Hvala ti na preciznom komentaru.
Razumem tvoju dilemu – na prvi pogled izgleda kao da su postojeći skupovi (tipa izbor na bankomatu) već ista stvar. Ali razlika je u tome što moj sistem ne radi samo mapiranje opcije → izvršenje, nego uvodi validaciju ljudske namere kroz više slojeva.
Ako se radi o tehničkom nivou – validator proverava da li namera (npr. „napravi mesečni izveštaj“) može da se bezbedno prevede u kod koji izvršava mašina. Dakle, ne preskače korak između čoveka i koda, već ga proverava i zapisuje trag odluke.
Ako se radi o pravnom nivou – zamisli da korisnik daje uputstva kroz AI asistentu. Meta-jezik bi obezbedio da se svaka formulacija pretvori u diskretizovan zapis, proveri u skladu s pravilima i ostavi audit trail. Time se smanjuje rizik zloupotrebe i grešaka, jer svaka transformacija ima trag.
Ako se radi o etičkom nivou – tu je najteže, jer sama namera često nije crno-bela. Moj sistem tu ne pokušava da presudi (to je ljudska domena), već da obezbedi da se svaka nijansa zabeleži i da se vidi gde su tačke odluke. Dakle, više kao alat koji pomaže transparentnosti procesa, nego kao sudija.
Drugim rečima, cilj nije da se stvori nova azbuka, već da se napravi sloj koji kontrolisano i validirano prevodi ljudsku nameru u delo, uz minimalne gubitke smisla i maksimalnu sigurnost.
1. Obična AI instrukcija (klasičan prompt → kod)
# Korisnik kaže: "Napravi mesečni izveštaj za jun"
command = "create monthly report for June"
# AI direktno prevodi u kod
exec("python tasks/run_report.py --month june --out report.pdf")
Problem: nema provere da li je korisnik hteo baš „june“, da li je fajl putanja validna, da li postoji dozvola, da li može da dođe do zloupotrebe.
---
2. Meta-jezik sa validatorom (namera → validacija → siguran kod)
# Korisnikova namera
intent = {
"task": "create_report",
"period": "June",
"format": "pdf",
"safety": True
}
# Validator proverava
def validate(intent):
if intent["task"] not in ["create_report", "delete_file"]:
raise ValueError("Nedozvoljena akcija")
if intent["period"] not in ["January","February","March","April",
"May","June","July","August",
"September","October","November","December"]:
raise ValueError("Nepoznat period")
if intent["format"] not in ["pdf","csv"]:
raise ValueError("Nepodržan format")
return True
# Izvršenje ako je sve validno
if validate(intent):
command = f"python tasks/run_report.py --month {intent['period'].lower()} --out report.{intent['format']}"
print("Izvršavam:", command)
# ovde bi išao exec(command)
Razlika:
Validator proverava da li je akcija dozvoljena, da li je mesec validan, da li je format podržan.
Audit trail (trag odluke) može se sačuvati kao JSON log pre izvršenja.
T
ime se smanjuje rizik od grešaka i zloupotreba.
Osnova:
