Annunaki

Da li je covek nastao evolucijom majmuna?

  • Da

  • Ne

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
anunnaki nismo mi ,to su nefilimi ,elohim u svetim knjigama ...spominje se jos jedna vrsta igigi ,dzini,andjeli,pali andjeli ...pali andjeli jer su proterani sa druge planete posle pobune od anunnakija na ovu ,preostalo ih je 300...u to vreme je stvoren i covek kao alternativa za rad..rat bogova i ljudi - pali andjeli su ziveli zajedno sa ljudima i ratovali medjusobno gde su istrebljeni...
 
Poslednja izmena:
Restricted Area:
anunnaki nismo mi ,to su nefilimi ,elohim u svetim knjigama ...spominje se jos jedna vrsta igigi ,dzini,andjeli,pali andjeli ...pali andjeli jer su proterani sa druge planete posle pobune od anunnakija na ovu ,preostalo ih je 300...u to vreme je stvoren i covek kao alternativa za rad..rat bogova i ljudi - pali andjeli su ziveli zajedno sa ljudima i ratovali medjusobno gde su istrebljeni...
Kliknite za proširenje...

Drugar, mis mo pali andjeli! A ovi dzinovi smo mi u proslosti., ako njih nazivas Elohim-a i sl. Vanzemaljci ne postoje! Mi smo ti koji smo dosli sa druge planete, zasto? Jer smo bili primorani, unistena je nasa planeta koja se zove. .
 
Hartmanova i Kerijeva mreza
p3899707.jpg
 
Poslednja izmena:
Za resetke i ulogu piramida kao cvorova/aktivatora/delova mreze (koji treba da aktiviraju energetsku mrezu OKO Zemlje) videti Drunvalo Melchizedek - bio je njegov video kako je ova mreza aktivirana.

Kako god gledali na njegov rad ili ulogu (a o cemu ne znam mnogo), ipak pominje te mreze / resetke na Zemlji sto je interesantna ideja.

Naime on tvrdi da je Keopsova piramida izgradjena tamo gde jeste i jedna od najvecih (ok, ok, recimo) jer je tu centar kopnenih masa, tj ona je kao reperna tacka ili koordinatni pocetak, te je cilj da se sto manje pomeri tokom geoloskih i tektonskih procesa. Ima i nekih slicica i tako to - interesantno, sve u svemu, makar i kao ideja.
 
Uuu sto ja volim Danikena i Sicina. Al samo da napomenem da sve sto je Sicin napisao je plod njegove bujne maste i taj covek je totalni dezinformator. Ceo njegov rad se zasniva na tumacenju starog sumerskog pisma, koje je inace preveo kako mu se cefnulo, kako se kaze. Sto se tice Danikena, on zna sta govori i jako mi se svidela njegova knjiga, "Kocije Bogova".
Evolucijom sigurno nismo nastali, jel kao sto je jednom Pjer Kiri rekao, da je sansa da se slucajnim mutacijama i evolucijom nema sanse doci do bica kao sto je covek, i da su sanse da mi tako nastanemo iste kao da avion padne na obliznji ambar i da nastane nesto korisno.
Kao sto mnogi ljudi vole da kazu : Ja nisam nastao od majmuna, tj. evolucijom primata, a ostali kako hoce. I samo da razjasnimo, niko ne govori da smo mi nastali direktno od majmuna vec od grupe primata iz roda Hominidae, tj. ceo taj nas rod homo.
Mnogo volim da gledam onu emisiju na historiju, Drevni Vanzemaljci, i moze dosta da se nauci.
Ja bih voleo da neko sad da neki dokaz sopstveni i neku kreativnu ideju, a ne da ponavljamo sta je neko vec rekao
Pozz
 
Dzinovski ljudi su postojali ranije,u to verujem,i na nasim prostorima su nalazili skelete.No,ako su ljudi ranije bili veci rastom nego sada ne treba ih povezivati sa bogovima i vanzemaljskim rasama.

Ne bih se slozio da je covek nastao od majmuna niti od bilo koje grupe primata bez obzira sto je rodu nadenut zvonki latinski naziv kako bi za ljudsko uvo bilo prihvatljivo.Ako nekim ljudima pa i naucnicima radi taj arhaicno-primitivni mozdani centar kao primaran u odnosu na ostale centre,ne treba im osporavati da iznose tvrdnje i da traze dokaze.

