Ej dobrodosla u klu nas UMORNIH mama. Nije bas tako kako si opisala, ima tu i divnih, sjajnih trenutaka zbog kojih sve ovo vredi. Uostalom sigurna sam da znas to i sama. I ja ponekad AAAApoludimAAAA ali.. Ipak su to samo nasi mali slatki monstrumi.Nerviraju me kada dodjem sa posla,a oni iako znaju da sam umorna,pocnu sa nekim glupavim pitanjima
Naprimer,sta da kupim M. za rodjendan koji je,tek za nedelju dana?!?
Ili ujutru,kada jedno budim za skolu,dok ustane prodje citava vecnost,zna da ne sme da kasni,narocito jer joj je skola blizu...E onda pocnje trka sa vremenom da li ce stici....
A svako vece pre toga se opominje da se skine sa facebooka,da ugasi tv i slicno....
Nervira me sin koji nikada ,ali nikada ne zna gde je sta stavio(to moram znati ja,i samo ja) i koji nikada nece da slozi svoje stvari
Kada ga zovem da dodoje kuci(naprimer igra se sa decom iz zgrade),a on otegne...
Maaaaaamaaaaa,joooos saaamoooooo maaaaaaalloooooooo
A to malo traje....
Ispadoh bas grozna,a?Ali,sta cu imam ja svoje zute minute,kada moram ovako da se iskukam.Njima pokusavam da objasnim,da to ne rade
Што ће рећи, прође све то, некад.. .
,,Да је добро имати брата, и Бог би га имао!'' - има обичај да каже мој отац.
poshto je moj muz u stanju da jede neprekidno ceo dan, nastavlja ruchak na doruchak,
a vecheru na ruchak..
dotrce na vreme. U suprotnom, velikodusno prepustam sudoperu!
, ali jako sam uporna u tome da mojoj cerki od 7 god objasnim da ne bi trebala sebi dopustiti da place zbog gluposti; obicno je pitam da li problem stvarno vredan suza, da li ima razloga da bude srecna i nasmejana zbog hiljadu drugih stvari i da li je logicnije da veselo lice zameni placljivo? Malo se zamisli, onda sledi hiljadu zasto, ali izguramo stvar do kraja I opet ponekad kada mi se pojavi sa facom spremnom za suze, i sama kaze - znam...
eeeeeeeee sad smo u super fazi....prvo polugodiste 3.razreda je bilo haos...svaki dan bundzijanja i plakanja jer se moralo uciti....a kad mi pocne cmizdriti zbog gluposti, dodje mi iz koze da iskocim...jesam vikala na njega, naravno, nece da misli nego ceka da mu ja uradim domace....i evo, dosli smo polako na svoje....najzad....vec sam mislila da ce da traje doveka.....
kod nas je to trajalo celo prvo polugodiste....ovo drugo polugodiste je sasvim druga prica....i naravno da mu zamerim kad se rasplace zbog gluposti....jer, zna da je kriv, ne radim ja to nikad bez razloga, i onda nek se trudi da ispravi problem a ne da hvata na suze...i dosli smo na svoje....sad imamo fazu poganog jezika...dobro se snalazi u fazonima i u zezancijama.....nekad bas pretera.....ali, uporna sam ja kao krpelj....i to cemo resiti....
