim emotivni invalid. (To sam procitao u jednoj Frojdovoj knjizi).
Stim da tvoje stanje moze da se pogorsaq sa godinama. Da predje u neurozu. Recimo to tvoje odsustvo emocija nije dobro, jer kakav je tvoj zivot ako ne osecas srecu (tezak). Kako ces u braku funkcionisati? Kao ces sa svojom decom?

Zato kazem potrazi strucnu pomoc jer nije kasno i lakse je sada to da popravis nego kasnije gde bi ti steta bila veca i oporavak duzi.

Sto se tice da odes psihologu ili psihjatru, moj savet je da se javis psihijatru, jer on je daleko kompetetniji od psihologa. Recimo psihijatar moze da ti prepise lekove dok psiholog ne moze. A tebi ce mozda biti potrebni Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) lekovi.

Razlika između psihologa i psihijatara je značajna, psiholozi završavaju studije psihologije na Filozofskom fakultetu, a psihijatri studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije. Psiholozi rade u skolama , firmama, itd... vise tresu praznu slamu. Dok psihijatar putem psihoanlize napada sam koren problema.

A ko ti je frka idi prvo psihologu na savet ali pazi da te ne vuce za nos pritom uzimajuci ti novac.

Ako ti nesto nije jasno i zelis da me pitas mozes i pp ako hoces privatnost. Sad je na tebi, da li si spremna da uzmes stvar u svoje ruke i suocis se sa svojim strahom i odes strucnom licu ili da nastavis takav zivot kakv ti je. A li znaj ti nemas sta da izgubis ako krenes u borbu.
 
ja preporučujem šok-terapiju
iz takvih stanja te vade jedino radikalno drugačije situacije i promene od apatične svakodnevnice
sad na šta ćeš se konkretno odlučiti ja ne mogu da znam
ljudski život se ionako svodi na prelaske s ejdne na drugu drogu
dal ćeš da boksuješ, sumanuto izlatih, promiskuitetno se ponašaš, sumanuto kupuješ, pronađeš roa ili gospodara, nešto će te pokrenuti
 
Natasha brate, nije ti nista. Ne slusaj ove sto su odmah za lekove i nekakvo madjijanje i hipnotisanje da bi te psihijatar nabedio kako te je cale silovao kad si imala 4 godine ili kako si se ranije vratila iz skole i zatekla kevu na kamari sa postarom, pa si sve to potisnula.

Evo ti laicko, ali logicno i verovatno obrazlozenje tvog trenutnog stanja:
Polako izlazis iz puberteta koji je delikatno i osetljivo doba kada su sva osecanja intenzivnija. Takodje sazrevas, svaki dan si pametnija za neko saznanje, neke stvari (nisi ni svesna koliko) ti dolaze iz dupeta u glavu, iluzije u koje si verovala se rasprsuju. Ukratko, postajes racionalnija.
Kao sto su ti sada smesni problemi i naizgled beizlazne situacije iz perioda ranog detinjstva i osnovne skole, isto tako ces brzo shvatiti da su stvari (dobre i lose) koje si u srednjoj skoli prozivljavala tako intenzivno samo trice i kucine.
Naravno, ako si jos u srednjoj skoli, upala si u kolotecinu zivota - spavanje, skola, mozda neki trening, izlasci ili kosarenje sa drustvom i to je to. Ususkana si, nisi izlozena stresnim situacijama.
Ima ljudi koji su po prirodi ravnodusni - flegmani.
Ne mislim da ima icega cudnog i nezdravog u tvom trenutnom psihickom stanju. Ne bi bilo normalno da sebi nameces emocije silom, ili da se kljukas lekovima.
Na kraju krajeva, mada je psihijatrija grana medicine, ona nema mnogo veze sa medicinom jer nije egzaktna nauka vec mlacenje prazne slame i sviranje djoki. To sto su u proslosti neke cikice pisale knjige pokusavajuci da objasne ljudski karakter i otkriju uzroke ponasanja i sto im je neko dao kredibilitet, ne znaci da su u pravu. Ipak su oni do pre 30-40 godina ''lecili'' sirote ljude elektrosokovima i potapanjem u hladnu vodu.
 
Nindza Kornjaca:
Natasha brate, nije ti nista. Ne slusaj ove sto su odmah za lekove i nekakvo madjijanje i hipnotisanje da bi te psihijatar nabedio kako te je cale silovao kad si imala 4 godine ili kako si se ranije vratila iz skole i zatekla kevu na kamari sa postarom, pa si sve to potisnula.

