1. maj, slavite ga ili ne?

Први мај је древна светковина која се празнује хиљадама година, а коју су посебно Келти и Стари Словени сматрали најзначајнијим даном у години, кад се од природних сила и богова који њоме владају, тражи заштита живота и здравља, благостање, успешност у лову, риболову, сетви и жетви.
Првомајски уранак и у паганским и, касније, у народним ритуалима, представљао је заправо прелазак из једне у другу половину текуће године. Зато је извођен и ритуал у којем девојка, која симболизује Белтане, стоји насупрот младићу који је приказ Самхаина, Рогатог бога. Њих двоје симбол су надолазеће плодности, јер обележавају трансформацију Белтане од девојке до плодне мајке, која ће разможити животиње, биљке и људе.
Тако Првомајски уранак није, како већина верује, још једна од комунистичких разбибрига коју је усталио Јосип Броз Тито, у свом омиљеном месецу мају. Он је народни обичај, по којем Првог маја треба устати пре зоре и отићи у природу, сакупити гране и запалити ватру. Треба тог дана припремити и неко јело у котлићу, па онда на ражњу испећи неку животињу заклану претходног дана, као жртву Створитељу. То би био прави знак величања пролећа, цвећа и природе и захвалност на топлоти и храни.
Келти (како то данас већ многи истраживачи тврде), овај су дан називали Белтане, или касније Белтанфест. У раном средњем веку, у ноћи између 30. априла и 1. маја, људи би одлазили у шуме и играли коло око Мајског дрвета. И данас, у Тимочкој крајини где су се пагански обичаји задржали у својој изворној форми (коју чувају Власи), усред неког планинског села постави се дрвени стуб који симболизује Мајско дрво, окити се разнобојним крпицама и слаткишима, па се око њега „вијоре“ девојке држећи се за руке и призивајући шумске виле да им се придруже.
Овај обичај је, тврде антрополози, оставштина времена пре Христа, који се посебно празновао све до раног средњег века, кад је хришћанство преузело примат. Тада су свештеници овај распрострањени ритуал и на Балкану и широм Европе почели да везују са Сотоном и вештицама.
(Прво)мајски стуб прогласили су фаличним симболом, а девојке које су око њега плесале оптужили су да не призивају шумске виле радоснице, већ вештице. Плес, по писању најчувенијег антрополога Џона Фрејзера, који је у суштини био ритуал плодности, прогласили су неморалним и тврдили како се он обично завршава сексом између особа које међусобно немају везе, већ варају и крше Божје заповести.
Посебно су се ругали обичају да девојке током плеса скидају неку од разнобојних крпица. Тврдили су догматици да то вештице, плешући око стуба, скидају црвену ради крви, мада је стих које су девојке певале био: „Узимам црвену за здравље“. Ипак, римокатоличка инквизиција и укори византијске цркве на овим просторима, нису спречили девојке да се и даље окупљају и скидајући крпице које су као амајлије чувале целе године, и узвичу: „Убрала сам зелену, узела сам за мужа природу“, или „Узела сам плаву, с неба сам скинула звезду малу“.
Први мај нису обележавали само Келти и Словени. Антрополози мисле да се овај дан празновао још у време Персије и древног Египта. Јер, празник су на свој начин, али опет пикником у природи, прослављали и Римљани, величајући тада Богињу цвећа Флору.
Пред крај 19. века, једним изванредним историјским догађајем, Први мај је поново устоличен као дан кад људи излазе на улице и на неки начин износе и боре се за своја убеђења. Све се десило у Чикагу где су радници тражили увођење осмочасовног радног времена. Месецима су агитовали тражећи да живе по принципу три осмице – осам сати рада, осам сати сна и осам сати слободног времена. Уочи 1. маја 1887, њих 50.000 већ је било у штрајку, а нових 30.000 придружило им се следећег дана. То је довело већи део чикашке производње до застоја. Како пишу историчари и објашњавају: страх од насилних класних сукоба обузео је град, али су и 1. и 2. маја демонстрације биле мирне. Али, у понедељак, 3. маја, избила је туча у којој су учествовале стотине људи. Било је тек нешто мало модрица, јер су синдикалци спречили штрајкбрејкере без посла да уђу и заузму места штрајкача у фирми „Мек Кормик Рипер“. Међутим, многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред, а онда су убили четири члана синдиката и повредили још десетине. Иритирани због злочина полиције, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече, 4. маја, учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 људи биле потпуни промашај. Али, пред крај, особа чији идентитет никад није утврђен (верује се да је у питању полицијски агент, провокатор) бацила је бомбу која је убила седморо и ранила 67 полицајаца. Хистеричне градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт без валидних доказа. Тако су 11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени иако тужиоци нису нашли ко је и како бацио бомбу. Умрли су због својих речи, не због својих поступака, па се 250.000 људи постројило дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.
Зато је на Првом конгресу Друге Интернационале, одржаном 1889, одлучено да Први мај буде заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава као велики државни празник.
(Одломак из књиге Јасне Јојић „Магијски календар за црвена слова)
Ритуали бацања љубавних чини
На истоку Србије, у Тимочкој крајини, Први мај је дан кад се током поноћне светковине девојке ишуњају, и у шуми бацају љубавне чини не би ли се удале и имале пород. Те чини углавном се изводе уз бајалицу посвећену звезди Венери која се иначе, услед проласка зимских облака и магле, Првог маја обично јасно види на небу.
Ритуал се наставља у зору, кад се иде на извор да се умију под првим зрацима сунца у дану који дели мрак од светла, хладноћу од топлоте и мртвило од живота. Преподне девојке од гранчица направе кошарице, а потом их напуне ливадским цвећем које касније суше и користе као амајлију. А увече, у поноћ с 1. на 2. мај сакупља се папрат, обично с дрвета храста, која служи за заштиту од злих утицаја и за откривање скривеног блага.
Први мај - рођендан Зеленог човека
Једини европски народ који нема миленијумску традицију прославе Првог маја су Енглези. Зато су они у раном средњем веку осмислили да нај тај дан славе рођење Зеленог човека, односно Робина, који је касније постао лик племића Робина Худа, хуманисте који отима од богатих да би дао сиромашнима. И данас у многим локалним срединама у Великој Британији, пред 1. мај украшавају се куће и пале ватре, пева се и пије до дуго у ноћ.
 
