Anketa kod matičara...

[piskaralo]

Mislim, što nisi našla negde njegove mlečne zube i napravila ogrlicu pa je nosila iz ljubavi..... gde baš nađe prezime?
I što on tebe ne voli malo, pa uzme tvoje?

Nije bitnan odgovor, ali ova pitanja se nekako nameću, zar ne?

lexo slazem se sa tobom... i ja se pitam sto ni jedan muskarac ne bi pristao da promeni svoje prezime , pa postoji i ta opcija ali on kad bi to uradio ispao bi sonja, papucic i ko zna kakve bi jos dobio glupave nazive od svog drustva.... a mi zene ceo zivot i svi me znaju kao T**** i sad ja da ga menjam u npr J***** E VALA NECU NI ZA ZIVU GLAVU!!!
Mogu da napravim kompromis da dodam na svoje njegovo.... inace da se svog odreknem nikad...

 

[Gost118]

Ne znam sta bih uradila... Vjerovatno bi tu odluku donio neki moj unutrasnji osjecaj...
Ali, ono sto znam jeste da ne bih uzela muskarcevo prezime, ako bi on insistirao na tome...
Ta odluka moze i mora da bude samo moja!

 

[Lexa]

Upravo o tome pricam, ako stupamo brak znaci da prihvatamo jedno drugo u celosti...ako cemo biti jedna porodica, ja bih volela da imamo isto prezime. Moje, njegovo, neko trece, nevazno. Posto je meni nevazno, ne bih trazila od njega da uzima moje, i posto je ovde obicaj da zena uzima muzevljevo prezime, ja bih uzela njegovo. Ako bi on insistirao da uzme moje ne bih imala nista protiv :razz:

A pošto se svakako neće desiti da on insistira da uzme tvoje..... osim ako je raspisana poternica za njim negde... da li je tebi zaista nevažno pitanje prezimena ili si odlučila da ti bude nevažno kad si shvatila koliko bi naporno bilo uopšte pokrenuti to pitanje i koliko bi te ljudi bespotrebno osuđivalo zbog toga? Tj. da bi išla linijom manjeg otpora...

 

[Lexa]

Ne znam sta bih uradila... Vjerovatno bi tu odluku donio neki moj unutrasnji osjecaj...
Ali, ono sto znam jeste da ne bih uzela muskarcevo prezime, ako bi on insistirao na tome...
Ta odluka moze i mora da bude samo moja!

Takođe... Čak i da se prezivam Guzina

 

[Lexa]

Pitam ono jer sam sama jednom uhvatila sebe kako izgovaram to...:
"Pa da, što da ne njegovo prezime, meni je nevažno iz prostog razloga - ionako sam svoje nasledila od oca..... što bih pravila slona od miša?!"
..... da bih na kraju shvatila da je to izgovor. I dalje bih govorila isto, ali mi se jednom stovrila slika u glavi kako neki imaginarni suprug, čije sam prezime iz opisanih razloga uzela, uz razgovor sa ortacima kome bih eventualno prisustvovala, qdi neku treću individuu koja je dozvolila ženi da zadrži svoje, sve ponosno gledajući u mene - reprezenta "prave ženke", tapkajući me po ramenu, hehe..... i ja sam samo ćutala na toj slici, tugaljivo se smeškajući. Da li je ta žena jači karakter od mene? Ma jok, da li je samopotvrđena? Jok, whatever..... ALI ONA SE USUDIILA!
ZAŠTO DA URADIM NEŠTO U ŠTA NE VERUJEM? U šta iskreno ne verujem, dakle - u tu važnost prezimena, ono meni do te mere nije važno da svakako neću da se zamaram menjajući ga.
Ako vam je nevažno vaše prezime, zašto ga, koji moj, menjate? Ali nemojte ono o porodici, može to da bude i neko treće prezime, ne mora ni vaše ni njegovo..... gledali ste previše američkih porodičnih filmova iz devedesetih, čini mi se.

 

[scarlet.ohara]

meni je prezime zaista nevažno. ne osećam da ću izgubiti svoj identitet ako ga promenim, vrlo sam introspektivna osoba i uopšte, veoma sam svesna svog identiteta. takođe, neću se osećati ni manje kao deo svoje prvobitne porodice, uvek ću biti njihov deo, makar se prezivala i Marsovčić.
jednom sam razmišljala kako bi bilo kad bih jednog dana bila na nekom velikom slavlju, i tamo budu i moji, i gomila ljudi, možda i njegovi, i u jednom momentu neko ustane i kaže "hajdemo, svi (npr) Jovanovići da se slikamo", da li bih se osećala kao da više nisam deo te priče ili porodice, samo zato što se više ne prezivam tako. i shvatila sam da mi to uopšte ne bi bio problem i da bih automatski ustala s njima da se slikam. tako da sam shvatila da mogu da izmenjam još sto prezimena, ali neke stvari se nikad neće promeniti. ja znam ko sam. i takođe, jednom kad formiram i svoju sledeću porodicu (muž, deca) biću tada deo i te porodice, i sve mi je to normalno. zato i želim da mu ugodim i uzmem njegovo, jer meni stvarno nije važno

 

[Gost118]

I ja zelim da mu ugodim i da operem sudove i skuvam rucak i operem ves i rasirim ves i ispeglam ves i usisam kucu i obrisem prasinu i... prinesem mu pivo dok gleda tv i zamijenim baterije u omiljenom mu daljinskom upravljacu, i tako redom...
Ali dobro, svako ima svoje... Bitno je da su svi srecni i zadovoljni...

