antidepresivi

[radoznalost]

Jel neko koristio neki od antidepresiva i zbog cega?
Sta mislite koliko su stetni koliko korisni?

 

[dr]

Ja mogu samo da ti kazem da je njihova upotreba strogo indikovana.Znaci prepisuje ih samo psihjatar i to nakon detaljnog pregleda.Po tvom pitanju sam stekla utisak kao da pitas o andolu da li ga neko koristi.Antidepresivi nisu za salu.I hvala bogu ne mogu se dobiti bez recepta.Ako te interesuje nesto konkretno,stanja u kojima se koriste i slicno slobodno pitaj.

 

[nešto lično]

Ja imam iskustvo već skoro 2 godine.Ako te interesuje, imam 26 godina završila sam fakultet,imam puno prijatelja, ali sam po prirodi osoba koja sve svoje probleme rešava sama, pa odajem utisak veoma samostalne osobe. Međutim, pre 3 godine sam shvatila da neke stvari baš nisu na svom mestu i trebalo mi je dosta vremena da odem po pomoć. U državnoj ustanovi sam bila 1 godinu, odlazila samo po recepte, a doza se konstantno povećavala. Onda sam tek upala u frku, jer sam shvatila da će terapija trajati malo duže nego što sam pretpostavljala, i pošto se to u državnoj(kod neuropsihijatra) svodilo samo na pepisivanje recepata, rešila sam da krenem privatno. Promenila sam terapiju, uzimam drugu vrstu antidepresiva, doza je i dalje veća nego što bih ja volela, ali funkcionišem sasvim normalno (nemam više napade plača, nisam bezvoljna i sl.), ali ne zahvaljujući samo lekovima već i volji koju imam da dovedem u red svoje psihičko stanje. Tebi želim sve najbolje i ako imaš problem rešavaj ga što pre. To je sve što ja imam da ti kažem na ovu temu. Pozdrav.

 

[iv]

Ja imam iskustvo već skoro 2 godine.Ako te interesuje, imam 26 godina završila sam fakultet,imam puno prijatelja, ali sam po prirodi osoba koja sve svoje probleme rešava sama, pa odajem utisak veoma samostalne osobe. Međutim, pre 3 godine sam shvatila da neke stvari baš nisu na svom mestu i trebalo mi je dosta vremena da odem po pomoć. U državnoj ustanovi sam bila 1 godinu, odlazila samo po recepte, a doza se konstantno povećavala. Onda sam tek upala u frku, jer sam shvatila da će terapija trajati malo duže nego što sam pretpostavljala, i pošto se to u državnoj(kod neuropsihijatra) svodilo samo na pepisivanje recepata, rešila sam da krenem privatno. Promenila sam terapiju, uzimam drugu vrstu antidepresiva, doza je i dalje veća nego što bih ja volela, ali funkcionišem sasvim normalno (nemam više napade plača, nisam bezvoljna i sl.), ali ne zahvaljujući samo lekovima već i volji koju imam da dovedem u red svoje psihičko stanje. Tebi želim sve najbolje i ako imaš problem rešavaj ga što pre. To je sve što ja imam da ti kažem na ovu temu. Pozdrav.

..............................................i ja bih volela da funkcionišem normalno mislim da treb a da odem kod neuropsihijatra ali me blam

 

[radoznalost]

Da zanima me zasta kako se koriste, a ja pitam jer imam neke strahove i lekar (neuropsihijatar) hoce da mi prepise fluosetin ili fluoksetin, tako nesto, pa me zanima koliko pomaze, koliko odmaze? I najbitnije dal otklanja taj strah od otvorenog prostora?

Hvala.

 

[nešto lično]

Ništa ne znam o leku za koji pitaš. Zar ne bi tvoj lekar trebao da ti objasni njegova dejstva i neželjena dejstva, ako ih ima. Ukoliko misliš da ih koristiš sam ili po nečijoj preporuci, to ti ne preporučujem. Strogo moraš da konsultuješ lekara. Terapija koju ja koristim ne uključuje lek za koji se interesuješ, ali ne izaziva (kod mene)nikakve neželjene efekte.
Znam da je ljude blam da odu po pomoć, jer sam i ja obigravala oko studentske poliklinike 6 meseci dok nisam zakucala na vrata. I nije bio nikakav blam. Ništa neuobičajeno (nažalost).

 

[Komshinica]

Ništa ne znam o leku za koji pitaš. Zar ne bi tvoj lekar trebao da ti objasni njegova dejstva i neželjena dejstva, ako ih ima. Ukoliko misliš da ih koristiš sam ili po nečijoj preporuci, to ti ne preporučujem. Strogo moraš da konsultuješ lekara. Terapija koju ja koristim ne uključuje lek za koji se interesuješ, ali ne izaziva (kod mene)nikakve neželjene efekte.
Znam da je ljude blam da odu po pomoć, jer sam i ja obigravala oko studentske poliklinike 6 meseci dok nisam zakucala na vrata. I nije bio nikakav blam. Ništa neuobičajeno (nažalost).

Na studentskoj poliklinici možete dobiti uput za bolnicu "Laza Lazarević" u kojoj postoji savetovalište za omladinu i gde rade izvrsni stručnjaci, koji vam neće samo prepisivati lekove, jer je njihovo znanje i iskustvo mnogo veće od toga. Tamo možete da radite više vrsta psihoterapije, koja je u vašim godinama mnogo poželjnija i efikasnija od lekova. Lekove ostavite za poznije godine, ukoliko budu potrebni.
To vam je moj savet, iz ličnog iskustva.
Pozdrav.

 

Tebi želim sve najbolje i ako imaš problem rešavaj ga što pre. To je sve što ja imam da ti kažem na ovu temu. Pozdrav.

Koji privatni psih

 

[nečto lično]

Ne znam u kom si gradu, ali svakao da postoje psihijatri koji drže privatnu praksu.
U Beogradu i Novom Sadu ih ima koliko hoćeš, ali je bitno da se raspitaš kakva je njihova praksa lečenja, jer se veoma često razlikuje. To ti naglašavam, jer postoje slučajevi da dugogodišnje lečenje nije davalo željene rezultate kod pojedinih osoba dok se nije promenio terapeut. Što znači da nije svako osoba koja će biti u stanju da ti pomogne u rešavanju problema. Ako te zanima moj lekar mogu ti dati broj tel. ukoliko se ona slaže sa tim, i ukoliko si u istom mestu (što ne znam).
Pozdrav!

 

[dobar savet]

Ja sam koristila ksanaks 4 godina , po meni je to odlican lek za otklanjanje strahova .Sad ih vise ne pijem .

 

[Dobar savet]

Ne znam da li si bila vec kod nekog psihijatra , ali ti je moj savet da ukoliko nisi zadovoljna sa saradnjom potrazis drugog , jer je to jedini nacin da se resi problem . Moje iskustvo je jako lose , sto se tice lekara u studentskoj poliklinici , jer po njima meni nije bilo nista .Otisla sam u drzavnu bolnicu , i tamo nasla predivnu doktorku , koja mi je pomogla da resim , ako ne sve bar vecinu problema , zbog kojih sam bila u losem stanju .Puno srece !!!

 

[dobar savet]

Mislim da je to razmisljanje potpuno pogrsno , jer su to lekari kao i svi drugi . Mnogo je bolje otici i dobiti pravi lek , nego uzimati napamet od neke komsinice i slicno . Nemojte se saliti sa ovim stvarima . I lekari mogu da pogrese , a tek neko ko nema veze sa ovom profesijom .

 

Ja sam koristila ksanaks 4 godina , po meni je to odlican lek za otklanjanje strahova .Sad ih vise ne pijem .

a ne bojish se vise. cega si se plasila ili je to kao anksioznost

 

Ja sam koristila ksanaks 4 godina , po meni je to odlican lek za otklanjanje i strahova .Sad ih vise ne pijem .

i ja imam velike probleme sa agorofobijom sa panicnim napadima i lekar mi je preporucijo ksanaks,ali ja nekako nemam poverenja u lekove, pa me zanima tvoje iskustvo u toku terapije i kako se sada osecas? Imam 34 god.