Nove vrste stalno izlaze u svesno postojanje,borave neko vreme na povrsini i vracaju se nazad a zamenjuju ih drugi zivotni oblici.U proslosti su covek i majmun egsistirali paralelno.
 
Divna tema.
Znam da je nesto slicno pisao i Rus mislim da je Muldasev, knjiga Od koga smo postali. Posto je on ocni lekar, njega je zainteresovao oblik ociju. Koliko se secam on pominje neku pecinu sa "uspavanim" dzinovskim ljudima, koji kad dodje vreme ce se probuditi tj. izaci iz tog "sna" ili sta vec. Knjigu sam davno citala pa se ne secam detalja, a "posteni" citalac mi je nije vratio, da bih se podsetila.
Volela bih da se tema nastavi i svi koji imaju sta da kazu da to i urade, ako je njima poznato, ima nas kojima nije i kojima je ovo interesantno. Izvinite sto pisem u mnozini ali se nadam da nisam jedina koja ovako misli.
 
jupiter60:
Divna tema.
Znam da je nesto slicno pisao i Rus mislim da je Muldasev, knjiga Od koga smo postali. Posto je on ocni lekar, njega je zainteresovao oblik ociju. Koliko se secam on pominje neku pecinu sa "uspavanim" dzinovskim ljudima, koji kad dodje vreme ce se probuditi tj. izaci iz tog "sna" ili sta vec. Knjigu sam davno citala pa se ne secam detalja, a "posteni" citalac mi je nije vratio, da bih se podsetila.
Volela bih da se tema nastavi i svi koji imaju sta da kazu da to i urade, ako je njima poznato, ima nas kojima nije i kojima je ovo interesantno. Izvinite sto pisem u mnozini ali se nadam da nisam jedina koja ovako misli.
Kliknite za proširenje...

Izvini sto se mesam,ali mi ovo zvuci jako poznato [[neku pecinu sa "uspavanim" dzinovskim ljudima, koji kad dodje vreme ce se probuditi tj. izaci iz tog "sna"]] ako se ne varam ta pecina je ispod nekog jezera (tj. mora se zaroniti i onda se izroni u pecinu) ako sam omanuo knjigu sorry necu vise ;) a ako nisam ja bih da nastavim sa tom knjigom,naravno uz tvoj dopust (hihihi kao na odsustvo da idem "uz tvoj dopust" :D )
 
jupiter60:
Bilo bi mi drago Korkanj. Ja sam se ogradila i napisala da se ne secam.
Kliknite za proširenje...

OD KOGA SMO POSTALI – dr Ernest Muldašev
http://novo-doba.net/?63,od-koga-smo-postali-–-dr-ernest-muldasev

Knjiga akademika dr Ernesta Muldaševa, vrhunskog hirurga i inovatora u oftalmologiji, koja menja naše misaone postulate


