Uf.
Jednostavno, suština ili priroda je ono kako nešto postoji kao biće, recimo neka takva definicija koja mi pada na pamet bez da guglam,
mora da se gugla jel, odakle ti pojmovi njima? znaci ja sam pokazao odakle njima ousia, znaci iz price o bludnom sinu koji se vraca kuci, otac kolje iz stada. pravi gozbu, a sin koji je ceo zivot sa njim, znaci ne ovaj odbegli koji se vraca, ga kritikuje kada je za njega zaklao i napravio gozbu? otac odgovara: sve je moje i tvoje, a ovaj sin je bio izgubljen pa se vratio, zato slavlje pravim... [parafraziram]... dakle, sve je moje i tvoje u materijalnom smislu, sva moja esencija/supstanca je i tvoja
A ko to i kako i na koji način upliće materiju i tvar, gde ti to vidiš.
ta rec se nigde drugde ne pominje - ousia - osim u paraboli koju sam prepricao
In the parable of the prodigal son, the term ousia (Greek for "being," "essence," or "property") is used when the son demands his "share of the estate" from his father.
znaci sta to otac deli sa sinom, u smislu vlasnistva, ali i dalje pricamo o materiji
e sad odakle bas ta grcka rec? pa od grckih filozofa, aristotel npr.
Ousia is a Greek word that refers to a philosophical and theological concept of
essence,
substance, or
being. It was used by philosophers like Aristotle
pramaterija, a moze i wellbeing, dobrobit, a moze i samo bice... kako-god, mi nismo ni blizu definicije da je Bog Duh, a ako pricamo o bicima, onda smo vec kod ipostasi, licnosti, a njih nismo imali u Nikeji.
Jednostavno, suština ili priroda je ono kako nešto postoji kao biće
ja cak mislim da je pojmovno nerazumavenje bilo i na nekom saboru,a evo i ti sada, mislim da gresis
sustina je duh [koji daje zivot], a forma znaci da smo bica, kao sto postoje razna u prirodi, a medju nama licnosti
najjkrace, sustina u Nikeji, ali ipostosi ne, one su se uvele potom
vidi
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Хипостаза
znaci ko je napravio problem taj ga resava decenijama kasnije, a ja kazem da je to moglo odmah da se kaze sta je zajednicko, sta je sustoina - DUH!
ali atanasijeva ideja je bila da skloni konkurenciju, zato u nikejI mi nemamo IPOSTASI!
Da bi se uklonili nesporazumi zbog različitog razumevanja i upotrebe termina ὑπόστασις i οὐσία , na zahtev Sv. Atanasija Velikog, sazvan je sabor u Aleksandriji (362), na kome je odlučeno da termin οὐσία (suština) označava ono što je zajedničko za sva tri lica Svete Trojice, a termin hipostaza (lice) označava ono što je trojično u suštini. Držeći se ove terminologije, oci Drugog vaseljenskog sabora, u poslanici Rimskoj crkvi (Rimska eparhija jedne Crkve), izrazili su se o veri u Svetu Trojicu: crkva veruje u jednog Boga (u jednu suštinu), koji je u trima savršenim ipostasima (trima savršenim licima).
i ako je Sin jednosuštan Ocu onda je i Sin takođe duh i po pripodi i suštini takođe i bestelesan i bespočetan i beskrajan i bezuzročan i besmrtan.
pa to ja kazem, dok se nije inkarnirao, polozio svoj zivot i vaskrsao, jer duh je ono sto ozivljuje SUSTINSKI, kad ap. Pavle kaze prvi adam dusa ziva,a poslednji adam DUH KOJI OZIVLJUJE.
O cemu se radilo? pa i ovaj pojam oznacava skoro pa isto sto i
Ousia
U grčkoj filozofiji, izraz hipostaza je vezan sa izrazom suština (grč. οὐσία). Plotin je koristio pojam hipostaza za označavanje supstancija, odnosno stupnjeva bića.[3] Plotin celinu postojećeg deli na sledeće hipostaze:
te sam zato ja rekao da su u stvari upotrebili pogresan grcki pojam, a trebali su
Etymology: Its etymological origin is unclear, although some theories combine the prefix "epi-" (above, super) with "ousia"
nikejskii ne-oci su omanuli, ovu rec su trebali da uzmu