 

[111219681]

ukratko patim od agorofobije sa panicnim napadima. lekar mi je preporucijo ksanaks tj.prepisao ga je. ali mi slabo pomaze.zanima me da li je neko imao slicnih problema i kako ih je se resijo? znaci plasim se prostora,ljudi pitam se ko sam ja i sta ovde radim znaci dosta neugodan osecaj

 

[Komshinica]

ukratko patim od agorofobije sa panicnim napadima. lekar mi je preporucijo ksanaks tj.prepisao ga je. ali mi slabo pomaze.zanima me da li je neko imao slicnih problema i kako ih je se resijo? znaci plasim se prostora,ljudi pitam se ko sam ja i sta ovde radim znaci dosta neugodan osecaj

Ove probleme sam rešavala isključivo psihoterapijom. Ponekad se pomažem sedativom koji mi je moj psihoterapeut preporučio, to je jedan od najblažih i najbezopasnijih sedativa. Što se tiče antidepresiva, nemojte ih uzimati ukoliko ste mlade osobe, jer to znači opredeljenje da ćeš živeti na lekovima a ne rešavati probleme.
Od vrlo učestalih paničnih napada i strahova svih vrsta do sada su moji problemi svedeni na nekih 20-ak procenata u odnosu na početak mog rada na rešavanju, s tim što više i nemam nagoveštaje napada.
Pozdrav svima.

 

[sassa]

Posto sam pro u ovoj temi...Naravno da se posavetuje te sa lekarom ali..Ovo je lek na kojem je pola SAD.Kod nas ga mozete naci,zove se PROZAK ili njegova kiparska(jeftinija)verzija fluxilan.Veruj te mi da je ovaj lek cudo za depresiju,agresivnost,strahove. 8)

 

[111219681]

hvala za savet.znaci imam 34 god.i ja takodje smatram da su lekovi jedna od solucija i da je potrebno da covek sam pokusa da lesi svoje probleme tj.autosugestijom prosto da kaze da smo ljudi od krvi i mesa i da moramo da imamo neka osecanja prosto jer smo zivi i imamo emocije.ali takodje moram da kazem da nekako ne uspevam u tome prosto osetim neku nelagodnost u predelu stomaka kao neku prazninu koja se zatim siri po citavom telu kao osecaj velike vrucine,gusenja i izrazito brzog i jakog pulsa sa ponekad izrazenim aritmijama.kao da ce sve da stane i da cu da se srusim neznam sta da kazem.bojim se da ni izgubim smisao,ali se takodje borim i pokusavam da se neplasim jer strah samo pogorsava situaciju. kazi mi koje si to sedativno sredstvo koristila za koje kazes da je vrlo blago.

 

[nešto lično]

Mislim da ovde ne bi trebali jedni drugima da preporučujemo lekove protiv depresije i strahova, jer su ipak neki drugi ljudi mnogo stručniji da daju savete te vrste. Ipak ću ti ispričati genezu mog "koktela" koji trenutno koristim.
Kod mene je sve počelo pre više od 2 godine. Napadi plača, bezvoljnost, totalan pad koncentracije (nisam mogla na digitronu da saberem dva broja), samooptuživanje svake moguće vrste. Naravno to je bila samo posledica dugogodišnjeg potiskivanja strahova i nezadovoljstva. Jer drugi se ne plaše. Drugi su zadovoljni. Nemoguće da ja nisam. Ali kad je sve isplivalo na površinu, i nije bilo ni malo mesta da se bilo šta više potisne, onda je puklo. I trebalo mi je vremena da priznam da to moje stanje nije samo rezultat preosetljivosti, već nekih mnogo težih stvari. Onda sam krenula.
Prvo sam dobila AUROMID i DEMETRIN. I stvarno sam počela da dolazim sebi. Posle 4 meseca lekar je izbacio AUROMID i prepisao mi MAPROTIN, mada sam osećala da mi ne pomaže kao AUROMID. I tako sam gutala kombinaciju MAPROTINA i DEMETRINA još pola godine, a doza se pri svakom odlasku na kontrolu povećavala. Došli smo dotle da je ona (lekar) uzela i rekla BENSEDIN umesto DEMETRINA. I onda sam poludela jer sam shvatila da to moje stanje neće baš tako lako proći ma koliko se ja trudila i pokušavala da delujem normalno. Napominjem da za te moje tegobe niko iz moje okoline sem roditelja nije znao niti mogao da pretpostavi. Jer sam uvek odavala utisak da je kod mene sve kako treba. Užasna moć potiskivanja.
Onda sam promenila lekara. Počeli smo sa novom kombinacijom- FLUNIRIN i LEKSILIJUM. Ali, od FLUNIRINA se dosta gubi na kilaži, pa smo i to promenili. Onda je došla kombinacija MIANSAN i BROMAZEPAM. Bilo je bolje, ali se doza opet povećavala. E onda smo se setili da u tu kombinaciju ubacimo i KSALOL, zbog strahova, jer su oni ustvari bili uzrok depresiji a ne obratno. Trebalo je vremena da se setimo toga. Ali valjda je vredelo. Jer, osećam se mnogo bolje. Kad mi je lekar predložio da smanjimo dozu, prilično sam bila skeptična da ću moći, ali mogu.
Ovaj istorijat nije napisan kao preporuka koje lekove treba da uzimate (iskreno, ni ja nisam bila svesna šta sam sve probala dok sad nisam ovo napisala), nego kao potreba da kažem svima koji imaju slične probleme da treba vremena (nekom više, nekom manje), ali da se svakako treba boriti sa problemima. Nisam sigurna da li ću ikada prestati da pijem lekove, mada mi lekar tvrdi da hoću, ali želim da se izborim sa depresijom i strahovima jer znam da mogu mnogo toga, u čemu me je to čudo u mojoj glavi sprečavalo.
Znam da se mnogi neće složiti sa uzimanjem lekova u ove svrhe, i da će tvrditi kako čovek sam sa svojom voljom može da reši probleme takve vrste a ja im od srca želim da nikada ne dođu u situaciju da promene svoje mišljenje.

