Jooooj, mene posle vas sramota da kažem da ja uopšte ne vičem, ne lupam vratima, ne histerišem, ne plačem....
Bokte, dal' sam uopšte živa...
Ne bih umela da objasnim kakav je to stepen samokontrole, no zaista nikada ništa od gore pomenutog nisam radila.
I ne da ne vičem na muža, nego ni na decu, ni na roditelje, ni svekra ni svekrvu, ni zaovu sa kojom živim...Nekada se zapitam stvarno da li sam normalna. A nije da se ne iznerviram. Nego iskuliram. A kako, ne umem da objasnim.
Postoji anegdota koju moja svekrva redovno priča. Jednom prilikom, kada je mm pošizeo, i napravio užasnu galamu, vičući na sve redom, pa i na mene, ja sam samo rekla: " Ako misliš da se svađaš, nađi nekog drugog. Ja da se svađam, neću."
I sada ću biti preopširna, ali moram da objasnim kako se nas dvoje nismo posvađali ni jednom, a zajedno smo 20 godina. Pre neko jutro, dolazi on sa kvantaša, posle 36 h provedenih tamo. Nervozan, prljav, razdražljiv...Pola šest, ja još nisam ustala. I čujem kako čim je izašao iz auta počinje da grdi. " Da li ste normalni!!! Kakve ste to dinje nabrali? Kome sada to da prodam? Devet dana neću doći kući!!! Baš vas briga." Moja svekrva pokušava da se opravda pričom da ih ona nije ni brala, što je istina, ali on ne prestaje. Ja silazim, i kažem:" O jesi stigao, dobro jutro." A on prelazi na mene. "Domaćice, jesi pametna??? Jesam rekao da se beru dinje koje su i dole žute, a ne samo gore ( a takvih na njivi nema, i on to dobro zna, a ja znam da je iznerviran zbog koječega drugog, a da su dinje ok). Ništa nemojte ni raditi, kada sve radite samo da vam prođe vreme."
Ja za to vreme ćutim, uzimam džezvu, i pošto svako jutro pijemo kafu svekar, svekrva i ja, pitam ga "Hoćeš popiti sa nama kafu?" i već stavljam vodu i za njega. Popijemo kafu, on gunđa, pomognemo mu da natovari te dinje, istušira se, i ponovo odlazi za Beograd, bez minuta sna. Ja u mojoj glavi mislim " Dobro je, bar neće zaspati", jer se puši koliko je besan.
Posle podne ga nazovem da pitam kakvo je stanje, i on kaže da je krenuo kući. Prodao za dan, a tipovao da će biti devet.
A da sam se upustila sa njim u diskusiju: "Pa ti nisi normlan, šta fali tim dinjama, neću više ni da berem, beri sam kada si tako pametan..." mogli bi se svađati tri dana.
Ovako on došao, večerao, gledao TV, prespavao noć u krevetu, i sutra kao nov. Dinja se više nije ni setio.
Ne ponovilo se.
Jer ipak zarad nekog, pogazis svoje vaspitanje, dopustis da te izvede iz takta...
Nikad nisam pravila scene momcima, ni tokom veze, ni tokom raskida. 
Raskinuli smo ubrzo nakon tog mog maila. 
Ali dugo sam plakala i slinila, bila je teška! 
I kad sam shvatila šta sam uradila nastao je histeričan smeh (i tad sam se sebe uplašila 
