Hej, luda, ti znas da su ova obracanja tebi iznudjena kao povremena! I
svasta nesto jos znas. Vise se ne upucujem u isto. Strahova i uskracenosti
previse. Poslednje iz te, jedine pouzdane riznice, dogadja se veceras:
fijasko u vezi, ta sta bi drugo bilo! Za moju informaciju, veza nije
ni postojala, uprkos intenzivnom, i za brak zavidnom kontaktu, vec mesecima! Niko nece sa sirotanom, sta li. Prosto se pitam uobrazavam li da li
imam ista i u glavi, kad je vec novcanik opustosen. Iz inata, ponajvise, ne
zelim "popravljati" ishta, mada ovo ne shvati kao tvrdoglavu
nezainteresovanost da poboljsam svoju materijalnu situaciju. Pritom, i
realno sam sprecen. Imati ikakav posao, postaje umece ovde. A ovaj koji
imam samo je trenutna fasada, nista vise. Uh, crno, ali je tako. Osim kad
tebi napisem. Elem, ne patim, nimalo, zbog valjda same predstave, a ne jos
jedne generalne probe raskida... Publike ionako nikad nema, da mi pomogne da
shvatim gde se nalazim. Cak ne znam da li ce sutra ponovo da se nastavi s
kolotecinom. Ako ikakvog dostojanstva imam - ne. Nisam ni povredjen, jer
je neperspektivnost uvek visila u vazduhu. Ona se mozda i zanosi, ali
svakako veruje u porodicni zivot kome je posvecena, ili ce biti posvecena.
Precesto mi je te informacije servirala s vidnom zamerkom da sam losa
karika, cak i neko s kim je IZGUBILA vreme. Kao da ja pa hocu ne znam
sta u ovim godinama, s ovim shvatanjima... Ne jednom sam zabezeknut svojim
statusom kraj osobe koja mi je, nimalo deklarativno, bila sve na svetu.
Necu VISE da budem talac icemu. Ni ne pada mi na pamet da se priklonim
taktiziranjima ma koje vrste da bih stekao i sacuvao "bolju polovinu".
Ispostavi se, u svim najznacajnijim pokusajima, da je taktika
i logistika itekako razradjivana s druge strane "bojista". Toliko o meni kao
nesudjenom vojnom strategu, da te ocas prikujem za zemlju, da mi se ne
klatis tuda pred nasrtajem per(j)a!
Eto, kakav performans! Neprikladan za pozorisne daske, ali ne i tvoje
receptore. Pojma nemas kolika mi je to satisfakcija! Do same svrhe, skoro!
Jer, nekad je i jedan mig sagovornika koji svedoci o potpunommmmm
razumevanju, sadrzajniji i kvalitetniji od svih improvizacija ucesnika/ica
dogadjaja. Znam da tastatura moze da ponese, da nas nasminka i naoruza,
ali, nema te "kozmeticke kuce" koja bi tebe opskrbljivala ovolikom
sentencioznoscu! A ono po sredi "tek", mozda poput moje, tvoja osasavljena
glavica (istina, s obilatom pomoci sdrasca)... Duhovita, promisljena diva,
lagana u opservacijama, manirom iskusnog pisca nedorecena... zacini svako
moje neraspolozenje, tutne mi biljcicu optimizma... da se nedvosmisleno
primi, da se na njoj odmorim, da me njena hladovina osvezi, toplina
prigreje. Ne, ne kenjuckam nimalo, iako do dana danasnjeg ne znam tvoje
obitavajuce odrediste i svakojake druge relacije koje prijatelji, pa uz to i
pretendenti na uzajamna srcekucajucija stanja, netremice razmenjuju. A u
usima mi, iz podruma ovog mog nakaradnog i ogavnog egzistencijalnog teatra, trenutno
odzvanja MILE VOLI DISKO...