 

[Komshinica]

hvala za savet.znaci imam 34 god.i ja takodje smatram da su lekovi jedna od solucija i da je potrebno da covek sam pokusa da lesi svoje probleme tj.autosugestijom prosto da kaze da smo ljudi od krvi i mesa i da moramo da imamo neka osecanja prosto jer smo zivi i imamo emocije.ali takodje moram da kazem da nekako ne uspevam u tome prosto osetim neku nelagodnost u predelu stomaka kao neku prazninu koja se zatim siri po citavom telu kao osecaj velike vrucine,gusenja i izrazito brzog i jakog pulsa sa ponekad izrazenim aritmijama.kao da ce sve da stane i da cu da se srusim neznam sta da kazem.bojim se da ni izgubim smisao,ali se takodje borim i pokusavam da se neplasim jer strah samo pogorsava situaciju. kazi mi koje si to sedativno sredstvo koristila za koje kazes da je vrlo blago.

Kada sam svom lekaru opisala simptome, a oni su ako baš takvi kako ih ti opisuješ i nazvala to nekakvim napadom, prvo me je pitao da li sam bila kod lekara da proverim rad srca, krvnu sliku i uradim te osnovne analize. To isto i tebi savetujem da uradiš ukoliko nisi. Ako jesi i sve je u redu onda ja ne znam drugo osim onoga što je meni pomoglo, a to je jedan ozbiljan rad na svom emotivnom stanju kroz psihoterapiju. Lekovima se to ne rešava, samo se potiskuje i postaje izdržljivije za neko vreme. Jasno mi je kako se osećaš i taj strah koji pokušavaš da odstraniš jednostavno radi sam za sebe, ti na njega ne možeš da utičeš. Dobro je ako bi mogla sama da otkrivaš šta te dovodi u takva stanja, jer mora da postoji okidač. Ja sam osećala da ne mogu sama i da mi je potrebna stručna pomoć, neko da me vodi kroz taj rad. Ne znam koliko je pametno da ti preporučujem lekove, to bi ipak trebalo da radi stručnjak.
Otprilike se takve stvari dešavaju češće ženama, valjda zbog našeg senzibiliteta i usled dugotrajnog trpljenja napetosti koje možemo godinama da uopšte ne budemo svesni. Ako si zdrava i to si proverila, znaj da od toga koliko god delovalo strašno (ja sam svaki put imala doživljaj da ću umreti istog trenutka) neće ništa da ti se desi i kada ga preguraš više puta i uveriš se u to, već će ti biti lakše. Ipak, mislim da treba potražiti psihoterapeuta.
Želim ti svako dobro.