Evo ti laicko, ali logicno i verovatno obrazlozenje tvog trenutnog stanja:
Polako izlazis iz puberteta koji je delikatno i osetljivo doba kada su sva osecanja intenzivnija. Takodje sazrevas, svaki dan si pametnija za neko saznanje, neke stvari (nisi ni svesna koliko) ti dolaze iz dupeta u glavu, iluzije u koje si verovala se rasprsuju. Ukratko, postajes racionalnija.
Kao sto su ti sada smesni problemi i naizgled beizlazne situacije iz perioda ranog detinjstva i osnovne skole, isto tako ces brzo shvatiti da su stvari (dobre i lose) koje si u srednjoj skoli prozivljavala tako intenzivno samo trice i kucine.
Naravno, ako si jos u srednjoj skoli, upala si u kolotecinu zivota - spavanje, skola, mozda neki trening, izlasci ili kosarenje sa drustvom i to je to. Ususkana si, nisi izlozena stresnim situacijama.
Ima ljudi koji su po prirodi ravnodusni - flegmani.
Ne mislim da ima icega cudnog i nezdravog u tvom trenutnom psihickom stanju. Ne bi bilo normalno da sebi nameces emocije silom, ili da se kljukas lekovima.
Na kraju krajeva, mada je psihijatrija grana medicine, ona nema mnogo veze sa medicinom jer nije egzaktna nauka vec mlacenje prazne slame i sviranje djoki. To sto su u proslosti neke cikice pisale knjige pokusavajuci da objasne ljudski karakter i otkriju uzroke ponasanja i sto im je neko dao kredibilitet, ne znaci da su u pravu. Ipak su oni do pre 30-40 godina ''lecili'' sirote ljude elektrosokovima i potapanjem u hladnu vodu.
Kliknite za proširenje...

Ljudska glupost je neogranicena. Sta trabunjas kad u ovom tekstu lupas "ko Maksim po diviziji".
Jel ti shvacas koliko si kontradiktoran, kazes joj: izlazis iz puberteta koji je delikatno i osetljivo doba kada su sva osecanja intenzivnija - (pa ona sama kaze da nema osecanja i da joj su se ugasila).
Kazes: ako si jos u srednjoj skoli, upala si u kolotecinu zivota - spavanje, skola, mozda neki trening, izlasci ili kosarenje sa drustvom i to je to. Ususkana si, nisi izlozena stresnim situacijama. - (Po tebi znaci nije dovoljno izlozena stresnim situacijama da bi dozivela nekakva osecanja? No comment za ovo lupetanje).

Kazes: Ima ljudi koji su po prirodi ravnodusni - flegmani (to se moze smatrati i apatija ako je ravnodusnost konstantna u svim segmentima).

Kazes: mada je psihijatrija grana medicine, ona nema mnogo veze sa medicinom jer nije egzaktna nauka vec mlacenje prazne slame i sviranje djok (Sama medicina nije egzaktna nauka. Za fiziku, hemiju, matematiku mozemo reci da su egzaktne nauke, ako uposte znas sta znaci EGZAKTAN).

Kazes:Ne mislim da ima icega cudnog i nezdravog u tvom trenutnom psihickom stanju (svasta, ti si bas expert za ljudsku psihologiju.:dash:)

Kazes: oni do pre 30-40 godina ''lecili'' sirote ljude elektrosokovima i potapanjem u hladnu vodu. (Kako su lecene ljudi u proslosti u ostalim granama medicine, imamo bezbroj suludih metoda).
Kazes:da bi te psihijatar nabedio kako te je cale silovao kad si imala 4 godine ili kako si se ranije vratila iz skole i zatekla kevu na kamari sa postarom, pa si sve to potisnula. (hahahahah :hahaha: da, psihijatar se bas bavi davoljom rabotom).

