Antropologija: Kastaneda

Nikko:
Pa ako mislis da je otisao u "vecna lovista" kao sto se to kaze za obicne ljude - silno gresis.

Drugo, on nije umro ni od kakvih problema sa jetrom, to je bila prica za ovcice koje ce da poveruju u takvu glupost, i trece, cik pogodi - nije ni umro. Naprotiv, "zivlji" je od svih koji su se ikada pojavili na ovom forumu.

Onu izreku ne razumem.
Kliknite za proširenje...

ZNAMO ZNAMO to odavno,Ziv je TITO umro nije..........
 
Nikko:
Pa ti ocigledno ne znas.

Carobnjaci su carobnjaci, a Tito je samo Tito, kao i bilo koji drugi mamlaz koji ne zna nista o sebi, i na kraju umre kao svinja...nije bas dobro poredjenje.
Kliknite za proširenje...

Veceg carobnjaka od Tita bilo nije na ovim prostorima,drzati tolike godine 23 000 000
ljudi u iluziji bez pejotla i meskalona to je majstor.Kastaneda je mogao samo da hvata beleske.:hahaha:
 
Poslednja izmena:
Kartiikeya:
To je samilost i saosećanje, pomoći nekome, makar ga odvraćati da ne bunari zadovoljstvo u prškanju po izmetu i čmaru, a ne ga gurati u taj izmet u ime tobožnje slobode (koja ironija!). Kakve slobode, slobode da se bude grešan, slobode da se degradira? Moža ako hoće po slobodi svoje volje, ali ne i da mu ja to odobrim, da budem saučesnik, bože sačuvaj! - Sve mu je dopušteno ali mu nije sve od koristi i ne vodi sve dobrobiti. Da se takonešto odobrava u ime slobode, liberalizacije, "poluitičke korektnosti" - nema tog razloga ni stvarnog ni prividnog, serviranog zamenom reči i teza od belosvetskih zamlata. Izvrtanje vrednosti i ljudskosti naglavačle. Obična slepa sentimentalnost bez i trunke dobronamernosti i mudrosti, samo zaodenuta u odore tobožnje slobode, dok se robuje najodvratnijim porocima i gresima.

A gde sam to neku konkretnu osobu kritikovao? Govorim o pojavi a ne o nekim konkretnim osobama koje su joj nosioci. rekoh "Ne, ne radujem se tom zlu, odvratno mi je" Kažem da je to zlo odvratno, a jel nije? Da, i peofilaija i zoofilija i nekrofilija i homoseksualnost su mi odvratni - te zle pojave, ne neka konkretna osoba, a pogotovo ne duše, jer duše su uvek čiste. Već rekoh da kako će neko koristiti vlastitu seksualnost je njegova privatna stvar, al to ne znači da je nemam, ne mogu ili ne smem imati stav o POJAVAMA uključujući i pojave raznoraznih razvraćenosti ljudske prirode i uljučujući odvratnost prema odvratnom, niskom, smrdivom, odbojnom kao i prema privlačnom, uzvišenom, čistom. A šta u tim pojavama ima lepo? Jel tebi tu ima nešto lepo, uzvišeno, plemenito, poželjno? Ne nalazim u samim tim pojavama ništa od toga, osim što su bića koja su se uplala u njih izvorno lepa i čista. Nije čak ni neutralno - odvrano je demonsko izrugivanje ljudskošću.

