Aikido i Realni Aikido reopen

[LazaB]

Ok, kako hoces

 

[gost 303160]

Ok, kako hoces

Onako kako jeste .

 

[LazaB]

Nesto sto moze realno da se dokaze ne bi trebalo to da radi verbalno, kad budem video onda cu verovati

 

[gost 303160]

Nesto sto moze realno da se dokaze ne bi trebalo to da radi verbalno, kad budem video onda cu verovati

Dokazano je ono odavno, realnije nego što ćeš ikada videti verovatno .

 

[LazaB]

Daj da vidim

I ako mozes da mi objasnis zasto ne postoje realni sparinzi u tom sportu , i molim te nemoj da mi pricas kako je previse opasno jer ako postoje MMA mecevi gde ljudi mogu da udaraju laktovima kolenima i pesnicama jedni druge u glave i da lome ruke noge i da se dave dok se bacaju na glave onda mogu da rade to i u aikidou, znaci zasto ne postoje sparinzi ?

 

[gost 303160]

Daj da vidim

Šta ?

I ako mozes da mi objasnis zasto ne postoje realni sparinzi u tom sportu , i molim te nemoj da mi pricas kako je previse opasno jer ako postoje MMA mecevi gde ljudi mogu da udaraju laktovima kolenima i pesnicama jedni druge u glave i da lome ruke noge i da se dave dok se bacaju na glave onda mogu da rade to i u aikidou, znaci zasto ne postoje sparinzi ?

Aikido nije sport nego borilačka veština. Ko lomi ruke i noge? Zar nije poenta svih tehnika u MMA da su "realne" odnosno da mogu da se izvedu uz punu snagu i silu a da ne dođe do smrtonosnih ishoda, uostalom zbog toga je UFC izbacio šuteve u glavu dok je protivnik na zemlji, kako bi mečevi bili manje opasni po takmičare odnosno borce. Niko nije rekao da to što se radi nije opasno, zato je i Đudo izbacio masu tehnika iz zvaničnog programa za takmičenja. Bilo je nekada sparinga u Aikido-u, pogotovo u jednom stilu zvanom Šodokan Aikido, bila su i takmičenja pa je masa tehnika izbačena jer je bilo mase povreda. Zbog toga se došlo do zaključka, zbog prirode tehnika u Aikido-u, da se ne radi sparinzi zvanično već od kluba do kluba. Zbog toga veliki deo klubova ne radi sparinge i onda nisu zaista dovoljno uponzati sa suštinom pojedinih tehnika. Mada opet ni to ne znači da ljudi iz tih klubova nisu spremni u to sam se lično uverio.

 

[LazaB]

Daj mi snimak aikido sparinga.

Sto se tice lomljenja ruku i nogu u MMA, mislio sam na poluge, da lik ne tapne bilo bi ozbiljnih posledica.

 

[gost 303160]

Daj mi snimak aikido sparinga.

Ovde se vidi ponešto od onoga što je Tomiki pokušao da pretvori u sparing, od 4:27 do 5:17:

:

Sto se tice lomljenja ruku i nogu u MMA, mislio sam na poluge, da lik ne tapne bilo bi ozbiljnih posledica.

Znam vrlo dobro za poluge, poenta je u tome da se koriste upravo one manje opasne poluge tipa đuđi gatame-a jer ona zahteva rad celog tela odnosno specifične okolnosti opterećenja da bi se izvela i samim nije toliko opasna kao ude garami ili ti kimura koja nema toliko jak efekat na protivnika u fizičkom opterećenju ali može ozbiljno da ga povredi.

 

[LazaB]

Nema govora o sparingu na ovom snimku , bacaju se i ocigledno saradjuju jedan sa drugim.

Da ali u MMA se koriste sve te tehnike, i opasnije i manje opasne, zasto onda u MMA i ostalim realnim vestinama imamo sparinge a u aikidou nemamo ?

 

[gost 303160]

Nema govora o sparingu na ovom snimku , bacaju se i ocigledno saradjuju jedan sa drugim.