Od koga smo (zaista) postali
Knjiga "Od koga smo postali" akademika dr Ernesta Muldaševa već niz godina zaokuplja pažnju ruske čitalačke i naučne javnosti. Dr Muldašev, vrhunski hirurg i inovator u oftalmologiji, postao je poznatiji po ovoj knjizi nego po svom izuzetnom praktičnom i teorijskom doprinosu medicini.
U današnje vreme, kada zvanična nauka u svom naivnom samoljublju misli da je neosporni autoritet za sva znanja i da svet nema tajni za nju, pravo je čudo da se neki ozbiljan naučnik zainteresuje, a pogotovo da počne da se krajnje ozbiljno bavi pitanjima koje mogu izazvati samo blago prezrivi smešak u uglu usana ljudi od autoriteta - pitanjima porekla današnjeg čovečanstva od drevnih izgubljenih civilizacija.
Još je čudnije što se tim temama počeo baviti oftalmolog - i to ne bilo kakav, već jedan od najvećih savremenih očnih hirurga i istraživač neosporne reputacije, akademik profesor doktor Ernest Rifgatovič Muldašev (čija su medicinska otkrića dovela do mogućnosti izlečenja nekih dotad nelečivih očnih bolesti, kao što je npr. atrofija očnog nerva). A do bavljenja "inkriminisanim" temama ga je, bez ikakve njegove namere, dovela upravo oftalmologija (tačnije, oftalmogeometrija, kako je dr Muldašev nazvao novu istraživačku disciplinu koju je zasnovao) i naučničko poštenje, koje ne zatvara oči pred činjenicama zato što se one ne slažu sa "udžbeničkim istinama".
Ukratko rečeno, dr Muldašev je primetio nešto što niko ni u istoriji medicini ni nauke uopšte dosad nije primetio: da je veličina (prečnik) dužice telesna konstanta koja ne zavisi ni od uzrasta (ista je i kod novorođenčeta i kod odraslog čoveka!), ni od pola, ni od dimenzija tela, ni od rase - prečnik dužice je kod svih ljudi apsolutno iste veličine. Ovo zapažanje dovelo je istraživački tim dr Muldaševa do složene geometrijske formule pomoću koje na osnovu snimka na kojem se vide samo oči mogu da se s velikom pouzdanošću rekonstruišu izgled lica i čitavog tela neke osobe.
Jasno je da ovo otkriće ima veliku vrednost za praktične svrhe (npr. u dijagnostici, kriminologiji itd) Ali, ono što je odvelo dr Muldaševa i njegov tim u sasvim druge vode bila je "kompjuterska igrica": kada su svoju formulu geometrijske rekonstrukcije primenili na oči nacrtane na tibetanskim hramovima. Naime, svi hramovi na Tibetu i u Nepalu imaju na sebi kao vizit-kartu neobične oči, koje turisti rado snimaju i za koje će vam lokalni sveštenici obično reći da su to "oči Bude".
Kada je dr Muldašev primenio na ove oči postupak rekonstrukcije čitavog tela na osnovu očne oblasti, dobio je telesni izgled bića koje liči na čoveka kakvog mi poznajemo - ali nije identično savremenom čoveku. Rekonstruisano biće imalo je nešto drugačije oči, nešto drugačiji nos, nešto drugačiji pluća - s razlikama koje ukazuju da je vodilo poluvodozemački način života.
Naravno da dr Muldašev isprva nije znao šta da pretpostavi i zaključi na osnovu ovoga. Nosio je svoj crtež po raznim naučnim konferencijama, pokazivao ga i diskutovao sa kolegama. Iz reakcija i komentara, pogotovo lekara sa Istoka, počeo je da shvata da njegov crtež ima nekakvog osnova i da bi se možda mogao odnositi na čoveka prethodne civilizacije, nešto drugačijeg od današnjeg, koga je hipotetički nazvao "Atlantiđaninom".
Dr Muldašev je bio odlučan da ozbiljno istraži to pitanje i uspeo je da pod pokroviteljstvom Međunarodne akademije nauka pri Ujedinjenim nacijama organizuje ekspediciju na Himalaje koja bi mu pomogla da utvrdi ima li rekonstrukcija koju je dobio ikakve veze sa realnošću.
Vrlo brzo se pokazalo da ima. Klupko je počelo da se odmotava, i na osnovu razgovora s lokalnim naučnicima, učenim ljudima, meštanima, kao i iz mesnih legendi i predanja i literature do koje je dospeo, dr Muldašev je došao do sledeće hipoteze: prilikom propasti prethodne civilizacije jedan broj njenih pripadnika ušao je u stanje "svesne hibernacije" (samadi) u kojem telo može da ostane neoštećeno praktično neograničeno dugo. Tako su stvorili skriveni "genetski fond" čovečanstva koji bi se mogao upotrebiti u slučaju da dođe do masovnog uništenja. Fenomen hibernacije poznat je u prirodi: postoje vrste koje mogu da prežive potpuno zaleđivanje i da kad se odmrznu sasvim normalno nastave život. Zato dr Muldašev nije odbacio ovu pretpostavku i krenuo je njenim tragom. To ga je nakon niza neverovatnih peripetija dovelo do dobro čuvane tajne - samadi-pećina, u kojima su uskladišteni očuvani primerci ljudi prethodnih civilizacija. Pri pokušaju da uđe u jednu od njih umalo nije nastradao, jer je bila zaštićena na poseban način...
O svojim otkrićima, ekspediciji na Himalaje i onome što se tamo dešavalo dr Muldašev je napisao obimnu i detaljnu knjigu "Od koga smo postali", koja vrvi naučnim teorijama, malo poznatim medicinskim, antropološkim i istorijskim činjenicama, kao i filozofskim idejama, ali kombinovanim na takav način da bacaju jednu sasvim drugačiju svetlost na istoriju čitavog čovečanstva. Knjiga je ilustrovana sa preko 200 ilustracija, grafikona i fotografija snimljenih na licu mesta tokom istraživačke ekspedicije, koje ponekad govore više od reči.
Zvuči li ovo kao naučna fantastika? Pa, zvuči. Problem je samo u tome što knjiga "Od koga smo postali" nije naučnofantastični roman, i nije je napisao nikakav zanesenjak ili žanr-pisac, već priznati vrhunski naučnik, koji se rukovodi gvozdenom logikom, koji ne prihvata stvari dok ih bukvalno "ne pipne", ali koji je dovoljno pošten da ne kaže: "To je nemoguće!" samo zato što bi većina tako rekla. Bilo da se sa njenim postavkama slažemo ili ne, knjigu dr Muldaševa vredi pročitati, jer ne samo da nam govori nešto sasvim drugačije od svega što savremena nauka može da ponudi, već je i izuzetno lepo napisana, pa naprosto navodi da se pročita gotovo u jednom dahu. Ona podstiče čitaoca na veoma konstruktivna razmišljanja o samom sebi, savremenoj civilizaciji i svetu uopšte.
 
