"Алтернатива на Немачку" одржала састанак са неонацистима, Немачка на ногама, a Zavijetnica се чешља!

[Dingelinge]

Istorija se ponavlja sa malim izmenama i dopunama.

 

[SajaBg]

Migranti muslimani trebaju naseljavati eu a naročito Nemačku i graditi džamije sa visokim minaretima.
Migranti se u Nemačkoj i celoj eu trebaju osećati kao kod svoje kuće.

To je problem kad si poželjan. Evo Rusija nema problema sa migrantima, tamo niko ne želi da ide

 

[Straks92]

Zavetnica napustila Boška i AfD pa se vratila kod Vučića i Jeremićke.

 

[kapetanmark]

Zato što su pravi nacisti sad sa suprotne strane.

када хрват русима говори да су нацисти...

о јадна мајко

 

[комшија]

​

​

Miris nacizma​

"Po porukama političara i moćnika čini se došlo je vrijeme ekstremista, a oni koji pozivaju na mir ili mirno rješavanje sukoba i ubijanja bivaju izvrgnuti poruzi i uvredama"​

23. JAN 2024. NEDAD MEMIĆ

Javnost u Njemačkoj i Austriji ostala je bezmalo u čudu nakon što je istraživačka novinarska platforma Correctiv početkom ovoga mjeseca objavila ekskluzivnu reportažu o tajnom susretu desničara i neonacista iz Njemačke te šefa ekstremnodesnog identitarnog pokreta iz Austrije u jednom hotelu blizu Potsdama u njemačkoj saveznoj pokrajini Brandenburg. Na sastanku nekolicine ljudi glavna tema je bila masovno protjerivanje migranata iz Njemačke na osnovu rasnih kriterija i neovisno o njihovom statusu u toj zemlji – tako bi čak i oni s njemačkim državljanstvom bili podvrgnuti “remigraciji” ukoliko se ne uklapaju u desničarski model društva. Komunikacija među okupljenima je obavljana putem pisama kako bi se očuvala tajnost sastanka.

Posebno interesantno je da su među okupljenima bile i osobe bliske njemačkoj ekstremnodesnoj stranci Alternative für Deutschland (AfD). AfD je danas u saveznim pokrajinama na teritoriji bivše Istočne Njemačke najpopularnija stranka, konstantni porast njene popularnosti bilježi se i u pokrajinama bivše Zapadne Njemačke. Od ovoga sastanka potpuno je jasno – njemački neonacisti i desničari imaju plan za potpunu transformaciju društva nakon osvajanja vlasti, a šanse za to su im ove 2024. godine bolje nego ikada prije. Dok AfD u Njemačkoj „cvjeta“, austrijski desničarski FPÖ – iz ranijih nam godina poznat po neskrivenoj podršci velikosrpskom nacionalizmu – zauzima još od vremena haranja koronavirusa Austrijom prvo mjesto u svim anketama popularnosti među biračima. Moralo bi se dogoditi čudo pa da Slobodarska stranka na općim izborima u Austriji u oktobru ove godine ne osvoji prvo mjesto. A da njen trenutni predsjednik Herbert Kickl, kojeg je Sebastian Kurz prije nekoliko godina čak imenovao i ministrom unutrašnjih poslova, a onda ga savezni predsjednik Alexander Van der Bellen smijenio s te dužnosti, o protjerivanju stranaca nema pretjerano drugačije stavove od ranije izrečenih, govori i njegov intervju u centralnoj informativnoj emisiji austrijskog javnog servisa ORF. Osim toga što bi u austrijski parlament pozvao i Vladimira Putina, jer je gost već bio ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, Kickl je rekao da on pod „remigracijom“ u svakome slučaju shvata i oduzimanje austrijskog državljanstva onim migrantima koji „mrze ili odbijaju našu kulturu“. Na upit moderatora da oduzimanje državljanstva znači i povredu Konvencije o ljudskim pravima, Kickl je lakonski izjavio da se za to svakako može iznaći rješenje. A rješenje bi bila promjena Ustava i izbacivanje Povelje o ljudskim pravima kao njegovog sastavnog dijela.

