27. март 1941. побуна слободољубивих против зла

Немци нису били толико заинтересовани за југословенску територију колико Италијани.
Имали су територијалне аспирације према Словенији, коју су хтјели инкорпорирати директно у састав своје државе. Ако не у цјелини, онда бар њен сјеверо-источни дио.
 
Тројном пакту и тако је ближе вежу за себе, нарочито после пада Француске, а то се косило са осећањима српског народа које је било везано за српске бивше савезнике а не та Немачку, и то је изазвало прво 25. па 27. март.
Само је Француска, као једини преостали истински српски савезник, била потучена. СССР је и тада био непријатељска држава, а Британци (који нам уоште ни нису прави савезници) нам нису могли помоћи.
 
Не заборавимо да су пучисти одмах после пуча покушали да изгладе односе на Немачком, али су Немци већ повукли свог амбасадора, а и тешко је било објаснити демолирање просторија немачког Културбунда у Београду као и да је немачки конзул тада једва избегао линч.
То одбијање Симовићеве владе да званично напусти Тројни пакт ми је велика спрдња. Још му шаљу телеграм у фазону: „Све је у реду, ово су унутрашњи проблеми”.
Хахаххаха. Пљуни па полижи фазон.
 
Комунисти без савезничке помоћи никада не би дошли на власт у Југославији ни у овом случају, једноставно су се политике западних сила и Совјета поклопиле за један такав епилог.
Ово је алтернативна прича. Али да се поклопе поменути фактори, могли би направити проблем, наручито користећи енормно незадовољство у народу.
 
то је обележје тих народа а не српског, и од њих се управо разликујемо по овим моментима у историји које они немају.Зато 27. март треба да нам служи на понос, поготово због жртава које је касније поднео српски народ.
А да је могло и без њега могло је.
Обиљежје српског народа је недостатак рационалног размишљања, импулсивност, исхитреност, непромишљеност и доношење одлика на основу емоција?
Том логиком би јуриш француске коњице у Бици код Никопоља њима служио на понос, због исказане храбрости.
 
Имали су територијалне аспирације према Словенији, коју су хтјели инкорпорирати директно у састав своје државе. Ако не у цјелини, онда бар њен сјеверо-источни дио.
Да али то им је био споредни интерес, могли су и без тога.
Само је Француска, као једини преостали истински српски савезник, била потучена. СССР је и тада био непријатељска држава, а Британци (који нам уоште ни нису прави савезници) нам нису могли помоћи.
Па да, Фрнацуска је потучена, а Југославија приступањем Бугарске Тројном пакту 1. марта окружена нацистичким државама, сем Грчке која је већ нападнута од истих.
То одбијање Симовићеве владе да званично напусти Тројни пакт ми је велика спрдња. Још му шаљу телеграм у фазону: „Све је у реду, ово су унутрашњи проблеми”.
Хахаххаха. Пљуни па полижи фазон.
Тек су тада схватили шта су урадили уствари.То нам говори да је разлога за пуч било још поред тог непопуларног приступања Тројном пакту.Цветковићева влада је била баш непопуларна, као и кнез Павле, зато је тако лако и пала.
Ово је алтернативна прича. Али да се поклопе поменути фактори, могли би направити проблем, наручито користећи енормно незадовољство у народу.
Наравно причамо о ономе шта би било када би било, али знајући догађаје који су следили врло би тешко комунисти дошли на власт овде без подршке савезничких земаља и обустављања подршке ЈВуО.
Обиљежје српског народа је недостатак рационалног размишљања, импулсивност, исхитреност, непромишљеност и доношење одлика на основу емоција?
Том логиком би јуриш француске коњице у Бици код Никопоља њима служио на понос, због исказане храбрости.
Тако је како је, историјске одлуке углавном тако доносимо.Што би рекли постоји добар начин, лош начин и српски начин.
 
На данашеи дан прије 84 године, 27.марта 1941.године десио се пуч (овдје) који је извела завјереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намјесништво, праћено великим народним демонстрацијама против потписавања пакта два дана раније,.

У неким минулим временима пласирана је пропаганда о важној улози КПЈ у тим дешавањима, међутим не постоје факти који нам говоре да је КП имала било какву улогу у тим дешавањима. Такође немамо нити једне фотоградије на којима би биле пароле "боље рат него пакт" и "боље гроб него роб", углавном је кроз револт била присутна подршка краљу Петру и озлојеђеност издајом намјесника и тадашње владе.