Od koga smo postali - Ernst Muldasev
http://www.antikvarne-knjige.com/knjige/detail-item_id-6072

Oči na tibetanskim hramovima

Ono najzanimljivije je, međutim, došlo kada
je jedan prijatelj ovog izuzetnog hirurga, vrativši se sa alpinističke
ekspedicije na Himalaje, doneo fotografiju neobičnih očiju koje krase
svaku stupu (hram) u Nepalu i Tibetu. Naučnik ne bi bio naučnik kada ne
bi bio dosledan u svom metodu i Muldašev je smesta primenio svoj metod
rekonstrukcije lica i telesnog oblika na hipotetičkog čoveka kome te oči
pripadaju. Oblik koji je dobio se razlikovao od oblika savremenog
čoveka.

Ekspedicija na Himalaje

Dr. Muldašev je svoju rekonstrukciju nosio po
raznim oftalmološkim konferencijama po svetu i pokazivao je kolegama.
Na osnovu raznih nagoveštaja koje je dobio, počeo je da veruje da je
hipotetički oblik do koga je došao zasnovan na određenim stvarnim
činjenicama. Ali, kome bi mogao da pripada? Da bi odgovorio na to
pitanje, sa nekoliko kolega upustio se u ne baš naivnu ekspediciju po
Indiji, Nepalu i Tibetu. Muldašev je odlučio da sakupi što više
činjeničnog materijala, iskaza i svedočanstava svih onih koji bi mogli
da mu nešto više kažu o pitanju koje gaje interesovalo. Pored toga,
sakupio je i proučio je obimnu literaturu iz oblasti religija, istorije i
tradicionalnih verovanja Istoka. Svi podaci do kojih je došao kao da su
ukazivala u istom pravcu i on je na kraju odlučio da postavi hipotezu
da oblik koji je rekonstruisao pripada čoveku davne prethodne
civilizacije, od koga se zapravo, razvio savremeni čovek. Hipotetički,
Muldašev ga je nazvao "Atlantiđaninom". Posebne karakteristike njegovih
očiju su ovom sjajnom oftalmologu otkrile da čovek te drevne
civilizacije nije vodio čisto kopneni, već amfibijski (vodozemački)
oblik života.

Zagonetni samadi

Zahvaljujući svojoj istraživačkoj upomosti,
doslednosti i dobrim namerama, koje su mu otvarale i inače zatvorena
vrata, Muldašev je došao do nedvosmislenih podataka da se u
pećinamaTibeta još uvek mogu naći "tela" Ijudi, pripadnika hipotetičke
civilizacije "Atlantiđana", koji su pre mnogo, mnogo vekova ušli u
izmenjeno energetsko stanje, tzv. stanje dubokog samadija, u kome telo
postaje nepokretno i tvrdo kao kamen, potpuno prestaje razmena materija,
a duša, iako je slobodna, zadržava vezu sa telom i može da se u njega
vrati po potrebi.
Oni sačinjavaju zalihu, koji je dr Muldašev
nazvao "Genetski fond čovečanstva", to jest, zalihu života koja može da
se "aktivira" ukoliko bi došlo do globalne katastrofe i uništenja života
na površini Zemlje, i tako obnovi život na našoj planeti.
Ta zaliha je, kako veruje Muldašev, postojala
od samih početaka čovečanstva, a postoji i danas - iz, po njemu, sasvim
razumljivih razloga!

