ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC-srpski kralj

Опет теорије завере... :roll:

Убиство последњих владара Обреновића било је последица лоше унутрашње политике, и понашања Краља, посебно од момента његове женидбе.

Због тога су од њега и сви међународни фактори, напросто - дигли руке.

Само што је теорија прешла у праксу, па Милунка мани се публицистичке историје па кад убију краља и краљицу јел то завера ?
И шта траже завереници у британском посланству како тврди Зоран Ненезић у својој књизи која је јако призната не само на простору Балкана него и шире.
 
Па зато што Русија и Кина које су оформиле Шангајску организацију за сарадњу имају експанзију за разлику од Запада кога дрма све већа економска криза, а и те две земље нам држе страну на светској политичкој сцени.
Значи подударају се интереси Русије са интересима Србије на Балкану, а то је да је Србија суверена на целој својо територији.

Подударају се интереси, али, Русији баш нешто и није запело за нас, у том је квака.

Они нас подржавају само колико њих не кошта много, углавном вербално.

Реално, ни не могу другачије, амерска чизма је на Космету, а за сад још нема наговештаја да ће се то променити.

Ако се једног дана промени, биће то опет пре свега договор великих.

Како год, дакле, наше нуђење било коме, не вреди много, ако нас они неће.

Наше је нешто друго, али бојим се да нема у Србији ниједног значајног политичког фактора који је у стању, и који стварно хоће да се посвети тим тешким и одговорним задацима.
 
Какве везе имају масони и друга чуда са темом. Александар Карађорђевић је имао све предуслове да постави српске услове за формирање нове државе јер је Француса и Енлеска подршка била обезбеђена због стварања што снажније државе као бране продору револуционарних, комунситичких идеја даље у Европу. Краљ је изабрао већу и нестабилнију Југолсавију из разлога сопствене мегаломаније, и највероватније то не би урадио да је знао да се проблеми културне, верске и правне различитости не могу превазићи и да ће завршити од усташко-бугарског метка. То се наравно може правдати тим досеткама ''није он то могао сагледати као ми из данашње перспективе'', али то пада у води из простог разлога што само потврђује његову кратковидост, недораслост истијском потезу који је начинио.

Краљевина Југославија била је највећа грешка и трагедија модерне српске политике, већа и од доласка комуниста, и што се мене тиче бацила је сенку на све потомке великог вожда.
 
Само што је теорија прешла у праксу, па Милунка мани се публицистичке историје па кад убију краља и краљицу јел то завера ?
И шта траже завереници у британском посланству како тврди Зоран Ненезић у својој књизи која је јако призната не само на простору Балкана него и шире.
Видим, ти се више држиш те праксе, кад читаш Ненезића. ;)

Ех, шта се све и како пише о историјиским догађајима...
Чак и прави историчари понекад греше, а камоли публицисти, новинари, књижевници...

Дакако завере је било, по дефиницији, кад се група политичара и официра договори да изведе убиство владара, наравно да је то завера.

Али, није било светске масонске.

То је још једна у низу разних магли.

Мало више правог научног приступа, доиста, не би шкодило.
 
То нажалост никада нећемо сазнати, мада ваља напоменути да је још Стефан Немања 1188. примио посланство Фридриха Барбаросе и исте године послао своје у Нирнберг да би 1189. дочекао немачког цара који је кренуо у крсташки поход, али исто тако ваља напоменути да Велика Британија тада није ни постојала као ни Русија. Можда би било боље да до преврата није ни дошло и да је Србија остала да се ослања на Аустро-Угарску.

Berlin-Baghdad nach Belgrade:heart:
 
Какве везе имају масони и друга чуда са темом. Александар Карађорђевић је имао све предуслове да постави српске услове за формирање нове државе јер је Француса и Енлеска подршка била обезбеђена због стварања што снажније државе као бране продору револуционарних, комунситичких идеја даље у Европу. Краљ је изабрао већу и нестабилнију Југолсавију из разлога сопствене мегаломаније, и највероватније то не би урадио да је знао да се проблеми културне, верске и правне различитости не могу превазићи и да ће завршити од усташко-бугарског метка. То се наравно може правдати тим досеткама ''није он то могао сагледати као ми из данашње перспективе'', али то пада у води из простог разлога што само потврђује његову кратковидост, недораслост истијском потезу који је начинио.