Znaš i dijamant je izvorno i čist i lep, al kad je prekriven izmetom, iako on suštinski ne postoaje prljav ili sam po sebi odvratan - taj prekrivač čini da, dokle god je on prisutan i dokle god se ne očisti, da je taj konglomerat - odbojan. Sam dijamant je i dalje privlačan al ne izmet kojim je prekriven! A zbog čega bi bilo odvratno? Pa svakom ko je sposoban da napravi razliku, a pravljenje razlika (viveka - sposobnost da se napravi razlika između istinitog i neistinitog, duha i materije) je odlika inteligencije (buddhi), jasno je zašto i šta je tu odvratno. Znati razliku između povoljnog i nepovoljnog, dobrog i lošeg, zla i dobra.... je od suštinske važnosti za napredak iz neznanja i strasti ka vrlini, a bez vrline, utemeljenja u vrlini čovek se ne može izbaviti iz materijalnog postojanja, od smrti, starosti, bolesti, patnje, bede, teskobe... Sasvim nebitno što su te razlike na čisto duhovnom nivou bemislene, ne postojeće, tamo ih nema, jer je tamo sve čisto, jer ovde govorimo o onima koji su zarobljeni u materijalnom postojanju. Jel ti to nije dovoljan razlog? Svako ljudsko osećanje, pa čak i mržnja i zavist mogu pozitivno da se iskoriste, samo osećaj pakosti nema pozitivnu svrhu, to je osećaj koji postoji samo u materijalnom svetu, nema ga u duhovnom, taj osećaj je jedini osećaj koji nema i ne može imati pozitivnu primenu, stoga on mora da se, ako ga neko ima - leči, dok ostala osećanja ne treba lečiti već samo valjano usmeravati, da ne bi bila hrana zlu i prepreka na putu samo-spoznaje.

A šta ti predlažeš da nemam svoja osećanja, da ih potiskujem i da zanemarim inteligenciju (viveku - diskriminaciju/u pozitivnom smislu te reči/, sposobnost pravljenja razlika! ;) Jel to?
Kliknite za proširenje...

Kao prvo, nije istina da ne govoriš o konkretnim osobama. To je grupacija ljudi koja je zarobljena konkretnim pojavama. Te pojave jesu kakve jesu, istina...ali ni sebe, ni te ljude niti svet možeš osloboditi usmeravanjem svoje i njihove pažnje na ono čime su zarobljeni, već na ono što oni suštinski jesu. Tako se pomaže i sebi i drugima. A ti radiš upravo suprotno. Licemerno konstatuješ da znaš suštinu svakog bića, ali pobogu: Džaba vama što ste dijamanti kada ste konglomerat odbojni. Šta misliš, zašto je Hrist najradije boravio medju ‚‚grešnicima‚‚? I da li bi to bio u stanju da nije bio usresredjen na Vrlinu u svakome, pa i u najgorem grešniku? Hristolika svest ne kamenuje, nesavršena ljudska svest kamenuje. Sam Bog zna koliko si se i ti sam valjao u blatu dok nisi stigao do stepenika na kojem si. Ili si možda načinio kvantni skok ko naš pobratim Stršljen?:)

Neprestanim usmeravaljem pažnje na osećanje Ljubavi u svom srcu kreiraš lepšu stvarnost najpre sebi, a tako i drugima, kako u ovom materijalnom svetu, tako i u svim drugim.


A ti mi brate mnogo nešto zeleniš u poslednje vreme...:):heart:
 
Hekate:
Kao prvo, nije istina da ne govoriš o konkretnim osobama. To je grupacija ljudi koja je zarobljena konkretnim pojavama. Te pojave jesu kakve jesu, istina...ali ni sebe, ni te ljude niti svet možeš osloboditi usmeravanjem svoje i njihove pažnje na ono čime su zarobljeni, već na ono što oni suštinski jesu. Tako se pomaže i sebi i drugima. A ti radiš upravo suprotno. Licemerno konstatuješ da znaš suštinu svakog bića, ali pobogu: Džaba vama što ste dijamanti kada ste konglomerat odbojni. Šta misliš, zašto je Hrist najradije boravio medju ‚‚grešnicima‚‚? I da li bi to bio u stanju da nije bio usresredjen na Vrlinu u svakome, pa i u najgorem grešniku? Hristolika svest ne kamenuje, nesavršena ljudska svest kamenuje. Sam Bog zna koliko si se i ti sam valjao u blatu dok nisi stigao do stepenika na kojem si. Ili si možda načinio kvantni skok ko naš pobratim Stršljen?:)
Kliknite za proširenje...