U samadi pećini

Zahvaljujući podacima koje mu je dao jedan
pančenlama (visoki rang tibetanskih lama) koji je pobegao sa Tibeta u
vreme kineskih progona, u jednom tibetskom seocetu Muldaševje našao tzv.
"Posebne Ijude", čuvare jedne samadipećine. Oni su raspolagali svim
podacima koji su mu bili potrebni. Ali, ovi Ijudi, na njegova uporna
nastojanja da sazna konkretne stvari i činjenice, naposto nisu hteli da
odgovore. Smelom i radoznalom naučniku je sada bilo sasvim jasno daje
došao do srca jedne ogromne i dobro čuvane tajne. Ipak, njegova smirena
upornost, iskrenost i očigledna dobronamemost topile su led nepoverenja i
na kraju su Posebni Ijudi odlučili da mu pokažu ulaz u samadi pećinu.
Međutim, upozorili su ga: te pećine su zaštićene posebnom vrstom
"psihoenergetske barijere", kroz koju nepripremljen čovek ne može da
prođe; ako bi pokušao dato učini na silu, naprosto bi umro... Muldašev
podrobno opisuje kako je na sopstvenoj koži i te kako osetio veoma
realno delovanje te "psihoen-ergetske barijere".
Sve stručne detalje svog istraživačkog
postupka kao i tok uzbudljive ekspedicije u koju se upustio Muldaševje
detaljno opisao u svojoj knjizi. U njoj je izneo obilje materijala,
stručnih i naučnih činjenica kako iz domena njegovih ličnih stručnih i
medicinskih istraživanja, tako i iz radova drugih istaknutih ruskih
lekara, kao i iz graničnih oblasti nauke, doslovne transkripte razgovora
koje je tokom ekspedicije vodio sa lamama i upućenim Ijudima, preko 200
ilustracija i fotografija, uključujući i fotografije čuvara
samadipećine (iako sa zaklonjenim očima, jer autor kaže da nipošto ne
želi da potpuno obelodani tu veliku i za čovečanstvo vitalno važnu
tajnu.
 
U grckoj mitologiji postoje mnogo prica o divovima, npr prica o titanima, u odiseji itd...
Prometej ako se ne varam je bio titan koji je naucio ljude da koriste vatru tj to znanje je ukrao i pokazao ljudima...
E sad posto vidim da se o tim velikim ljudima ovde nekoliko forumasa bas zanima i istrazuje zanima me da li su nalazili na skelete divova na tim mestima oko Grcke?
 
korkanj:
OD KOGA SMO POSTALI – dr Ernest Muldašev
http://novo-doba.net/?63,od-koga-smo-postali-–-dr-ernest-muldasev

Knjiga akademika dr Ernesta Muldaševa, vrhunskog hirurga i inovatora u oftalmologiji, koja menja naše misaone postulate