To jeste sparing, barem ono što je Kenđi Tomiki uspeo da izvuče, odnosno svega oko 17 tehnika, ne sarađuju nego ne idu 100% sa napadima i tehnikama da se ne bi povredili. Skoro niko ne radi sparing 100%, pogotovo ako se radi o borilačkim sportovima jer onda previše lako dolazi do povreda samim tim nema smisla, drugo je na takmičenju ići 100% a drugo je na sparingu.

Da ali u MMA se koriste sve te tehnike, i opasnije i manje opasne, zasto onda u MMA i ostalim realnim vestinama imamo sparinge a u aikidou nemamo ?

Ne koriste se sve tehnike, zavisi od turnira do turnira i do pravila. Pravilo zabrane poluga na malim zglobovima traje nekoliko godina isto tako sam već napisao, zbog prirode tehnika u Aikido-u, da se ne radi sparinzi zvanično već od kluba do kluba. Od tih 17 tehnika koje je Kenđi Tomiki odredio za sparing i takmičenja, nekoliko je kasnije izbačeno i iz upotrebe sa takmičenja jer je bila masa povreda. Zbog toga ta takmičenja nemaju smisla niti liče na nešto smisleno, kada možeš da koristiš svega 5-10 tehnika.

 

[ДраганЖ]

To jeste sparing, barem ono što je Kenđi Tomiki uspeo da izvuče, odnosno svega oko 17 tehnika, ne sarađuju nego ne idu 100% sa napadima i tehnikama da se ne bi povredili. Skoro niko ne radi sparing 100%, pogotovo ako se radi o borilačkim sportovima jer onda previše lako dolazi do povreda.



Ne koriste se sve tehnike, zavisi od turnira do turnira i do pravila. Pravilo zabrane poluga na malim zglobovima traje nekoliko godina isto tako sam već napisao, zbog prirode tehnika u Aikido-u, da se ne radi sparinzi zvanično već od kluba do kluba. Od tih 17 tehnika koje je Kenđi Tomiki odredio za sparing i takmičenja, nekoliko je kasnije izbačeno i iz upotrebe sa takmičenja jer je bila masa povreda. Zbog toga ta takmičenja nemaju smisla niti liče na nešto smisleno, kada možeš da koristiš svega 5-10 tehnika.

Никада ми неће бити јасно зашто вежбчи борилачких вештина (проблем у свим борилачким вештинама) имају толики страх од повреда у спарингу, зар је толико мало поверења у сопствену вештину или су пак свесни да су само увежбали механику без конкретног усвајања и претварања у личну вештину ( тј личну способност да се у датом тренутку одређена акција изведе са оптималном употребом силе и потпуном контролом сопственог стања). Још је занимљивије када се баш те "опасне технике" ставе на пробу - по правилу никад не доведу до повреде, чак се у великом броју случајева испостави да су неупотребљиве...

Да ли се мени само чини или постоји озбиљан проблем у поставци оног што називамо "борилачке вештине"?

 

[bRu zLi]

Nema govora o sparingu na ovom snimku , bacaju se i ocigledno saradjuju jedan sa drugim.

Da ali u MMA se koriste sve te tehnike, i opasnije i manje opasne, zasto onda u MMA i ostalim realnim vestinama imamo sparinge a u aikidou nemamo ?

Ni meni ovo ne lici na Aikido sparing kao sto postoje MMA sparinzi, vec kao na marketing osmisljenu koreografiju.... I u pravu si, vidi se da saradjuju, nije bas toliko grozno za gledanje kao one prave koreografije na prezentacijama, pokusavaju kao da docaraju sparing, ali zaista ovo ne deluje i dalje kao sparing.

A ovi iz Aikidoa, Nunjutsua, raznih vrsta Kung Fua uvek istu pricu imaju - "nasih vestina i poteza u MMA nema zato sto je to mnogo opasno, i moze da ubije, a moze cak i da osakati na sparinzima, zato nema ni realnih borbi i primene u MMA niti kvalitetnog sparinga". A kada se na ulici zadesi fajt, svi oni napustaju svoje leprsave poteze i pocinju da se tepaju kao 2 macke, da vrte nesto rukama, neke vrljotke, i sve se opet obrni okreni svede na neki kvazi amaterski nespretni instinktivni ulicni box i rvanje.