Veći deo toga što prigovaraš upućeno je na pogrešnu adresu, meni prigovaraš ono što su samo tvoje loše prepričane i izvrnuto shvaćene reči onoga što kazah. A ne ujuruju mi se ti duhovi obmane po lavirintima nečijeg uma..., ne da mi se, praksa je pokazala da je to obično naporan posao koji, najčešće ni troškove svoje ne pokriva, a kamoli da ima kakve dobrobiti od njega.

Osuđivao sam greh a ne grešnike. Ako ko ima dati kakav konkretan prigovor nek da. Od tog greha je možda samo gori način na koji se on danas, zarad vrlo niskih ciljeva, zloupotrebljava da se oni koji su zapali u njega još dublje i pogubnije gurnu u tu propast. Istinoljubivost znači bez uvijanja i snishođenja pokvarenom duhu ovog vremena reći istinu. Sve što rekoh bila je samo istina. Kom se istina ne sviđa pa bi lažima da je "ulepša" njegova stvar, ja tako neću.

Neprestanim usmeravaljem pažnje na osećanje Ljubavi u svom srcu kreiraš lepšu stvarnost najpre sebi, a tako i drugima, kako u ovom materijalnom svetu, tako i u svim drugim.
Kliknite za proširenje...

Ne zavarajvaj se jer, nema Ljubavi bez istine. ;)

A ti mi brate mnogo nešto zeleniš u poslednje vreme...:):heart:
Kliknite za proširenje...

:mrgreen:
 
Kartiikeya:
Veći deo toga što prigovaraš upućeno je na pogrešnu adresu, meni prigovaraš ono što su samo tvoje loše prepričane i izvrnuto shvaćene reči onoga što kazah. A ne ujuruju mi se ti duhovi obmane po lavirintima nečijeg uma..., ne da mi se, praksa je pokazala da je to obično naporan posao koji, najčešće ni troškove svoje ne pokriva, a kamoli da ima kakve dobrobiti od njega.
Kliknite za proširenje...

Upravo sam i ja to rekla. Duhovi obmane po lavirintima nečijeg uma čine da sve kazato može biti pogrešno shvaćeno.:) Zato ukoliko želiš da pomogneš drugome, pridikovanje slabo pomaže. Grešnici nisu pozitivno reagovali na Hristove reči, već na njegovo Srce. To bi, kao pokloniku devocijske duhovnosti, trebalo da ti bude jasno. Kada Hrist daje, nema trokova prilikom davanja. Troškova ima kod fariseja.:)
 
Kartiikeya:
Osuđivao sam greh a ne grešnike. Ako ko ima dati kakav konkretan prigovor nek da. Od tog greha je možda samo gori način na koji se on danas, zarad vrlo niskih ciljeva, zloupotrebljava da se oni koji su zapali u njega još dublje i pogubnije gurnu u tu propast. Istinoljubivost znači bez uvijanja i snishođenja pokvarenom duhu ovog vremena reći istinu. Sve što rekoh bila je samo istina. Kom se istina ne sviđa pa bi lažima da je "ulepša" njegova stvar, ja tako neću.
Kliknite za proširenje...

Osuđivao si grešnike, jer nema greha bez grešnika, niti suda bez sudije. A ti možeš kako hoćeš ili nećeš, tvoja stvar. Pokvareni duh vremena je u tvojoj glavi. Kako li je većini savremenika srednjeg veka izgledao njihov duh vremena?
 