Od koga smo (zaista) postali
Knjiga "Od koga smo postali" akademika dr Ernesta Muldaševa već niz godina zaokuplja pažnju ruske čitalačke i naučne javnosti. Dr Muldašev, vrhunski hirurg i inovator u oftalmologiji, postao je poznatiji po ovoj knjizi nego po svom izuzetnom praktičnom i teorijskom doprinosu medicini.
U današnje vreme, kada zvanična nauka u svom naivnom samoljublju misli da je neosporni autoritet za sva znanja i da svet nema tajni za nju, pravo je čudo da se neki ozbiljan naučnik zainteresuje, a pogotovo da počne da se krajnje ozbiljno bavi pitanjima koje mogu izazvati samo blago prezrivi smešak u uglu usana ljudi od autoriteta - pitanjima porekla današnjeg čovečanstva od drevnih izgubljenih civilizacija.
Još je čudnije što se tim temama počeo baviti oftalmolog - i to ne bilo kakav, već jedan od najvećih savremenih očnih hirurga i istraživač neosporne reputacije, akademik profesor doktor Ernest Rifgatovič Muldašev (čija su medicinska otkrića dovela do mogućnosti izlečenja nekih dotad nelečivih očnih bolesti, kao što je npr. atrofija očnog nerva). A do bavljenja "inkriminisanim" temama ga je, bez ikakve njegove namere, dovela upravo oftalmologija (tačnije, oftalmogeometrija, kako je dr Muldašev nazvao novu istraživačku disciplinu koju je zasnovao) i naučničko poštenje, koje ne zatvara oči pred činjenicama zato što se one ne slažu sa "udžbeničkim istinama".
Ukratko rečeno, dr Muldašev je primetio nešto što niko ni u istoriji medicini ni nauke uopšte dosad nije primetio: da je veličina (prečnik) dužice telesna konstanta koja ne zavisi ni od uzrasta (ista je i kod novorođenčeta i kod odraslog čoveka!), ni od pola, ni od dimenzija tela, ni od rase - prečnik dužice je kod svih ljudi apsolutno iste veličine. Ovo zapažanje dovelo je istraživački tim dr Muldaševa do složene geometrijske formule pomoću koje na osnovu snimka na kojem se vide samo oči mogu da se s velikom pouzdanošću rekonstruišu izgled lica i čitavog tela neke osobe.
Jasno je da ovo otkriće ima veliku vrednost za praktične svrhe (npr. u dijagnostici, kriminologiji itd) Ali, ono što je odvelo dr Muldaševa i njegov tim u sasvim druge vode bila je "kompjuterska igrica": kada su svoju formulu geometrijske rekonstrukcije primenili na oči nacrtane na tibetanskim hramovima. Naime, svi hramovi na Tibetu i u Nepalu imaju na sebi kao vizit-kartu neobične oči, koje turisti rado snimaju i za koje će vam lokalni sveštenici obično reći da su to "oči Bude".
Kada je dr Muldašev primenio na ove oči postupak rekonstrukcije čitavog tela na osnovu očne oblasti, dobio je telesni izgled bića koje liči na čoveka kakvog mi poznajemo - ali nije identično savremenom čoveku. Rekonstruisano biće imalo je nešto drugačije oči, nešto drugačiji nos, nešto drugačiji pluća - s razlikama koje ukazuju da je vodilo poluvodozemački način života.
Naravno da dr Muldašev isprva nije znao šta da pretpostavi i zaključi na osnovu ovoga. Nosio je svoj crtež po raznim naučnim konferencijama, pokazivao ga i diskutovao sa kolegama. Iz reakcija i komentara, pogotovo lekara sa Istoka, počeo je da shvata da njegov crtež ima nekakvog osnova i da bi se možda mogao odnositi na čoveka prethodne civilizacije, nešto drugačijeg od današnjeg, koga je hipotetički nazvao "Atlantiđaninom".
Dr Muldašev je bio odlučan da ozbiljno istraži to pitanje i uspeo je da pod pokroviteljstvom Međunarodne akademije nauka pri Ujedinjenim nacijama organizuje ekspediciju na Himalaje koja bi mu pomogla da utvrdi ima li rekonstrukcija koju je dobio ikakve veze sa realnošću.
Vrlo brzo se pokazalo da ima. Klupko je počelo da se odmotava, i na osnovu razgovora s lokalnim naučnicima, učenim ljudima, meštanima, kao i iz mesnih legendi i predanja i literature do koje je dospeo, dr Muldašev je došao do sledeće hipoteze: prilikom propasti prethodne civilizacije jedan broj njenih pripadnika ušao je u stanje "svesne hibernacije" (samadi) u kojem telo može da ostane neoštećeno praktično neograničeno dugo. Tako su stvorili skriveni "genetski fond" čovečanstva koji bi se mogao upotrebiti u slučaju da dođe do masovnog uništenja. Fenomen hibernacije poznat je u prirodi: postoje vrste koje mogu da prežive potpuno zaleđivanje i da kad se odmrznu sasvim normalno nastave život. Zato dr Muldašev nije odbacio ovu pretpostavku i krenuo je njenim tragom. To ga je nakon niza neverovatnih peripetija dovelo do dobro čuvane tajne - samadi-pećina, u kojima su uskladišteni očuvani primerci ljudi prethodnih civilizacija. Pri pokušaju da uđe u jednu od njih umalo nije nastradao, jer je bila zaštićena na poseban način...
O svojim otkrićima, ekspediciji na Himalaje i onome što se tamo dešavalo dr Muldašev je napisao obimnu i detaljnu knjigu "Od koga smo postali", koja vrvi naučnim teorijama, malo poznatim medicinskim, antropološkim i istorijskim činjenicama, kao i filozofskim idejama, ali kombinovanim na takav način da bacaju jednu sasvim drugačiju svetlost na istoriju čitavog čovečanstva. Knjiga je ilustrovana sa preko 200 ilustracija, grafikona i fotografija snimljenih na licu mesta tokom istraživačke ekspedicije, koje ponekad govore više od reči.
Zvuči li ovo kao naučna fantastika? Pa, zvuči. Problem je samo u tome što knjiga "Od koga smo postali" nije naučnofantastični roman, i nije je napisao nikakav zanesenjak ili žanr-pisac, već priznati vrhunski naučnik, koji se rukovodi gvozdenom logikom, koji ne prihvata stvari dok ih bukvalno "ne pipne", ali koji je dovoljno pošten da ne kaže: "To je nemoguće!" samo zato što bi većina tako rekla. Bilo da se sa njenim postavkama slažemo ili ne, knjigu dr Muldaševa vredi pročitati, jer ne samo da nam govori nešto sasvim drugačije od svega što savremena nauka može da ponudi, već je i izuzetno lepo napisana, pa naprosto navodi da se pročita gotovo u jednom dahu. Ona podstiče čitaoca na veoma konstruktivna razmišljanja o samom sebi, savremenoj civilizaciji i svetu uopšte.
Kliknite za proširenje...