 

[Komshinica]

Posto sam pro u ovoj temi...Naravno da se posavetuje te sa lekarom ali..Ovo je lek na kojem je pola SAD.Kod nas ga mozete naci,zove se PROZAK ili njegova kiparska(jeftinija)verzija fluxilan.Veruj te mi da je ovaj lek cudo za depresiju,agresivnost,strahove. 8)

Iskreno, ne bih želela da budem u stanju u kome se nalazi pola SAD-a, bez uvrede, jer ne mislim tebi ništa lično da prebacim. U SAD i inače piju lekove za smiranja i uspavljivanje kao bombonice. Da mi pokušamo da ostanemo koliko je moguće normalni bez lekova. Ako i moraju da se uzimaju, neka to bude po savetu lekara i pod njihovim nadzorom, a ima i prirodnih načina ukoliko tegobe nisu prevelike.
Svima želim dobro zdravlje.

 

[sassa]

Posto sam pro u ovoj temi...Naravno da se posavetuje te sa lekarom ali..Ovo je lek na kojem je pola SAD.Kod nas ga mozete naci,zove se PROZAK ili njegova kiparska(jeftinija)verzija fluxilan.Veruj te mi da je ovaj lek cudo za depresiju,agresivnost,strahove. 8)

Iskreno, ne bih želela da budem u stanju u kome se nalazi pola SAD-a, bez uvrede, jer ne mislim tebi ništa lično da prebacim. U SAD i inače piju lekove za smiranja i uspavljivanje kao bombonice. Da mi pokušamo da ostanemo koliko je moguće normalni bez lekova. Ako i moraju da se uzimaju, neka to bude po savetu lekara i pod njihovim nadzorom, a ima i prirodnih načina ukoliko tegobe nisu prevelike.
Svima želim dobro zdravlje.

Naravno da si u pravu ali ima nas koji nismo bas normalni. 8)

 

[Komshinica]

Posto sam pro u ovoj temi...Naravno da se posavetuje te sa lekarom ali..Ovo je lek na kojem je pola SAD.Kod nas ga mozete naci,zove se PROZAK ili njegova kiparska(jeftinija)verzija fluxilan.Veruj te mi da je ovaj lek cudo za depresiju,agresivnost,strahove. 8)

Iskreno, ne bih želela da budem u stanju u kome se nalazi pola SAD-a, bez uvrede, jer ne mislim tebi ništa lično da prebacim. U SAD i inače piju lekove za smiranja i uspavljivanje kao bombonice. Da mi pokušamo da ostanemo koliko je moguće normalni bez lekova. Ako i moraju da se uzimaju, neka to bude po savetu lekara i pod njihovim nadzorom, a ima i prirodnih načina ukoliko tegobe nisu prevelike.
Svima želim dobro zdravlje.

Naravno da si u pravu ali ima nas koji nismo bas normalni. 8)

Verovatno si čula ono (meni se mnogo sviđa, možda zato što je tako blizu istini :? ): ko do sada nije poludeo, taj nije normalan. 8)

 

[111219681]

