Људи увек нешто чекају. Надају се бољем у будућности.
Чекање Годоа је основна психологија широких народних маса а коју владари који ту исту масу преводе жедну преко воде увелико користе.
Значи, данас није како треба, али сутра биће много боље!!!! Када стигне Годо...потећиће мед и млеко.
Важно је да народ има нешто што ће чекати, чему ће се надати, а до тада не липши магарче до зелене траве него подметни леђа за јахање.
Тренутно ми у Србији чекамо Европску унију као ту зелену траву када ће настати земља Дембелија. Издржи народе до европске уније!
Где је онда у свему томе ова прича о смаковима света 2012. и слично?
Та прича је једна варијација те психологије.
Издржи до 2012. па ако тада ништа не буде следи 2015. или која већ. Важно је да народ нешто чека . А то што у овом случају чека општу катастрофу и у неку руку се нада истој, питање је које је тешко анализирати
Једино објашњење јесте оно које дубоко залази у метафизику и које му може дати смисао.
То је онај исти осећај који се јавља у ситуацијама опасним по живот а који не проузрокује општу панику и крајњи страх већ напротив. Осећај сличан нади као када неко види и радује се буђењу из ружног сна.
Ја сам тако нешто доживео за време последњег рата.
Када је Нато бацао бомбе на нашу јединицу (тј. далеко од ње али чула се експлозија) ја нисам осећао уопште страх, већ неку врсту узбуђења. Као да сам се радовао крају ружног сна и буђењу из њега а на шта је моје суштинско метафизичко биће заробљено у овом свету, то исказало кроз осећања која су далеко од ужасних.
Има уопште у таквим ситуацијима нечег узвишеног. Нечег просветљујућег. Једино сирови материјалисти верујем да не знају шта ће са собом тада, а све услед њиховог аспурдног погледа на свет, али можда чак и они тада дођу у сусрет са својим суштинским метафизичким бићем.
Дакле, то чекање опште катаклизе и то на начин прижељкивања извире из слутње илузорности опажајног света иако је та слутња далеко од рационалне свести код већине оних који је имају.
пс. Овде говоримо о томе уопште. Друга је ствар што је тај примитивни народ из прошлости, по много чему судећи погодио, или ће погодити. Ова општа ситуација у свету, а поготову ситуација око Ирана и Израела не обећава ништа добро у вези 2012. Али остаје да видимо а човек појединац над тиме нема никакве моћи.
Чекање Годоа је основна психологија широких народних маса а коју владари који ту исту масу преводе жедну преко воде увелико користе.
Значи, данас није како треба, али сутра биће много боље!!!! Када стигне Годо...потећиће мед и млеко.
Важно је да народ има нешто што ће чекати, чему ће се надати, а до тада не липши магарче до зелене траве него подметни леђа за јахање.
Тренутно ми у Србији чекамо Европску унију као ту зелену траву када ће настати земља Дембелија. Издржи народе до европске уније!
Где је онда у свему томе ова прича о смаковима света 2012. и слично?
Та прича је једна варијација те психологије.
Издржи до 2012. па ако тада ништа не буде следи 2015. или која већ. Важно је да народ нешто чека . А то што у овом случају чека општу катастрофу и у неку руку се нада истој, питање је које је тешко анализирати
Једино објашњење јесте оно које дубоко залази у метафизику и које му може дати смисао.
То је онај исти осећај који се јавља у ситуацијама опасним по живот а који не проузрокује општу панику и крајњи страх већ напротив. Осећај сличан нади као када неко види и радује се буђењу из ружног сна.
Ја сам тако нешто доживео за време последњег рата.
Када је Нато бацао бомбе на нашу јединицу (тј. далеко од ње али чула се експлозија) ја нисам осећао уопште страх, већ неку врсту узбуђења. Као да сам се радовао крају ружног сна и буђењу из њега а на шта је моје суштинско метафизичко биће заробљено у овом свету, то исказало кроз осећања која су далеко од ужасних.
Има уопште у таквим ситуацијима нечег узвишеног. Нечег просветљујућег. Једино сирови материјалисти верујем да не знају шта ће са собом тада, а све услед њиховог аспурдног погледа на свет, али можда чак и они тада дођу у сусрет са својим суштинским метафизичким бићем.
Дакле, то чекање опште катаклизе и то на начин прижељкивања извире из слутње илузорности опажајног света иако је та слутња далеко од рационалне свести код већине оних који је имају.
пс. Овде говоримо о томе уопште. Друга је ствар што је тај примитивни народ из прошлости, по много чему судећи погодио, или ће погодити. Ова општа ситуација у свету, а поготову ситуација око Ирана и Израела не обећава ништа добро у вези 2012. Али остаје да видимо а човек појединац над тиме нема никакве моћи.
