Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.895
На данашњи дан прије 22 године почела битка за Кошаре
Данас се навршавају 22 године од почетка једне од најтежих битака за одбрану Србије у новијој историји - битке на Кошарама у којој је 108 војника погинуло бранећи државну границу од албанских снага током НАТО агресије 1999. године.
Међу погинулим војницима било је 50 младића на одслужењу војног рока, од којих су неки послати на караулу Кошаре након свега два мјесеца обуке и положене војничке заклетве.
Битка за караулу Кошаре на граници тадашње СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило домовину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача.
Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, просјечне старости између 19 и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и Козаци.
Битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала све до бомбардовања, 10. јуна, односно потписивања такозваног Кумановског споразума и повлачења југословенске војске са Косова и Метохије.
Напад албанских терориста, потпомогнут НАТО-авијацијом, почео је око граничног прелаза Раша Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ је био да се пресијецањем комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија и овладавање простором Косова и Метохије.
У борбама су учествовали дијелови 125. и 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, елементи 63. и 72. Специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса.
Са албанске, бројчано вишеструко надмоћне стране, учествовали су припадници ОВК, регуларне војске Албаније, Легије странаца и НАТО авијација чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје Војске Југославије и отежавали допремање хране, муниције и појачања.
Борци на Кошарама, као и учесници битке на Паштрику која је услиједила крајем маја, успјели су надљудским напорима да спријече продор албанских терориста на територију своје земље.
На Кошарама је погинуо и 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца, а рањено их је 256.
На данашњи дан је почела једна од најважнијих битака у новијој српској историји.
Кошаре су примјер полагања највеће жртве за своју отаџбину.
Храбри регрути и војници који су се борили на том потезу два мјесеца су одбијали нападе терористичке ОВК и њихових савезника, те спријечили њихов продор на територију Савезне Републике Југославије.
Као што то неријетко бива у српској историји, њихове војничке подвиге обесмислио је један потпис далеко у позадини.
Ми требамо да памтимо ове јунаке и њихова борба и одрицање треба да буду узор генерацијама Срба који долазе.
Слава свим палим борцима!
Данас се навршавају 22 године од почетка једне од најтежих битака за одбрану Србије у новијој историји - битке на Кошарама у којој је 108 војника погинуло бранећи државну границу од албанских снага током НАТО агресије 1999. године.
Међу погинулим војницима било је 50 младића на одслужењу војног рока, од којих су неки послати на караулу Кошаре након свега два мјесеца обуке и положене војничке заклетве.
Битка за караулу Кошаре на граници тадашње СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило домовину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача.
Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, просјечне старости између 19 и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и Козаци.
Битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала све до бомбардовања, 10. јуна, односно потписивања такозваног Кумановског споразума и повлачења југословенске војске са Косова и Метохије.
Напад албанских терориста, потпомогнут НАТО-авијацијом, почео је око граничног прелаза Раша Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ је био да се пресијецањем комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија и овладавање простором Косова и Метохије.
У борбама су учествовали дијелови 125. и 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, елементи 63. и 72. Специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса.
Са албанске, бројчано вишеструко надмоћне стране, учествовали су припадници ОВК, регуларне војске Албаније, Легије странаца и НАТО авијација чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје Војске Југославије и отежавали допремање хране, муниције и појачања.
Борци на Кошарама, као и учесници битке на Паштрику која је услиједила крајем маја, успјели су надљудским напорима да спријече продор албанских терориста на територију своје земље.
На Кошарама је погинуо и 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца, а рањено их је 256.
На данашњи дан је почела једна од најважнијих битака у новијој српској историји.
Кошаре су примјер полагања највеће жртве за своју отаџбину.
Храбри регрути и војници који су се борили на том потезу два мјесеца су одбијали нападе терористичке ОВК и њихових савезника, те спријечили њихов продор на територију Савезне Републике Југославије.
Као што то неријетко бива у српској историји, њихове војничке подвиге обесмислио је један потпис далеко у позадини.
Ми требамо да памтимо ове јунаке и њихова борба и одрицање треба да буду узор генерацијама Срба који долазе.
Слава свим палим борцима!
