80-godišnja studija Univerziteta Harvard o životu

[Nina]

Šezdesete su najsrećnije godine života

Harvardska studija o razvoju odraslih je najšira studija o životu ljudi koja je ikada sprovedena.
Pre više od 85 godina, 1940. godine, tim istraživača je počeo da prati živote 724 muškarca.
Naučnici su pratili svaki deo njihovog života od početka, raspitujući se o njihovim kućnim navikama,
poslu, porodici, odnosima i bilo čemu drugom relevantnom za njihove živote.

 

[Nina]

Usamljenost je ubica

Posmatrajući ljudska bića tokom čitavog njihovog odraslog života, tim istraživača je dobio dragocen uvid u ono što čini srećan i zdrav život.
Za početak, ljudi koji su više društveno povezani sa porodicom, prijateljima i zajednicom su fizički zdraviji, srećniji i žive duže.
Usamljenost je ubica. Ljudi koji su više izolovani od drugih nego što to žele da budu, otkrivaju da su manje srećni, da im je zdravlje ranije
narušeno u srednjim godinama, da im funkcija mozga opada ranije i da žive kraće od ljudi koji nisu usamljeni.

Tužna činjenica je da je usamljenost, posebno među stanovništvom u bogatijim zemljama, veoma rasprostranjena.
To je uobičajeno među starijim građanima, ali i mlađi ljudi su, takođe, veoma podložni ovom osećaju.

 

[Nina]

Druga najznačajnija lekcija iz studije bila je da je kvalitet bliskih odnosa među ljudima od suštinskog značaja za njihovu sreću.
Studija sugeriše da su konfliktni brakovi, bez mnogo ljubavi, loši za zdravlje ljudi i možda čak i gori za njihovo blagostanje od razvoda.

Nasuprot tome, dobri odnosi štite naše zdravlje i dobrobit. Gledajući unazad na živote ljudi, oni koji su imali zdrave odnose najbolje su prošli kada su ostareli.
Ljudi koji su bili najzadovoljniji u svojim vezama sa 50 godina, bili su najzdraviji sa 80 godina.

Stariji ljudi u dobrim vezama su izjavili da su im raspoloženja bila jednako dobra čak i kada su iskusili fizički bol.
Kada su ljudi koji su bili u nesrećnim vezama osetili fizički bol, njihov emocionalni bol ga je uvećavao.

 

[Nina]

Najsrećniji su imali dobre veze, ne dobar posao

Još jedna lekcija iz studije bila je da dobri odnosi nisu dobri samo za naša tela, već su dobri i za naš mozak.
Ljudi koji su bili u bezbednim vezama, gde su otkrili da se mogu osloniti na svoje partnere u trenucima potrebe, duže su zadržali svoja sećanja.

Oni koji su bili u vezama, a osećali da ne mogu da računaju na drugu osobu, ranije su iskusili gubitak pamćenja.
Vrste odnosa koje su uticale na ljudska sećanja nisu bile definisane stalnom harmonijom bez ikakvih prepirki.
Ono što je bilo važno je da li se osećaju kao da mogu da se oslone na drugu osobu.

 

[Nina]

Koje je najsrećnije životno doba

Studija Univerziteta Harvard imala je za cilj da odredi i tačnu starost u kojoj se postiže srecća. Pokazalo se da su kada napune 60 godina ljudi najsrecćniji.
„Proučavane su zdravstvene putanje učesnika i njihov život uopšte, uključujucći njihove trijumfe i neuspehe u karijerama ili brakovima. Rezultati su pružili iznenađujuće lekcije, ne samo za istraživače već i za čovečanstvo”, navodi se u saopštenju čuvenog američkog univerziteta.

Studija ističe tri suštinska aspekta: biti voljen, imati trajan brak i voditi računa o svom telu.

(politika)

 

[Cro_čvarak]

Mogli su i mene pitati, sve bi im to kazao, ali eto treba nekh paru okrenuti i na ovakvoj studiji..

 

[Belgradeboy]

Mogli su i mene pitati, sve bi im to kazao, ali eto treba nekh paru okrenuti i na ovakvoj studiji..

Promeni nik u british chwarack. Bićeš uzet kao tester.

 

[Џорџи]

Skratice nam zivote na pola veka net i otudjenost