Када су у питању спољни инспиратори пуча, Енглези су кроз пропаганду подстрекавали демонстрације и имали важну улоху у пучу, помогли и логистиком и финаснсијски, забиљежени су контакти коловођа пуча са британским посланствима, што је уосталом и разумљиво имајући у виду тадашње околности. Енглези су гледали себи корист, а остала је и забиљежена изјава 27.марта британскког премијера Винстона Черчила на вијест о успјешно изведеном пучу "Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу".

Опет, КПЈ у тим временима није имала ни снагу ни утицај да утиче на догађаје, бјеше само испостава Коминтерне чије директиве је и тих дана и наредних година слијепо пратила. Да ли је Коминтерна имала улогу и у пучу и у демонстрацијама, тешко је рећи, немамо сззнања да јесте. Они су имали одлична оперативна сазнања, знали су већ много прије пуча, да крајем јуна слиједи напад Њемачке на Совјетски Савез. Који се и десио. Са те стране би било разумљиво да пораде на пучу и демонстрацијама те испровоцирају њемачки улазак у рат против краљевине Југославије.
Но и није лако увијек разумјети тадашње одлуке Стаљина и врха коминтерне, ту је код закључака потребан опрез.

Мада реално ни њемачки напад на Грчку који је планиран 6.априла ни изнуђени напад на Југославију истог дана нити је утицао на ток догађаја, нити је ослабио њемачки војни потенцијал, напротив. И поред храбрости југословенске војске, њемачки губици су занемарљиви у односу да су добили бољи "војни материјал" у смислу да је додатних 337.000 војника ангажованих током напада на Југославију (од око 4 милиона колико је Њемачка имала за офензивне операције, и које ће употребити током напада на Совјетски Савез) прекаљено у ратним операцијама.

Када је пак мартовски пуч у питању, два су важна питања.
Да ли би да није било мартовског пуча и демонстрација, Југославија била поштеђена њемачке експанзије и неминовног комадања?
По ономе што знамо, што знамо и из свједочанстава важних актера тог времена, нацисти и тако предани својој доктрини "крви и тла" нису били нимамо благонаклони према Србима, напротив, у њиховим пројекцијама уопште према Словенима као нижој раси, Срби су могли очекивати временом само два наставка, поробљавање или истребљење. И ту очекивати да нацисти првом приликом неће погазити све потписане споразуме, као што су уосталом погазили и онај са Совјетским Савезом, је инфантилно.

И друго. Да није било мартовског пуча, да ли би наставак те приче био мање трагичан за српски корпус?
Сада улазимо у оно шбкб: Иако су претходних година учињене бројне грешке, српски лидери, и кнез намјесник и водећи политичари, нису били дорасли изазовима и мало шта је учињено да српска нација спремније дочека велики вртлог свјетских промјена, како знамо да су већ од краја априла 1941-е почели масовни покољи Срба, прије свега на простору ендехазије, свако одлагање надолазеће катастрофе, сваки добијени дан би значио мање хиљаде изгубљених српских живота. Тако да је одговор по мом мишљењу, вјероватно би био мање трагичан наставак те приче.

Мада би и он и са овим расплетом након априлске катастрофе био много мање трагичан да међу српским устаницима на простору ендехазије није дошло до раздора и погубних идеолошких деоба, но то је већ друга тема.
 
Zanima me vaše mišljenje oko toga da li je Jugoslavija trebala da izbegne sukob sa Nemcima i da poštuje potpisan sporazum sa Trojnim paktom. Jugoslavija se pridružila Trojnom paktu, ali su joj Hitler i nemačka strana dali određene ustupke kako bi smirili javnost i vojsku:
-Nemački vojnici ne bi bili stacionirani u Jugoslaviji.
-Jugoslavija nije bila obavezna da učestvuje u ratnim operacijama.
-Obećano je poštovanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Ovi uslovi su predstavljeni kao "mekša" varijanta saradnje, bez direktnog vojnog angažmana, u cilju izbegavanja nemačke invazije, koja je već pogađala druge zemlje.

Da li mislite da bi bilo bolje da je ovo poštovano, ili ste pak sa druge strane ponosni što su naši preci odbili saradnju sa tim monstrumima (iako su to Englezi izmanipulisali) i što su se borili protiv Nemaca?
 
