Имали су територијалне аспирације према Словенији, коју су хтјели инкорпорирати директно у састав своје државе. Ако не у цјелини, онда бар њен сјеверо-источни дио.Немци нису били толико заинтересовани за југословенску територију колико Италијани.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Имали су територијалне аспирације према Словенији, коју су хтјели инкорпорирати директно у састав своје државе. Ако не у цјелини, онда бар њен сјеверо-источни дио.Немци нису били толико заинтересовани за југословенску територију колико Италијани.
Само је Француска, као једини преостали истински српски савезник, била потучена. СССР је и тада био непријатељска држава, а Британци (који нам уоште ни нису прави савезници) нам нису могли помоћи.Тројном пакту и тако је ближе вежу за себе, нарочито после пада Француске, а то се косило са осећањима српског народа које је било везано за српске бивше савезнике а не та Немачку, и то је изазвало прво 25. па 27. март.
То одбијање Симовићеве владе да званично напусти Тројни пакт ми је велика спрдња. Још му шаљу телеграм у фазону: „Све је у реду, ово су унутрашњи проблеми”.Не заборавимо да су пучисти одмах после пуча покушали да изгладе односе на Немачком, али су Немци већ повукли свог амбасадора, а и тешко је било објаснити демолирање просторија немачког Културбунда у Београду као и да је немачки конзул тада једва избегао линч.
Ово је алтернативна прича. Али да се поклопе поменути фактори, могли би направити проблем, наручито користећи енормно незадовољство у народу.Комунисти без савезничке помоћи никада не би дошли на власт у Југославији ни у овом случају, једноставно су се политике западних сила и Совјета поклопиле за један такав епилог.
Обиљежје српског народа је недостатак рационалног размишљања, импулсивност, исхитреност, непромишљеност и доношење одлика на основу емоција?то је обележје тих народа а не српског, и од њих се управо разликујемо по овим моментима у историји које они немају.Зато 27. март треба да нам служи на понос, поготово због жртава које је касније поднео српски народ.
А да је могло и без њега могло је.
Да али то им је био споредни интерес, могли су и без тога.Имали су територијалне аспирације према Словенији, коју су хтјели инкорпорирати директно у састав своје државе. Ако не у цјелини, онда бар њен сјеверо-источни дио.
Па да, Фрнацуска је потучена, а Југославија приступањем Бугарске Тројном пакту 1. марта окружена нацистичким државама, сем Грчке која је већ нападнута од истих.Само је Француска, као једини преостали истински српски савезник, била потучена. СССР је и тада био непријатељска држава, а Британци (који нам уоште ни нису прави савезници) нам нису могли помоћи.
Тек су тада схватили шта су урадили уствари.То нам говори да је разлога за пуч било још поред тог непопуларног приступања Тројном пакту.Цветковићева влада је била баш непопуларна, као и кнез Павле, зато је тако лако и пала.То одбијање Симовићеве владе да званично напусти Тројни пакт ми је велика спрдња. Још му шаљу телеграм у фазону: „Све је у реду, ово су унутрашњи проблеми”.
Хахаххаха. Пљуни па полижи фазон.
Наравно причамо о ономе шта би било када би било, али знајући догађаје који су следили врло би тешко комунисти дошли на власт овде без подршке савезничких земаља и обустављања подршке ЈВуО.Ово је алтернативна прича. Али да се поклопе поменути фактори, могли би направити проблем, наручито користећи енормно незадовољство у народу.
Тако је како је, историјске одлуке углавном тако доносимо.Што би рекли постоји добар начин, лош начин и српски начин.Обиљежје српског народа је недостатак рационалног размишљања, импулсивност, исхитреност, непромишљеност и доношење одлика на основу емоција?
Том логиком би јуриш француске коњице у Бици код Никопоља њима служио на понос, због исказане храбрости.
da se nije ušlo u taj rat Srba bi danas bilo oko 3 do 5 miliona više...pametni narodi ne vode ratove ako baš ne moraju...al nama je srce ispred pameti što je nekad dobro a nekad pogubno...Zanima me vaše mišljenje oko toga da li je Jugoslavija trebala da izbegne sukob sa Nemcima i da poštuje potpisan sporazum sa Trojnim paktom. Jugoslavija se pridružila Trojnom paktu, ali su joj Hitler i nemačka strana dali određene ustupke kako bi smirili javnost i vojsku:
-Nemački vojnici ne bi bili stacionirani u Jugoslaviji.
