Aribi
Aktivan član
- Poruka
- 1.033
5 godina prolete! Nego, ovde sam dosla s nekom neodredjenom namerom, nisam znala da li cu se i koliko uopste zadrzati. Ovo nikako nije bila zemlja iz mojih snova, bar mi se tako cinilo tada. Kad sam stigla zivela sam zivot kao u Beogradu, od danas do sutra, bez nekog plana, imala sam srece da dobijem ok posao koji je mogao da pokrije moje hirove. Shvatila sam brzo kako stvari funkcionisu i sta su prioriteti ali sam i dalje uporno trazila to zivljenje zivota na koje sam navikla kod kuce, da se stalno nesto desava. Uzasavalo me je kad vidim ljude koji besomucno stede i zive u losim uslovima, a mogu da priuste mnogo bolje. Bila sam srecna sto dobijam lepo radno iskustvo i sto sam za to lepo placena.
I onda naravno jednog dana tras samar! Shvatih ja da od ove zemlje nema vajde, da je svako trosenje novca na pokusaj zivljenja zivota uzaludan, jer vecina ljudi nije zato ovde dosla i zato ne postoji ta atmosfera zivljenja. Ovde se oseca atmosfera zatvora, jer je vecina ljudi dosla da zivi kao u zatvoru i da se posle izvesnog vremena vrate kuci sa novcem za nekretninu ili privatni biznis. Pitam se kako im samo uspeva? Odakle li to oni dolaze ako im je ovakav zivot podnosljiv? (Za neke sam i videla odakle dolaze, pa mi je jasno...) Oni koji imaju dobre pasose, naravno da i zaradjuju 10+ puta vise od nas, oni mogu zaista da rade sta hoce i da uzivaju i da se jednog dana vrate odakle su dosli sa debelom ustedjevinom, bez brige. Ovo je zemlja za lokalce i zapadnjake. Tacka.
Od tada sam se primirila, uostalom sve sam i videla sta se dalo videti, a sta god da radis od aktivnosti, dosta ti je jednom, drugi put je dosadno. A i prvi put je nekako isprazno. Desert safari ovde ili u Egiptu i Tunisu - pa naravno tamo!
Razmisljam ovih dana sta je to sto me gusi, a nije isto ono gusenje koje sam osecala u Srbiji. E pa gusi me cinjenica da cu u UAE provesti mozda i 20 godina i da ce me jednog dana, kad im ne budem trebala, sutnuti odavde. Pasos i drzavljanstvo nikada necu dobiti, cak ni moja cerka koja se ovde rodila, osim ako mozda u nekoj buducnosti nesto ne promene. Da kupim nekretninu, sta mi vredi kad nece biti moja, em sto ce mi je dati na 99 godina, em sto mi nece dati rezidens vizu ako ne radim, vec samo multi entry vizu koja vazi 6 meseci.
Iz Srbije sam otisla dok je tamo bilo ok vreme, 2008 godina je bila dobra, pa ne bih se bas sad vracala zaista na gore od onoga od cega sam pobegla, pa cak da mi neko da dobru platu i siguran posao. 2008 nije postojala farma, samo veliki brat i menjam zenu
A kada ce realno biti bolje u Srbiji?
U Jordan isto tako, moj muz nece da cuje za Jordan. U Crnu Goru mozda pod stare dane tek.
I tako, malo sam stuck ovde, a pritom se tlo pod nogama stalno klati, nikada se ne mozes opustiti. Stresan je zivot u UAE i ide silaznom linijom. Oni koji su ovde bili pre 2009 tj. one krize, a da ne pricam o 80-tim ili 90-tim, oni su se usrecili i sebe obezbedili. Ali opet....sta imas da izgubis? Life goes on and on...
I onda naravno jednog dana tras samar! Shvatih ja da od ove zemlje nema vajde, da je svako trosenje novca na pokusaj zivljenja zivota uzaludan, jer vecina ljudi nije zato ovde dosla i zato ne postoji ta atmosfera zivljenja. Ovde se oseca atmosfera zatvora, jer je vecina ljudi dosla da zivi kao u zatvoru i da se posle izvesnog vremena vrate kuci sa novcem za nekretninu ili privatni biznis. Pitam se kako im samo uspeva? Odakle li to oni dolaze ako im je ovakav zivot podnosljiv? (Za neke sam i videla odakle dolaze, pa mi je jasno...) Oni koji imaju dobre pasose, naravno da i zaradjuju 10+ puta vise od nas, oni mogu zaista da rade sta hoce i da uzivaju i da se jednog dana vrate odakle su dosli sa debelom ustedjevinom, bez brige. Ovo je zemlja za lokalce i zapadnjake. Tacka.
Od tada sam se primirila, uostalom sve sam i videla sta se dalo videti, a sta god da radis od aktivnosti, dosta ti je jednom, drugi put je dosadno. A i prvi put je nekako isprazno. Desert safari ovde ili u Egiptu i Tunisu - pa naravno tamo!
Razmisljam ovih dana sta je to sto me gusi, a nije isto ono gusenje koje sam osecala u Srbiji. E pa gusi me cinjenica da cu u UAE provesti mozda i 20 godina i da ce me jednog dana, kad im ne budem trebala, sutnuti odavde. Pasos i drzavljanstvo nikada necu dobiti, cak ni moja cerka koja se ovde rodila, osim ako mozda u nekoj buducnosti nesto ne promene. Da kupim nekretninu, sta mi vredi kad nece biti moja, em sto ce mi je dati na 99 godina, em sto mi nece dati rezidens vizu ako ne radim, vec samo multi entry vizu koja vazi 6 meseci.
Iz Srbije sam otisla dok je tamo bilo ok vreme, 2008 godina je bila dobra, pa ne bih se bas sad vracala zaista na gore od onoga od cega sam pobegla, pa cak da mi neko da dobru platu i siguran posao. 2008 nije postojala farma, samo veliki brat i menjam zenu
A kada ce realno biti bolje u Srbiji? U Jordan isto tako, moj muz nece da cuje za Jordan. U Crnu Goru mozda pod stare dane tek. I tako, malo sam stuck ovde, a pritom se tlo pod nogama stalno klati, nikada se ne mozes opustiti. Stresan je zivot u UAE i ide silaznom linijom. Oni koji su ovde bili pre 2009 tj. one krize, a da ne pricam o 80-tim ili 90-tim, oni su se usrecili i sebe obezbedili. Ali opet....sta imas da izgubis? Life goes on and on...
Poslednja izmena:
a bice i novih putovanja od pocetka sledece godine, tako da verujem da je ovo moje dosadno raspolozenje prolazne prirode 
Kad neko ima srece i pasos heheh. Ali nebitno je to, bitno je da ovde ima puno raznih sansi, nije lako, ali ko sto napisa gore
sto je naravno uzas i zabrinjavajuce....