Zanima me vaše mišljenje oko toga da li je Jugoslavija trebala da izbegne sukob sa Nemcima i da poštuje potpisan sporazum sa Trojnim paktom. Jugoslavija se pridružila Trojnom paktu, ali su joj Hitler i nemačka strana dali određene ustupke kako bi smirili javnost i vojsku:
-Nemački vojnici ne bi bili stacionirani u Jugoslaviji.
-Jugoslavija nije bila obavezna da učestvuje u ratnim operacijama.
-Obećano je poštovanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Ovi uslovi su predstavljeni kao "mekša" varijanta saradnje, bez direktnog vojnog angažmana, u cilju izbegavanja nemačke invazije, koja je već pogađala druge zemlje.

Da li mislite da bi bilo bolje da je ovo poštovano, ili ste pak sa druge strane ponosni što su naši preci odbili saradnju sa tim monstrumima (iako su to Englezi izmanipulisali) i što su se borili protiv Nemaca?
da se nije ušlo u taj rat Srba bi danas bilo oko 3 do 5 miliona više...pametni narodi ne vode ratove ako baš ne moraju...al nama je srce ispred pameti što je nekad dobro a nekad pogubno...
 
Evo sta Chat GPT ima da kaze na ovu dilemu:

1. Da su poštovali pakt (realpolitički pristup):

Prednosti
:
- Verovatno ne bi bilo napada 6. aprila.
- Manje ljudskih žrtava — možda bi se izbegla masovna stradanja civila, bombardovanja, logori, odmazde, građanski rat.
- Ekonomija i infrastruktura bi verovatno ostale u boljem stanju.
- Država bi možda bila okupirana kasnije, ili nikad, zavisno od toka rata.

Mane:
- Jugoslavija bi de facto bila saučesnik nacističke Nemačke.
- Ne bi bilo ni otpora, ni partizana, ni četnika kao simbola borbe.
- Posle rata bi se našla na pogrešnoj strani istorije.
- Moralna cena: ćutanje pred zlom.


2. Ono što se desilo — otpor i rat:

Prednosti:

- Moralno čista pozicija: narod se usprotivio Hitleru, nije želeo da sarađuje s fašistima.
- Jugoslavija je bila među prvim zemljama u Evropi sa organizovanim oružanim otporom.
- Posle rata, moglo se reći: borili smo se protiv zla, nismo ga služili.
- Borba je donela ponos, sećanje na heroje, antifašistički identitet.

Mane:
- Ogromne žrtve: više od 1.7 miliona mrtvih (uključujući i genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima).
- Građanski rat, bratoubilaštvo, podela naroda (partizani vs. četnici).
- Zemlja je bila uništena, a posleratna obnova je bila teška i ideološki obojena.

Kako istorija sudi?
- Moralno gledano, mnogi bi rekli: bolje je časno poginuti nego živeti kao saučesnik zla. Danas se antifašizam slavi kao civilizacijska vrednost.
- Realpolitički, neki istorijski revizionisti kažu: možda je trebalo preživeti, pa se kasnije suprotstaviti (kao što je učinila npr. Španija pod Frankom, ili Švedska neutralno).

A šta bi bilo da se pakt poštovao?
Ima dosta dokaza da bi Hitler i pored toga verovatno ipak napao, jer je želeo brz prodor ka Grčkoj i osiguranje Balkana pre napada na SSSR. Dakle, čak i da su ostali verni paktu, nije garant da bi izbegli rat.

Zaključak (subjektivno, ali iskreno):
Naše stradanje je bilo strašno. Ali borba nije bila uzaludna. U vreme kada su mnogi u Evropi kolaborirali s Hitlerom, Jugoslavija je imala narod koji je rekao "ne", i to je nešto što se i danas poštuje. Zlo ne možeš pobediti kompromisom.
 
Evo sta Chat GPT ima da kaze na ovu dilemu:

1. Da su poštovali pakt (realpolitički pristup):

Prednosti
:
- Verovatno ne bi bilo napada 6. aprila.
- Manje ljudskih žrtava — možda bi se izbegla masovna stradanja civila, bombardovanja, logori, odmazde, građanski rat.
- Ekonomija i infrastruktura bi verovatno ostale u boljem stanju.
- Država bi možda bila okupirana kasnije, ili nikad, zavisno od toka rata.

Mane:
- Jugoslavija bi de facto bila saučesnik nacističke Nemačke.
- Ne bi bilo ni otpora, ni partizana, ni četnika kao simbola borbe.
- Posle rata bi se našla na pogrešnoj strani istorije.
- Moralna cena: ćutanje pred zlom.