Znas na kraju ti me podsecas na jednu babu ovde u mom komsiluku, pre dve godine cerka joj dobila dijabetis pa prica meni i toj baba sta su joj lekari savetovali sta sme a sta ne sme da jede, a baba mrtva ladna kaze: "Pusti ti te doktore i njihove rabote, ti jedi sve sto ti pashe".:D
 
Poslednja izmena:
LeNatasha:
E ovako, pošto se evo već dve godine nalazim u nekom bezosećajnom stanju, reših da otvorim temu i iznesem problem, kao i da se malo više informišem o ovoj situaciji.
Kao što je navedeno u tekstu gore, imam problem sa оdsustvоm оsеćаnjа u trenucima каdа bi оnа trebala da budu ispoljena. Već duže vreme me ništa ne pogađa, ništa ne osećam, ne vezujem se ni za koga, a i ona osećanja koja su postojala prema nekima su se potpuno ugasila. Najstresnije situacije podnosim potpuno hladnokrvno. I dalje pokazujem brigu prema osobama do kojih mi je stalo, ali jednostavno ne ispoljavam nikakvu emociju. Nisam prošla kroz neke teške i stresne situacije, bar po mom shvatanju teških situacija, već su odjednom osećaji samo prestali. Nisam koristila nikakva medicinska sredstva, osim kafetina ponekad zbog zubobolje ili stomačnih bolova. Ovo drugo što je navedeno za nezainteresovanost je takođe prisutno manje više, lenja sam u zadnje vreme, ali ne do mere "gubitak zаintеrеsоvаnоsti zа svеt око sеbе i sоpstvеnu sudbinu".

Ono što me zanima jeste da li je neko više upoznat sa ovim stanjem i kakva se terapija obično preporučuje?
Razmišljam da posetim psihologa, mada bi mi to bio prvi put, pa još nisam sigurna po tom pitanju, a i ne znam koji je proces vezan za posetu kada se ne radi o privatnom psihologu.

Hvala unapred na odgovorima.
Kliknite za proširenje...

nista to nije...vidim da su davali nekakve savjete...:roll: najblizi, malo ga poispravljati ''Nindza Kornjaca''
Kapiram ti pricu, malo je tu i bunta i nisi izgubila osjecanja to ti garantujem...
 
LeNatasha:
E ovako, pošto se evo već dve godine nalazim u nekom bezosećajnom stanju, reših da otvorim temu i iznesem problem, kao i da se malo više informišem o ovoj situaciji.
Kao što je navedeno u tekstu gore, imam problem sa оdsustvоm оsеćаnjа u trenucima каdа bi оnа trebala da budu ispoljena. Već duže vreme me ništa ne pogađa, ništa ne osećam, ne vezujem se ni za koga, a i ona osećanja koja su postojala prema nekima su se potpuno ugasila. Najstresnije situacije podnosim potpuno hladnokrvno. I dalje pokazujem brigu prema osobama do kojih mi je stalo, ali jednostavno ne ispoljavam nikakvu emociju. Nisam prošla kroz neke teške i stresne situacije, bar po mom shvatanju teških situacija, već su odjednom osećaji samo prestali. Nisam koristila nikakva medicinska sredstva, osim kafetina ponekad zbog zubobolje ili stomačnih bolova. Ovo drugo što je navedeno za nezainteresovanost je takođe prisutno manje više, lenja sam u zadnje vreme, ali ne do mere "gubitak zаintеrеsоvаnоsti zа svеt око sеbе i sоpstvеnu sudbinu".

Ono što me zanima jeste da li je neko više upoznat sa ovim stanjem i kakva se terapija obično preporučuje?
Razmišljam da posetim psihologa, mada bi mi to bio prvi put, pa još nisam sigurna po tom pitanju, a i ne znam koji je proces vezan za posetu kada se ne radi o privatnom psihologu.

Hvala unapred na odgovorima.
Kliknite za proširenje...

nije to tvoje apatija nego indiferentnost..i u sustini je pozeljno stanje..nemas VISAK emocionalnog naboja koji ti zakljanja vidike i krivi sliku stvarnosti..a emocije su tu..kad ti stvarno trebaju..
verovatno su se i tvoje vestine uocavanja i resavanja problema vidno popravile i unapredile..
ono sto ti stvarno treba je proces u kome uzivas..aktivnost koja te privlaci..

greska koju cini otprilike 98% ljudi je sto se ciljno orijentisu..odnosno postave sebi neki cilj i onda idu ka njemu..dok usput nakupe frustracije i negativu..npr gomila bogatih i uspesnih ljudi se leci od raznih psiholoskih poremecaja..placaju basnoslovne sume novca profesionalnim psiholozima..neki zaglave u bolestima zavisnosti ..samoubistvima..
problem sa ciljevima je sto oni samo izgledaju bitnima dok ih ne ostvaris pa tek onda ustanovis da to nije to..
sa druge strane neki procesnu orijentaciju postizu u hobijima..aktivnostima koje im pricinjavaju zadovoljstvo cineci ih ..bez postavljenog nekog cilja..

