Vrlo moguće, mada smatram da taj aspekt nije odlučujući u celoj priči, jer smo i mi sami okruženi asimiliranim azijskim narodima kao što su Mađari i Bugari.
Iskreno, ne znam gde bih i nas strpao, na istok ili zapad. Ni po istorijskim standardima, ni po ličnom ubeđenju, no to je priča za drugu diskusiju.
Na stranu genetski i istorijski aspekti problema, činjenica je da su Romi sada deo našeg društva i da je naša dužnost i obaveza da ih uključimo u društvo u onolikoj meri u kojoj je to moguće. To i nama i njima donosi korist.
Ми, Мађари и Бугари, смо сушта супротност номадима, јер наш начин живота је одавно "седелачки", а при том
су сва три поменута народа државотворна, за шта су се кроз историју изборили и сва три народа су одавно
прихватила вредности европске цивилизације. Дакле, разлика је огромна, вишевековна и не може се превазићи
тромесчним семинарима.
Сада ћу поменути једну другу причу која има неке заједничке елементе са овом нашом причом, али и неке
дијаметарлно супротне елементе, а то је прича о Афроамериканцима. Наиме, њих су као што је опште познато,
трговци робљем, углавном англосаксонци, од 17 - 19 века, довозили бродовима у Америку и продавали их као
робове, "белим господарима"....итд.
Прошли су векови, док Афроамериканци, нису постали слободни људи, а затим је било потребно још око 100
година, док се нису изборили за своја елементарна права.
Међутим, Афроамериканци су се жестоко борили за свој положај и на свим осталим пољима, не само политичким
средствима, већ су се доказивали и у разним другим областима, спорту и музици пре свега, и тако стекли
поштовање и изборили се за своје место под сунцем....