"Ako je Tesla Hrvat, onda su Hrvati i Vojvoda Đujić i Simo Dubajić"

[veliki krang]

Ne, nisu. Kakav zamišljaš da je domet jednog internetskog pseudointelektualca koji je nekada zamišljao sebe kao nekakvog 19-vekovnog nacionalnog radnika, koji je razočaran slabim dometom svog rada (koji se uglavnom nije primio ili je na samom internetu u diskusijama uglavnom pobijen) koji je u tom smislu sveden na anonimno palamuđenje tastaturom po (i relativno opskurnim kao što je ovaj forum) društvenim mrežama?

Nerazumno je tome uopšte pridavati pažnje; to ima uticaja više manje nego klozetska čistačica. Ustvari, Hrobi je ona baba u pisoaru koja ga dočekuje 1913. godine u Zagrebu, dok opisuje onako pesimistički to društvo kao popišani akvarel. Nije on jedini, naravno; ima tu cela plejada koja čini tu družinu umišljenih musketara koji su nešto drugačije zamišljali svoju „misionarsku (pa i političku) dužnost“ i čak zamišljali da će biti stoga nekakvi nacionalni heroji. Bilo da govorimo o onom Crnogorcu koji se svuda pojavljivao i mislio da će uspešno uticati ni manje ni više no na popise stanovništva i tako dopreti izgradnji crnogorske nacionalne svesti, pa onako se sav slomio naglo. Ili o jednom „Italijanu“ što je svojevremeno i svoj blog imao.

Sve su to ćorava posla; to ljudi to vremenom ukapiraju, ali i ako znaju da je tako — pošto dolaze sa strašno visoke tačke ponosa — javno će teško priznati dotično.

Cenim opis, tako i ja gledam na te wannabe internet heroje. I sam stojim na istoj liniji u smislu da je internet samo internet, i niko od nas neće ispraviti sve krive Drine, pa kad je već tako, onda bismo makar mogli da pričamo kao ljudi, bez glume ili upornog poturanja šablona. Ali si u pravu, sa njima (i ne samo njima, jer nisu Hrvati jedini koji se tako ponašaju) se ne može komunicirati na takav način, jer kao što si rekao, pre bi se obesili o kvaku nego da priznaju grešku. To dosta govori o njima, jer ću ja kada uvidim neku grešku, uvek to da priznam i onda da nastavim raspravu na zdravim osnovama. Još gore u celoj priči je što raspravi na bilo koju temu nema kraja. Taman kada se pomisli kako je to to i dalje nema (šta god da je ishod), prođe neko vreme i onda se pojavi isti lik sa istom prežvakanom tezom i sve krene ispočetka...

 

[Mej bregami]

Meni je izuzetno drago da su ti naši nekadašnji sugrađani još doživjeli uspostavu hrvatske države i njenu pobjedu u ratu za neovisnost.

Znam da su im osjećaji sigurno bili povišeni.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja ne vidim ništa loše u tome da se Tesla naže na kovanici; štaviše, samim time što je najpoznatiji čovek iz Hrvatske jedan Srbin, a da postoji i zvanično priznanje od Republike Hrvatske, dovoljno govori sve da nije ni komentar potreban.

S druge strane ovo je veliki korak napred i sa stanovišta eliminisanja ustaškog nasleđa, jedno je cela nacija od 1993. godine do danas koristila ustaški novac, dok se licemerno pozivalampo potrebi na antifašističke vrednosti, sve do današnjeg dana a da niko nije uspešnije napravio pobunu protiv toga.