ljudi prave planove i ciljno se orijentisu zbog straha koji osecaju suoceni sa neizvesnoscu i nesigurnoscu sutrasnjice.,.
svi mi cemo jednog dana umreti..neizbezno je..sto se ranije u svom zivotu covek suoci sa svojom smrtnoscu to pre pocne da postavja pitanja tipa sta je ZAISTA vazno u zivotu..mnogi tada pocnu da zapravo beze ..samo po neko shvati da je vazan proces zivljenja..samo zivljenje..jer kad smrt napokon poseti coveka bitno je da covek nema zaljenja za zivotom koji je ziveo..za stvarima koje je trebao da uradi a nije i za stvarima koje je uradio a nije trebao..

onako uspou da pomenem..nemoj citati mnogo psiholoske literature..psihologija je jedna "grana" ljudskih istrazivanja koja u sebi sadrzi ubedljivo najvise gluposti i besmislica koje ako pocnes da ih primenjujes vode te pravo u kazndze ludila..tapaciranu sobu i kosulju sa uvezanim rukavima
 
@ AleksandarNS

Ja sam lepo napisao da je to laicko misljenje. Mozda nisam bio najkoncizniji i potkrala mi se neka greska, ali smatram da sam vecinom bio u pravu. Pokusao sam da pruzim neko objasnjenje iz sopstvene perspektive.
Ti si devojku nazvao emotivnim invalidom, ubedjivao je da je dozivela tesku traumu koju je godinama potiskivala da bi napokon ''pukla'', predlozio da se kljuka ko zna kakvim lekovima, a sve to na osnovu Frojdove knjige koju si citao (WTF).
Na kraju si joj predlozio da ti se javi na pp. Kad se uzme u obzir tvoj avatar sa mlohavim bicepsom kojim pokusavas nekog da zadivis moze se reci da si pritajeni manijak, koji pokusava da iskoristi situaciju, tj. cinjenicu da je devojka trenutno u problemu ili bar veruje da je tako i samim tim predstavlja laku metu.
 
Nindza Kornjaca:
@ AleksandarNS

Ja sam lepo napisao da je to laicko misljenje. Mozda nisam bio najkoncizniji i potkrala mi se neka greska, ali smatram da sam vecinom bio u pravu. Pokusao sam da pruzim neko objasnjenje iz sopstvene perspektive.
Ti si devojku nazvao emotivnim invalidom, ubedjivao je da je dozivela tesku traumu koju je godinama potiskivala da bi napokon ''pukla'', predlozio da se kljuka ko zna kakvim lekovima, a sve to na osnovu Frojdove knjige koju si citao (WTF).
Na kraju si joj predlozio da ti se javi na pp. Kad se uzme u obzir tvoj avatar sa mlohavim bicepsom kojim pokusavas nekog da zadivis moze se reci da si pritajeni manijak, koji pokusava da iskoristi situaciju, tj. cinjenicu da je devojka trenutno u problemu ili bar veruje da je tako i samim tim predstavlja laku metu.
Kliknite za proširenje...

Nindza, svako ima pravo na svoje misljenje, ja sam joj savetovao da potrazi strucnu pomoc jer verovatno joj je tesko da se nosi sa svojim sadasnjim stanjem.

Niti sam je ubedjivao da je dozivela traumu sa 4 godine niti sam je ubedjivao da pije lekove. (Procitaj pazljivo moj post pa ces videti sta sam napisao).
Ja sam joj dao moj savet a ti svoj, a stvar moze da bude takva da ni ja ni ti ne budemo u pravu u vezi saveta. Jer mi na osnovu njezinih par postova ne mozemo zakljuciti kakvo je njezino stvarno zdravstveno stanje.

Samo se razlikujemo zato sto sam je uputio da potrazi strucnu pomoc, jer mi laici ne mozemo da znamo sta je njezin problem. Vec to mogu profesionalci.


Rekao si da sam je nazvao emotivnim invalidom, pa njezini sami simptomi na to ukazuju. Procitaj sta znaci "emotivan invalid". Mozda je to njezino stanje prolazno.

