Gervala: Kulturno nasleđe Kosova staro 3.000 godina, uz Grčku najstarije u Evropi
Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala u jučerašnjem govoru na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uz već više puta iznete optužbe na račun Srbije iznela je nekoliko zanimljivih tvrdnji govoreći o istoriji, kao i promenama koje će doneti nova kosovska vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem.
Njen govor prištinski mediji objavili su u celosti, a ovo su neki od najupečatljivijih delova.
"Poštovani gospodine predsedniče Saveta bezbednosti UN, specijalni predstavniče UN, gospodine Tanin, poštovani članovi, drage kolege.
Period trenutnog UNMIK izveštaja završio se samo nedelju dana pre nego što je nova skupština izabrala novu vladu Republike Kosovo nakon istorijskih izbora. Po prvi put na Balkanu do sada, većina ljudi glasala je za uklanjanje korupcije i kriminala.
Republika
Kosovo ulazi u novu eru. Na putu smo da ispunimo volju i zahteve naših ljudi. Naime da našu novu zemlju učinimo punopravnim i poštovanim članom porodice naroda, gde vladaju vladavina zakona, demokratija i jednake mogućnosti za sve.
Kao ministar spoljnih poslova i zamenik premijera Republike Kosovo, koristim ovu priliku da vam se obratim sa velikom iskrenošću. Uskoro ću ući u detalje izveštaja, ali prvo je važno razumeti nove kvalitete ove vlade i njen pristup.
Jasno je da se Kosovo, kao i sve druge zemlje, još uvek bori sa pandemijom. Ovde bih želela da se zahvalim našim prijateljima i partnerima, koji nam pomažu da obezbedimo vakcine za Kosovo. Ali, istovremeno pripremamo mere za oživljavanje ove nove ere.
Bavimo se širokim spektrom pitanja, ostavljajući za sobom korumpiranu eru i transformišući je u državu sa pravnom vladavinom zakona.
Hitna pitanja počinju reformama pravosuđa, a nastavljaju se ulaganjima, kao i otvaranjem novih radnih mesta - stranim ulaganjima i vladavinom zakona umesto korupcijom; sve ovo u zemlji sa mladom vitalnom populacijom i pogledom iz Evrope.
Dugo godina smo se borili za ove promene, unutar partija, u nevladinim organizacijama ili kao građani.
Sada su nam ljudi poverili ovu istorijsku promenu i mi smo posvećeni tome da je oživimo.
Kosovo je i dalje posvećeno putu integracije u Evropsku uniju i NATO - što možete lako razumeti iz zastava iza mene. Za mnoge je ovo velika radost, a za neke briga.
Takođe pokušavamo, u nekom trenutku u budućnosti, da postanemo član Ujedinjenih nacija.
Obraćamo se svima u dobroj nameri, jer smo svi povezani u zajedničku sudbinu na našoj maloj i krhkoj planeti.
Sa našim kulturnim nasleđem dugim 3.000 godina, zajedno sa Grcima, mi smo jedna od dve najstarije kulture u Evropi.
Naše malo, ali vrlo posebno mesto, se ne plaši. Suprotno tome, spremni smo da uđemo u suštinske i ozbiljne razgovore sa odgovornima za većinu sukoba poslednjih decenija, kao i za genocid u Bosni i na Kosovu.
U ovoj novoj vladi Republike Kosovo naći ćete hrabre ljude, otvorenog uma i sa međunarodnim iskustvom, koji čak ne izbegavaju da se bave bolnim pitanjima da bi pronašli rešenje.
Otvoreni smo, ponosni smo i ne bojimo se ničega i nikoga.
Zalažemo se za pomirenje, iako imamo mnogo ljudi koji imaju strašnu istoriju sa Srbijom.
Premijeru Republike Kosovo sudilo se kao studentu, na suđenju koje je organizovao autoritarni srpski režim, a zatim je teško zlostavljan u zatvoru više od dve godine.
Novoizabrana zamenica predsednika Skupštine Kosova preživela je, kada je imala samo 13 godina, masakr srpskih snaga nad civilima, gde su ubijene njena majka, baka, dva mlađa brata i ostala porodična rodbina. Ta nevina devojka pronađena je sa 16 rana i jedva je preživela.