Evo ovako na ulici uvek ispadne od svih onih sto treniraju neke nerealne vestine kojih nema u MMA - nesto sto bi licilo na neki nepravilni kvazi box i rvanje, pa se uvek pomislim - ako vam vec u realnosti sve spadne na neki kvazi pogresan boks i rvanje, a zasto ne bi odmah presli na treniranje boksa i rvanja, bar da znate profi na ulici sta i kako da radite, ako uvek na to spadnete cim je realnija situacija i izbacen si iz zone konfora (tovj prijatelj sa treninga koji je nasmejan i kulturan i koji te nece povrediti niti napasti tako da ti ostane posledica ako ne uspes da se odbranis lepo) :

 

[gost 303160]

Никада ми неће бити јасно зашто вежбчи борилачких вештина (проблем у свим борилачким вештинама) имају толики страх од повреда у спарингу, зар је толико мало поверења у сопствену вештину или су пак свесни да су само увежбали механику без конкретног усвајања и претварања у личну вештину

Ne, nego se radi o tome da kada se neka tehnika toliko dovede do automatizma da je često izuzetno teško izvesti je sa potpunom kontrolom u nekontrolisanim okolnostima. Sparing bi upravo trebalo da simulira nekontrolisane okolnosti, kada se pređe taj nivo kontrole onda dolazi do nuspojava a koliko mi je poznato niko zdrav i normalan ne voli da se povređuje jedino ako nije mazohista pa mu to ne predstavlja problem.

Још је занимљивије када се баш те "опасне технике" ставе на пробу - по правилу никад не доведу до повреде, чак се у великом броју случајева испостави да су неупотребљиве...

Verovatno iz razloga naglašene upotrebne opasnosti istih tehnika dovodi do toga da onaj ko ih upotrebljava u svom automatizmu dobije tu lošu karakteristiku da je izričito pažljivo izvodi i samim tim nesvesno narušava njenu borbenu primenu. Primena tehnike u realno utvrđenoj koncepciji dovodi upravo do onih rezultata zbog kojih ta tehnika biva i izbačena iz slobodnog načina upotrebe i iz toga sledi prethodno navedeni scenario. Opet, to što neko nije u stanju da je izvede ne znači da ona nije upotrebljiva ali o tome je već bilo previše priče ovde.

Да ли се мени само чини или постоји озбиљан проблем у поставци оног што називамо "борилачке вештине"?

Zavisi od postavke i krajnjih ciljeva i samim tim rezultata.

 

[ДраганЖ]

Ne, nego se radi o tome da kada se neka tehnika toliko dovede do automatizma da je često izuzetno teško izvesti je sa potpunom kontrolom u nekontrolisanim okolnostima. Sparing bi upravo trebalo da simulira nekontrolisane okolnosti, kada se pređe taj nivo kontrole onda dolazi do nuspojava a koliko mi je poznato niko zdrav i normalan ne voli da se povređuje jedino ako nije mazohista pa mu to ne predstavlja problem.

Verovatno iz razloga naglašene upotrebne opasnosti istih tehnika dovodi do toga da onaj ko ih upotrebljava u svom automatizmu dobije tu lošu karakteristiku da je izričito pažljivo izvodi i samim tim nesvesno narušava njenu borbenu primenu. Primena tehnike u realno utvrđenoj koncepciji dovodi upravo do onih rezultata zbog kojih ta tehnika biva i izbačena iz slobodno načina upotrebe i iz toga sledi prethodno navedeni scenario. Opet, to što neko nije u stanju da je izvede ne znači da ona nije upotrebljiva ali o tome je već bilo previše priče ovde.

Zavisi od postavke i krajnjih ciljeva i samim tim rezultata.

Све што си написао потврђује да постоји озбиљан проблем, вежбачима се дају алати али не и права знања тј вештине за употребу тих алата...

Даш детету чекић да закуца мали ексер у лесонит а оно лупа као да закива онај највећи у букову греду.... А сад замисли да се неко дружи са чекићем пар година и да тако ради... Тешко за прихватити?

Ако борилачке вештине имају задатак да код вежбача изграде способност (вештину) за примену техника којима је формирана дата "борилачка вештина" зашто се то у пракси и не спроводи већ у пракси имамо вежбаче који јесу навежбали дате технике али без изграђене вештине.