Evo sad mi moj prijatelj kojem je ,inače, danas pedeseti rodjendan ispriča priču o toma kako uživa u hodanju po šinama pruge i da se ume tako lepo uhodati po šini i uživati ali samo dok ne pomisli na to "kako on to može". :eek: U takvom slučaju automatski pada, ne može da održi ravnotežu i kretanje.
Pa nije li to hod moći? I nije li uživanje u tom stanju unutrašnja tišina?
Jasno sam video, video sam to iz njegove priče:) . Odgovor je u oba slučaja "da".
Moj je ,srećan mu rodjendan, prijatelj ubedjeni pripadnik devocijske duhovnosti i uz to je jako opterećen dogmom ,pripadajuće mu, crkve:). Za njega je Kastaneda u najmanju ruku protuha, drznik koji ne zaslužuje poštovanje. A uspeo je da doživi unutrašnju tišinu i praktikuje hod moći u njegovoj suštini i ako za učenja don Huana ne haje.:eek:
A ja bednik , koji samo što nije počeo da se samosažaljeva, nikad nisam uspeo ni da doživim a kamo li da ispričam tako dobro i jasno te dve pojave učenja čarobnjaštva. Iako volim Kastanedu :hahaha: :hahaha: :hahaha:.
Moja jedina prednost u ovoj situacijei je: imanje puno dobre volje za sve što mi govori moj prijatelj makar se i kosilo sa mojim razumom.
Da nije "dobre volje" Ne bih tako lako doživeo ono za čim tragam i ne bih znao da sam glup. :hahaha:
I u momentu kad pametni muškarci gledaju sport ja se usudjujem da vas zamolim za dobru volju.:hvala:
 
Pa ono, pocni da hodis sinama.
A kad sidjes sa sina, nastavi da hodas i boravis u unutrasnjoj tisini.
Stvarno te nista sem tebe ne sprecava u tome.



Ajd' jedno pitanje za sve, cisto simbolicno pitanje:
Kad ste zadnji put pojeli slinu?
Ko razumi pitanje shvatice.
 
danez:
Pa ono, pocni da hodis sinama.
A kad sidjes sa sina, nastavi da hodas i boravis u unutrasnjoj tisini.
Stvarno te nista sem tebe ne sprecava u tome.



Ajd' jedno pitanje za sve, cisto simbolicno pitanje:
Kad ste zadnji put pojeli slinu?
Ko razumi pitanje shvatice.
Kliknite za proširenje...

He, he, he...deca to imaju običaj da rade, sve dok ne dobiju pljusku preko usta sa autoritativnim obrazloženjem da je tako nešto odvratno. I tako, pljuska, za pljuskom i dete odustaje od jedino mogućeg ispravog načina spoznavanja sebe i sveta oko sebe, spoznavanja kroz sopstveno iskustvo.
 
AkoSretnesTerzu:
Evo sad mi moj prijatelj kojem je ,inače, danas pedeseti rodjendan ispriča priču o toma kako uživa u hodanju po šinama pruge i da se ume tako lepo uhodati po šini i uživati ali samo dok ne pomisli na to "kako on to može". :eek: U takvom slučaju automatski pada, ne može da održi ravnotežu i kretanje.
Pa nije li to hod moći? I nije li uživanje u tom stanju unutrašnja tišina?
Jasno sam video, video sam to iz njegove priče:) . Odgovor je u oba slučaja "da".
Kliknite za proširenje...

Interesantno, jedno vreme ja sam paktikovao baš to. Naime u blizini mesta gde sam boravio bil je jedna pruga, išao bih do nje "hodom moći" (pogled prikovan iznad horizonta a pažnja neusredsređene razasuta na 180 stepeni naokolo. Onda bih došao do pruge i jedno 2-3 kilometra hodao po šini, dok ne bih došao do jednog betonskog mosta, onda bih legao na beton koji je bio ugrejan od sunca i osluškivao zvuke (lavež pasa u daljini, cvrkut ptica, zvuk mašina i automobila u daljini, hučanje vetra, eventualni zvuk aviona na nebu, cvrkutnaje cvrčaka...) a onda bih išao nazad u obrnutom redosledu... Kasnije, kada bih imao stanja sna, sanjao bih vozove i pruge.Tipični snovi koji su se ponavljali bili su da sanjam da putujem vozom, voz staje na nekoj stanici, ja izlazim da pijem vode, protegnem noge i sl. voz kreće, ja trčim za njim da ga stignem, on "beži", ako ga stignem skapiram da sanjam a ako mi utekne onda se ujutru setim šta sam sanjao.... i tako iznov ai iznova ;)
 
