АНТОНИО ГАУДИ
Антони Гауди (Antoni Gaudí i Cornet) (25. јун 1852. – 10. јун 1926.) био је каталонски архитекта познат по свом јединственом стилу и изузетно индивидуалистичком дизајну. На енглеском и шпанском, а често и код нас, зову га
Антонио Гауди.
Рођење и детињство
Гауди је рођен у малом градићу Реус, провинција Тарагона, (Шпанија) 1852. године. Око његовог места рођења данас се надмећу градићи Риудомс и Реус, иако већина његових биографа сматрају да се родио у Реусу. Родитељи су му били Францеск Гауди Сера и Антонија Корнет Бертран.
Гауди је био најмлађе од петоро деце, а од раних дана је био болестан од реуме. Најчешће због болова није могао да хода, тако да је морао да јаше на магарцу.
Рано образовање
Гауди није био међу бољим ђацима, а нарочито занимање је показао за геометрију.
Високо образовање
Гауди је студирао архитектуру на Вишој техничкој школи Архитектуре (La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) у Барселони од 1873 до 1877.
Са 17 година стиже у Барселону са намјером да студира Архитектуру. Због недостатка новца, упоредо са студијама, ради као технички цртач и понекад као дизајнер намјештаја. Пошто је те послове одлично радио, за различите пројекте га примају двојица познатих каталонских архитеката, Ђозеп Фонтсере и Ђоан Марторељ.
У 26 години дипломира, те за почетак у професији ради као дизајнер интеријера и декоратор. Једна од витрина коју је дизајнирао за познато обданиште, Каса Корнеља
(katal. Casa Cornellà) у Барселони, бива изабрана за Универзалну изложбу у Паризу, 1878 године. Тај чин прави заокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија. Еусеби Гуељ, један од уважених послодаваца текстилне индустрије у Каталонији, био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине, те је постао Гаудијев главни клијент и мецена, по коме ће касније добити име и Парк Гуељ.
Касне године
У каснијим годинама се посветио искључиво изградњи свог ремек дела - катедрале Света породица (Sagrada Familija).
Дана 7. јуна 1926. године, Антонија Гаудија је прегазио трамвај. Због његовог лошег изгледа и празних џепова таксисти су одбили да га возе у болницу бојећи се да неће моћи да им плати вожњу. Нико није препознао најславнијег архитекту Барселоне, док га пријатељи нису пронашли у болници за сиромашне следећег дана. Када су хтели да га преместе у бољу болницу он је то одбио. Умро је два дана касније, ожаљен од целе Барселоне.
Најзначајнији радови
• Каса Висенс (1878—1880)
• Палата Гуељ (1885—1889)
• Терезијански колеџ (1888—1890)
• Каса Калвет (1899—1904)
• Каса Батљо (1905—1907)
• Каса Мила (Педрера) (1905—1907)
• Парк Гуељ (1900—1914)
. Саграда Фамилија (1884—1926)
Многи његови радови се налазе у центру Барселоне. Осам их је УНЕСКО прогласио за светску баштину.