Krivica vladajućih​

Najkasnije od početka ove godine njemačka javnost, posebno ona lijeva i progresivna, shvatila je da je vrag odnio šalu – desničarski AfD, prožet ljudima iz neonacističkog miljea, ojačao je do zabrinjavajućeg stepena. Krivac za to su u prvom redu vladajuće stranke centra ili ljevice koje ni do dana današnjeg nisu pronašle način na koji bi simpatije sve većeg dijela javnosti okrenuli na svoju stranu. Trenutni njemački kancelar Olaf Scholz tek je blijeda kopija Angele Merkel, koju mnogi opet smatraju glavnim krivcem masovnoga doseljavanja u Njemačkoj pod motom „Wir schaffen das!“ („Uspjet će nam!“). Sada je jasno da je medijska slika migracijske politike u Njemačkoj katastrofalna. Posebno je veliki val doseljavanja iz Sirije i drugih arapskih i muslimanskih zemalja trn u oku desničarima, ali ne samo njima. Muslimanski migranti danas su u Njemačkoj, ali i Austriji, najmanje poželjni. U društvu je postalo uvriježeno mišljenje da se ove migrantske grupe teško ili nikako ne mogu integrirati (čitaj “asimilirati”), a njihov pogled na svijet je nekompatibilan s evropskim načinom života.

Ovaj jaz između muslimanskih doseljenika i dobrog dijela njemačkog, ali i austrijskog društva možda je najbolje vidljiv posljednjih mjeseci rata između Izraela i Hamasa. Dok politička i intelektualna elita gotovo pa beskompromisno stoji na strani Izraela – u Njemačkoj se ova podrška čak proglašava nacionalnim interesom („Staatsräson“) – dotle kritički glasovi ili glasovi koji javno podržavaju Palestince, pa makar oni bili i Jevreji, bivaju potiskivani iz javnosti. Kao posljedica, među slojevima muslimanskih doseljenika širi se frustracija i sazrijeva osjećaj dvostrukih standarda i nepravde. Nažalost, kako njemački i austrijski mainstream krugovi ne vide da je nekritička podrška Izraelu i ignoriranje brojnih civilnih žrtava u Gazi duboko problematična, dotle muslimanske zajednice prečesto ostaju gluhe na sve izraženiji i agresivniji antisemitizam u svojim redovima. Ideološke utvrde čine se trenutno neprobojnima.

Sve je ovo gotovo pa savršen teren za bujanje desničarskog ekstremizma. I dok njemački građani nakon obznanjivanja tajnih planova desničara sve više izlaze na ulice svojih gradova i traže odlučniju borbu protiv ekstremizma, dotle političari na vlasti nastavljaju za njih fatalnu politiku preuzimanja desničarske politike u cilju privoljavanja glasača na vlastitu stranu. Tako je njemačka vlada ovih dana predstavila plan za lakše protjerivanje azilanata iz zemlje, dok je kancelar Scholz nedavno osvanuo na naslovnici magazina „Der Spiegel“ s porukom „Moramo protjerivati više“.

Katastrofalna igra imitacije​

Oponašanje desničara kao politički recept već skoro dvadeset godina primjenjuje se u Austriji – prijedlozi oštrijih zakona za strance koje je od 2017. predlagala konzervativno-desničarska vlada Sebastiana Kurza uglavnom nisu prolazili ustavnopravni ispit, a doseljavanje u zemlju je nastavljeno, kako iz ostalih članica EU, tako i – obično putem sklapanja brakova ili putem azila – i iz trećih zemalja. Za to vrijeme glasači su bivali sve frustriraniji politikom vladajućih stranaka, a čini se da su mjere protiv koronavirusa mnogima, kako u Njemačkoj, tako i u Austriji bile dovoljne da na sebe navuku kostim „protivnika sistema“. U međuvremenu je jasno da su značajnom broju glasača u Njemačkoj i Austriji vrijednosti liberalne demokratije očigledno sporedne ili na njih gledaju selektivno. Uzroci ove frustracije ne mogu se samo tražiti u blijedoj slici vladajućih stranaka, koje glasačima nemaju ponuditi mnogo čega novog, već i u podosta promašenoj politici lijevih i progresivnih snaga koji su zadnje decenije javnoga prostora popunjavali temama koje većinu glasača – najblaže rečeno – ne zanimaju. Kako je u zapadnim društvima s jedne strane jačala „woke“ kultura, tako su neprimjetno jačali i njeni protivnici. Nekima od njih ni bliskost s desničarima ili neonacistima nije mrska, a sve kako bi izrazili protest protiv sistema u kojem žive. No, konstantna podrška desničarima u Njemačkoj, pa i u Austriji, ne može se više tumačiti samo „glasanjem iz protesta“. Kriza ljevičarskih, konzervativnih i liberalnih stranaka postala je dugotrajan društveno-politički problem kojemu se kao jedina dovoljno snažna alternativa pojavljuju desničari. Posebno je porazan konstantan pad socijaldemokratije u društvima Srednje Evrope.