Hekate:
Upravo sam i ja to rekla. Duhovi obmane po lavirintima nečijeg uma čine da sve kazato može biti pogrešno shvaćeno.:) Zato ukoliko želiš da pomogneš drugome, pridikovanje slabo pomaže. Grešnici nisu pozitivno reagovali na Hristove reči, već na njegovo Srce. To bi, kao pokloniku devocijske duhovnosti, trebalo da ti bude jasno. Kada Hrist daje, nema trokova prilikom davanja. Troškova ima kod fariseja.:)
Kliknite za proširenje...

Obe stvari su nužne. I pravilno delovanje i pravilna pouka iskazana rečima. Pa svi spisi se sastoje upravo u tome - u pouci i prenošenju informacije, u ukazivnaju na razlike između dobra i zla, pravilnog inepravilnog, valjanog i nevaljanog,...i onoga što je iznad tih dualnosti... Bilo da su ri spisi devocijski bilo da se tiču mistike ili pak filosofije, pa čak i običnih, materijalističkih tema. Kako su ljudi saznali za učenje Tolteka nego preko kastanednih knjiga? A šta su one nego pouka, informacija, pomoć u pravljenju razlika, uputa, šta činiti i kako činiti a šta izbegavati i ne činiti? Kad Huan kaže Karlosu kako mu je dada umro ko svinja to savremene belosvetske zamlate mogu zvati nepristojnim ili "politički nekorektnim", ili kada Karlosu u onom udaljenom meksičkom gradu zvizne šamarčinu, ili be se to moglo nazvati pridikovanje? To mi zvuči kao novinarski trik kada se određenoj pojavi daje pozitivno ili negativno obojenje u zavisnosti od izbora reči kojima se o pojavi govori. Tako kad "pouku" zameniš za "pridiku" dobiješ šta? Nije sve što je dobro prijatno, niti je sve što je loše za nas neprijatno. Istinoljubivost je važna odlika na duhvonom putu, to znači bez ustezanja i uvijanja reći istinu. Društvene teme i obziri ponekad zahtevaju da se istina prećuti ako je neprijatna, ali u pitanju duhovnosti takvo ograničenje i takva vrsta bon-tona ne postoji, jer su posledice pogubne. A svaka stvar se vrednuje prema krajnjem rezultatu koji daje. Ne možeš gledati kako neko korača prema paklu i ne reći mu da je to put za pakao, ili još gore, (što se dans čini) podsticati ga na tom puti iz čistog sentimentalizma, sentimentalizam nije ljubav! Kako iko razuman to može shvatiti kao "pridikovanje"?
 
Hekate:
Osuđivao si grešnike, jer nema greha bez grešnika, niti suda bez sudije. A ti možeš kako hoćeš ili nećeš, tvoja stvar. Pokvareni duh vremena je u tvojoj glavi. Kako li je većini savremenika srednjeg veka izgledao njihov duh vremena?
Kliknite za proširenje...