 

[Lexa]

Skarlet;
Pa dobro, bar si ubola poentu... da mu ugodiš

 

[scarlet.ohara]

gazdarice, ako se ovo odnosi na mene, vrlo je daleko od istine, i samo dokazuje kako ljudi mogu da (površno) steknu sasvim pogrešnu sliku o nekom putem neta. štagod...

 

[Lexa]

Zapanjuje me koliko važnosti ljudi, koji prezime smatraju nevažnim, daju "The Simpsons" fenomenu....
>>> Nije bitno prezime, ne gubim ja identitet ni prvobitnu porodicu promenom prezimena..... ali se ne bih osećala kao deo porodice ako nisam od "Jovanovića".....

 

[scarlet.ohara]

kako si sad to zaključila, molim te?

 

[Gost118]

gazdarice, ako se ovo odnosi na mene, vrlo je daleko od istine, i samo dokazuje kako ljudi mogu da (površno) steknu sasvim pogrešnu sliku o nekom putem neta. štagod...

Sta sam to pogresno zakljucila? Da bi ti promijenila prezime, zato da njemu ugodis?
Pa to si sama rekla!
Mijenjaj prezime, ali ako to TI zelis!

 

[scarlet.ohara]

Sta sam to pogresno zakljucila? Da bi ti promijenila prezime, zato da njemu ugodis?
Pa to si sama rekla!
Mijenjaj prezime, ali ako to TI zelis!

radi se o kompromisu.
znači, meni je svejedno, zaista. njemu je draže da uzmem njegovo. razmislim da li to može da se nekako loše odrazi na mene. odlučim. uzimam njegovo.

takođe, u nekim drugim stvarima gde meni nešto nije svejedno, već mi je baš bitno, on odluči da uradi tako kako ja želim. pravimo "ustupke" jedno drugom, i mislim da je to normalno. njegovi drugovi su, npr, za razne stvari koje je on činio zbog mene govorili da je lud , ne bi oni to svojoj devojci učinili/dopustili/rekli/popustili... a, on je ipak rekao "šta me briga, to je između nas dvoje, i ja znam šta radim"

tako i ja mislim povodom stvari koje ja učinim zbog njega. pa i povodom prezimena.

neke stvari su vredne kompromisa, neke nisu. moja veza sa mojim momkom jeste. to mislim ja, to misli i on, oboje ugađamo jedno drugom i lepo nam je. tačka.

 

[Lexa]

Skarlet;

...ako cemo biti jedna porodica, ja bih volela da imamo isto prezime. Moje, njegovo, neko trece, nevazno. Posto je meni nevazno.....

Ja nemam problem, iznosim svoj stav. Ja svoj identitet ne povezujem sa svojim imenom, pa mi je malo ta cela priča preterana...

Govorila sam o ovom fenomenu. Većina prvo izjavi kako im "nije bitno prezime uopšte", da bi posle dodali kako im je toplo oko srca ako, kao porodica, imaju isto prezime.....

Gde si, ustvari, jedino ti iskreno i čestito rekla "da mu ugodim" što, naravno, otvara neka druga pitanja (Gazdarica) ali neću o njima sada.

Nije mi najbolji citat, ali ima mnogo boljih primera gore, sigurna sam.

 

[Gost118]

Ali dobro, svako ima svoje... Bitno je da su svi srecni i zadovoljni...

Kao sto sam vec rekla... Iako mi je veoma smijesan onaj dio oko njegovih drugara... Njihov rezon zvuci klinacki... No, dobro...

 

[pater.familias]

radi se o kompromisu.

To ti je kompromis kol'ko i nezavisnost Kosova.

 

[Lexa]

Niko ne dovodi u pitanje vrednost tvoje veze tebi, ili njemu..... to uopšte ne bi trebalo da je pod znakom pitanja, kad je u pitanju jedna takva banalnost kakva je prezime?! Njemu je bitno..... a zašto je to njemu bitno, esi ga pitala nekad? I da li mu je uopšte bitno, ili ti unapred misliš da mu je bitno?

radi se o kompromisu.

tako i ja mislim povodom stvari koje ja učinim zbog njega. pa i povodom prezimena.