Мени је невероватно да неко тренира годинама, посматра себе као "мајстора" (јербо је носилац црног појаса, xy дана и сл ) а није у стању да исконтролише оно што ради већ се препушта напамет наученој радњи... Односно крије се иза "смртне опасности" од употребе неке технике по свог сувежбача јер није способан да изведе акцију са потребном силом већ исту изводи из страха / обести / панике ...

 

[gost 303160]

Све што си написао потврђује да постоји озбиљан проблем, вежбачима се дају алати али не и права знања тј вештине за употребу тих алата...

Zavisi od toga šta se konkretno radi sa tim alatom odnosno od okolnosti i koliko primena veštine tu može da napravi razliku. Pravo znanje se definiše adekvatinm odlukama u adekvatnim situacijama ali je poenta da u ovom slučaju postoji i druga strana koja isto tako utiče na okolnosti i suprotstavlja svoje alate i veštinu, kakve god da jesu, našim.

Даш детету чекић да закуца мали ексер у лесонит а оно лупа као да закива онај највећи у букову греду.... А сад замисли да се неко дружи са чекићем пар година и да тако ради... Тешко за прихватити?

I dete će zakucati ekser u lesonit, ako je lesonit kvalitetan neće mu biti ništa, ako lesonit nije kvalitetan, nebitno je da li će ga zakucati strogo pažljvio ili iz jednog čistog udarca on će pući. Idealna situacija je da se jednim kratkim, preciznim udarcem ukuca mali ekser u lesonit. Postavlja se pitanje da li lesonit može to da izdrži a u ovom primeru postavlja se pitanje i druge nepoznate, eksera.

Ако борилачке вештине имају задатак да код вежбача изграде способност (вештину) за примену техника којима је формирана дата "борилачка вештина" зашто се то у пракси и не спроводи већ у пракси имамо вежбаче који јесу навежбали дате технике али без изграђене вештине.

Zavisi od toga šta ti smatraš pod pojmom "primena tehnike" i "primena veštine". Primena tehnike se najčešće smatra i primenom veštine, dakle apsolutna uspešnost egzekucije tehnike bez obzira na okolnosti. Ako pod primenom veštine misliš na primenu tehniku u datim okolnostima sa predvidim krajem onakvim kakvim se podučava u veštini onda se moraju uzeti u obzir i okolnosti primene veštine, jer apsolutna primena veština zavisi i od toga u kojim uslovima se primenjuje. Postoji razlog zašto se u veštini radi na podučavanju onoga koji primenjuje tehniku i onoga na kome se primenjuje tehnika, za oboje postoji. To je ovde, koliko vidim, izostavljeno iz razmatranja a predstavlja jedan od ključnih aspekata.

Мени је невероватно да неко тренира годинама, посматра себе као "мајстора" (јербо је носилац црног појаса, xy дана и сл ) а није у стању да исконтролише оно што ради већ се препушта напамет наученој радњи... Односно крије се иза "смртне опасности" од употребе неке технике по свог сувежбача јер није способан да изведе акцију са потребном силом већ исту изводи из страха / обести / панике ...

Ne radi se tu o "napamet naučenoj radnji", radi se automatizaciji pokreta, tehnike, koji u datom trenutku ima apsolutnu upotrebljivost u odnosu na okolnosti. Postoji izričita razlika. Isto tako nema skrivanja nego je suština da se veština dovede na taj nivo da opasnost ne postoji ali opet ovde se zanemaruje veština suprotne strane, onoga na kome se izvodi tehnika. Ne radi se o strahu ili panici, koji nekada imaju i pozitivni uticaj na onoga na kome se vrši tehnika u vidu prihvatanja inferiornosti i nedostatka veštine, nego upravo u toj nesvesnosti sopstvene veštine. Okolnosti u kojima se izvodi data tehnika se isto tiču krajnjeg ishoda jer ako se priča o apsolutnoj kontroli situacije sa nepredviđenim okolnostima onda govorimo o idealizaciji koja je isto tako opasna kao i nesvesnost soptvene veštine.