zdravo svima.zeleo bih da se svima zahvalim na dobronamernom obracanju i recima podrske. mogu da kazem da se nekako lakse osecam kada znam da nisam jedini koji ima psihickih problema, koji mi prave dosta problema i nedaju mi da iskazem ono sto zaista jesam i da pokazem i dokazem delic svoga znanja,ali nadam se da cu to nekako da nadohnadim bar se nadam.sada bih rekao nekoliko reci o onome sto osecam cinimi se da bih se lakse osecao.cinimi se da ovi moji problemi ako su uopste problemi mi zadaju mnogo neprijatnosti,gledam oko sebe ljude kako mirno zive i necemu se raduju i nadaju dok sam ja izgubijo i veru i nadu.cinimi se da sam mozda i saznao o zivotu ono sto se moze saznati i da vise nema sta da se sazna tako da gotovo se vise nicemu ne radujem.vreme prolazi a ja nemam ni predpostavku kako da osnujem porodicu,kako i sta sa decom,osecam se kao crna ovca. isto tako moram da kazem da su me ovi problemi sprecili i da zavrsim fakultet i da mozda postanem covek.ali sta je covek.danas svi gledaju kako da te prevare,niko ne zeli da ti pomogne i samo gledaju da je njima dobro da imaju pare a ostale ko sisa.sedim u sobi i pisem na kompjuteru a tako bih zeleo da izadjem da slobodno prosetam i da se radujem i veselim zivotu.i kada izaedjem stalno mislim da ce da mi se nesto desi da u meni nesto nije u redu i da su svi ljudi srecni a ja jedini nesrecam.nije mi ni toliko stalo do mene nego do mojih roditelja i moje brace,najsrecniji bih bijo kada njima nebih zadavao problema jer oni su vise nego divni ljudi.zeleo bih da odem negde gde me niko nezna pa sta bude da bude.isto tako bih zeleo da kazem da nemam ni devojku,mozda bih bi to i pomoglo ali prosto neznam da pridjem da se obratim,da kazem sta osecam i kako se osecam.mozda je moj i veliko problem sto sam isuvise iskren i kada sam par devojaka rekao o sebi iskreno i otvoreno one su samo okrenule glavu.ne bih vise da gnjavim i imao bih jedno pitanje: da li negde u beogradu postoji neka kako da je nazovem organizacija gde se okupljaju ljudi sa slicnim problemima i medju sobom otvoreno razgovarju o svojim problemima? izvinjavam se sto nisam postovao pravopisna pravila ,velika slova i slicno,ali verujte mi da sam vrlo uzbudjen tako da nemojte da mi zamerite. zelim svima puno srece i zdravlja,nade i uspeha.

 

[111219681]

zdravo svima.zeleo bih da se svima zahvalim na dobronamernom obracanju i recima podrske. mogu da kazem da se nekako lakse osecam kada znam da nisam jedini koji ima psihickih problema, koji mi prave dosta problema i nedaju mi da iskazem ono sto zaista jesam i da pokazem i dokazem delic svoga znanja,ali nadam se da cu to nekako da nadohnadim bar se nadam.sada bih rekao nekoliko reci o onome sto osecam cinimi se da bih se lakse osecao.cinimi se da ovi moji problemi ako su uopste problemi mi zadaju mnogo neprijatnosti,gledam oko sebe ljude kako mirno zive i necemu se raduju i nadaju dok sam ja izgubijo i veru i nadu.cinimi se da sam mozda i saznao o zivotu ono sto se moze saznati i da vise nema sta da se sazna tako da gotovo se vise nicemu ne radujem.vreme prolazi a ja nemam ni predpostavku kako da osnujem porodicu,kako i sta sa decom,osecam se kao crna ovca. isto tako moram da kazem da su me ovi problemi sprecili i da zavrsim fakultet i da mozda postanem covek.ali sta je covek.danas svi gledaju kako da te prevare,niko ne zeli da ti pomogne i samo gledaju da je njima dobro da imaju pare a ostale ko sisa.sedim u sobi i pisem na kompjuteru a tako bih zeleo da izadjem da slobodno prosetam i da se radujem i veselim zivotu.i kada izaedjem stalno mislim da ce da mi se nesto desi da u meni nesto nije u redu i da su svi ljudi srecni a ja jedini nesrecam.nije mi ni toliko stalo do mene nego do mojih roditelja i moje brace,najsrecniji bih bijo kada njima nebih zadavao problema jer oni su vise nego divni ljudi.zeleo bih da odem negde gde me niko nezna pa sta bude da bude.isto tako bih zeleo da kazem da nemam ni devojku,mozda bih bi to i pomoglo ali prosto neznam da pridjem da se obratim,da kazem sta osecam i kako se osecam.mozda je moj i veliko problem sto sam isuvise iskren i kada sam par devojaka rekao o sebi iskreno i otvoreno one su samo okrenule glavu.ne bih vise da gnjavim i imao bih jedno pitanje: da li negde u beogradu postoji neka kako da je nazovem organizacija gde se okupljaju ljudi sa slicnim problemima i medju sobom otvoreno razgovarju o svojim problemima? izvinjavam se sto nisam postovao pravopisna pravila ,velika slova i slicno,ali verujte mi da sam vrlo uzbudjen tako da nemojte da mi zamerite. zelim svima puno srece i zdravlja,nade i uspeha.