Краљевина Југославија била је највећа грешка и трагедија модерне српске политике, већа и од доласка комуниста, и што се мене тиче бацила је сенку на све потомке великог вожда.
У праву си.

Али, оно нису "досетке", нити икакво правдање, него пука чињеница, која би требало да служи као - увод у свако озбиљно разматрање теме, а, сам си то и написао после, уосталом.

Треба, напросто, темељно и свестрано анализирати тадашње прилике, као и самог Александра.
 
naravno da bi bilo bolje.
Od tada smo poceli da nosimo epitet divljeg naroda.
Evropa se zgrazavala nad takvim svirepim ubistvom kralja.
Od tada pocinje njen odijum prema Srpskom narodu.
Pa nastavljeno teroristickim aktom onog siljokurana.......
I sami smo im davali povoda.
Kada je ovde izvrsena mirna smena vlasti ?
Pre par godina prvi put.
Pre toga istorija ubistava i prevrata i puceva....

:tick::tick::tick:
 
Видим, ти се више држиш те праксе, кад читаш Ненезића. ;)

Ех, шта се све и како пише о историјиским догађајима...
Чак и прави историчари понекад греше, а камоли публицисти, новинари, књижевници...

Дакако завере је било, по дефиницији, кад се група политичара и официра договори да изведе убиство владара, наравно да је то завера.

Али, није било светске масонске.

То је још једна у низу разних магли.

Мало више правог научног приступа, доиста, не би шкодило.

Дај бре Милунка уозбиљи се, па јел видиш да сведоци завере помињу Ђорђа Вајферта као једног од финансијера преврата који је до 1902. био гувернер НБС, па од 1912. наново, а после Првог светског рата осим што је посато гувернер Краљевине СХС постао и Велики мајстор Велике ложе Југославија.

П.С. Тренутно читам др Радована Н. Казимировића.
 
Дај бре Милунка уозбиљи се, па јел видиш да сведоци завере помињу Ђорђа Вајферта као једног од финансијера преврата који је до 1902. био гувернер НБС, па од 1912. наново, а после Првог светског рата осим што је посато гувернер Краљевине СХС постао и Велики мајстор Велике ложе Југославија.

П.С. Тренутно читам др Радована Н. Казимировића.
Уозбиљи се ти, па мање читај публицисте, новинаре, и друге писце склоне сензационализму, а више уистину озбиљне историчаре. ;)

Могу неки да помињу шта год хоће, лепо је ту и тамо и то прочитати. Чисто да се има што шири увид, или да се мало забави, али за озбиљно проучавање историје пре свега треба узети озбиљну, документима поткрепљену литературу.

Дакле, читај ти и Казимировића, али само узгред, као предјело за неке теже ауторе. ;)
 
Какве везе имају масони и друга чуда са темом. Александар Карађорђевић је имао све предуслове да постави српске услове за формирање нове државе јер је Француса и Енлеска подршка била обезбеђена због стварања што снажније државе као бране продору револуционарних, комунситичких идеја даље у Европу. Краљ је изабрао већу и нестабилнију Југолсавију из разлога сопствене мегаломаније, и највероватније то не би урадио да је знао да се проблеми културне, верске и правне различитости не могу превазићи и да ће завршити од усташко-бугарског метка. То се наравно може правдати тим досеткама ''није он то могао сагледати као ми из данашње перспективе'', али то пада у води из простог разлога што само потврђује његову кратковидост, недораслост истијском потезу који је начинио.

Краљевина Југославија била је највећа грешка и трагедија модерне српске политике, већа и од доласка комуниста, и што се мене тиче бацила је сенку на све потомке великог вожда.

potpuno se slazem sa tobom...
 
imaju li srbi razloga da prokunu aleksandra karadjordjevica sto je srpskom krvlju platio stvaranje jugoslavije od naroda koji je oduvek mrzeo i prezirao srbe...??? da li nam je kralj navukao bedu na vrat jugoslovenstvom i orocio za navek stradanje srba od naroda koji verovatno nikad ne bi dobili drzavu da im drzavnost nije dao srpski kralj...??? gde bi srbija bila sada da je kralj bio pametniji 1918 godine i ostao samo kralj srbije..???

Imamo razloga da ga navek kunemo.
Samo on nije NIAKDA bio srpski kralj.
Bio je regent Srbije i kralj SHS i Jugoslavije, ali Srbije, nikada.
 