 

[ДраганЖ]

Zavisi od toga šta se konkretno radi sa tim alatom odnosno od okolnosti i koliko primena veštine tu može da napravi razliku. Pravo znanje se definiše adekvatinm odlukama u adekvatnim situacijama ali je poenta da u ovom slučaju postoji i druga strana koja isto tako utiče na okolnosti i suprotstavlja svoje alate i veštinu, kakve god da jesu, našim.



I dete će zakucati ekser u lesonit, ako je lesonit kvalitetan neće mu biti ništa, ako lesonit nije kvalitetan, nebitno je da li će ga zakucati strogo pažljvio ili iz jednog čistog udarca on će pući. Idealna situacija je da se jednim kratkim, preciznim udarcem ukuca mali ekser u lesonit. Postavlja se pitanje da li lesonit može to da izdrži a u ovom primeru postavlja se pitanje i druge nepoznate, eksera.



Zavisi od toga šta ti smatraš pod pojmom "primena tehnike" i "primena veštine". Primena tehnike se najčešće smatra i primenom veštine, dakle apsolutna uspešnost egzekucije tehnike bez obzira na okolnosti. Ako pod primenom veštine misliš na primenu tehniku u datim okolnostima sa predvidim krajem onakvim kakvim se podučava u veštini onda se moraju uzeti u obzir i okolnosti primene veštine, jer apsolutna primena veština zavisi i od toga u kojim uslovima se primenjuje. Postoji razlog zašto se u veštini radi na podučavanju onoga koji primenjuje tehniku i onoga na kome se primenjuje tehnika, za oboje postoji. To je ovde, koliko vidim, izostavljeno iz razmatranja a predstavlja jedan od ključnih aspekata.



Ne radi se tu o "napamet naučenoj radnji", radi se automatizaciji pokreta, tehnike, koji u datom trenutku ima apsolutnu upotrebljivost u odnosu na okolnosti. Postoji izričita razlika. Isto tako nema skrivanja nego je suština da se veština dovede na taj nivo da opasnost ne postoji ali opet ovde se zanemaruje veština suprotne strane, onoga na kome se izvodi tehnika. Ne radi se o strahu ili panici, koji nekada imaju i pozitivni uticaj na onoga na kome se vrši tehnika u vidu prihvatanja inferiornosti i nedostatka veštine, nego upravo u toj nesvesnosti sopstvene veštine. Okolnosti u kojima se izvodi data tehnika se isto tiču krajnjeg ishoda jer ako se priča o apsolutnoj kontroli situacije sa nepredviđenim okolnostima onda govorimo o idealizaciji koja je isto tako opasna kao i nesvesnost soptvene veštine.

Расплињавање у филозофирање и доводи до проблема о ком причамо тј стварање вежбача који умеју да ураде технику али не и је изведу контролисано и у условима у којима им се партнер не потчињава.
Нпр, често ми се дешава да вежбачи са ударачких спортова/вештина кад дођу на тренинг, контролишу ударце кроз контролу дистанце - тј да не би прејако ударили партнера а они изводе ударац са крајњег домета. И сматрају да то представља извођење ударца контролисане јачине. Кад им се прикаже шта значи изводити ударце контролисане јечине и у контролисаној и у неконтролисаној средини (нпр. слободном спарингу са више противника) само закукају да је то за много висок ниво и више их нема... (а причам о људима који су вишегодишњи вежбачи, носиоци црних појасева, инструктори...).

И не, не причам о контролисању неконтролисане ситуације -то је већ само по себи контролисана ситуација. Причам о контролисању сопствених акција у неконтролисаном окружењу.

Према твом размишљању, изводити слободан спаринг (партнери сами одлучују како и са којом силом ће да врше нападе) са више противника је немогуће без наношења повреда?

 

[LazaB]

To jeste sparing, barem ono što je Kenđi Tomiki uspeo da izvuče, odnosno svega oko 17 tehnika, ne sarađuju nego ne idu 100% sa napadima i tehnikama da se ne bi povredili. Skoro niko ne radi sparing 100%, pogotovo ako se radi o borilačkim sportovima jer onda previše lako dolazi do povreda samim tim nema smisla, drugo je na takmičenju ići 100% a drugo je na sparingu.



