Aleksandar Veliki

Khal Drogo:
У популарној култури, и кроз филмове и кроз литературу, лик Александра је подобро романтизован. Нема сумње да у питању јесте била изванредна и фасцинантна личност, али и његово дјело није без гријеха.
Освајање Тира након шестомјесечне опсаде 332.године п.н.е. је обиљежио један од највећих грађевинских подухвата у историји. Како је Тир био смјештен на острву, тешко приступачан, изграђен је насип дужине 800 метара и ширине око 70 метаеа.
Браниоци и поносни становници Тира су ипак пружили снажан и жесток отпор, храбро су бранили свој град од освајача

Што је разгњевило Александеа. По паду и освајању Тира услиједила је одмазда и бестијалан масакр. Различити аутори избосе различите податке о ратмјеру одмазде, Аријан пише да је масакрирано и на свиреп начин убијено 8.000 сттановника Тира а 30.000 одведено у робље. Други аутори износе друге бројеве, но извјесно размјери покоља су били и за ондашње стандарде преко сваке мјере.
Kliknite za proširenje...
 
Slicno je i sa ostalim legendama iz kasne Rimske antike koje nemaju nikakve istorijske potkovanosti napr osnivanje Republike San Marino navodno 301 god n.e oni koji prihvataju ovaj podatak kao istorijski tacan i moguc moraju se zapitati samo jedno ko je bio vrhovni car Rima- Avgust tada-Dioklecijan koji je bio poznat kao jedan dobrodusni okrutni chiko koji je i svaki nagoveshtaj bilo kakve misli o pobuni slamao brzo i efikasno bez mnogo pardona tako da je pravi datum mnogo mnogo kasniji..
 
Погледах ових дана Нетфликсову документарно-играну серију од 6 епизода Alexander The Making of a God (2024)
Кроз серију су обрађени догађаји који датирају 336-331.године прије нове ере, Александрово ступање на пријесто и прве три године азијске кампање. Обрађене су битке код Граника, Иса и Гаугамеле, опсада Халикарнаса те освајање или ослобођење Египта. Опсаде Тира и Газе, такође важни догађаји у том периоду нису обрађени.
Серија је, што је својствено Нетфликсовим серијама, више прилагођена америчкој телевизијској циљној групи, такви су осврти историка који нас воде кроз радњу. У серији има подоста нетачности, равнајући се према списима Руфуса, Пкутарха, Аријана и других античких аутора. Највећа нетачност јесте што се упорно наглашава да је битка код Граника (мај 334.године п.н.е) први изазов и испит Александра као војсковође и да се он до тада као војсковођа није доказао. Што води да је азијска кампања исхитрена авантура узрокована младалачком наглошћу и непромишљеношћу. Но истина је да је прије азијске кампање Александар пуне четири године водио успјешне кампање по Тракији, Илирику и на гушењу побуне грчких полиса, већ се доказао као војсковођа. Ово је једноставно недопустива нетачност.
Оно што је вриједност серије, због којег је ваља похледати, јесте што су историчари кроз своја излагања покушали реконструисати дух тог времена те начин размишљања Александра, Дарија (Дарајавауша) и других важних актера тог времена, шта им је била водиља, којим се моралних скрупулама робовали, тежили су приказати и мрачну и племениту црту.
 
Miloš38:
Ako niste znali kako se čuveni vojskovođa Aleksandar Makedonski prezivao, evo ga odgovor , prezime mu je Karanović

Oduvek je bilo jasno da je Aleksandar ime Slovenskog porekla, i oduvek je bilo jasno da je Makedonski mu bio samo nadimak, ali puno ime i prezime mu je Aleksandar Karanović tako da je i to jasno
Kliknite za proširenje...

Meni je ovde najviše zapalo za oči da je bio uspešan vojskovođa jer je patentirao vođenje žene i dece sa vojskom.
 
Ово да је Александар водио жене и дјецу није тачно. Не знам одакле таква глупост. Напротив.

Е сад, проблем је што људи (мада није им замјерити јер је то својствено и историчарима) гледају на историјске процесе, догађаје и чињења историјских личности из данашње визуре.
Тако смо на некој теми (морао бих потражити али више пута се то поновило) имали прилике прочитати "колико глуп бјеше овај Дарије, идеш у битку и водиш жену и дјецу са собом..."

Жене и дјецу би понекад водили у битку ахеменидски владари, мада то ни код њих није било уобичајено али се дешавало. Као што имамо случај са Даријем, односно Дарајаварушом (на персијском), Александров противником у бици код Иса 333.године, када је Александрова војска заробила жену и кћерке персијског владара као и царску ризницу.
Већ су раније неки ахеменидски владари (Ксеркс I, Дарије I), водили личну пратњу укључујући жене и дјецу, како би показали да су толико увјерени у побједу да могу повести и породицу са собом. Вид психолошког дејства и демонстрације царске супериорности над противником..
Такође присуство жена и дјеце би некад било са сврхом традиционалних и религијских обичаја, посебно у обредима пред битку. Персијска култура бјеше прожета ритуалима, а жене би ту некад имале улогу.

Но постоји још један и најважнији разлог зашто је Александров противник Дарије, односно Дарајаваруш повео у битку код Иса жену и кћерку. Сам Дарије III (Дарајаваруш) се није тако звао, име му бјеше (на перс.) Арташијата и није био директни члан ахеменидске династије већ даљњи сродник. Око 350. године п.н.е. због храбрости и заслуга у биткама добија на управу сатрапију Јерменију. Арташијата је на чело Персијског царства дошао исте године када и Александар у Македонији, 336.године п.н.е, након бурних и драматичних догађаја у периоду 338.-336.године, периода интрига, сплеткарења, преврата када су два владара Ахеменидског Цраства убијена. По ступању на пријесто да би ојачао ауторитет узима име Дарајаваруш, трећи свог имена, како би се везао уз име славног претка и владара.

Но његов ауторитет и због начина на који је преузео пријесто, након насилних преврата и због чињенице што није био дирактни члан ахеменидске династије већ даљњи сродник бјеше доста крхак. На другој страни његова жена Стратеира бјеше директним чланом ахемениске династије и породице, самим тим имала је велики ауторитет међу поданицима.

Артаксеркс III који је владао 359-338.године п.н.е, јесте стабилизовао прилике у царству и учврстио централну власт, али свих тих деценија и прије и током његове владавине, остало је насљеђе политичких превирања у тим временима, побуне свих анадолских сатрапија, побуне у Египту, побзуне на Кипру и Сидону, у свим тим сатрапијама тињао је анимозитет према централној ахеменидској власти и чекала се прилика. најава слабљења централне власти да отпочну нова политичка превирања. А владар чији су углед и ауторитет на климавим ногама итекако подстиче те тежње, посебно након битке код Граника 334.године п.н.е. и како су изгубљене анадолске сатрапије.

Зато је Дарајаварушу током битке код Иса било неопходно присуство жене, Стратеире, директног члана ахеменидске династије како би учврстио легитимитет и појачао ауторитет межу поданицима.
 
Poslednja izmena:
uh sto volim ovo mlacenje prazne slame a la Deretic,,mislim da se nije prezivao Karanovic nego Kuranovic posto u nauci postoje veliki sporovi kako se taj hieroglif sa njegovim prezimenom ispravno cita..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zamak Peleš u kom su se venčali kralj Aleksandar i kraljica Marija
Odgovora
4
Pregleda
205
Redmond
Redmond

Back
Top