Imamo razloga da ga navek kunemo.
Samo on nije NIAKDA bio srpski kralj.
Bio je regent Srbije i kralj SHS i Jugoslavije, ali Srbije, nikada.

dobro...to je svakako preciznije...rekoh srpski posto je petar bio jos zvanicni kralj kad je nastajala jugoslavija iako je aleksandar imao sva ovlascenja...a i potice iz srpske dinastije...mada to ne menja sustinu na zalost...
 
dobro...to je svakako preciznije...rekoh srpski posto je petar bio jos zvanicni kralj kad je nastajala jugoslavija iako je aleksandar imao sva ovlascenja...a i potice iz srpske dinastije...mada to ne menja sustinu na zalost...

Aleksandar nikada nije bio popularan u narodu, Narod je više bio na strani Djordja, njega je nekako video kao progonjenu osobu, a Aleksandra je video kao velikog oportunistu, i nisu voleli što je postao regent jer je narod to gledao kao na to fda Aleksandar je oterao brata u ludnicu, sad ocu postaje mentor i slično.
Mada ima tu istine.

Aleksandar je i onako imao svojih velikih bubica, posebno što su ogovaranja bila velika, posebno oko njegove seksualnosti i ostalo.
U principu- Djordje ga je po popularnosti nadvisio, a i nadživeo.

Aleksandar je unekoliko patio od vlasti, imao je ogromne apetite a malo sposobnosti.

Njegova najveća greška je ideja INTEGRALNOG JUGOSLOVENSTVA,
ta ideologija je donesena 1929 godine, a trebalo je iz istorije izbrisati svaku nacionalnost i naciju sem Jugoslovenske.
Pokazaću ti jedan rad u kome se citira šta je bilo integralno Jugoslovenstvo i videćeš da je Aleksandar tvorac sveg onog lošeg i zlog za šta se optužuju Tito i komunisti.
Saleksandar je počeo i učvrstio zatiranje Srpstva na račun jugoslovenstva.

Integralno Jugoslovenstvo i kultura
http://www.cpi.hr/download/links/hr/6978.pdf

Obavezno pročitaj!
 
Zakon o učiteljskim školama je, pak, vrednovan kao akt
kojim su uklonjene sve fatalne raznolikosti "pod kojima su
se učiteljske škole decenijama razvijale". A u Zakonu o
udžbenicima, koje je režim smatrao konkretizacijom svih
ciljeva i planova koje je društvo namenilo školi, veličan je
ideološki momenat. Naglašavano je da udžbenici doprinose
"nacionalnom vaspitanju", predstavljaju "instrument vladanja"
i "nosioca državne ideje". Njima je stavljano u zadatak
da postanu priručnici "integralnog jugoslovenskog vaspitanja",
propagatori "jugoslovenske nacionalne kulture",
tvorci jedinstvene nacionalne svesti i ponosa, knjige iz kojih
se može učiti o državnom i narodnom jedinstvu, jednoj
nedeljivoj jugoslovenskoj naciji, jugoslovenskoj ideologiji.

Konačno, Zakon o narodnim školama takođe je imao jasno
ideološko određenje. Njime je izvršena unifikacija škole,
nastava svedena "na jednu bazu", ozakonjen zadatak škole
da "u duhu državnog i narodnog jedninstva i verske
trpeljivosti spremaju učenike za moralne, odane i aktivne
članove državne, narodne i društvene zajednice". Stavljanjem
sokolske organizacije pod kontrolu države celokupni
prosvetni rad je upućen "u jednom pravcu, a sve
prosvetne snage koordinirane u istom cilju"
 
Poseban deo Deklaracije bio je posvećen školi kao najosetljivijoj
ustanovi kroz koju se sprovodi državna ideologija.
Zatraženo je, još jednom, ovaj put upozoravajućim
tonom da, od osnovne škole do univerziteta, nastava bude
izvođena u strogo jugoslovenskom nacionalnom duhu.

Veličan je kult omladine kao snage koja poseduje "duboku
veru u naprednu budućnost". Deklaracija je, uz to,
priznatim veroispovestima davala punu ravnopravnost,
mogućnost samostalnog razvitka i moralne misije, ali ih je
obavezivala da iskreno sarađuju u nacionalnom životu
države "čuvajući se uvek političke akcije i interesovanja ma
u kom vidu."14


Ministarski savet je agresivno nastojao da jugoslovenstvo
prodre u svest svakog stanovnika Kraljevine. Saradnja dr-
žavljana afirmaciji jugoslovenske ideologije i ostvarivanju
državnog programa postala je imperativna dužnost. P.
Živković je tražio da se "prekine sa prošlošću" i "živi samo za
budućnost". Na saradnju je posebno pozivana "nova jugoslovenska
omladina". Njoj je propisivana dužnost da nosi "u
duši i srcu ideju o jugoslovenstvu bez premisa, bez znanja o
onom što je bilo, bez uspomene na neugodne časove, bez
znanja da je jednom bilo drugoga podanstva, bez
upoređivanja..." Isticano je da samo "nov čovek" može da
bude jugoslovenski nacionalista pa je, stoga, i težište "nove
politike" preusmereno na omladinu "neogrezlu u partizanstvu
i plemenskoj i verskoj mržnji

(General Petar Živković, 16 Jugoslovenski dnevnik, 8. i 17. jula te 1. avgusta 1930. godine.)

Dakle pogledaj kako je Aleksandar IMBECILNO krenuo u u brisanje nacionalnog i brisanje Srpstva i fašističko nametanje JUGOSLOVENSTVA!
 
Poslednja izmena:
Велико је питање колики је утицај регент Александар имао током одлучивања шта ће бити после завршетка Првог светског рата на простору Балкана. Да није створена Краљевина СХС Италија која је била на страни Савезника би заузела територије на којима живе словенски народи у већ пораженој Аустро-Угарској монархији. Није било времена за неко дубље сагледавање пошто је италијанска војска напредовала према Љубљани и да грађани Љубљане нису зауставили једну композицију српских војних заробљеника који су се враћали из заробљеништва и замолили их да заједно организују одбрану Љубљане од надирућих Италијана, Љубљана не би ни била у саставу СХС већ у саставу Италије.
Да се могло слободно одлучивати и да је повучена граница тамо где је српски народ већински, Италија би узела скоро целу Јадранску обалу и таква српска држава би се нашла као сусед јако моћне државе који контролише скоро цели Јадран и чији би апетити нагло порасли што се потврдило и касније анексијом Албаније, агресијом на Грчку, oбучавањем усташа, агресијом на Краљевину Југославију и стварање фашистичке Велике Албаније на простору Старе Србије.
Ипак велико је питање колико је регент Александар имао утицај на креирање карте Балкана јер су увек главну реч имале велике силе.
 
Велико је питање колики је утицај регент Александар имао током одлучивања шта ће бити после завршетка Првог светског рата на простору Балкана. Да није створена Краљевина СХС Италија која је била на страни Савезника би заузела територије на којима живе словенски народи у већ пораженој Аустро-Угарској монархији. Није било времена за неко дубље сагледавање пошто је италијанска војска напредовала према Љубљани и да грађани Љубљане нису зауставили једну композицију српских војних заробљеника који су се враћали из заробљеништва и замолили их да заједно организују одбрану Љубљане од надирућих Италијана, Љубљана не би ни била у саставу СХС већ у саставу Италије.
Да се могло слободно одлучивати и да је повучена граница тамо где је српски народ већински, Италија би узела скоро целу Јадранску обалу и таква српска држава би се нашла као сусед јако моћне државе који контролише скоро цели Јадран и чији би апетити нагло порасли што се потврдило и касније анексијом Албаније, агресијом на Грчку, oбучавањем усташа, агресијом на Краљевину Југославију и стварање фашистичке Велике Албаније на простору Старе Србије.
Ипак велико је питање колико је регент Александар имао утицај на креирање карте Балкана јер су увек главну реч имале велике силе.

U svakom slučaju imao je ODLUČUJUĆU ULOGU U KREIRANJU POLITIKE JUGOSLAVIJE.
Kako se iz priloženog da zaključiti.
 
U svakom slučaju imao je ODLUČUJUĆU ULOGU U KREIRANJU POLITIKE JUGOSLAVIJE.
Kako se iz priloženog da zaključiti.
Та идеја југословенства датира још од католичког бискупа Јосипа Штросмајера који је имао главну улогу у стварању Југославенске академије знаности и уметности 1867. у Загребу, а и раније. Када је краљ Александар I кренуо са спровођењем своје политике и водити рачуна о будућности своје државе убијен је у атентату у Марсељу који до сада у потпуности није расветљен.
 

Back
Top