Ne koriste se sve tehnike, zavisi od turnira do turnira i do pravila. Pravilo zabrane poluga na malim zglobovima traje nekoliko godina isto tako sam već napisao, zbog prirode tehnika u Aikido-u, da se ne radi sparinzi zvanično već od kluba do kluba. Od tih 17 tehnika koje je Kenđi Tomiki odredio za sparing i takmičenja, nekoliko je kasnije izbačeno i iz upotrebe sa takmičenja jer je bila masa povreda. Zbog toga ta takmičenja nemaju smisla niti liče na nešto smisleno, kada možeš da koristiš svega 5-10 tehnika.

Na grepling sparingu se redovno ide 100 % , to znam zato sto ja tako radim i tako sam radio godinama u mom klubu, ne samo ja nego ceo klub, izuzetno retko dolazi do povreda zato sto ljudi tapnu na vreme.
Znaci ako je sport realan, sparinzi mogu da se rade 100% , u mnogim sportovima ne bi trebali zbog udaraca u glavu , ali ako neko moze da tapne i da prekine sve onda mogu da se rade , i rade se.

 

[Bojan_BRT]

Grepling se najcesce radi ful,osim ako ne zelis neki lagani drill da isprobas nove tehnike.
Standup,po dogovoru,nisu svi u klubu na istom nivou znanja i ne mozes ti od 60 kila da radis ful sa nekim od 120,velike su sanse da dodje do nokauta i povrede.

 

[gost 303160]

Расплињавање у филозофирање и доводи до проблема о ком причамо тј стварање вежбача који умеју да ураде технику али не и је изведу контролисано и у условима у којима им се партнер не потчињава.

Samo što ja nisam filozof. Kontrolisano izvođenje tehnike se smatra svaka tehnika koja dovodi do potčinjavanja protivnika. Idealizacija odnosno kontrola situacije sa nepredviđenim okolnostima zavisi i od samih okolnosti a ne samo od veštine vežbača. Već sam napisao, postoji i druga strana.

Нпр, често ми се дешава да вежбачи са ударачких спортова/вештина кад дођу на тренинг, контролишу ударце кроз контролу дистанце - тј да не би прејако ударили партнера а они изводе ударац са крајњег домета. И сматрају да то представља извођење ударца контролисане јачине. Кад им се прикаже шта значи изводити ударце контролисане јечине и у контролисаној и у неконтролисаној средини (нпр. слободном спарингу са више противника) само закукају да је то за много висок ниво и више их нема... (а причам о људима који су вишегодишњи вежбачи, носиоци црних појасева, инструктори...).

U krajnju ruku zanimljivo.

И не, не причам о контролисању неконтролисане ситуације -то је већ само по себи контролисана ситуација. Причам о контролисању сопствених акција у неконтролисаном окружењу.

Kontrola sopstvenih akcija može biti na najvišem nivou, kontrola situacije zavisi od okolnosti.

Према твом размишљању, изводити слободан спаринг (партнери сами одлучују како и са којом силом ће да врше нападе) са више противника је немогуће без наношења повреда?

To je kontrolisana situacija, gde je partner svestan svoje veštine.

 

[gost 303160]

Na grepling sparingu se redovno ide 100 % , to znam zato sto ja tako radim i tako sam radio godinama u mom klubu, ne samo ja nego ceo klub, izuzetno retko dolazi do povreda zato sto ljudi tapnu na vreme.

Prisustvovao sam treninzima određenih grepling klubova, skoro niko nije radio 100% sparing, eventualno takmičari, mada i oni na najvišem nivou nisu često radili 100% i to opet nisu išli uvek do tapkanja nego su često bili sparinzi sa određenom namenom, odbrane, tranzicije, pozicioniranje i onda tek sparing do kraja odnosno do tapkanja. Pogotovo pred takmičenja se ne ide punim intenzitetom do tapkanja jer se zna da se tada najčešće javi povreda i to ne odmah "slomio mu je ruku ili nogu" nego istegnuća mišića, tetiva, ligamenata, pogotovo neko ko ima problema sa kičmom, ramenima ili kolenima o šakama da ne pričam. Isto tako i na takmičenju ne ideš 100% svaki meč nego gledaš da uštediš snagu i dobiješ protivnike na nižem stupnju turnira više sa veštinom ili iskustvom da čuvaš snagu za dalji tok. Ovo isto tako zavisi i od težine i nivoa veštine vežbača i još koječega ali su generalno opšte poznate stvari.