Nije istina, daj konkretan citat gde sam osuđivao nekog konkretnog grešnika! Govorio sam o homoseksualnosti a ne o nekom konkretnom homoseksualcu. Homoseksualna aktivnost je definitivno greh. Može se mrzeti greh a voleti grešnik! Ja mogu voleti i tigra, al to ne znači da ću otići da ga zagrlim, jer znam kakva je njegova priroda! Ljubav prema duši tako utelovljenoj se ispoljava u skladu sa stanjem u kojem se ona nalazi, a ne slepo bez pravljenja razlike. Srednji vek i ovo vreme u kojm smo mi nije suštinski različito. Kali doba je započelo pre više od 5.000 godina, od tada je duh vremena pokvaren i kvari se sve više i više. Merilo odstupanja od zdravoga je izvorno stanje duše (što mu je neko bliži to je zdraviji a što mu je neko dalji to je bolesniji) a ne neka proizvoljna mera koju je smušeni, pogubljeni i hiroviti savremeni čovek postavio kao merilo vrednosti i valjanosti. Sve u svoje vreme. Ne možeš reći da nema razlike između pokvarenog i zdravog. Jel doba zime rezličito od doba proleća? Oboje su prirodni i oboje dolaze kad im je vreme, al ne možeš reći da između njih nema razlike, jer nje ima i tek kakve! Ne možeš ni sprečiti smenu doba, al možeš se prikladno obući i pripremiti za svako od njih u skladu sa njihovim odlikama i karakteristikama. Ako tvrdoglavo i slepo ignorišeš da je zima-zima, jednostavno ćeš se smrznuti i umreti. Isto tako čak i kada imaš mapu povratka u svoj dom, izvorno i večno stanje, ako ne znaš gde se nalaziš natouj mapi, koje je tvoj trenutni položaj i u kom je odnosu on prema tvom cilju, ili prosto umišljaš da si puno biliže cilju nego jesi - ta maopa ti onda neće puno pomoći jer se preko nje nećeš moću usmeriti ka cilju, budući da ne znaš ili se samoobanjuješ u pogledu svog istinskog trenutnog položaja. Mapa i orjentacija vrede samo ako znaš koji je tvoj trenutni položaj na njoj i šta je cilj prema kojem ideš. Inače čak i ako je imaš, neće ti puno pomoći ako ti nisu jasne te dve stvari. A stvarnost je beskrajna,i kada govorimo o duhovnosti snalaženje nije ni malo lako, jer je svet i mogućnosti u njemu su beskrajni, lako se izgubiti i u pogledu trenutnog položaja i u pogledu konačnog cilja.
 
Koji je smisao života?
Zašto sam ovde?
Čemu sve ovo?

Ponovo sam juče čuo ova pitanja od jedne osobe i setio se kako sam i ja nekad sebi postavljao ista. Odgovora na ta pitanja nema, ali nas jedno pitanje približava odgovoru.
Šta je najveći cilj koji mogu da postignem u ovom životu? Svi u nekom trenutku života znaju odgovor na ovo pitanje samo su često previše nesigurni da ga prihvate.
EVOLUCIJA je naravno odgovor. Ali ne Darvinova evolucija ili neka tamo "duhovna" evolucija. Već evolucija SVESTI.

Kako Osho kaže ljudi su nešto izmedju životinja i bogova. Nisu ni nesvesni sebe kao životinje a nisu ni potpuno svesni sebe kao bogovi.
Za ljude postoje samo dva puta, na dole, ka životinjskoj nesvesti, i na gore ka potpunoj svesnosti.
PRVI PUT je put prepuštanja, telesnog zadovoljstva, straha i ja bih rekao put ka sigurnoj smrti.
DRUGI PUT je put discipline, znanja, ljubavi i mogućeg odlaganja smrti.
I naravno svaki čovek ima pravo da izabere.

Ja sam debelo ispitao prvi put i stigao skoro do samog kraja i video da tamo nema ništa, sem smrti, i o njemu nema svrhe pričati.
A kada čovek odluči da krene drugim putem, odluči se za evoluciju svesti, tada kreće prava avantura, pravo istraživanje, pravi ispiti i jedno veliko pitanje:

KAKO?
 
Hekate:
LJUBAV je jedina ISTINA.
Kliknite za proširenje...