-Jugoslavija nije bila obavezna da učestvuje u ratnim operacijama.
-Obećano je poštovanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Ovi uslovi su predstavljeni kao "mekša" varijanta saradnje, bez direktnog vojnog angažmana, u cilju izbegavanja nemačke invazije, koja je već pogađala druge zemlje.
Da li mislite da bi bilo bolje da je ovo poštovano, ili ste pak sa druge strane ponosni što su naši preci odbili saradnju sa tim monstrumima (iako su to Englezi izmanipulisali) i što su se borili protiv Nemaca?
Da, on je bio "poznat" po poštovanju dogovorenih sporazuma, Sovjeti to najbolje znaju.Inace bi hitler totalno ispostovao dogovoreno![]()
Da, on je bio "poznat" po poštovanju dogovorenih sporazuma, Sovjeti to najbolje znaju.
Evo sta Chat GPT ima da kaze na ovu dilemu:
1. Da su poštovali pakt (realpolitički pristup):
Prednosti:
- Verovatno ne bi bilo napada 6. aprila.
- Manje ljudskih žrtava — možda bi se izbegla masovna stradanja civila, bombardovanja, logori, odmazde, građanski rat.
- Ekonomija i infrastruktura bi verovatno ostale u boljem stanju.
- Država bi možda bila okupirana kasnije, ili nikad, zavisno od toka rata.
Mane:
- Jugoslavija bi de facto bila saučesnik nacističke Nemačke.
- Ne bi bilo ni otpora, ni partizana, ni četnika kao simbola borbe.
- Posle rata bi se našla na pogrešnoj strani istorije.
- Moralna cena: ćutanje pred zlom.
2. Ono što se desilo — otpor i rat:
Prednosti:
- Moralno čista pozicija: narod se usprotivio Hitleru, nije želeo da sarađuje s fašistima.
- Jugoslavija je bila među prvim zemljama u Evropi sa organizovanim oružanim otporom.
- Posle rata, moglo se reći: borili smo se protiv zla, nismo ga služili.
- Borba je donela ponos, sećanje na heroje, antifašistički identitet.
Mane:
- Ogromne žrtve: više od 1.7 miliona mrtvih (uključujući i genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima).
- Građanski rat, bratoubilaštvo, podela naroda (partizani vs. četnici).
- Zemlja je bila uništena, a posleratna obnova je bila teška i ideološki obojena.
Kako istorija sudi?
- Moralno gledano, mnogi bi rekli: bolje je časno poginuti nego živeti kao saučesnik zla. Danas se antifašizam slavi kao civilizacijska vrednost.
- Realpolitički, neki istorijski revizionisti kažu: možda je trebalo preživeti, pa se kasnije suprotstaviti (kao što je učinila npr. Španija pod Frankom, ili Švedska neutralno).
A šta bi bilo da se pakt poštovao?
Ima dosta dokaza da bi Hitler i pored toga verovatno ipak napao, jer je želeo brz prodor ka Grčkoj i osiguranje Balkana pre napada na SSSR. Dakle, čak i da su ostali verni paktu, nije garant da bi izbegli rat.
Zaključak (subjektivno, ali iskreno):
Naše stradanje je bilo strašno. Ali borba nije bila uzaludna. U vreme kada su mnogi u Evropi kolaborirali s Hitlerom, Jugoslavija je imala narod koji je rekao "ne", i to je nešto što se i danas poštuje. Zlo ne možeš pobediti kompromisom.
Свеједно би било рата.Zanima me vaše mišljenje oko toga da li je Jugoslavija trebala da izbegne sukob sa Nemcima i da poštuje potpisan sporazum sa Trojnim paktom. Jugoslavija se pridružila Trojnom paktu, ali su joj Hitler i nemačka strana dali određene ustupke kako bi smirili javnost i vojsku:
-Nemački vojnici ne bi bili stacionirani u Jugoslaviji.
-Jugoslavija nije bila obavezna da učestvuje u ratnim operacijama.
-Obećano je poštovanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Ovi uslovi su predstavljeni kao "mekša" varijanta saradnje, bez direktnog vojnog angažmana, u cilju izbegavanja nemačke invazije, koja je već pogađala druge zemlje.
Da li mislite da bi bilo bolje da je ovo poštovano, ili ste pak sa druge strane ponosni što su naši preci odbili saradnju sa tim monstrumima (iako su to Englezi izmanipulisali) i što su se borili protiv Nemaca?