2. Ono što se desilo — otpor i rat:

Prednosti:

- Moralno čista pozicija: narod se usprotivio Hitleru, nije želeo da sarađuje s fašistima.
- Jugoslavija je bila među prvim zemljama u Evropi sa organizovanim oružanim otporom.
- Posle rata, moglo se reći: borili smo se protiv zla, nismo ga služili.
- Borba je donela ponos, sećanje na heroje, antifašistički identitet.

Mane:
- Ogromne žrtve: više od 1.7 miliona mrtvih (uključujući i genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima).
- Građanski rat, bratoubilaštvo, podela naroda (partizani vs. četnici).
- Zemlja je bila uništena, a posleratna obnova je bila teška i ideološki obojena.

Kako istorija sudi?
- Moralno gledano, mnogi bi rekli: bolje je časno poginuti nego živeti kao saučesnik zla. Danas se antifašizam slavi kao civilizacijska vrednost.
- Realpolitički, neki istorijski revizionisti kažu: možda je trebalo preživeti, pa se kasnije suprotstaviti (kao što je učinila npr. Španija pod Frankom, ili Švedska neutralno).

A šta bi bilo da se pakt poštovao?
Ima dosta dokaza da bi Hitler i pored toga verovatno ipak napao, jer je želeo brz prodor ka Grčkoj i osiguranje Balkana pre napada na SSSR. Dakle, čak i da su ostali verni paktu, nije garant da bi izbegli rat.

Zaključak (subjektivno, ali iskreno):
Naše stradanje je bilo strašno. Ali borba nije bila uzaludna. U vreme kada su mnogi u Evropi kolaborirali s Hitlerom, Jugoslavija je imala narod koji je rekao "ne", i to je nešto što se i danas poštuje. Zlo ne možeš pobediti kompromisom.

Prošli bismo kao Turska. Jugoslavija je mogla da proglasi neutralnost.
 
Zanima me vaše mišljenje oko toga da li je Jugoslavija trebala da izbegne sukob sa Nemcima i da poštuje potpisan sporazum sa Trojnim paktom. Jugoslavija se pridružila Trojnom paktu, ali su joj Hitler i nemačka strana dali određene ustupke kako bi smirili javnost i vojsku:
-Nemački vojnici ne bi bili stacionirani u Jugoslaviji.
-Jugoslavija nije bila obavezna da učestvuje u ratnim operacijama.
-Obećano je poštovanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Ovi uslovi su predstavljeni kao "mekša" varijanta saradnje, bez direktnog vojnog angažmana, u cilju izbegavanja nemačke invazije, koja je već pogađala druge zemlje.

Da li mislite da bi bilo bolje da je ovo poštovano, ili ste pak sa druge strane ponosni što su naši preci odbili saradnju sa tim monstrumima (iako su to Englezi izmanipulisali) i što su se borili protiv Nemaca?
Свеједно би било рата.
А чини ми се да ни Хитлер није био познат по поштовању договора или споразума.
Мећутим пошто би рата било, да је победио Дража Србија би била два пута већа него данас и имала би око 20 милиона становника. Не би било ни грађанског рата 1991. а Југославија би се распала као Чехословачка, и то само на три дела Србију, Хрватску и Словенију.
 
Koliko je samo ljudi izginulo u borbi za oslobodjenje od turske okupacije,zar nije bilo bolje cekati da se Osmansko carstvo saml urusi
Bas bi Gitler postovao dogovor sa nekom Srbijom u trenucima kad mu susjedi,jedni,drugi i treci na jzvolte daju svoje divizije i naravno traze protivuslugu,koja bi se sastojala u istom masakriranju srpskog zivlja na raznim prostorima
 
Da nisu bile martovske demonstracije, ne bi bilo jugoslavije, Vojvodinu bi uzeli madjari, i bili istocni blok, sloveniju bi uzeli italijani , hrvatska bi dobila bosnu i CG i bila nezavisna drzava, bugarska bi dobila makedoniju i bila isto pod istocnim blokom...Srbija i kosovo bi najverovatnije zavrsili kao deo albanije...
Kosovo sigurno , a nesto mislim i Srbija jer ne bi mogla pod hrvatsku , a ne bi isla pod madjarsku , istocne delove bi mogla da uzme bugarska, ali gde ces sa sumadijom i uzicem...., ako neces pod hrvatskom, gde onda...sve zapadno od morave bi ondabilo pipavo gde ce...


manja sansa je da bi se spajale srbija i makedonija i dolina morave i dolina vardara i sve pripojeno grckoj....ali manja sansa da bi se to desilo , veca ovo sto sam napisao...
 

Back
Top