Ambasada SAD: secesija RS ne znači njenu nezavisnost niti kraj BiH već kraj RS

Амбасада САД у Сарајеву: Сецесија РС не значи њену независност нити крај БиХ - већ крај РС. Устав БиХ не даје ентитетима право на „раздруживање“

N1 - https://n1info.rs/region/ambasada-s...-njenu-nezavisnost-niti-kraj-bih-vec-kraj-rs/
NSPM - http://www.nspm.rs/hronika/ambasada...e-daje-entitetima-pravo-na-razdruzivanje.html

Америчка амбасада у Босни и Херцеговини (БиХ) саопштила је данас да сецесија и "раздруживање" Републике Српске (РС) не значи независност РС нити крај Босне и Херцеговине, већ крај РС.

14%20%D0%A1%D0%90%D0%94.jpg


„Устав БиХ не даје право на сецесију или ’раздруживање’ ни ентитетима ни било којој нижој административној јединици. РС може постојати само унутар БиХ“, наводи се у саопштењу.

Подсећајући да је председник РС Милорад Додик јуче објавио да је Влада РС донела званичну одлуку да предложи „раздруживање“ РС од БиХ, из америчке амбасаде су оценили да то, другим речима, значи сецесију РС.

„То је опасно, неодговорно, антидејтонско деловање, које излаже ризику територијални интегритет, суверенитет и мултиетнички карактер БиХ. То су кључни интереси САД. Сједињене Државе браниће их и штитити, између осталог, и позивањем на одговорност оних који их излажу ризику“, истакли су из америчке амбасаде у БиХ.

Још су оценили да су Додик и Влада РС покушали да објасне одлуку о „раздруживању“ РС „групом лажи и дезинформација, смишљених да заплаше јавност у РС, како би кренула за њима овим опасним путем“.

„Чињенице су једноставне и јасне. Не постоји међународна завера да се укине РС, а Додик не може издвојити ниједну једину изјаву ниједног америчког званичника којом се позива на укидање РС“, наглашава се у саопштењу.

Из амбасаде САД у БиХ су истакли да БиХ није унија два ентитета, додавши да у Дејтонском мировном споразуму и Уставу БиХ изричито стоји да је БиХ држава наследница некадашње Републике БиХ.

„Додикове активности излажу ризику будућност унутар евроатлантских институција коју грађани БиХ, укључујући РС, желе. Пут који он предлаже би осигурао да грађани РС, њихова деца и унуци немају миран, просперитетан живот у демократији, какав заслужују“, закључи су у саопштењу.

(Н1)
"Пут који он предлаже би осигурао да грађани РС, њихова деца и унуци немају миран, просперитетан живот у демократији, какав заслужују“, закључи су у саопштењу.
Dodik traži mirno otcepljenje, a šta zamišlja N1 je njihova stvar, a tek ambasador :) " Nema ni jedne izjave amerikanaca da se ukida RS" osim da se stvori bošnjačka mahala od cele bosne preko svog nelegalnog predstavnika....taj ambasador je budala i izmešten u vremenu...
 
У реду онда ми молим те реци која је хебрејска ријеч преведена са Кириос на грчком?
Господи, Господи... та реч...

Јел разумеш да није битан хебрејски искасапљени језик ЗА ОВУ НАШУ ТЕМУ ''ЈАХВЕ'' , само старогрчки који није ко он силован - приземношћу, расељавањем, египтизацијом, ''ИМЕНИЗАЦИЈАМА четворослова'' и сл кидањима смислова...?

Па којем се догмату супротставља чињенична тврдња да је најчешће име за Бога у Старом Завјету ЈХВХ?
Догмату Божије неописивости... и НИЈЕ НАЈЧЕШЋА, него је у неким, луђим преводима на разне хебрејске најчешћа... не сисај јудео приче, старогрчки је мерило за било шта и било коју тврдњу, јер су га Јеврејски експерти преводили на језик цивилизације - СТАРОГРЧКИ... баш да не би хебрејски нон стоп доживљавао перверзије себе због неписмености залудних фарисеја...

Господи Господи је најчешћа реч (мада није ни битна та статистика за нашу тему, помињеш глупе тривије ко штребер), како се каже на хебрејском, изгуглај па ми јави...

То те је имебожачка јерес у свом раном облику, и мани се хебреја, који су урнисани лингвистички, и ко зна све како не смислено... зато им језик и није ушо у ЈЕДИНИ КАНОН, већ старогрчки искључиво...
 
Господи, Господи... та реч...
Која ХЕБРЕЈСКА ријеч? Објасни шта значи -ЈА у АлилуЈА, ИлиЈА, ЈеремиЈА, ИсаиЈа. Само име "Исус" у буквалном преводу значи "Јахве спашава".

Јел разумеш да није битан хебрејски искасапљени језик ЗА ОВУ НАШУ ТЕМУ ''ЈАХВЕ'' , само старогрчки који није ко он силован - приземношћу, расељавањем, египтизацијом, ''ИМЕНИЗАЦИЈАМА четворослова'' и сл кидањима смислова...?
Па и у старогрчким рукописима како сам рекао понегдје имаш ЈХВХ умјесто Кириос.

Господи Господи је најчешћа реч (мада није ни битна та статистика за нашу тему, помињеш глупе тривије ко штребер), како се каже на хебрејском, изгуглај па ми јави...
А Господ је превод хебрејског ЈХВХ.

То те је имебожачка јерес у свом раном облику, и мани се хебреја, који су урнисани лингвистички, и ко зна све како не смислено... зато им језик и није ушо у ЈЕДИНИ КАНОН, већ старогрчки искључиво...
Не, није имебожачки рећи да је Јахве присутно у СЗ као име Бога. Имебожачка јерес је бити опсједнут тим као ЈС.
 
Која ХЕБРЕЈСКА ријеч? Објасни шта значи -ЈА у АлилуЈА, ИлиЈА, ЈеремиЈА, ИсаиЈа. Само име "Исус" у буквалном преводу значи "Јахве спашава".
Нађи у старогрчком и црквено-словенском ОКВИРУ, јер се у тим оквирима разумева наша догматика... какав црни хебрејски, силовани и препрвљани брутално у вавилону и асирији...

Јел ти то јасно у библиотеци, или опет браниш испит у препирању да и дедогматизоване ''учене јеше'' са Палестинских ливада имају кад да буду од помоћи за богословље, ван црквеног оквира?

Па и у старогрчким рукописима како сам рекао понегдје имаш ЈХВХ умјесто Кириос.
Не свугде, не генерализуј... а и не шири...

ЗА ову тему је као цео пасус преведено а не ко именица...

А Господ је превод хебрејског ЈХВХ.
Није свугде и несмарај више... Питај Јевреје подвижнике и светог Симеона Богопримца ЗАШТО ЈЕ ТАКО РАЗЛИЧИТО ИСТУ РЕЧ ПРЕВОДИО?

Не, није имебожачки рећи да је Јахве присутно у СЗ као име Бога. Имебожачка јерес је бити опсједнут тим као ЈС.
Рекох, баш из тог различитог превода ЈХВХ треба да схватиш прегажене фалсификате ретроактивно, јер је дефинитивно постојала оригинална и канонска верзија СЗ петокњижја код превода Септуагинте, па ту гледај које су јевреје јевреји преводом на грчки разобличили РАЗЛИЧИТИМ ПРЕВОДОМ ИСТЕ РЕЧИ у зависности од одрећеног или неодрећеног члана, акцента, контекста и сл ...
 
Ни ти сам не знаш шта си хтио рећи али добро агри ту дисагри око чега ког се не слажемо.
Не можеш ни да испраратиш шта ти се говори, немаш увид у полемику и то је то... опет још једном прочитај, ал полако, више свој текст него мој...

Користиш западњачке ванцрквене оквире, зато си и заглавио у имебоштво, ал са друге стране од ЈС ... и то Да је - Јахве - име, а не лош превод латина и јевреја на многим местима у СЗ... таквих грешака нема у старогрчком и црквеном, и ту је цео камен спотицања код вас новатора цркворедуктора...
 
Не можеш ни да испраратиш шта ти се говори, немаш увид у полемику и то је то... опет још једном прочитај, ал полако, више свој текст него мој...

Користиш западњачке ванцрквене оквире, зато си и заглавио у имебоштво, ал са друге стране од ЈС ... и то Да је - Јахве - име, а не лош превод латина и јевреја на многим местима у СЗ... таквих грешака нема у старогрчком и црквеном, и ту је цео камен спотицања код вас новатора цркворедуктора...
"У историји света само је Бог хришћански Бог безимени. Његово је једино име Отац. Неко друго Његово име Нови Завет не спомиње. Како је то дивно! И шта ће нам, друго име?
Он хоће да ми будемо Његова деца. А деца – мили они деце у свету – не знају друго име, још мање презиме, свога родитеља осим: отац или тата. У Старом Завету још се спомиње име Божје, као Јахве, Јехова, Адонај. У Новом Завету, у Завету сродства и љубави не именује се Бог друкчије него Отац. Вечни Отац, вечни Син и вечни Дух Свети. Један живот и извор живота. Ако се Син именује именом Исус Христос, то треба разумети као име Сина ваплоћеног, који се спустио као главни Јунак на позорницу светске драме, стао у реку историје, у гомилу многоименитих, као Месија и Спаситељ. У вечности пак Отац је само Отац, и Син – Син у загрљају Очевом, и Дух Свети у свези љубави Оца и Сина.
" (св. владика Николај, Теодул).
https://svetosavlje.org/teodul/18/.

"У Старом Завету се Месија назива Господом, Богом (Адонај, Елохим), па чак и Јеховом, именом које се искључиво приписује само Богу. Тако се у четрдесет четвртом, месијанском псалму вели: Заволео си правду и омрзнуо безакоње, тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости. Апостол Павле сведочи да се ове речи односе на Господа Исуса. „Свети Дух је назвао Богом обојицу, то јест и Сина који се помазује иОца који Га помазује…. Ни Господ, ни Свети Дух, ни Апостоли не би никада изрично и одлучно назвали Богом (Deum) онога који није Бог, када Он не би стварно био Бог (nisi esset vere Deus); нити би они икога самовольно назвали Господом (Dominum) осим онога који господује над свим (nisi qui dominatur omnium), то јест Бога Оца и његовог Сина који је од Оца свог добио господство над свим створењима”." (Догматика Православне Цркве св. Јустина Ћелијског).
https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom2/5/.
 
Ugledaj se malo na patrijarha Pavla koji ni o najgorim dušmanima nije nikad rekao ružnu rječ. Tvoja retorika osuđivanja i etiketiranja drugih i trip da si duhovno superioran nad drugima je skoro kao kod onih radikalnih imama, samo si ti uvijen u hrišćandki celofan a oni u muslimanski.
Tačno tako. A iza svega stoji sujeta kod brata zilota, cijem se duhovnom ozdravljenju iskreno nadam...

Inače, brate, procitaj:

1716674323412.png


@ИПХ ЗИЛОТ+
 
"У историји света само је Бог хришћански Бог безимени. Његово је једино име Отац. Неко друго Његово име Нови Завет не спомиње. Како је то дивно! И шта ће нам, друго име?
Он хоће да ми будемо Његова деца. А деца – мили они деце у свету – не знају друго име, још мање презиме, свога родитеља осим: отац или тата. У Старом Завету још се спомиње име Божје, као Јахве, Јехова, Адонај. У Новом Завету, у Завету сродства и љубави не именује се Бог друкчије него Отац. Вечни Отац, вечни Син и вечни Дух Свети. Један живот и извор живота. Ако се Син именује именом Исус Христос, то треба разумети као име Сина ваплоћеног, који се спустио као главни Јунак на позорницу светске драме, стао у реку историје, у гомилу многоименитих, као Месија и Спаситељ. У вечности пак Отац је само Отац, и Син – Син у загрљају Очевом, и Дух Свети у свези љубави Оца и Сина.
" (св. владика Николај, Теодул).
https://svetosavlje.org/teodul/18/.

"У Старом Завету се Месија назива Господом, Богом (Адонај, Елохим), па чак и Јеховом, именом које се искључиво приписује само Богу. Тако се у четрдесет четвртом, месијанском псалму вели: Заволео си правду и омрзнуо безакоње, тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости. Апостол Павле сведочи да се ове речи односе на Господа Исуса. „Свети Дух је назвао Богом обојицу, то јест и Сина који се помазује иОца који Га помазује…. Ни Господ, ни Свети Дух, ни Апостоли не би никада изрично и одлучно назвали Богом (Deum) онога који није Бог, када Он не би стварно био Бог (nisi esset vere Deus); нити би они икога самовольно назвали Господом (Dominum) осим онога који господује над свим (nisi qui dominatur omnium), то јест Бога Оца и његовог Сина који је од Оца свог добио господство над свим створењима”." (Догматика Православне Цркве св. Јустина Ћелијског).
https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom2/5/.
Ти о дефиницијама Имена, а ја о временима откривања смисла о Именима Безименог Божанства, ти у схоластику из клупе, ја у созерцање целости...слабо умем да ти објасним, ту је проблем ...

Боље стручно да ти објасне светитељи, у целости

https://www.orthodoxchristianbooks.com/downloads/287_THE_NAME_OF_GOD_Russian_.pdf

стр 13-14

И если Он так же существо (ибо, как пишет преп. Иоанн Дамаскин: «Он назван и Существующим и Существом»25), это существо неможет быть нами познано. Поэтому Он ненечто, Он просто– ест..

Прежде чем закончить с предметом тетраграммы, рассмотрим следующие вопросы: какая разница между значениями имени Божиего «Иегова» и другого немаловажного имени Бога в Ветхом Завете «Элогим»?

Эти два имени часто чередуются в первых книгах Библии, но в более поздних книгах имя «Иегова» преобладает. Современные критики склонны усматривать в этой разнице доказательство того, что авторами первыхкниг были различные писатели. Однако, архимандрит Феофан предоставляет нам более правдивое объяснение, которое ближе всего к духу веры. Подробно изучая многие места Писания, он говорит, что «Элогим» выражает идею космического, трансцендентного «Бога природы», доставляющего и поддерживающего все, что существует, включая и человечество, а имя «Иегова» заключает идею «Бога Откровения» и«Бога благодати», что было дано не всем людям, а только Его избранному народу, сцелью его спасения (поэтому, открытие этого имени произошло не задолго до исхода, когда Бог спас Свой народ от египетского рабства).

Итак, пишет Арх. Феофан, «въ свете целостнаго библейскаго мiровозренiя имена божественныя Jahveh и Elohim обозначают две особых сферы Божественнаго мiроправленiя– regnum gratiae и regnum naturae. Исторически познанiе Бога в качестве Владыки природы, какъ доступное для всякаго человека, не утратившаго живое чувство Бога, безспорно, характеризуетъ Богопознанiе уже самыхъ первыхъ временъ патриархальнаго перiода. Между темъ познанiе Бога въ свойствахъ Бога благодати, по ясному свидетельству Исх. VI.3, начало лишь съ наступи синайскаго перiода, въ чaстности, съ выходомъ евреевъ изъ Египта...

...

По этому, позднее пророки стали употреблять термин: «Господь Саваоф» и«Бог Сил», подтверждая этим,что Иегова есть действительно Бог избранного народа, но Он также Бог небесных сил, всего того, что под небесами, поэтому и всего человечества, как евреев, так и язычников. И так, как Архиеп. Феофан пишет: «На первыхъ страницахъ Библии тетраграмма имеетъ самое широкое значенiе, означает Бога Откровенiя вообще въ отличiе отъ чисто космическаго Его промышленiя надъ остальнымъ мiромъ. Затемъ она съуживается до строго теократичевкаго имении, наконецъ, вновь расширяется чертами всемiрности и премiрности».

27Все было готово для пришествия в мир Самого Иеговы, Который действительно стал Спасителем не только евреев, но и язычников, воистинну Спаситель вселенной.

Заключение: 2. По Существу Бог неможет именоваться, Он непознаваем. Ибо Он просто есть. Поэтому, Его Существо может быть названо, или определено только посредством тавтологии – «Я есмь то,что Яесмь», или« Я есмь Сущий»
 
Tačno tako. A iza svega stoji sujeta kod brata zilota, cijem se duhovnom ozdravljenju iskreno nadam...

Inače, brate, procitaj:

Pogledajte prilog 1553801

@ИПХ ЗИЛОТ+
Објашњљена је већ несродност нашег а и осталих језика Европе и Арапског језика, имаш објашњење на претходним странама...

Не балијај више, на Балкану проблем демона ''Алаха'' није ко на другим местима...


https://www.dialogos.ba/sta-je-sveti-sava-govorio-o-islamu-i-poslaniku-muhammedu/
U odjeljku o izmailićanskoj veri (tj, islamu), sveti Sava kaže:

“(…) I do sada postoji služba izmailćanska koja drži i vara ljude, to jest vera saracinska koja je preteča Antihrista. (…) A od tog vremena pa do sada kod njih uzraste lažni prorok po imenu Moamed koji je, razgovarajući sa Jevrejima i sa hrišćanima, tojest sa arijanima i nestorijanima, odasvud crpeo zlo: od Jevreja pak jednonačelstvo, a od arijana Reč i Duh ̶ oba stvorena; od nestorijana čovekolatriju. A poštuje Stari i Novi zavet. Tako, razgovarajući i sa nekim arijaninom monahom, stvori svoju jeres. I pod izgovorom da se drži bogoverja, prisvojivši saracinski narod, propovedaše da je Pismo s neba od Boga sneseno na njega. A spisi kakve je u njegovim knjigama ispisao dostojni su smeha. (…)”

To nije sve, sveti Sava je u svom Zakonopravilu napisao i cijelu jednu “listu prokletstva”, poznatu kao “prokletstvo Saracina”, a koju muslimanski obraćenici na pravoslavlje moraju izrecitovati.

Iz spisa o prokletstvu Saracina

“Ja taj i taj, rekav ime, danas od Saracina pristupajući hrišćanskoj veri ni iz kakve nužde ili bede, niti sa prevarom ili sa licemerjem, nego iz sve duše i srca čista i iskrena, ljubeći Hrista i veru Njegovu, odričem se sve vere saracinske i proklinjem Moameda koji se i Muhumet zove, koga Saracini poštuju kao apostola i Božjeg proroka.

Proklinjem Alima zeta Moamedova po kćeri, i Apupikerta i Vukikera, i Umara i Talhana i Apupakra, Sadikina i Maviju i Zupeira i Avdelana i Zeita i Izita i Saita i Utmana i sve ostale suvernike i saradnike i naslednike Moamedove.

Proklinjem Zadizu i Aiseju i Zejnepu i Omeltunu – prve i najskvrnavije od žena Moamedovih; i Fatumanu kćer njegovu.

Proklinjem zvani Kuran, odnosno čitav spis Moamedov, koji laže kad govori da ga je arhangel Gavrilo njemu sneo. I čitavo učenje i zakone i potajena kazivanja i tajne i predanja i hule njegove.

Proklinjem raj Moamedov u kojem će, kaže, biti četiri reke: jedna, čiste vode što se ne muti; druga, mleka što ne menja sladost svoju; treća, vina slatka i, četvrta, meda proceđena. A doći će, [kaže], i dan u kojem će odrediti da pet hiljada godina prebivaju u raju Saracini sa svojim ženama, koji će živeti telesno i skvrno, i pod hladovinom nekih drveta koja se nazivaju sidri i taleh jesti meso od ptica koje zažele, i plod svakojaki; piti čistu vodu sa izvora i potoka Zingiver, zvanog Salsavila; i biti služeni vinom zahvatanim sa izvora zvanog Stenim. Muškarci i žene će rastom tada dosezati nebesa, a sramni udovi – 40 lakata, spajajući se nenasito pred Bogom, jer se Bog, reče, ne posramljuje.

Proklinjem anđele kojima je Moamed dao imena: Areta i Varota i Tazafa i Maruva, za koje izmišlja da su od častnih Božjih.

A uz njih proklinjem proroke i apostole što ih je izumeo, a to su: Hud i Zalet i Saleh i Soaip i Edris i Doalifil i Lokman.

Proklinjem i sva svedočanstva Moamedova, koja iz Starog pisma, tobože, preuze, izopačavajući ih i huleći i mnoštvo laži govoreći protiv Noja n Avrama i Isaka i Jakova, protiv Josifa i Jova i Mojsija i Arona, protiv Davida i Solomona i Ilije i Jone, protiv Zaharije oca Jovana Preteče.

Proklinjem još sve ono što [on] rodoslovi paganski i neznalački o drugim Božjim stvorenjima, i o suncu i mesecu, govoreći da su oni konjanici.

Proklinjem tajno učenje Sracina i Moamedovo obećanje da će, reče, biti ključar raja i uvesti u njega sedamdeset hiljada pravednih Saracina, a grešnicima će suditi Bog; na njihovim vratovima biće privezane ispisane hartije pa će tako i oni ući u raj, nazvavši se proštenicima Moamedovim.

Proklinjem zakonodavstva Moamedova o brakovima i o razrešenju brakova i o očišćenju žena koje su učinile preljubu; i o broju žena i naložnica; i sva nečista učenja o tome.

Proklinjem Moamedovo huljenje koje govori da Bog koga hoće vara a koga hoće upućuje na dobro; i da, ako Bog ne bi hteo, ljudi među sobom ne bi ratovali: nego sam On čini što hoće, i svakom zlu i dobru on je uzročnik, i drži sreću i sudbinu svih.

Proklinjem Moamedovu izmišljotinu koja govori da se Gospod naš Isus Hristos rodi od Marije sestre Mojsijeve i Aronove besemeno – od Reči Božje i Duha. I da je, još dok je bio mlad, lepio ptice od blata i, duvajući u njih, oživljavao ih. I daje slepe isceljivao i mrtve podizao; da je, zamoljen od apostola, isprosio od Boga da mu spusti sa neba trpezu i nahrani ih. I da, niti je raspet, niti je stvarno umro kao čovek, nego samo prividno to od Jevreja pretrpeo. I da se, upitan od Boga da li je sebe nazvao Bogom u svetu, odrekao, govoreći: ‘Pa Ti sve saznaješ i znaš da se ne nazvah Bogom ni sinom Tvojim, jer sam sluga Tvoj i ne stidim se da to kažem’.

Proklinjem učenje Moamedovo, koje govori: Hristos nije sin Božji, već apostol i prorok, jer Bog reče da nema zajedničara i svi koji Hrista čine Njegovim zajedničarem biće mučeni u paklu ognjenom.

Proklinjem izmišljotinu Moamedovu u kojoj reče da će molitveni dom Božji biti onaj koji su [osnovali] Avram i Izmail u mestu zvanom Vakha, koje se i Meka zove, što označava poklonište uočavanja i naređuje da, ma gde da budu i mole se, svoja lica okreću na tu stranu.

Proklinjem i sami taj molitveni dom u mestu zvanom Meka, u kojem, kaže, leži po sredini veliki kamen sa likom Afroditinim pa ga treba poštovati zato što se na njemu sa Agarom spojio Avram, ili zato što za njega beše privezaokamilu kada htede žrtvovati Isaka. Onima, pak, koji tamo dolaze pa molitvu, naređuje da jednu svoju ruku ispruže ka kamenu, a drugom da obuhvate svoje uho i tako se vrte okolo neprekidno dok ne padnu onesvešćeni od okretanja.

Proklinjem i samu Meku i svu okolinu njenu. I sedam kamenova što su ih Saracini tamo bacili na hrišćane. I svaku molitvu i službu i običaje njihove.

Proklinjem one koji se klanjaju jutarnjoj zvezdi, to jest Danici, i Afroditi koju arapskim jezikom nazivaju Hovar, što znači velika.

Proklinjem sve zapovesti Moamedove u kojima hrišćane, rugajući im se, naziva otpadnicima i pričesnicima i dvobošcima; i podiže Saracine da ih mrze. A put Božji naziva klanicom i ratom protiv hrišćana, dok Saracine koji u takvom ratu umiru naziva sinovima Božjim i dostojnima raja.

Proklinjem prljave i nečiste zapovesti Moamedove o molitvama, kojima i ovo dodaje: da, ako ne nađu običnu vodu, uzmu sitan pesak i njime potru svoja lica i ruke.

Proklinjem učenje Moamedovo o sazdanju čoveka, u kojem kaže da je čovek bio sazdan od zemlje i od kaplje, od pijavica i od mešavine: i da se čoveku, kada je sazdan bio, po naređenju Božjem pokloniše svi drugi anđeli, a jedino se sotona ne pokori, ne pokloni se.

Iznad svega proklinjem boga Moamedova za koga kaže da je samo on bog – jedan bog iskovan, koji ne rađa niti je rođen, niti je iko bio sličan njemu. Sve, dakle, što je rečeno, i tog samog Moameda i njegovog skovanog boga, proklinjem i odričem ih se.”
 

Back
Top