fabr.jpg
 
На данашњи дан: НАТО гађао аутобус "Ниш-експреса", убијено најмање 60 особа, међу којима 15 деце

петак, 01. мај 2015.
На данашњи дан 1999. у путничком аутобусу "Ниш-експреса" преполовљеном пројектилом из НАТО авиона док је прелазио мост у Лужанима, 18 километара северно од Приштине, убијено је најмање 60 особа, међу којима петнаесторо деце. Мост није уништен, а напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену, што значи да су пилоти јасно видели шта гађају. Возила хитне помоћи гађана су око 50 минута потом и при том је тешко рањен један лекар.
 
Milan Gruzanin:
Ne u tvom svetu. Tvoj svet je pun mraka, bez pravde , bez slobode, bez Istine, bez Ljubavi.Jednom recju - Pakao.
Kliknite za proširenje...

SVACIJI svet je isti.

Samo su tebe UBEDILI DA VIDIS ONO STO NE POSTOJI DA BI BIO SLUGA NJIHOVIM INTERESIMA, A MENE NISU....

Tu je razlika izmeju nas dvojice.

- - - - - - - - - -

Берекин:
На данашњи дан: НАТО гађао аутобус "Ниш-експреса", убијено најмање 60 особа, међу којима 15 деце

петак, 01. мај 2015.
На данашњи дан 1999. у путничком аутобусу "Ниш-експреса" преполовљеном пројектилом из НАТО авиона док је прелазио мост у Лужанима, 18 километара северно од Приштине, убијено је најмање 60 особа, међу којима петнаесторо деце. Мост није уништен, а напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену, што значи да су пилоти јасно видели шта гађају. Возила хитне помоћи гађана су око 50 минута потом и при том је тешко рањен један лекар.
Kliknite za proširenje...

Ratna propaganda.
 
BLAJBI:
SVACIJI svet je isti.

Samo su tebe UBEDILI DA VIDIS ONO STO NE POSTOJI DA BI BIO SLUGA NJIHOVIM INTERESIMA, A MENE NISU....

Tu je razlika izmeju nas dvojice.

- - - - - - - - - -



Ratna propaganda.
Kliknite za proširenje...

Ti i jesi sluga samo sto toga nisi svestan.

Neko se raduje, neko place
neko voli , neko mrzi
Sve zavisi od toga sta nosi u dusi - istinu ili laz
pravdu ili nepravdu;
ljubav ili mrznju.
Neki su zdravi, neki bolesni ...i ta bolest im je muka paklena.
 
Milan Gruzanin:
Ti i jesi sluga samo sto toga nisi svestan.

Neko se raduje, neko place
neko voli , neko mrzi
Sve zavisi od toga sta nosi u dusi - istinu ili laz
pravdu ili nepravdu;
ljubav ili mrznju.
Neki su zdravi, neki bolesni ...i ta bolest im je muka paklena.
Kliknite za proširenje...

Ono sto je za jednog Hrvata istina - za Srbina je laz...

Ono sto je za jednog Hrvata pravda - za Srbina je krivda...

I tu nema POMIRENJA....Svako vidi NA SVOJ NACIN...SVAKO IMA SVOJU ISTINU!

A sloboda nikada nigde nije postojala....Sada ti mogu navesti 1000 stvari koje ne smes da uradis...kako si onda slobodam?
 
BLAJBI:
Ono sto je za jednog Hrvata istina - za Srbina je laz...

Ono sto je za jednog Hrvata pravda - za Srbina je krivda...

I tu nema POMIRENJA....Svako vidi NA SVOJ NACIN...SVAKO IMA SVOJU ISTINU!

A sloboda nikada nigde nije postojala....Sada ti mogu navesti 1000 stvari koje ne smes da uradis...kako si onda slobodam?
Kliknite za proširenje...

