15 minuta razgovora i antidepresivi

[gost 114527]

Je l' u redu da psihijatar nekome posle petnaest minuta razgovora prepiše antidepresive?

 

[Duki Lu]

Nemam mnogo poverenja u lekare. Sve se izkomercijalizovalo, nažalost, i medicinske usluge.

Lekar se oslanja na anamnezu koju sami dajemo, bez udubljivanja koliko smo emotivni, da li smo samo analitični, ili smo uz to i patetični.
Kao polaznu osnovu uzimaju pretpostavku o životnim problemima koji nas okružuju, još ako je pretpostavka potkrepljena izjavom pacijenta o konkretnom životnom problemu, odmah se dijagnostikuje depresija( najčešće reaktivna).
Ne znam koliko imam prava da iznesem svoje mišljenje, samo jednom sam bila na takvom pregledu posle smrti majke, odmah sam dobila hrpu lekova.
Po izlasku iz ordinacije osećala sam se poprilično glupo jer mi je ukazan minimum vremena za pregled koji sam zamišljala sasvim drugačije, a tek po izlasku iz apoteke sa pregršt kuticijica antidepresiva, bila sam baš iznenađena!
Vrhunac je bio kada sam porazgovarala sa prijateljicom koja je sasvim drugi tip, drugačiji karakter, a koja je bila kod istog lekara i dobila apsolutno iste lekove.
Malo sam razmislila, sabrala se....bol je trebalo odbolovati, nikada neće zaceliti, a sve to bez prepisanih lekova.

Moj stav je da se sve svelo na pružanje zanatskih usluga. Nemam mnogo razlike kada vam dođe majstor da popravi veš mašinu, ili kada odete kod lekara bilo koje specijalnosti.
Poenta je što kraće vreme naplatiti što skuplje.
Nema boljeg antidepresiva od ličnog zadovoljstva, sitnica koje život znače, najbitnija je bezuslovna podrška od osoba koje nam mnogo znače.
Ako ipak izostane podrška, osloniti se na sopstvene snage. Teško je ali se može. I, čovek se navikne.

 

[Cvetna]

Nemam mnogo poverenja u lekare. Sve se izkomercijalizovalo, nažalost, i medicinske usluge.

Lekar se oslanja na anamnezu koju sami dajemo, bez udubljivanja koliko smo emotivni, da li smo samo analitični, ili smo uz to i patetični.
Kao polaznu osnovu uzimaju pretpostavku o životnim problemima koji nas okružuju, još ako je pretpostavka potkrepljena izjavom pacijenta o konkretnom životnom problemu, odmah se dijagnostikuje depresija( najčešće reaktivna).
Ne znam koliko imam prava da iznesem svoje mišljenje, samo jednom sam bila na takvom pregledu posle smrti bliske osobe, odmah sam dobila hrpu lekova.
Po izlasku iz ordinacije osećala sam se poprilično glupo jer mi je ukazan minimum vremena za pregled koji sam zamišljala sasvim drugačije, a tek po izlasku iz apoteke sa pregršt kuticijica antidepresiva, bila sam baš iznenađena!
Vrhunac je bio kada sam porazgovarala sa prijateljicom koja je sasvim drugi tip, drugačiji karakter, a koja je bila kod istog lekara i dobila apsolutno iste lekove.
Malo sam razmislila, sabrala se....bol je trebalo odbolovati, nikada neće zaceliti, a sve to bez prepisanih lekova.

Moj stav je da se sve svelo na pružanje zanatskih usluga. Nemam mnogo razlike kada vam dođe majstor da popravi veš mašinu, ili kada odete kod lekara bilo koje specijalnosti.
Poenta je što kraće vreme naplatiti što skuplje.
Nema boljeg antidepresiva od ličnog zadovoljstva, sitnica koje život znače, najbitnija je bezuslovna podrška od osoba koje nam mnogo znače.
Ako ipak izostane podrška, osloniti se na sopstvene snage. Teško je ali se može. I, čovek se navikne.

Lepa mantra, ali nevažeća u slučaju ozbiljne depresije.

Dijagnostifikovana depresija je ozbiljna bolest koja, ukoliko se ne leči, može dovesti do smrtnog ishoda.
Psihijatar je osoba koja je ovlašćena i stručna da procenjuje, postavlja dijagnoze i prepisuje lekove, ukoliko smatra da je podrška lekovima neophodna.
Ukoliko se sumnja u datu procenu, uvek se može tražiti drugo stručno mišljenje, ali se ne sme olako pristupati bolesti i olako savetovati lična zadovoljstva i sosptvene snage, kojih u uznapredovaloj depresiji skoro i da nema.

 

[Duki Lu]

Lepa mantra, ali nevažeća u slučaju ozbiljne depresije.

