Не могу ни Џивинче да прикољем(мада ми није проблем да га одстрелим ваздушном, или малокалибарком, али то није то), него за кокошке, морке, ћурке, патке и гуске(кева и ћале на салашу, поготово јер је дијабетичар, имају и товне голубове и куниће) зовемо једну жену која то обави, моје је само да у зору док још спавају те птице на препад потурам у јутене џакове, тако да могу да дишу и предам их дотичној.
Да речем јуче смо два месара професионалца, обе моје сестре са шогорима, ћале и кева, жена и ја обрадили два огромна дурок бравца од око 300 кила, два бравца и две крмаче мангулице, бика купљеног пре два месеца и уштројеног од око 700 кила, два матора овна, све од око 6 ујутро у свитање до око 5 после подне, међутим никада нисам, па ни јуче не присуствовао клању, то је посао за неког јачих живаца.
Наравно деца су топила маст и чварке, и јела слане кожурице, џигерице, кобасице и чварака, већ чега су се и када дохватили.
sto je njima 29, meni su 90-e. 
)