2024. godina nastavila je na globalnom planu mračnu sliku u kojoj dominiraju ratovi, razaranja i ubijanja. Ukrajina, Izrael, Gaza, Jemen, Iran, Pakistan, Sudan, Etiopija… Ovo su samo neka od ratnih žarišta koja se ne smiruju. Po porukama političara i moćnika čini se došlo je vrijeme ekstremista, a oni koji pozivaju na mir ili mirno rješavanje sukoba i ubijanja bivaju izvrgnuti poruzi i uvredama. U takvoj situaciji politički prevrati na desno su mogući i izvjesni, a jedina brana onima koji bi od zapadnih liberalnih demokratija pravili autokratije po uzoru na Orbána i Putina su, zasada, jaka pravna država i instrumenti zaštite ustavnoga poretka.

 

[комшија]

 

[комшија]

 

[комшија]

 

[dulesrbenda]

Само нек се револуционари са обе стране боре за своје идеје. Време је да мало и Немци осете како то изгледа.

 

[TONOLAN]

Само нек се револуционари са обе стране боре за своје идеје. Време је да мало и Немци осете како то изгледа.

Sa ekonomskom krizom pod ruku ide i politička.
Što slabiji kolektivni zapad to jača Rusija a samim tim i Srbija.
Švabovi su uvek radili protiv interesa nas Srba i sve što se loše kod njih zbiva za nas samo dobro biti može.

 

[dulesrbenda]

Sa ekonomskom krizom pod ruku ide i politička.
Što slabiji kolektivni zapad to jača Rusija a samim tim i Srbija.
Švabovi su uvek radili protiv interesa nas Srba i sve što se loše kod njih zbiva za nas samo dobro biti može.

Наравно, друже Тонолан.

А ми Срби, немамо шта да се мешамо у њихове сукобе, држимо се само по страни, посматрамо и купујемо време.

 

[комшија]

Koliko su efikasni protesti protiv Alternative za Nemačku?​

Za vikend se u Nemačkoj okupilo oko milion ljudi na protestima protiv desnog ekstremizma i ksenofobije. Skupovi nisu organizovani samo u metropolama kao što je Berlin. Retko u celoj Nemačkoj ljudi izlaze na ulice – od Minhena na jugu, do Hamburga na severu, od Kotbusa na istoku, do Kelna na zapadu. Ljude je motivisala zabrinutost zbog jačanja Alternative za Nemačku (AfD). Da li je otpor Alternativi za Nemačku efikasan?

Dojče vele danas 07:03

Inicijalna kapsla protesta bilo je objavljivanje stavova i planova desničara. Istraživačka mreža „Korektiv“ (Correctiv) izvestila je 10. januara o „tajnom master-planu protiv Nemačke“. Navodi se da su se visoki funkcioneri Alternative za Nemačku tajno sastali s ekstremnim desničarima, preduzetnicima, pa čak i sa članovima Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kako bi diskutovali o proterivanju miliona stranaca iz Nemačke. I to čak i onih koji imaju nemačko državljanstvo.

Analitičari upozoravaju na posledice mogućih pobeda Alternative za Nemačku na nizu lokalnih i pokrajinskih izbora koji se održavaju ove godine. Naročito su u fokusu pokrajinski izbori u Saksoniji, Brandenburgu i Tiringiji, gde Alternativa za Nemačku ima dobre izglede da postane najsnažnija partija.

„Koliko dugo će trajati protesti?“​

U Nemačkoj se stalno organizuju velike demonstracije – takođe i protiv Alternative za Nemačku. Ali, kako se odvija otpor ekstremno desničarskim fantazijama o proterivanju stranaca u nemačkoj svakodnevici?

Beatris Helen studira u Berlinu. Buduća nastavnica već predaje u jednoj školi u istočnom delu grada. U tom kraju je Alternativa za Nemačku jaka. Helen podržava proteste – ali na njih gleda i sa zabrinutošću. „Danas su hrabri ljudi na ulici. Ali, koliko dugo?“, pita se ona u razgovoru za DW. U školskoj svakodnevici ona ima brojna negativna iskustva onda kada je tema na času desni ekstremizam i netrpeljivost.