Mada kada uzmem u obzir da je ovo zemlja Srbija i da je ovde fora u nekim klubovima da se prvo vežbač "slomi" pa onda eventualno nečemu nauči ne bi me čudilo i da ima klubova gde se svaki sparing radi 100% pa kom opojci kom opanci ali tih priča "on tapne na vreme pa nema povreda" me mani, molim te. Video sam šta se desi kada se dva lika "dohvate", ispadne koleno a da lik nije ni stigao da tapne jer nije bio svestan šta se dogodilo.

Znaci ako je sport realan, sparinzi mogu da se rade 100% , u mnogim sportovima ne bi trebali zbog udaraca u glavu , ali ako neko moze da tapne i da prekine sve onda mogu da se rade , i rade se.

Aikido nije sport. Isto tako u udaračkim veštinama nema tapkanja, i nije samo poenta u udarcima u glavu, daleko su češće ozbiljnije povrede tetiva i ligamenata na rukuma, nogama, rasplinuća hrskavica , pucanja rebara itd. Zato se i gleda da se ne rade sparinzi 100% jer se u udaračkim veštinama još lakše dolazi do povrede zbog principa "sila na silu" odnosno udarci na udarce.

 

[sumljiv_tip]

MMA, mada daleko od toga da nema pravila, a bice da su ipak skovana tako da blago favorizuju borbu u parteru, i mada nije da nema mana, udarci rukama su recimo dosta losiji u poredjenju sa boksom, napravio je jednu dobru pozornicu da se vidi sta od tih vestina funkcionise sta ne. Za Wing chun se recimo i pre znalo da ce dobiti batine od boksera, ali mislim da se nije znalo da bi bas bio toliko nemocan, i u pesnicenju i u parteru. Aikidisti su uvek bili vrlo nabusiti, ali kao sto vidimo ne mogu ni da se pokupe, karatisti sa svojim neprakticnim stavom i lineralnim udarcima takodje. Grapling vestine sambo i BJJ su dosle do izrazaja, borci koji su ocajni udaraci, resavaju mec u parteru, a odlicni udaraci dobijali su batine cesto da tako kazem bezveze. Na kraju krajeva mozemo zakljuciti da vestine koje pocivaju na konceptu, dobijaju batine, a one na sparingu, su te koje batinjaju.

 

[gost 303160]

Grepling se najcesce radi ful,osim ako ne zelis neki lagani drill da isprobas nove tehnike.

Verujem ti na reč.

 

[ISTRAZIVAC9]

Све што си написао потврђује да постоји озбиљан проблем, вежбачима се дају алати али не и права знања тј вештине за употребу тих алата...

Даш детету чекић да закуца мали ексер у лесонит а оно лупа као да закива онај највећи у букову греду.... А сад замисли да се неко дружи са чекићем пар година и да тако ради... Тешко за прихватити?

Ако борилачке вештине имају задатак да код вежбача изграде способност (вештину) за примену техника којима је формирана дата "борилачка вештина" зашто се то у пракси и не спроводи већ у пракси имамо вежбаче који јесу навежбали дате технике али без изграђене вештине.


Мени је невероватно да неко тренира годинама, посматра себе као "мајстора" (јербо је носилац црног појаса, xy дана и сл ) а није у стању да исконтролише оно што ради већ се препушта напамет наученој радњи... Односно крије се иза "смртне опасности" од употребе неке технике по свог сувежбача јер није способан да изведе акцију са потребном силом већ исту изводи из страха / обести / панике ...

Расплињавање у филозофирање и доводи до проблема о ком причамо тј стварање вежбача који умеју да ураде технику али не и је изведу контролисано и у условима у којима им се партнер не потчињава.
Нпр, често ми се дешава да вежбачи са ударачких спортова/вештина кад дођу на тренинг, контролишу ударце кроз контролу дистанце - тј да не би прејако ударили партнера а они изводе ударац са крајњег домета. И сматрају да то представља извођење ударца контролисане јачине. Кад им се прикаже шта значи изводити ударце контролисане јечине и у контролисаној и у неконтролисаној средини (нпр. слободном спарингу са више противника) само закукају да је то за много висок ниво и више их нема... (а причам о људима који су вишегодишњи вежбачи, носиоци црних појасева, инструктори...).