Sto se tice mog avatara i ovog "mlohavog" bicepsa:D, to nije moja ruka, niti sam ikada rekao da je to moja ruka, niti mi je bio cilj da prikazem ruku vec TRIBAL, odnosno sjajnu tetovazu koja je na njoj jer volim tetovaze pogotovo TRIBAl.. Tako da nisam pritajni manijak kako si me nazvao, koji vreba zrtve preko foruma, niti ovaj avatar sluzi da nekog zadivim. I kako mogu zadiviti nekog za tudjom rukom?

Oko ove teme ti imas svoje misljenje a ja svoje, ona mozda nece poslusati nicije misljenje na ovoj temi. Stoga nema vise potrebe da ulazimo u sukob.

Ako volis psihologiju i zelis da se obrazujes ja ti preporucujem da procitas neke Frojdove knjige poput: Doru, Malog Hansa, Čoveka Pacova, slučaj Šreber i Čoveka Vuka . Imas gomilu knjiga od Junga. Takodje i od ostalih autora koji pisu o neurozma i psihozma.

Sve najbolje.
 
aleksa ndar:
ma kakav frojd....curi moze biti samo gore...covjek nije sebe izlijecio a da lijeci druge...:roll:
Kliknite za proširenje...

Nisam rekao curi da cita Frojda nego Nindzi. Mada nije nikome na odmet da procita sjajne knjige od Frojda, jer te knjige su kao neki dnevnik njegovog rada sa pojedinim pacijentima zasnovan na istinitim licnostima. Znaci to nije nekakva popularna psihologija gde on deli savete.

Evo baci oko : na ovaj link o sadrzaju tih knjiga:http://www.psihijatrija.com/psihijatrija/FREUDOV%20KAUC%20_%20PET%20SLAVNIH%20SLUCAJEVA.htm

E sad kad pominjes da se on nije sam izlecio a kamoli druge, tacno je da je imao u ranim 40-tim godinama brojne psihosomatske poremećaje, izrazite strahove od smrti i druge fobije. Da li znas da je imao fobiju od zeleznicki stanica, kasniji je ustanovljeno da je u stvari u nesvesnom imao problem strah od sopstvene smrti, to dokazuje i kada je oboleo od karcinoma usne duplje. Tokom poslednje dve decenije svog života, Frojd je bio 33 puta operisan.

Kasniji psihoanaliticari su utvrdili da su Zeleznicke stanice i vozovi ga podsecala na "odlazak". Kapiras odlazak sa ovog sveta. On to nije odma shvatio vec se pretvorilo u fobiju, a fobija je je nerealan bezrazlozni i neopravdan strah a ne znas sta je pravi uzrok tog straha.

Ne smatram ja da je Frojd bog i batina psihologije, ali njegov doprinos je ogroman u toj grani medicine, udarao je temelje kad ljudi nisi znali sta su psihicka oboljenja. Recimo da je Hipokrat udarao temelje medicine iako je njegaova teorija puna rupa, ali Hipokrat je ostavio ogroman uticaj na dalji razvoj medicine koja je kroz vekove dosla do skorog savrsenstva, medjutim medicina i dalje napreduje i ko zna do kakvog ce vrha doci u buducnosti. Tako je i Frojd uradio sa psihologijom.
 
Poslednja izmena:
ma procitao sam ja Frojda...sa njegovom osnovno teroijom seksa koji je korijen svega se ne slazem...dalje sa njegovim odbacivanjem natprirodnog...
slazem se za utemelenje, ali on je samo bio malo psihicki bolesniji ambiciozniji covjek...i jelte kao takav, normalno u to doba iznoseci stvari koje je iznosio, normalno da ce biti zapazene...

i malo si me zainteresovao, to kako je karcinom usne duplje dokazao to sto si naveo...ne spradam se, usput...
 
Ko god je svestan da nema nikakvih emocija, u stvari ih ima.

Oni kojima je to, prema opštim standardima, problem; isti nemaju.

Jedina muka koja bi iz ovoga mogla proisteć, jeste da nit emocija imaš, nit znaš da ih nemaš. Doduše, muka za ostale, ne za tebe. Ali, dokle god znaš šta ti fali; ne fali ti ništa.


Osim drugačije zemlje, drugačijeg društva, druge neke civilizacije.

Dokle ti god fali nešto od toga, sve je u redu s tobom.


Štaviše.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top