Sad opet moram da postavim pitanje - zašto je njeno prezime ustupak u 99,9999% slučajeva, kako uvek baš i upravo taj ustupak? Što ti nije tražio da nosiš ljubičastu venčanicu, mislim - bar bi bio originalan..... eto ja bih mu to učiinila sigurno, jer bih znala da činim ustupak njemu, a ne svekru, svekrvi i njegovim ortacima, kao i retardiranom sistemu vrednosti.

 

[pater.familias]

Što ti nije tražio da nosiš ljubičastu venčanicu, mislim - bar bi bio originalan..... eto ja bih mu to učiinila sigurno, jer bih znala da činim ustupak njemu, a ne svekru, svekrvi i njegovim ortacima, kao i retardiranom sistemu vrednosti.

Bravo.

 

[hello_world]

zashto stalno razglabate o jednim istim glupostima

 

[hello_world]

ha, stigni do trenutka da se vencash... one najpametnije verujem da se nikad nece ni udati...

 

[hello_world]

mislim ovde najpametnije...

ja ne znam sanjarim pa se lupim ali obicno pojedem ***** u tim odnosima

 

[MirjanaZ]

e ali kako to da zenama nije bitno a muskarcima je vrlo stalo?sad bas na odmoru kaze dever mojoj lauri "ej bre ti si jovanovic,je l znas ti to" a ja zgrozena,zar ona nije pola jovanovic pola petrovic?ma yebite se patrijarhalci

 

[Mali čičak]

Pitam ono jer sam sama jednom uhvatila sebe kako izgovaram to...:
"Pa da, što da ne njegovo prezime, meni je nevažno iz prostog razloga - ionako sam svoje nasledila od oca..... što bih pravila slona od miša?!"
..... da bih na kraju shvatila da je to izgovor. I dalje bih govorila isto, ali mi se jednom stovrila slika u glavi kako neki imaginarni suprug, čije sam prezime iz opisanih razloga uzela, uz razgovor sa ortacima kome bih eventualno prisustvovala, qdi neku treću individuu koja je dozvolila ženi da zadrži svoje, sve ponosno gledajući u mene - reprezenta "prave ženke", tapkajući me po ramenu, hehe..... i ja sam samo ćutala na toj slici, tugaljivo se smeškajući. Da li je ta žena jači karakter od mene? Ma jok, da li je samopotvrđena? Jok, whatever..... ALI ONA SE USUDIILA!
ZAŠTO DA URADIM NEŠTO U ŠTA NE VERUJEM? U šta iskreno ne verujem, dakle - u tu važnost prezimena, ono meni do te mere nije važno da svakako neću da se zamaram menjajući ga.
Ako vam je nevažno vaše prezime, zašto ga, koji moj, menjate? Ali nemojte ono o porodici, može to da bude i neko treće prezime, ne mora ni vaše ni njegovo..... gledali ste previše američkih porodičnih filmova iz devedesetih, čini mi se.

Ovom recenicom si dokazala da nisi samopotvrdjena, ni sigurna u sebe....................

 

[*milkshake*]

Nije mi jasno, el to neko pravilo da majka daje ime deci? Mislim, neko pravilo za koje ja nisam čula..... pošto nekako, koga god pitam, sve sami očevi podelili imena deci stvarno. To čak nije stvar prošlosti. A najtužnije mi je kad ona onako stidljivo prozbori - jao, pa ja sam htela da se zove tako i tako ali eto, ON je hteo ovako i meni se na kraju dopalo, nije loše, bolje je nego _____ mislim, bolje i ova opcija nego prva... uopšte nije loše ime
I tako na kraju za svu decu, ako ih bude više.

Evo, ja prvi put čujem da je kao majka ta koja daje ime. U najboljem slučaju, biće "stvar dogovora". I treba da bude. Isto kao i prezime.
Samo je problem što se u dogovor oko prezimena uvlačiš ti vs on i cela njegova familija i običaji.

hm, pa moji su zajedno razmisljali o imenima koja im se svidjaju kad smo se moja sestra i ja rodile... i na kraju je mama zvala tatu iz porodilista da mu kaze koje od tih je odabrala meni to izgleda fer.
btw... mislim da si u pravu sto se tice ovoga.

Što ti nije tražio da nosiš ljubičastu venčanicu, mislim - bar bi bio originalan..... eto ja bih mu to učiinila sigurno, jer bih znala da činim ustupak njemu, a ne svekru, svekrvi i njegovim ortacima, kao i retardiranom sistemu vrednosti.

ali, ako mene pitas, postoji vise dobrih opcija (i kompromisa) sto se tice prezimena.
@maricicak
:shock: pa jel imas ti neki zivot, ili se samo vezujes za muza? ? ? ? ?

 

[mojra]

zar ne biraju uglavnom zene imena deci? ja sam bila ubedjena da da, pa sam muzu i rekla da kod nas zene biraju imena...nije se bunio. vise se brinula njegova baba o milozvucnosti nego on (samo mi je rekla kako je ono srpsko njoj mnogo lepse od bretonskog), ali nije niko komentarisao...valjda ovde to nije pristojno