gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Da u Srbiji ima morala, ministarka pravde Snežana Malović i njena koleginica iz Republičke izborne komisije Sonja Brkić, sudija Vrhovnog suda Srbije, same bi se povukle sa dupliranih javnih funkcija koje protivzakonito zauzimaju. Pošto je taj potez u Srbiji ravan nemogućem, nadležne institucije moraju da reaguju smenom. Utoliko više, jer su i ministarka i sudinica kao predstavnice krunskih institucija pravosudnog sistema morale da znaju da se grubo ogrešuju o zakone na kojima počiva pravna država.
Zapravo, priča o kršenju zakona u slučaju sudije Sonje Brkić znatno je starija od bruke koja je pukla poslednjih dana. Kada je Brkićeva postavljena na čelo RIK-a, predsednica VSS Vida Petrović-Škero je Skupštini, Ministarstvu pravde i predsedniku Srbije poslala upozorenje da se time krši Zakon o sudijama i dupliraju dve javne plaćene funkcije. Uprkos tome, reakcije nadležnih su izostale. Tek da bi ove nedelje kao bomba odjeknula vest da su članovi RIK-a samoinicijativno sebi deset puta uvećali predviđene naknade, da su umesto 60.770 dinara, uz bonuse sebi isplaćivali i do 700.000 dinara mesečno i da su zakazivali po deset sednica dnevno kako bi mogli da naplate milionske sume.
Zahvaljujući tome je konto Brkićeve prošle godine uz dva miliona, koliko godišnje primi u Vrhovnom sudu, povećan za više od dva i po miliona dinara iz RIK-a. Deliteljka pravde u najvišoj sudskoj instituciji za godinu dana inkasirala je 4,6 miliona dinara ili oko 120 prosečnih plata u Srbiji.
Zoran Ivošević, profesor prava i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije, smatra da prema Zakonu o sudijama nema dileme da je Sonja Brkić u sukobu interesa.
– U članu 67. Zakona o sudijama, pod stavom 1, piše da sudija ne može da se bavi nikakvim javnim niti privatnim plaćenim poslom. Ako je neko član i na platnom spisku RIK, jasno je da je to ekstremno javni posao. Ne znam šta bi moglo biti javnije od izbora – kaže Ivošević, i ističe da je i sam prošle godine bezuspešno upozoravao na postojanje ovog problema.
Na pitanje da li je razumno očekivati moralni potez ostavke, on kaže:
– Ostavka bi bila jedna od solucija. Druga je razrešenje! Ako je neko u sukobu interesa, a neće sam da se opredeli za jedan od ta dva posla, onda se tu radi o nesavesnom radu. Za svakoga ko se nađe u takvoj situaciji, bolje je da se opredeli nego da ga razrešuju. Međutim, očigledno je ta vrsta opredeljenja izostala.
Na sve ovo, sudija Sonja Brkić tvrdi da nije u sukobu interesa i da ne krši zakon(???), dok milionske naknade koje prima pravda prekovremenim radom u periodu izbora.
Ni ministarka pravde Snežana Malović ne smatra da je prekršila zakon, ali je, kako je rekla za „Blic“, svesna moralne dileme zbog dve plate.
Zakon o Vladi je, međutim, i po ovom pitanju veoma precizan. U članu 11. jasno se navodi da član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.
Inače, ministarka Malović je prošle godine zaradila 3,15 miliona dinara ili nešto manje od 82 prosečne plate u Srbiji.
Ukoliko nadležne institucije ne deluju, i Malovićeva i Brkićeva će i u novom sazivu RIK-a zauzimati iste pozicije, jer su nedavno ponovo izabrane.
– Slučaj ministarke Malović je naprosto nešto što se kosi sa zdravim razumom, sa logikom. Ministar ne može biti deo izvršne vlasti i pri tome suditi o izbornim procesima i radnjama u čijem finalu jeste formiranje izvršne vlasti. To jednostavno nije u skladu s normalnim shvatanjem, bez obzira što Odbor za rešavanje sukoba interesa misli drugačije. To je suprotno smislu demokratije – kaže Vladimir Goati, predsednik „Transparnetnosti Srbija“, i dodaje da je pitanje ostavke moralnog tipa, pa da svako treba sam o sebi da odlučuje.
– Umesto toga postoje organi i institucije kojima je posao da odlučuju o ovakvim slučajevima i koje imaju moć sankcije. Tu je i politička odgovornost ili odgovornost partiji, pa ćemo videti ko će i da li će uopšte reagovati – kaže Goati.
Inače, naknada u RIK-u je u oba slučaja bila duplo veća od regularne plate u Ministarstvu, odnosno u Vrhovnom sudu. Čak i da Zakon o sudijama i Zakon o Vladi ne brane zauzimanje dodatne državne funkcije, ostalo bi pitanje zašto su naknade dostigle takve basnoslovne sume. Kako se RIK finansira iz budžeta, posebno je nerazumno da sami članovi određuju visine nadoknada. Upravo zato se i desilo da su naknade u godinu dana porasle čak deset puta, sa desetina na stotine hiljada mesečno.
– Neverovatno je da na godišnjem nivou naknada za posao koji ne zahteva svakodnevnu posvećenost bude duplo veća od plate u Vrhovnom sudu Srbije, gde se radi svakoga dana. Ta mogućnost da samostalno određuju visinu naknada ravna je sindromu Krišta u „Jatu“. To je običan grabež, bez ikakvog smisla – kaže Ivošević.
U ovom slučaju morala bi da reaguje Vlada Srbije i Demokratska stranka čiji je član ministarka i koja je predložila sudinicu u RIK. Sem ako ne misle da je kršenje zakona od strane onih koji bi trebalo da brane pravnu državu logično ponašanje vlasti.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=78018
Evo zašto sitne partijske ribice nikad neće doći do posla ili funkcije.
