Evo da Vam se javim konacno iz Amerike, od postavljanja ove teme pa do mog odlaska proslo je vise od godinu dana i mnogo se stvari izdesavalo.
Ja i zena smo juce popodne stigli u gradic Phelps, drzava New York, koji je bio nasa krajnja destinacija, obzirom da su nam tu prijatelji u cijoj kuci cemo provesti neko vreme u pocetku dok se ne snadjemo. Inace u pitanju su nasi vrsnjaci (muz i zena) koji su pre godinu i po dana dobili zelenu kartu preko lutrije i snasli su se odlicno, u pitanju su stvarno izvanredni ljudi i prava je sreca sto smo u pocetku sa njima. Zive kao sto rekoh u manjem mestu Phelps u velikoj i prostranoj kuci tako da cemo imati sav konfor u pocetku a na nama je da se za dalje izborimo.
Sto se naseg puta tice, to je bilo moje najgore iskustvo jer je proteklo 36 sati dok ja i zena nismo stigli do Phelpsa. Prvo u samom startu nam je kasnio avion Jata u Beogradu koji je trebao da nas odbacio do Londona (zbog magle na Heatrowu) i to dobra 4 sata. Zbog toga smo propustili avion u Londonu tako da smo umesti 16h posli u 18h, naravno ovog puta se desilo to da je moj jedini kofer ostao u Londonu za razliku od 2 kofera moje zene koja su bezbedno stigla sa nama u NYC. Potom kada smo zavrsili sve sa Imigracionim, bilo je vec 23h, tako da smo propustili poslednji let za Phelps, a takodje su kompanije zatvorile svoje saltere tako da nismo bili u mogucnosti da uzmemo karte za prvi let sutra i da cekiramo torbe. Zbog toga smo proveli sa torbama 6 sati na aerodromu JFK cekajuci da otvore saltere, da bi smo oko pola 6 kupili karte i cekirali prtljag (sto je i bio najveci problem jer nas je ogranicavao u svemu). nakon toga smo ja i zena krenuli do Manhattna kako bi malo prosetali i kako bi ona videla neke od najvaznijih ulica i zgrada u NYC (Empire state, 5th Avenue, Times Square, park Avenue, Rokafeller center...). Naravno dok smo putovali busom ka gradu doslo je do provale oblaka tako da smo bili prinudejni da udjemo u prvi Starbucks caffe i porucimo kafu i sendvice, dok kisa nije stala. To se na svu srecu desilo relativno brzo i mi smo bili u mogucnosti da nastavimo setnju. Potom se moja zena uverila u to da je Amerika kud i kamo jeftinija nego Beograd i Srbija (nije mi verovala i mislila je da pomalo preuvelicavam, ali sada kada je videla koje su cene u centru NYC, bojim se da joj ne pozli kada vidi cene u Sears,JC Penny ili Macys koje su nekoliko puta nize). Tako da je recimo u vecini najeksluzivnijih radnji na 5 aveniji (Gucci, Zara,Versace...) videla stvari koje su bile i upola jeftinije nego u Beogradu. Posebno je odusevila radnja Strawberry sa ogromnim izborom svih delova i oblika zenske garderobe (cipele i tasne svih oblika, boja i dezena od 20-25$), tu smo joj kupili jednu majicu sa NYC dezenom, da bi ona potom zakljucila da je veoma opasno ziveti u Americi jer je ogromna ponuda svega i svacega po niskim cenama, tako da covek dolazi u opasnost da se prepusti tom potrosackom tornadu, naravno ja sam mudro cutao i pri tom izbegao njene pokusaje da me ubedi da kupim brodarice na 5th aveniji za tricavih 60$, ne zato sto mi se nisu svidele, vec zbog toga sto znam ako se od prvog dana budem rukovodio potrosackom logikom prosecnog Srbina uskoro cu ostati bez para ali sa jedno 16 kofera firmirane garderobe. Ali ipak ja sam vec to potrosacko ludilo prosao pre 5 godina, tako da mi je sada lakse da se oduprem toj zelji za masovnim kupovanjem. Nakon sto sam ispunio zeni zelju i odveo je do Tifanija koji na zalost nije radio jer je bilo 9 i 15 a on radi od 10h i nakon sto smo se malo islikali po NYC bili smo primorani da se brzo vratimo na JFK jer smo imali let u 12h, tako da je Tifani ostao da se vidi neki drugi put, mislim iznutra. U 12h smo uhvatili avion za Rochester, lep gradic na severu NY, i tu smo sacekali naseg domacina (zena mu je u poseti svojima u BG), koji je dosao za 2h, jer nije mogao ranije zbog posla, i odvezao nas do Phelpsa. Posto smo se istusirali (najzad), jeli, popil kafu i culi od njega da su mu javili sa aerodroma da mi je torba pronadjena i da cu je dobiti koliko vec sutra (tj. danas), legli smo da spavamo. Posto smo zaista lepo spavali ustali smo, doruckovali (pahuljice sa mleko zagrejane u neizbeznoj mikrotalasnoj), ona je uzela da se raspakuje (ja naravno obzirom da za sad imam samo par stvari iz rucnog prtljaga to sam uradio za 10 minuta), pustih TV pokusavajuci da na jednom od 300 kanal nadjem nesto o fudbalu, ali corak. No uteha je stigla u vidu diska sa Bob Marlijem i domacinovog laptopa koji mi je omogucio da sednem i napisem Vam ovo putesestvije.Posto nam ovaj prijatelj radi i danas do 12h, sacekacemo ga i potom otici to nekog marketa u kupovinu, a zatim odlegati preko interneta utakmicu nasih fudbalera.
A sto se daljih planova tice, prvo cemo sacekati dokumente, poloziti za auto a potom cemo pokusati naci posao i smestaj u Tampa Bay oblasti (Largo, St.petesburg) obzirom da sam vam vec pisao o planovima da nastavimo studije (MBA) na fakultetu Schiller u Largu,FL.Potrudicu se i da Vam okacim par slika sa puta, a videcu i da povremeno napisem ponesto o zivotu u USA na ovoj temi koja je kao sto se vidi zazivela neki svoj zivot.
Do tada
Pozdrav od Tiberija sa suprugom iz USA.