Šta je ovo, naslov knjige od Davida Icke-a? :mrgreen:

Ljubav je najviša, a ne jedina istina. Tamo gde postoji laž i obmana, iluzija, istinske ljubavi nema. Puno je istina, relativnih i apsolutnih, al ljubav je među njima najviša.

No, ljubav prema čemu ili prema kome?! Ako već govoriš o hrišćanstvu, u hrišćanstvu prva, i najvažnija zapovest glasi: "LJubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom", a tek iza nje je "ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe".

Bog - to je duša naše duše, i kao što volimo svoju personalnu dušu, još više volimo dušu te duše, ...

Ona, Nad-duša (Param-atma), koja je nerazličita od Boga je sam srž (i sa kojom se ponekad zabludeli mistični yogi pogrešno identifikuje misleći da je onsam Nad-duša, dok je on samo infinitezimalna duša, kao što se uslovljena duša pogrešno identifikuje sa svojim telom i umom), a i ona ima izvor u jedinom izvornom Bogu koji nema drugog izvora a izvorište je svega. Stoga niko ko zna, ko je svestan, prirode sebe i prirode Božijeg bića ne može a zdravo ne voleti sebe no, više i od samog sebe izvorište onoga što je život u nama - voleti Boga. Ta ljubav je prirodna, nije usljena, kao što prirodno volimo život, svoj život, tako volimo i ono što je sam taj život u nama - a to je Bog!

Dakle, jedini Svevišnji Gospod je središte svih odnosa, služenje Njemu u ljubavi je istinsko i večno zanimanje živog bića, a distizanje ljubavi prema Bogu je krajnji cilj života
(dakle prvo ljubav prema Bogu a tek onda ljubav prema živom biću, prvo prema tvorcu a tek onda prema tvorevini, jer kako može biti zdrave i celovite ljubavi prema tvorevini ako je nema prama njenom Tvorcu?

To je parafraza jednog stiha iz Caitanya Cartamrite. "caitanya" znači "životna sila", "caritra" znači "karakter", "karakteristika" ili "odlika", "mrita" znači "smrtnost" a "amrita" (prefiks "a" je negacija onoga što sledi) znači "besmrtnost". Stoga se "Caitanya Caritamrita" prevodi kao "karakter životne sile u besmrtnosti" ili "besmrtni karakter životne sile"

Stih dodaje da su te tri teme (Bog kao središte svih odnosa, služenje živog bića Njemu u ljubavi i dostizanje ljubavi prema Bogu, a odatle i prema svim živim bićima, jer je On Summum-bonum), opisane u Vedskoj objavi i da svako drugačije tumačenje vedske objave predstavlja izmišljanje.

Dakle, ljubav je krajnji cilj života, ali pre svega ljubav prema Bogu, a tek onda prema živim bićima, jer samo kroz ljubav prema Bogu, ljubav prema živim bićima može biti istinska i potpuna.

Ili kako bi to biblija rekla:

"Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

Не радује се неправди, а радује се истини,

Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

(i u vezi ovoga što danez kaže a u kontinuitetu ovog poglavlja)

Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима."
 
Poslednja izmena:
Hekate:
He, he, he...deca to imaju običaj da rade, sve dok ne dobiju pljusku preko usta sa autoritativnim obrazloženjem da je tako nešto odvratno. I tako, pljuska, za pljuskom i dete odustaje od jedino mogućeg ispravog načina spoznavanja sebe i sveta oko sebe, spoznavanja kroz sopstveno iskustvo.
Kliknite za proširenje...

