[I
(Мој слободан) превод:
Прва позната биографија Дундића била је објављено непосредно после његове погибије. У листу Политуправе Прве коњичке армије "Црвени коњаник" № 266 из октобра 1920. године у рубрици "За идеју комунизма" био је одштампан чланак Б.В. Агатова "Сећање на Црвеног Дундића (биографија)"
"Друг Дундић - пише Агатов, - родио се 1894. године у граду Крушевцу у Србији." Даље Агатов бележи, како је због разилажења у погледима са оцем - крупним трговцем говедима који је жестоко експлоатисао своје раднике, Дундић после завршетка другог разреда гимназије напустио родитељски дом и наставио да се школује за механичара. Две године живео је у Америци. Од 1912. до 1913. у својству оружаног техничара (прим. прев. ?) у редовима српске војске у Првом и Другом балканском рату. С почетком Великог рата Дундић је ратовао против аустро-немачке војске и због показане храбрости у борби на Дунаву, био је унапређен у чин потпоручника. Био је два пута рањен и 1916.. године пао је у заробљеништво, из којег је исте године побегао и дошао до Русије, где је, у Одеси, ступио у формирања Српског добровољачког корпуса састављеног од југословенских ратних заробљеника. Након Фебруарске револуције Дундић је напустио српски корпус и ступио у један козачки пук. После октобарске револуције приступио је Совјетској власти и стао на чело, у Одеси, новоформираног црвеногардејског одреда састављеног од Срба-интернационалиста.
Остатак на
«Легенды и действительность. Загадки и факты из биографии Красного Дундича»
edit: Даље се помиње свашта. И могућност да се звао Иван Чолић и томе слично. Ово горе је прва његова написана биографија. Делује ми некако (лево-)романтизовано.
Ово је типична једна од Дундићевих наводних биографија која је већ на прво читање чудна, да не кажем немогућа. То да је побегао од оца богаташа јер се са њим није слагао, па то је шаблон из житија светаца, обавезна епизода за све прве хришћане. Отишао у Америку али је већ 1912. ту да би учествовао у балканском рату? Са 18 година? То је само теоријски могућно.
Што се тиче унапређења у чин потпоручника, то је већ скоро немогуће, српска војска није на такав начин унапређивала официре, поготову не момка од 20 година, при чему се не зна ни његово образовање.
Заробљени српски официр, о таквом би морало имати трага у српским подацима, нарочито ако је касније постао знаменита личност, такав траг нема.
Мислим да си потпуно у праву када кажеш да је та биографија романсирана у идеолошком кључу. И није једини пример. Семјон Буђони, у својим мемоарима: „Нисам могао да поверујем да смо изгубили нашег Дундића, који је презирао смрт, страсно волео живот и често говорио да ће сигурно дочекати потпуну победу руског пролетеријата и ослобођење српског народа од јарма националне и стране буржоазије“.
Све у свему, прилично сам уверен да није могао бити из Србије.
Иначе, у уводном посту од пре 5 година видим да сам поставио цитат из Велике совјетске енциклопедије где се каже да је био Хрват. Сада тај цитат не могу више да лоцирам, али у енглеској Википедији се позивају на ту исту совјетску енциклопедију да је био српског порекла. Стварно је човек мистериозан.
Иначе, на хрватској Википедији је податак да је "1986. godine bila televizijska emisija Televizije Sarajevo
Jedna rijeka s pet imena u kojoj su razgovarali sa sestrom Tome Dundića koje je govorila o svom bratu i dojmovima iz SSSR-a koji je posjetila obišavši sva značajna mjesta u svezi s njenim bratom". Дакле, била је практично у званичној посети, али, било да је тачно или није, податак се очито није примио. Изгледа да нико не верује Хрватима. Баш ме то чуди.
