Поента је у томе да нас не занима шта Хрвати раде и како они овај догађај виде. Доста их види као национални празник и као разлог за славље и у те разлоге ми нећемо и не намеравамо улазити, јер нас не занимају. Што се нас тиче, могу да славе и Јасеновац и колонизацију Војводине 1945, јер су и ти догађаји исто тако смањили број Срба на тој територији која је вековима била заједничка, а од 20. века, само и једино хрватског народа.
Нас овде занима Србија и однос према сопственом народу и његовим страдањима. Не занима нас политика и ко је крив, занимају нас судбине обичних малих људи којих у овом случају има на стотине хиљада. Нису у питању пацови, него људи који су имали своје имовине, своју земљу, своја радна места, своје школе, свој завичај, своје пријатеље, а онда су то све у једном дану изгубили. Један чист акт људског саосећања, којег бисмо морали имати без обзира на то о коме се ради, а посебно због тога што се ради о припадницима нашег народа и нашим суграђанима.
Kako??? Pa cestitala je Nemacka.
Пази, Дроиде. Убеђен сам да иронишеш, иако негираш то, само те молим да и у томе имаш меру и сачуваш границу доброг укуса. Оно све мора бити иронија јер, уз дужно поштовање, такви идиоти чак ни у Србији која је позната по свакаквим примерцима, не постоје. Кажеш да си из Војводине. Ценим да си из релативно млађе генерације, значи 30-. Овде је реч и о твојим суграђанима, људима са којима си ишао у школу, са којима се и приватно дружиш, са којима радиш, можда и о девојкама са којима си био у вези, а који су данас Војвођани, а никад то не би били да и у Хрватској, на пример, важе нека нормална и људска правила и односи, као што је случај са Србијом, а првенствено Војводином. Ту уопште није битно ко је крив за њихово етничко чишћење (иако их нису одатле протерали ни Милошевић ни Клинтон, него хрватска власт и хрватске оружане снаге) и да ли тај дан Хрвати славе или не. Битно је да се ради о стотинама хиљада наших суграђана, који су овде стекли нови завичај, нову имовину, засновали нове породице и чији ће потомци овде, бар се надамо, живети нормалнијим животом него њихови преци, јер је пре свега Србија нормалнија средина за живот
за свакога у односу на неке средине бивше Југославије. Није то нити неко "гледање у прошлост" нити сличне глупости, реч је о значајном датуму који се у нашем непосредном окружењу слави као дан националног славља, док неколико стотина хиљада наших држављана има разлог да га обележава као дан жалости, а цела држава као дан националног сећања.