Elem 1987. godine, profesor matematicke logike Milan Skenderija nam je dokazao da je AI nemoguc.
Postoje algoritmi za dokazivanje tautologija, to su logicke formule koje su uvek tacne i na osnovu
skupa jednostavnih logickih pravila lako se da isprogramirati.
Medjutim dolazimo do valjanih formula. Tu je problem, to su logicke formule za koje ne mozemo
napraviti algoritam, jer samo dokazivanje zahteva rasudjivanje i ne moze da se ukalupi.
Na osnovu toga je dosao da ne postoji algoritam za pravljenje algoritama, sto povlaci
da masina nikada nece moci da razmislja.
E sad, kasnije na isto je dosao i kolega Hawkingov, Roger Penrose, i naravno od materijalista
jako napadan jer je dosao do istine, ali mislim intuitivno.
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Emperor's_New_Mind
Onda su ga napali da gresi i da je AI moguc, da bi sakrili cinjenicu da postoji dusa tj da nikada
nece moci da naprave AI u masini, tj da je potrebno zivo bice da bi mislilo.
Dakle, ova tema moze da se zatvori, jer je prenosenje infoa, a necu da pravim blog
Da bi neko o ovom problemu mogao da ispravno razmišlja i zaključuje neophodno je da sam sebi pribavi dokaze o svim komponentama koje čine čoveka kao kompletno bića.
Najneophodnije je da se može podići izvan svog tela, da ode do svakog narednog sveta redom i vidi svoja tela i njihove konstrukcije. To može pogledati asko se podigne do prvog sveta čiste svesti a to je onaj koji nije u nižem polu kreacije. Najpoznatiji naziv za njega je Duša Svet i to je tek prvi u svetovima čiste svesti.
Pa ipak, sa tog nivoa, pojedinac kao čisto duhovno Biće može posmatrati svako svoje telo do najsitinijih delića za koje mi ljudi u ovom svetu još uvek niti znamo da postoji neiti ćemo znati u dogledno vreme. Čak i ako bi hteo nekome da o tome priče ne bi bilo moguće jer ne postoji terminologija.
Može, pogledatzi, videti i rszumeti a moež i dosta toga prepričati ako uz sebe ima nekog od pravih Bog-Ljudi koji bi mu to preneli ili verbalizovali.
Jedan od najboljih dokaza za postojanje nas duhovnih Biće, Duša, je da se pojedinac popne na čisto duhovni svet i shvati ko i šta je on sam.
Dakle, tu znamo Sebe ili tu Realizujemo sebe, a to je upravo govorio Sokrat koji je inače bio jedan od najviše kategorije duhovnih velikana iako se javno nije otkrivao za ono što on stvarno jeste bio. Zvanično su ta učenja bila u ilegali. (Obelodanjena tek pre pet ipo decenija - za one koji imaju potrebu da znaju istinu.)
Mimo toga, pojedinac mora shvatiti da mozak ne razmišlja niti može misliti jer je on samo primopredajnik između fizičkog tela i uma. Onaj koji razmišlja u čoveku nismo ni Mi, Duša, jer mi samo percepiramo i na taj način gomilamo u sebi znanje i razumevanje.
Ko u čoveku može i ujedno razmišlja?
To je upravo naš deo uma koji je zadužen za rad u ovom svetu kada smo u budnom stanju inače je on isključen kada smo u stanju "spavanja".
To je deo uma kojeg mi sami programiramo od samog rođenja nadalje. Te programe upisujemo iz svega onoga što vide naše oči, čuju naše uši ili osete ostala naša čula. Taj deo uma programiramo od prvog našeg plača kod rođenja a završavamo ga negde oko 24-te godine. Kada bude završen posle toga njega je teško menjati i niko ga spolja ne mož
e promeniti ni na koji način. Čak i mi samo možemo ga menjati pod uslovom da smo dovoljno sazrela Duša, posle više stotina hiljada žibota.
Dobri poznavaoci, koje sam već pomenuo, kažu da onaj deo programa kojeg beba ušiše za samo jedan dan u radni deo uma čovek nebi mogao napraviti odgovarajući program na računari ni za ceo jedan vek. Uz to, mi gradimoi taj program 24 godina. Dodatno tome je što svako od nas ima i po neko specifično polje na kojem niko drugi ništa ne zna. To znači da napraviti veštačku "Inteligenciju" je nemoguće. Uz sve to inteligencija čoveka nije u umu već je u nama, Dušama, jer samo Duša gradi svoju inteligenciju a pravi rezervoar sveukupne inteligencije je Duh ili Sveti Duh.
Kako se najbolje može doći do ovog saznanja o kojem govorim?
Upravo tako što će se potražiti pravi predstavnik Kreatora, Boga, koji je poznat među ljudima pšod nazivom Bog(o)-Čovek i slediti njegove instrukcije a on svakog svog učenika vodi svim višim svetovima dajući mu praktično ili iskustveno znanje. Niko drugi to ne može dati niti ima mogućnost da pojedinca uvede u svetove čiste svesti.
Bez ovog znanja i razumevanja ljudi mogu samo nagađati jer im nedostaje pravo znanje i razumevanje. Obiučno im sami um ne dozvoljava da čak i poveruju u ovako nešto...
Naravno, uvek postoje drugačije metode da se problemi inteligentnog upravljanja reše ali to je druga i duga priča.