Nemah nameru da duzim, ali se nanovo ispovedih! Ocitaj mi koji
psalm, ili kako se vec zovu ti svestenicki marifetluci, da nastavim da
srljam kao i do sada ovim suludim emotivnim horizontima, uvek naivno
prepustan jedinom licnom opstalom smislu - zenama. (JAK TI SMISAO, pomislices! ;-) )
...
svasta nesto jos znas. Vise se ne upucujem u isto. Strahova i uskracenosti
previse. Poslednje iz te, jedine pouzdane riznice, dogadja se veceras:
fijasko u vezi, ta sta bi drugo bilo! Za moju informaciju, veza nije
ni postojala, uprkos intenzivnom, i za brak zavidnom kontaktu, vec mesecima! Niko nece sa sirotanom, sta li. Prosto se pitam uobrazavam li da li
imam ista i u glavi, kad je vec novcanik opustosen. Iz inata, ponajvise, ne
zelim "popravljati" ishta, mada ovo ne shvati kao tvrdoglavu
nezainteresovanost da poboljsam svoju materijalnu situaciju. Pritom, i
realno sam sprecen. Imati ikakav posao, postaje umece ovde. A ovaj koji
imam samo je trenutna fasada, nista vise. Uh, crno, ali je tako. Osim kad
tebi napisem. Elem, ne patim, nimalo, zbog valjda same predstave, a ne jos
jedne generalne probe raskida... Publike ionako nikad nema, da mi pomogne da
shvatim gde se nalazim. Cak ne znam da li ce sutra ponovo da se nastavi s
kolotecinom. Ako ikakvog dostojanstva imam - ne. Nisam ni povredjen, jer
je neperspektivnost uvek visila u vazduhu. Ona se mozda i zanosi, ali
svakako veruje u porodicni zivot kome je posvecena, ili ce biti posvecena.
Precesto mi je te informacije servirala s vidnom zamerkom da sam losa
karika, cak i neko s kim je IZGUBILA vreme. Kao da ja pa hocu ne znam
sta u ovim godinama, s ovim shvatanjima... Ne jednom sam zabezeknut svojim
statusom kraj osobe koja mi je, nimalo deklarativno, bila sve na svetu.
Necu VISE da budem talac icemu. Ni ne pada mi na pamet da se priklonim
taktiziranjima ma koje vrste da bih stekao i sacuvao "bolju polovinu".
Ispostavi se, u svim najznacajnijim pokusajima, da je taktika
i logistika itekako razradjivana s druge strane "bojista". Toliko o meni kao
nesudjenom vojnom strategu, da te ocas prikujem za zemlju, da mi se ne
klatis tuda pred nasrtajem per(j)a!
Eto, kakav performans! Neprikladan za pozorisne daske, ali ne i tvoje
receptore. Pojma nemas kolika mi je to satisfakcija! Do same svrhe, skoro!
Jer, nekad je i jedan mig sagovornika koji svedoci o potpunommmmm
razumevanju, sadrzajniji i kvalitetniji od svih improvizacija ucesnika/ica
dogadjaja. Znam da tastatura moze da ponese, da nas nasminka i naoruza,
ali, nema te "kozmeticke kuce" koja bi tebe opskrbljivala ovolikom
sentencioznoscu! A ono po sredi "tek", mozda poput moje, tvoja osasavljena
glavica (istina, s obilatom pomoci sdrasca)... Duhovita, promisljena diva,
lagana u opservacijama, manirom iskusnog pisca nedorecena... zacini svako
moje neraspolozenje, tutne mi biljcicu optimizma... da se nedvosmisleno
primi, da se na njoj odmorim, da me njena hladovina osvezi, toplina
prigreje. Ne, ne kenjuckam nimalo, iako do dana danasnjeg ne znam tvoje
obitavajuce odrediste i svakojake druge relacije koje prijatelji, pa uz to i
pretendenti na uzajamna srcekucajucija stanja, netremice razmenjuju. A u
usima mi, iz podruma ovog mog nakaradnog i ogavnog egzistencijalnog teatra, trenutno
odzvanja MILE VOLI DISKO...
Nemah nameru da duzim, ali se nanovo ispovedih! Ocitaj mi koji
psalm, ili kako se vec zovu ti svestenicki marifetluci, da nastavim da
srljam kao i do sada ovim suludim emotivnim horizontima, uvek naivno
prepustan jedinom licnom opstalom smislu - zenama. (JAK TI SMISAO, pomislices! ;-) )
...