И не, не причам о контролисању неконтролисане ситуације -то је већ само по себи контролисана ситуација. Причам о контролисању сопствених акција у неконтролисаном окружењу.

Према твом размишљању, изводити слободан спаринг (партнери сами одлучују како и са којом силом ће да врше нападе) са више противника је немогуће без наношења повреда?

Mislim da ti je vreme Dragane da odes na Uechi trening, i proveris kako tehnike rade, i koliko je mekoce u pokretima, brzina refleksa i kretanje u svim pravcima

 

[ISTRAZIVAC9]

Blisko ili samo sa treninga?



Gledajuči snimke njega i pojedinih njegovih pulena.



Jedan sa jednim njegovim učenikom koji je tada bio braon pojas, to sam jednom i napisao, no vidim da se ne sećaš ili da nisi ni čitao post jer te je verovatno bolelo uvo a iskreno i mene boli uvo više da se ponavljam.



Razmišljao sam o tome, zapravo o nekom njegovom učeniku jer je tada on već bio čovek u godinama, štaviše umro je tek pre neku godinu tako da ne bi imalo smisla da njega izazivam ali me je trener odgovorio rekavši da to nije put Aikido-a ni način na koji će se ta "situacija" rešiti već da će možda doći do veće eskalacije a da to IAF (Internacionalna Aikido Federacija) i Honbu Dođo nikako ne bi blagonaklono primili k znanju tako da sam odustao od te ideje.

Sposobnosti da mišićna kontrakcija ne gubi svoju fleksibilnost odnosno da mišići mogu da isporuče/izdrže istu količinu sile ili energije u određenom vremenskom periodu a da ne dođe do zamora.



Aerobnih i kardiovaskularnih sposobnosti pojedinca da ima što bolji srčani ritam koji omogućava dotok kiseonika od pluća preko krvi kao svim delovima tela, sa sportske tačke gledišta, prevashodno prema mišićima čime se omogućava duža trenažna/borbena sposobnost.

Oko 2 godine treninga ukupno.Nisam bio blizak sa njim.

Nisam citao sve sto si napisao, zato sam i postavio pitanje.

Da li utiske koje nosis sa tog treninga ti govore da Real Aikido nije dobar za primenu na ulici


Sto se tice definicije Snage i Kondicije, dobre definicije.

 

[ДраганЖ]

Samo što ja nisam filozof. Kontrolisano izvođenje tehnike se smatra svaka tehnika koja dovodi do potčinjavanja protivnika. Idealizacija odnosno kontrola situacije sa nepredviđenim okolnostima zavisi i od samih okolnosti a ne samo od veštine vežbača. Već sam napisao, postoji i druga strana.



U krajnju ruku zanimljivo.



Kontrola sopstvenih akcija može biti na najvišem nivou, kontrola situacije zavisi od okolnosti.



To je kontrolisana situacija, gde je partner svestan svoje veštine.

Под контролисан рад сматрам сваки рад који утиче на партнера али му се не наносе физичке повреде без обзира да ли је у питању ударац или пак неки рад на зглобовима.

Занимљиво је то да ти при помињању слободног спаринга полазиш од претпоставке да ће увежбан вежбач и у таквом раду да се потчини...

Кад на тренингу кажем партнеру да је слободан да ради шта год пожели дајем му пуну слободу да ради по својој вољи, али то истовремено значи да не сме без конкретног разлога да се потчини већ мора да казни сваку моју грешку (акцију изведену формално без суштинског деловања на партнера).
Поента је да и у таквом окружењу може да се преживи а да се на партнера/партнере не делује деструктивном силом (оном која наноси телесне повреде). Односно да се задржи присебност и свака акција изведе безбедно по партнере али и да се стекну искуства из неконтролисане ситуације. И наравно да ће неко да контролише ситуацију - томе и служи тренер на тренингу.

Занимљиво је да се исте грешке јављају и кад се наведена вежба ради пуном брзином али и кад се ради контролисаном брзином...