Brojne kolege izbegavaju kontroverzne debate: „Angažovani prosvetni radnici onda moraju da slušaju komentare – zašto to sebi radiš? Jesi li siguran da to hoćeš da uradiš?“ Ona jeste sigurna. Upozorava na teške posledice izbegavanja nastavnika da se suoče s teškim temama. „Onda idu niz dlaku desničarima.“

Nedostajuća solidarnost​

Prosvetni radnici stalno se žale da nemaju dovoljnu podršku u borbi protiv ekstremnih desničarskih stavova, pre svega u krajevima u kojima je Alternativa za Nemačku jaka – uglavnom na istoku zemlje.

Laura Nikel i Maks Teske su naprosto proterani iz brandenburške škole u kojoj su radili. Oni su javno kritikovali stanje u školi: „Đaci se na hodniku pozdravljaju hitlerovskim pozdravom. Na svakom komadu nameštaja je bio kukasti krst“, kaže Laura Nikel.

Oba prosvetna radnika su se najpre obratila direktoru škole, ali ništa se nije desilo. „Kada smo se obratili medijima, dobila sam pretnje smrću“, priča Nikel na jednom skupu organizovanom na godišnjicu Vanzejske konferencije, na kojoj su nacisti 1942. doneli odluku o uništenju evropskih Jevreja. Na skupu koji je organizovan na godišnjicu, diskutovalo se i o tome kako društvo može da se odbrani od antidemokratskih struktura.

„Napadi sve ofanzivniji“​

Direktorka memorijalne i obrazovne institucije Kuća vanzejske konferencije, Debora Hartman, kaže: „Demokratsku kulturu napada sve više ljudi u Nemačkoj.“ Ona dodaje da je nastup tih ljudi sve ofanzivniji.

I nju, kao i sve ljude u oblasti kulture koji se bave suočavanjem sa nemačkom istorijom, Alternativa za Nemačku izlaže takozvanim „malim upitima“ koji se postavljaju u pokrajinskim skupštinama ili u Bundestagu. Postavljaju ih poslanici ili poslanički klubovi. Smisao prava da se postave takva pitanje jeste transparentnost rada institucija koje finansira država.

Direktorka Kuće vanzejske konferencije, Debora Hartman, upozorava na sve agresivnije napade na one koji rade na očuvanju sećanja na Holokaust

Prema analitičarima, Alternativa za Nemačku koristi taj mehanizam da dovede u pitanje samo postojanje institucija koje se bave nacističkom prošlošću. Između 2017. i 2021. ta stranka je samo u Bundestagu postavila 3.100 takvih pitanja, više od bilo koje druge partije. Za institucije to znači ogroman napor da se pripreme opsežni odgovori. A potom im često ekstremni desničari upućuju izraze neprijateljstva i netrpeljivosti.

„Povežite se!“​

Brojni su političari Alternative za Nemačku koji odbacuju suočavanje s nemačkom nacističkom prošlošću. Moćan lider partije u Tiringiji, Bjern Heke, januara 2017. to je nazvao „glupom politikom prevladavanja prošlosti“, zahtevajući „zaokret za 180 stepeni u politici sećanja“. Prema jednoj presudi nemačkog suda Heke se može nazvati „fašistom“. Upravni sud Majningen je 2019. zauzeo stav da je takva oznaka vrednosni sud koji počiva „na proverljivoj činjeničnoj osnovi“.

Stalno podgrevanje raspoloženja protiv demokratije prema Debori Hartman ima društvene posledice. Previše ljudi se povinuju pritisku i ćuti: „Nije odlučujuće da izađemo na velike demonstracije, već da stavove koje zastupamo integrišemo na samorazumljiv način u sopstvenu svakodnevicu. Odlučujuće je šta radimo u svakodnevici.“

Posle odlaska iz škole, Laura Nikel je s ostalim prosvetnim radnicima osnovala udruženje „Škola demokratije“. „Najvažnije je umrežavanje, da ne budeš sam“, kaže Nikel. „U svakoj školi ima koleginica i kolega koji proživljavaju iste stvari“.

Strah migranata​

Lale Jildrim je umereno optimistična, misli da protesti nisu tek dimna zavesa. Ona je profesorka istorije na fakultetu: „Delim zabrinutost da se sve to pretvori u pojedinačni događaj. Demonstriralo se, doduše u nizu gradova, a onda sledeće nedelje idu neki drugi skupovi“.