Dijagnostifikovana depresija je ozbiljna bolest koja, ukoliko se ne leči, može dovesti do smrtnog ishoda.
Psihijatar je osoba koja je ovlašćena i stručna da procenjuje, postavlja dijagnoze i prepisuje lekove, ukoliko smatra da je podrška lekovima neophodna.
Ukoliko se sumnja u datu procenu, uvek se može tražiti drugo stručno mišljenje, ali se ne sme olako pristupati bolesti i olako savetovati lična zadovoljstva i sosptvene snage, kojih u uznapredovaloj depresiji skoro i da nema.

Iznela sam svoj stav, u startu ograđen.
Ovde nije reč o depresiji, ako sam dobro shvatila uvodini post, reč je o poverenju u dijagnozu i terapiju.
Ne bih dalje mantrala : )

 

[bau]

Nemam mnogo poverenja u lekare. Sve se izkomercijalizovalo, nažalost, i medicinske usluge.

Lekar se oslanja na anamnezu koju sami dajemo, bez udubljivanja koliko smo emotivni, da li smo samo analitični, ili smo uz to i patetični.
Kao polaznu osnovu uzimaju pretpostavku o životnim problemima koji nas okružuju, još ako je pretpostavka potkrepljena izjavom pacijenta o konkretnom životnom problemu, odmah se dijagnostikuje depresija( najčešće reaktivna).
Ne znam koliko imam prava da iznesem svoje mišljenje, samo jednom sam bila na takvom pregledu posle smrti majke, odmah sam dobila hrpu lekova.
Po izlasku iz ordinacije osećala sam se poprilično glupo jer mi je ukazan minimum vremena za pregled koji sam zamišljala sasvim drugačije, a tek po izlasku iz apoteke sa pregršt kuticijica antidepresiva, bila sam baš iznenađena!
Vrhunac je bio kada sam porazgovarala sa prijateljicom koja je sasvim drugi tip, drugačiji karakter, a koja je bila kod istog lekara i dobila apsolutno iste lekove.
Malo sam razmislila, sabrala se....bol je trebalo odbolovati, nikada neće zaceliti, a sve to bez prepisanih lekova.

Moj stav je da se sve svelo na pružanje zanatskih usluga. Nemam mnogo razlike kada vam dođe majstor da popravi veš mašinu, ili kada odete kod lekara bilo koje specijalnosti.
Poenta je što kraće vreme naplatiti što skuplje.
Nema boljeg antidepresiva od ličnog zadovoljstva, sitnica koje život znače, najbitnija je bezuslovna podrška od osoba koje nam mnogo znače.
Ako ipak izostane podrška, osloniti se na sopstvene snage. Teško je ali se može. I, čovek se navikne.

Podrska osobe od poverenja i oslanjanje na sopstvene snage su veoma bitni.Mozda ne mogu u potpunosti da izlece neki tezi oblik depresije,ali sigurno mogu da deluju blagotvorno na takvu osobu.Da je vise pozitivnih emocija i samouverenosti,verovatno depresije i mnogo cega slicnog ne bi ni bilo.

 

[Arianna]

Je l' u redu da psihijatar nekome posle petnaest minuta razgovora prepiše antidepresive?

Traziti misljenje drugog lekara
uostalom ko ne zeli da pije antidepresive ne mora
nisu lekari bogovi

 

[gost 343533]

Je l' u redu da psihijatar nekome posle petnaest minuta razgovora prepiše antidepresive?

Ista kao i Arianna.

Obavezno posetiti i drugog lekara i cuti jos necije misljenje ^^

Ja imam pozitivno misljenje sto se tie psihologa-psihijatara - i mogu reci da znaju znanje

Opet,mnogo zavisi koliko mu pacijent isprica... ako precuti nesto- to je na stetu pacijenta!

 

[Mensch-Maschine]

Je l' u redu da psihijatar nekome posle petnaest minuta razgovora prepiše antidepresive?

Nikad ne bih išao kod ''državnog'' psihića. To je državni, je li tako?

 

[Arianna]

Nikad ne bih išao kod ''državnog'' psihića. To je državni, je li tako?

Ima i drzavnih dobrih a i losih privatnih

 

[Metla na vestici]

uf zavisi od slucaja do slucaja, nije nemoguce ako je izrazen simptom, ali cinjenica je da u sustini lose rade svoj posao, kasno su shvatili da su se zeznsuli u odabiru profesije

ako nisi zadovljna idi kod drugog, sto iziskuje najverovatnije privatnika

samo mora se napraviti razlika izmedju "nije dobar lekar lupeta" i " ne svidja mi se ono sto cujem o meni i ne zelim da verujem da je to istina"