Jednog od novih članova naše skupštine, sa najviše glasova naroda, srpski vojnici su silovali kada je imao samo 16 godina. Uzela je hrabrost da prebrodi bolan teret javnog govora o ovim zločinima. Ona daje glas za svih 20.000 žrtava silovanja i široko joj se dive što nosi ovaj teret.
Do sada niko od srpskih silovatelja nije odgovarao za sve ove slučajeve.
Trenutni UNMIK izveštaj pri kraju se dotiče teme koja se svrstava među pet glavnih prioriteta u našoj zemlji.
Važno je napomenuti: Ovde ne govorimo o događajima iz 19. veka.
Ne govorimo o brutalnim, divljim i neopisivim zločinima počinjenim tokom Prvog ili Drugog svetskog rata na Balkanu, u Evropi i mnogim drugim delovima sveta.
Ovde govorimo o živom sećanju. Preživeli, od kojih je većina još uvek živa.
Takođe, većina onih koji su počinili ove neopisive zločine, koji su u samo nekoliko meseci u našoj maloj zemlji prouzrokovali više od 15.000 smrtnih slučajeva, su još uvek živi. Uživaju u svom životu u Srbiji i drugde, a često su i pohvaljeni zbog ovih masakra.
Da biste ovu dimenziju stavili u perspektivi, zamislite ove brojke za svoje zemlje.
Te žrtve bi bile više od 1,2 miliona Rusa ubijenih u Rusiji za samo godinu dana. To bi značilo 2,6 miliona Amerikanaca ubijenih u Americi u roku od godinu dana. To znači više od 11,6 miliona Kineza ubijenih u Kini u samo godinu dana.
Svet vidi da se samo nekolicini ovih ratnih zločinaca sudi.
Srbija sve ovo radi. Ona ni ne priznaje da su najveći zločini protiv čovečanstvo na evropskom tlu, posle nacističke Nemačke, izvršeni u ime Srbije poslednjih decenija.
Srpski lideri čak hvale ratne zločince, a i dalje odbijaju u potpunosti da sarađuje sa međunarodnim institucijama Ujedinjenih nacija - čak i osumnjičeni ratni zločinci sede u njihovom parlamentu.
Ovde imamo posla sa osnovnim vrednostima čovečanstva, imamo posla sa našom zemljom koja nikada, neće biti pod kontrolom i komandom onih koji su počinili masakri i koji ih ne prihvataju.
Srbija mora da zna i prihvati da će morati da plati cenu svojih zločina.
Srbija se mora suočiti sa prošlošću, osloboditi se svojih genocidnih korena i da teži da postane evropska zemlja, zaista civilizovana.
Srbija je bila zaključana u prošlosti - u mračnoj prošlosti. To je bio srednjovekovni mentalitet, zadržavanje u mraku i prošlosti, unutar srpskih elita, koje su gurnule Srbiju ka rasizmu, i konačno fašizmu i genocidu devedesetih.
Pre samo 80 godina, nacistička Nemačka započela je bombardovanje Beograda i počenjen je genocid nad Srbima, Jevrejima i drugima, uključujući i Albance koji su se borili protiv fašizma.
Iskreno da pitam: Šta je ono što pokreće žrtve genocida i fašizma, da sami izvrše genocid, da završe u fašizmu, a na kraju ne suočiti se sa odgovornostima nakon toga?
Uvereni smo:
Jednom kada Srbija prepozna činjenice opasne agresije i destabilizacije regiona, ako prekine agresivne intervencije kod svojih suseda, od Bosne do Crne Gore i Kosova, ima potencijal da normalizuje svoje ponašanje i postaće normalno mesto, koje susedi neće morati da smatraju tempiranom bombom.
Jednom kada Srbija to postigne, transformisaće se, do najveće pretnja miru i stabilnosti u regionu, možda u partner lukav, ali ništa opasniji.
Nas kao susednu državu zanima normalizacija odnosa sa Srbijom, zanima nas Srbija evropskog mentaliteta, a ne zaostala. Mi smo zainteresovani za otvoreni dijalog o našoj zajedničkoj prošlosti i nadu takođe za našu zajedničku budućnost.
Dame i gospodo, mi smo malo, ali vrlo posebno mesto. Mi smo mali ali stojimo uspravno. Imamo mnogo pouzdanih prijatelja i sami smo pouzdani".
