Pozdrav, alek.
Teško je ovako postaviti dijagnozu. Ličiš na ADD, ali ne mora da znači
Tvoje su godine već razdoblje kada bi svi simptomi već trebalo da se 'drže pod kontrolom'. Pri tome i nisu nesnosni, i potrebno je jačanje samodiscipline. Znači, nateraš sebe da odradiš to što radiš. Zadaš sebi 2-3h dnevno rada na nečemu što ti nije baš zanimljivo (sajt, diplomski). Tačka. Što bi rekli - odraslo se, mora da se šljaka
A potrebu za novim i izazovima zadovoljiš kursevima novog programskog jezika, ili stranog jezika, ili se učlaniš u bridž klub. Pretpostavljam da bi zvanična institucija nadležna za odrasle ADDovce bila verovatno - Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj. Pre toga, ja bih da sam na tvom mestu otišla kod Nebojše Jovanovića, kupila molekularno destilisanu Omegu i razmislila i o homeopatiji il Bahovim cvetnicama.
Naravno da je ovako tesko postaviti dijagnozu - pitam samo da li uopste razmisljam u pravom smeru.
Jacanje samodiscipline, ucenje novih stvari i sl. je super - ali kada si vec dospeo do depresivnih osecanja, mada bih pre rekao melanholija - nista te ne interesuje, mada se ne osecas nesto tuzno niti srecno, a ako to bas moram da klasifikujem - onda recimo atipicna depresija ... To je lako reci a tesko izvesti.
Omega masti i ishrana sa malo ugljenih hidrata - dakle izbegavam hleb, testenine, krompir itd - a forsiram proteine, ribu i sl. Je nesto sto vec duze vremena praktikujem, pokusavam da sebe nateram i na vecu fizicku aktivnost. Ali kao i sve drugo (pa i ti pokusaji da sebe nateram da radim na samodisciplini i sl) rade neko vreme dok jednostavno ne ostanem bez "energije" i to je to - nazad na pocetak.
Ako su ovi gornji stupci bili način da se naši
moderatori i saradnici ponekad uključe u dešavanja i na ovom pdf-u,onda
dobro nam došli!
Bilo da se ovaj mladi čovek leči,a mora da se leči-konvencionalno ili alternativno, depresija jeste stanje koje itekako utiče na koncentraciju. Osećanje rastrojenosti,vraćanje u prošlost,preispitivanja,...svakako su stanja koja crpe mentalnu energiju i ometaju život do te mere da se gotovo nemoguće fokusirati na svakodnevne zadatke.Ne rekoste ni jednom o mišljenju vašeg lekara?iskreno se nadam da ga posećujete,a ne da mučite sebe stvarima koje se teško podnose,a prilično jednostavno rešavaju.
Nisam skapirao ovo oko ustupaka - jel se to odnosi na cinjenicu da je mladom coveku dozvoljeno da pise na temi prevashodno pokrenutom za decu?
Uostalom i vasa deca ce odrasti - i dok ce naravno biti u stanju da sebe kontrolisu bolje - oni sa drugom komponentom (dakle ADD) ce i dalje verovatno imati taj problem. Mozda ce do tada razviti "coping mechanisms" (kako bi to preveli na Srpski?) i biti im lakse.
Sebe vidim u donekle tezoj poziciji (na stranu to sto je svakome njegova muka najveca) od onih koji su se lecili od malena - u tome sto ja nisam imao prilike da ranije saznam za to i prilagodim se.
Ne vidim kako je to nesto sto se "preraste". A uostalom i sama nauka (u svetu - kod nas ocigledno kao i sve ostalo kasni - sto ste verujem i sami iskusili sa vasom decom i prihvatanjem ADHD kod nas) je potvrdjeno da 50% dece sa ADHD ostanu problemi i kada odrastu - i ADHD odraslih je nesto o cemu se tek poslednjih recimo 20 godina prica - a tek poslednjih 10 godina se stvarno sam ADHD istrazuje.
http://en.wikipedia.org/wiki/Adult_attention_deficit_hyperactivity_disorder
Up to half of children diagnosed with ADHD as young children continue to demonstrate notable ADHD symptoms into adolescence and young adulthood.
Toliko od prilike i lece sam ADHD, pa ni ne mogu imati informacije za duzi period - mada je cinjenica da se sve vise odraslih ljudi dijagnostikuje sa ADHD. Mnogi skapiraju da imaju ADHD tek kada njihova deca budu dijagnostikovana...
Lekara nemam i do sada se nisam lecio konvencijalno. Raspitacu se danas i u Lazi Lazarevic gde sam pre 2 godine civilno i sluzio vojsku oko ADHD i depresije - mada sam tamo uglavnom vidjao teze mentalne bolesnike. Mozda postoji i neka dijagnostika uz pomoc EEG-a ili sl.
Inace potpuno sam zaboravio (ironicno kada sam prethodni post pisao 2 sata i procitao nekoliko puta dopunjavajuci ga) da spomenem da redovno zaboravim novcanik, kljuceve, mobilni - zaboravim da zakljucam stan kada izlazim iz njega (sto je imalo posledicu da je neki opertunista uzeo nesto para) i uopste sam zaboravan. Devojka me kritikuje kako je ne slusam (i u pravu je) a sam cesto sebe uhvatim i kako mi misli odlutaju u razgovoru (sa svima - ne samo sa devojkom
). Kao sto uopste odlutaju i dok radim bilo sta sto nije zanimljivo - a iz dana u dan zanimljivih stvari je sve manje.
Ono sto me najvise brine je da ne budem pogresno dijagnostikovan bilo da je problem depresija ili ADHD - sto zbog neupoznatosti lekara sa ADHD, sto zbog samog sebe - posto sam citajuci o ADHD simptomima prepoznao sebe u potpunosti (pa da ne ispadnem hipohondrican).
Mada koliko vidim to ide jedno uz drugo - cak se i koriste antidepresivi za "lecenje" ADHD-a. Ali tu ima i drugi deo lecenja koji ne ukljucuje medikamente - a koji je verujem razlicit za oba.
Pa sam zato i pitao za savet gde da potrazim pomoc. Imam osecaj da bi me lekar opste prakse samo bledo pogledao (mozda se varam) i poslao na default mesto za depresiju(Palmoticeva) - pa bih da odem kod njega sa konkretnim zahtevom za koju ustanovu da mi napise uput.
Ono sto sam saznao da se kod nas bavi sa ADHD su sledece ustanove:
Privatna praksa - Stoljsevic, gde bih prakticno trebao samo informaciju gde kod drzavnih ustanova da se obratim. I Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu - koja kao sto ime kaze, verovatno ne radi sa starijim pacijentima.
Hteo sam i da posaljem WW privatnu poruku, kao sto sam video da su 1 ili 2 odrasla uradili - da pitam za savet gde se obratiti - ovo je treci post pa cu posle toga valjda mocu da saljem privatne poruke. Ako vec i sama ne procita postove do tada.
Tako da od nje nisam dobio nikakav savet sem da posetim psihijatra zbog depresije.
