Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Drugi svetski rat je zapoceo Hitler, i pokrenuo najveca razaranja, najvece zlocine...Tada su se udruzili antifasisiti SSSR, Velika Britanija, Amerika ( velika trojka ) i ostali i porazili ga.
Drugi svetski rat trajao je od 1939. do 1945. godine. Bila su dva suprotstavljena saveza : Sile osovine, na čelu s Nemačkom i njenim saveznicama , a drugi savez na čelu sa SSSR-om, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Državama. Prema broju država, odnosno ljudi koji su u tome učestvovali, te broju ljudskih žrtava i stepenu materijalne stete, Drugi svetski rat predstavlja najveći oružani sukob u ljudskoj istoriji, s više od 100 miliona ljudi koji su bili u vojsci 30 različitih država.
Rat u Evropi završio se sovjetskim osvajanjem Berlina.
Дан победе над фашизмом је дан када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату. Слави се 9. маја, иако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију. ( Drugi svetski rat je zavrsen 02.09.1945 )
Наиме 9. маја 1945. (по московском времену) године совјетски маршал Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел.
Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прва капитулација са Савезницима је потписана у Ремсу 7. маја и ступала је на снагу 8. маја у 23:01 по средњоевропском времену. Овај датум се често назива Дан победе у Европи и у већини западних земаља. Јосиф Стаљин је касније био незадовољан овим догађајима, пошто је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Свеза и да буде потписано у Берлину и инсистирао је да је протокол из Ремса био само прелиминарни, а да се главна церемонија мора одржати у Берлину, где се тада налазио маршал Георгиј Жуков.
Маршал Георгиј Жуков чита текст немачке капитулације.
Стога је организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја, када је већ био 9. мај у Москви због разлике у временским зонама.[2] Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург су потписали немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту.[1] Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Прва парада победе у Москви је одржана 24. јуна 1945. Сваке године од тада се одржава парада победе у Москви 9. маја. Највећа је била 2015. године када се славило 70 година од завршетка Другог Светског рата.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дан_победе
Oružani otpor tada najvećoj oružanoj sili u Evropi pružili su rodoljubi svesni svih vrednosti slobode i dostojanstvenog života, koji su odbacili svaki oblik saradnje sa okupatorima i latili se oružja. Na prostoru Jugoslavije partizanski pokret predvođen KPJ, stao je na čelo antifašističke borbe, stekao naklonost saveznika i ugled kao jedan od najvećih antifašističkih pokreta u Evropi. Rat na prostoru Jugoslavije završen je 15. maja 1945. a kao pobednik iz rata izašli su partizanski odredi – NOVJ (Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije) predvođeni Komunističkom partijom Jugoslavije.
Mada su u Jugoslaviji posle rata. ostale ustaske, cetnicke i balsiticke bande koje nisu htele da se predaju nego su nastavile borbu, dok nisu konacno likvidirane.
Drugi svetski rat trajao je od 1939. do 1945. godine. Bila su dva suprotstavljena saveza : Sile osovine, na čelu s Nemačkom i njenim saveznicama , a drugi savez na čelu sa SSSR-om, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Državama. Prema broju država, odnosno ljudi koji su u tome učestvovali, te broju ljudskih žrtava i stepenu materijalne stete, Drugi svetski rat predstavlja najveći oružani sukob u ljudskoj istoriji, s više od 100 miliona ljudi koji su bili u vojsci 30 različitih država.
Rat u Evropi završio se sovjetskim osvajanjem Berlina.
Дан победе над фашизмом је дан када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату. Слави се 9. маја, иако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију. ( Drugi svetski rat je zavrsen 02.09.1945 )
Наиме 9. маја 1945. (по московском времену) године совјетски маршал Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел.
Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прва капитулација са Савезницима је потписана у Ремсу 7. маја и ступала је на снагу 8. маја у 23:01 по средњоевропском времену. Овај датум се често назива Дан победе у Европи и у већини западних земаља. Јосиф Стаљин је касније био незадовољан овим догађајима, пошто је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Свеза и да буде потписано у Берлину и инсистирао је да је протокол из Ремса био само прелиминарни, а да се главна церемонија мора одржати у Берлину, где се тада налазио маршал Георгиј Жуков.
Маршал Георгиј Жуков чита текст немачке капитулације.
Стога је организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја, када је већ био 9. мај у Москви због разлике у временским зонама.[2] Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург су потписали немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту.[1] Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Прва парада победе у Москви је одржана 24. јуна 1945. Сваке године од тада се одржава парада победе у Москви 9. маја. Највећа је била 2015. године када се славило 70 година од завршетка Другог Светског рата.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дан_победе
Oružani otpor tada najvećoj oružanoj sili u Evropi pružili su rodoljubi svesni svih vrednosti slobode i dostojanstvenog života, koji su odbacili svaki oblik saradnje sa okupatorima i latili se oružja. Na prostoru Jugoslavije partizanski pokret predvođen KPJ, stao je na čelo antifašističke borbe, stekao naklonost saveznika i ugled kao jedan od najvećih antifašističkih pokreta u Evropi. Rat na prostoru Jugoslavije završen je 15. maja 1945. a kao pobednik iz rata izašli su partizanski odredi – NOVJ (Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije) predvođeni Komunističkom partijom Jugoslavije.
Mada su u Jugoslaviji posle rata. ostale ustaske, cetnicke i balsiticke bande koje nisu htele da se predaju nego su nastavile borbu, dok nisu konacno likvidirane.