Ona poziva većinsko društvo da ozbiljno shvati perspektivu iz koje sve to gledaju migranti: „Zapravo, demonstracije izazivaju kod mnogih migranata to, da im se tek sada javlja strah. Ako se sada bune i belci, onda zaista imamo problem“, kaže Lale Jildrim. Ona objašnjava tu reakciju – ako se većinsko društvo boji Alternative za Nemačku, onda ionako stigmatizovano migrantsko stanovništvo mora još više da se plaši.

 

[TONOLAN]

Nemačka: štrajk mašinovođa će koštati milijardu evra?​

Inza Vrede
pre 9 minutapre 9 minuta
Počeo je novi štrajk nemačkih mašinovođa. Oni su početkom januara obustavili rad na tri dana, a ovoga puta bi štrajk trebalo da traje šest dana. Koga će najteže da pogodi? Kolika će biti šteta za nemačku privredu?
https://www.dw.com/sr/nemačka-štrajk-mašinovođa-će-koštati-milijardu-evra/a-68068955
-----------------------------------
Srboljube, zar to nije fantastično?!

 

[комшија]

 

[комшија]

 

[комшија]

 

[комшија]

 

[комшија]

 

[Urvan Hroboatos]

Nadaju se koliko vidim i neki forumaši, ali od toga neće biti ništa. Dve su opcije - ujedinjenje svih protiv njih ili zabrana. Ni u jednoj varijanti oni neće učestvovati u vlasti.

Ima i treća, vojni udar, pa se yebite s demokracijom.

 

[комшија]

 

[Beli Gibson]

Немци у фазону:

 

[комшија]

 

[комшија]

 

[TikaSpicStajkovce]

"Алтернатива на Немачку" одржала састанак са неонацистима, Немачка на ногама, а Zavijetnica се чешља!

Pogledajte prilog 1486479

~АУТОРСКА ТЕМА ~

Немци протестују трећи дан за редом. Десетине хиљада људи изашло је у недељу на улици немачких градова како би демонстрирали против десничарске странке "Алтернатива за Немачку" (АфД) и њеног тајног састанка са неонацистима. Непобитно је утврђено да је састанак одржан.

Pogledajte prilog 1486469


На том састанку су се припадници "Алтернативе за Немачку" договарали са неонацистима како да заједно протерају имигранте из Немачке, чак и оне који су добили немачке пасоше.

Pogledajte prilog 1486477

У Минхену је на улице изашло чак 250 000 људи.
Демонстранти су носили транспаренте са натписима "Никада више 1933-ћа" и "Стоп нацизму".

Pogledajte prilog 1486485

У Немачкој се ствара санитарни кордон око АфД-а. Маске су пале. А десница у Србији се нада доласку АфД-а на власт.

Pogledajte prilog 1486484

Сада комотно можемо рећи да су оне партије из Србије чији су се представници у Бундестагу састајали са посланицима "Алтернативе за Немачку" - ур-фашистичке.

E, pa što se ovi debili igraju sa neonacistima, bre? Ko ih šiša i zašto se mešaju u takve gluposti? Pa zar Nemačka nije već jednom prošla kroz to sranje s 1933-ćom? Sad nek' se ljudi dižu na noge protiv tih Alternativa za Nemačku. A što se Zavijetnice češlja, valjda gleda šta će sa svojim životom dok se ove budalaštine dešavaju.

A ovi iz Srbije što se lože na Alternativu za Nemačku, ******, šta misle, da će neonacisti rešiti sve probleme? Ma, neka sednu na neki vibrator i nek' se smire, nek' prestanu s tim glupostima. Đubre jedno!

 

[TONOLAN]

E, pa što se ovi debili igraju sa neonacistima, bre? Ko ih šiša i zašto se mešaju u takve gluposti? Pa zar Nemačka nije već jednom prošla kroz to sranje s 1933-ćom? Sad nek' se ljudi dižu na noge protiv tih Alternativa za Nemačku. A što se Zavijetnice češlja, valjda gleda šta će sa svojim životom dok se ove budalaštine dešavaju.

A ovi iz Srbije što se lože na Alternativu za Nemačku, ******, šta misle, da će neonacisti rešiti sve probleme? Ma, neka sednu na neki vibrator i nek' se smire, nek' prestanu s tim glupostima. Đubre jedno!

Evo, ja navijam za Šolca i Gimnastičarku.