Upravo sam nabavila ovu knjigu i pocela da je citam.. :D
 
DaRkGuitaRist88:
U grckoj mitologiji postoje mnogo prica o divovima, npr prica o titanima, u odiseji itd...
Prometej ako se ne varam je bio titan koji je naucio ljude da koriste vatru tj to znanje je ukrao i pokazao ljudima...
E sad posto vidim da se o tim velikim ljudima ovde nekoliko forumasa bas zanima i istrazuje zanima me da li su nalazili na skelete divova na tim mestima oko Grcke?
Kliknite za proširenje...


Ja sam Bog, naucicu te kako sibicu da kresnes i dobices vatru :D
 
Ja sam odrasla slushajuci price o grckim bogovima a kako sam i sa tatom obilazila mesta iz tih 'mitova' a to su bila stvarna mesta na kojima sam osecala neke snazne energije, dozivljavala sam ih kao stvarne dogadjaje iz proshlost, malcice doterane u mitove sa sadrzinom pravih dogadjaja.
Jeadan jako upecetljiv san, o jednom dogadjaju u buducnosti, sam sanjala bash u rodnom mestu mojih predaka (imala sam 11godina) tu smo samo prespavali samo to vece. To mesto se nalazi u brdima stavrosa, selashce poput nasheg umiruceg sela jer su se svi mladi preselili blize obali zbog turizma. Mislim da to nije slucajno i da ja nisam krenula za pricom, koja je danas toliko aktuelna, samo zato shto je interesantna. Nishta nije slucajno. uh zbrda zdola...hocu da kazem svashta a nekazem nishta ..opshirne su to teme .... prenesena znacenja opisana u kratkim recenicama i ne trebaju se shvatati bukvalno..
Ne znam za konkretne dokaze tj skelete divova u Gr, ali sam nacula jednu pricu izmedju jednog nasheg fizicara i novinara una jednom skupu da su pronadjene kosti jednog diva i kamena stolica koja bi njemo odgovarala po vel. u Srbiji u oblasti planine Miroc??

Ova slika gore je sa konkursa worth1000 i lazna je ja sam upravo pre mesec dana slala radove za nove hoaxe sve u cilju zabave photoshopista,naravno, ne radi obmane... Medjutim skeleti viskoih 'ljudi; su zaista nadjene na nekim lokalitetima u svetu. Nisu ovako veliki kao na ovoj slici, naravno, ali su svakako natprosecno vioki i nisu bili izolovani slucaji da bi dolazilo u obzir objashenje da su u pitanju slucajni poremecaju u rastu kod ljudi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top