"Primalni Krik" (ona prva knjiga koja je izašla negde sedamdesetih), koji u suštini nije ništa drugo do rekapitulacija, al malo nasilna... na dža-bu, veoma dobro opisuje proces "vaspitanja" kod "Crnih vračeva", i posledice tog vaspitanja koje kasnije treba peglati i raščišćavati... mada se neki nikadiz njih ne izvuku

No, neuroza,kao i iluzija, nije samo prokletstvo, oni su istovremeno i blagoslov u izvesnom smislu, i imaju dvojako dejstvo, tanka je tu linija što spaja i razdvaja, velike su to zamršenosti, koje postepeno valja razmrsisti da bi se iskobeljali iz te upletenosti...koja nam jeste prirodna i stoga toliko suptilna i tanana, ali nam nije konstitucionalna, pa je razlika između to tvoje višenego suptilan,neuhvatljiva...
 
freedomseeker:
Koji je smisao života?
Zašto sam ovde?
Čemu sve ovo?

Ponovo sam juče čuo ova pitanja od jedne osobe i setio se kako sam i ja nekad sebi postavljao ista. Odgovora na ta pitanja nema, ali nas jedno pitanje približava odgovoru.
Šta je najveći cilj koji mogu da postignem u ovom životu? Svi u nekom trenutku života znaju odgovor na ovo pitanje samo su često previše nesigurni da ga prihvate.
EVOLUCIJA je naravno odgovor. Ali ne Darvinova evolucija ili neka tamo "duhovna" evolucija. Već evolucija SVESTI.

Kako Osho kaže ljudi su nešto izmedju životinja i bogova. Nisu ni nesvesni sebe kao životinje a nisu ni potpuno svesni sebe kao bogovi.
Za ljude postoje samo dva puta, na dole, ka životinjskoj nesvesti, i na gore ka potpunoj svesnosti.
PRVI PUT je put prepuštanja, telesnog zadovoljstva, straha i ja bih rekao put ka sigurnoj smrti.
DRUGI PUT je put discipline, znanja, ljubavi i mogućeg odlaganja smrti.
I naravno svaki čovek ima pravo da izabere.

Ja sam debelo ispitao prvi put i stigao skoro do samog kraja i video da tamo nema ništa, sem smrti, i o njemu nema svrhe pričati.
A kada čovek odluči da krene drugim putem, odluči se za evoluciju svesti, tada kreće prava avantura, pravo istraživanje, pravi ispiti i jedno veliko pitanje:

KAKO?
Kliknite za proširenje...

SMRT NE POSTOJI
 
ag-golubica:
SMRT NE POSTOJI
Kliknite za proširenje...

Jedno je prestanak postojanja a drugo je smrt, jedno je večnost a drugo je besmrtnost. Mi možemo večno da obitavamo u smrtnosti (to je samsara, točak opetovanog rađanja i umiranja). Naravno, sve što postignemo za vreme jednog takvog života u smrtnosti je obesmišljeno na kraju - smrću ("game over"). Po svojoj konstitucionalnoj prirodi mi smo večni, ali samo potencijalno besmrtni ili potencijalno smrtni, zavisno od izbora u kom svetu odaberemo da obitavamo.Materijalni svet, od najnižih pa sve do najviših planetarnh sistema svakog pojedinog univerzuma je - svet smrtnosti, samo duhovni svet je svet besmrtnosti, a i jedno i drugo postojanje su večni; materijalno u samsari, krugu rađanja i umiranja, a duhovni u sat-cit-anandi - večnoj istinitosti i blaženstvu.

Tako da ako se smrt shvati u smislu prestanka postojanja (što je tipična materijalistička koncepcija) onda je tvoj iskaz tačan - smrt (kao prestanak života i postojanja) - ne postoji. No smrt kao razdvajanje duha i duše od materijalnog tela i njeno seljenje u drugo telo, praćeno zaboravom, je bazična i neizbežna činjenica materijalnog postojanja. Tako u nas i postoji izreka za nešto neizbežno - "Siguran ko smrt". :)

Ili kako bi Karlos uputio na njegov omiljeni grafit na jednom zidu u Los Anđelosu "Smrt je najjači udarac, zato su je ostavili za kraj!"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top