Ta sam. Posle 4 ipo godine se i dalje nisam izborila sa emocijama koje je trebalo da imam kad mi je umro otac.
Evo prvo komentar na post.
Tugovanje je normalan proces adaptacije na novonastalu situaciju. Normalno je da se pojavi i depresija, koja bi u ovom slučaju (ako je ima) bila reaktivna depresija (depresija sa poznatim povodom). Normalno bi bilo da si se do sada več odavno izborila sa tugom i eventualnom depresijom. Ukoliko ovo stanje potraje duže kao u ovom slučaju, veoma je poželjno da se javiš psihijatru. Postoji opasnost da sebe dovedeš u stanje iz koga se teško izlazi, tim pre ako imaš predispozicije.
Kada je depresija u pitanju smatra se da je za to odgovoran nedostatak serotonina (neurotransmitera). Savremeni antidepresivi podstiču organizam da očuva i nadoknadi taj nedostatak. Antidepresive ne treba mešati sa anksioliticima (lekovima za "smirenje"), mada se i oni mogu dati kao pomoć pri lečenju depresije.
Samim tim ovi antidepresivi nisu zamena za serotonin, već utiču na uspostavljanje hemijske ravnoteže. Da bi organizam nadoknadio nedostatak serotonina potrebno je neko vreme i zato antidepresivi nemaju trenutno dejstvo, već se dejstvo uočava najranije posle dve nedelje, a obično treba i mesec dana.
Ono što je važno znati je da kod uznapredovale depresije ne pomaže ni želja ni volja sama po sebi, već je neophodno uzimati farmakološka sredstva uz obavezan nadzor lekara. Niti se naglo počinje, a još manje naglo prekida uzimanje antidepresiva.
Samo stanje depresije lančano povećava trošenje serotonina u toj borbi, a nelečena depresija lako može da se završi suicidom (samoubistvom).
Što se duže čeka i depresija ne leči, to ju je teže kasnije izlečiti.
I kao napomena. Depresija nije samo reaktivna, već može biti i endogena (ne zna joj se uzrok) i ona se obično teže i leči.
Antidepresive treba pažljivo koristiti i redovno ići na kontrole kako bi se terapija prilagodila vama i da ne bi ste prešli u manično stanje (bezrazložne euforije).
( znace koga pitam)