Sloboda je osobina Bogova.
Sto si blizi Bogu, blizi si slobodi.

Sto se tice pravde izmedju Srba i Hrvata, univerzalno pravosudje ne priznaje deljenje pravde na nacionalnoj osnovi.Otkud ti kao antinacionalista da to uzimas kao primer???
 
markojunk:
Први мај је древна светковина која се празнује хиљадама година, а коју су посебно Келти и Стари Словени сматрали најзначајнијим даном у години, кад се од природних сила и богова који њоме владају, тражи заштита живота и здравља, благостање, успешност у лову, риболову, сетви и жетви.
Првомајски уранак и у паганским и, касније, у народним ритуалима, представљао је заправо прелазак из једне у другу половину текуће године. Зато је извођен и ритуал у којем девојка, која симболизује Белтане, стоји насупрот младићу који је приказ Самхаина, Рогатог бога. Њих двоје симбол су надолазеће плодности, јер обележавају трансформацију Белтане од девојке до плодне мајке, која ће разможити животиње, биљке и људе.
Тако Првомајски уранак није, како већина верује, још једна од комунистичких разбибрига коју је усталио Јосип Броз Тито, у свом омиљеном месецу мају. Он је народни обичај, по којем Првог маја треба устати пре зоре и отићи у природу, сакупити гране и запалити ватру. Треба тог дана припремити и неко јело у котлићу, па онда на ражњу испећи неку животињу заклану претходног дана, као жртву Створитељу. То би био прави знак величања пролећа, цвећа и природе и захвалност на топлоти и храни.
Келти (како то данас већ многи истраживачи тврде), овај су дан називали Белтане, или касније Белтанфест. У раном средњем веку, у ноћи између 30. априла и 1. маја, људи би одлазили у шуме и играли коло око Мајског дрвета. И данас, у Тимочкој крајини где су се пагански обичаји задржали у својој изворној форми (коју чувају Власи), усред неког планинског села постави се дрвени стуб који симболизује Мајско дрво, окити се разнобојним крпицама и слаткишима, па се око њега „вијоре“ девојке држећи се за руке и призивајући шумске виле да им се придруже.
Овај обичај је, тврде антрополози, оставштина времена пре Христа, који се посебно празновао све до раног средњег века, кад је хришћанство преузело примат. Тада су свештеници овај распрострањени ритуал и на Балкану и широм Европе почели да везују са Сотоном и вештицама.
(Прво)мајски стуб прогласили су фаличним симболом, а девојке које су око њега плесале оптужили су да не призивају шумске виле радоснице, већ вештице. Плес, по писању најчувенијег антрополога Џона Фрејзера, који је у суштини био ритуал плодности, прогласили су неморалним и тврдили како се он обично завршава сексом између особа које међусобно немају везе, већ варају и крше Божје заповести.
Посебно су се ругали обичају да девојке током плеса скидају неку од разнобојних крпица. Тврдили су догматици да то вештице, плешући око стуба, скидају црвену ради крви, мада је стих које су девојке певале био: „Узимам црвену за здравље“. Ипак, римокатоличка инквизиција и укори византијске цркве на овим просторима, нису спречили девојке да се и даље окупљају и скидајући крпице које су као амајлије чувале целе године, и узвичу: „Убрала сам зелену, узела сам за мужа природу“, или „Узела сам плаву, с неба сам скинула звезду малу“.
Први мај нису обележавали само Келти и Словени. Антрополози мисле да се овај дан празновао још у време Персије и древног Египта. Јер, празник су на свој начин, али опет пикником у природи, прослављали и Римљани, величајући тада Богињу цвећа Флору.
Пред крај 19. века, једним изванредним историјским догађајем, Први мај је поново устоличен као дан кад људи излазе на улице и на неки начин износе и боре се за своја убеђења. Све се десило у Чикагу где су радници тражили увођење осмочасовног радног времена. Месецима су агитовали тражећи да живе по принципу три осмице – осам сати рада, осам сати сна и осам сати слободног времена. Уочи 1. маја 1887, њих 50.000 већ је било у штрајку, а нових 30.000 придружило им се следећег дана. То је довело већи део чикашке производње до застоја. Како пишу историчари и објашњавају: страх од насилних класних сукоба обузео је град, али су и 1. и 2. маја демонстрације биле мирне. Али, у понедељак, 3. маја, избила је туча у којој су учествовале стотине људи. Било је тек нешто мало модрица, јер су синдикалци спречили штрајкбрејкере без посла да уђу и заузму места штрајкача у фирми „Мек Кормик Рипер“. Међутим, многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред, а онда су убили четири члана синдиката и повредили још десетине. Иритирани због злочина полиције, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече, 4. маја, учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 људи биле потпуни промашај. Али, пред крај, особа чији идентитет никад није утврђен (верује се да је у питању полицијски агент, провокатор) бацила је бомбу која је убила седморо и ранила 67 полицајаца. Хистеричне градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт без валидних доказа. Тако су 11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени иако тужиоци нису нашли ко је и како бацио бомбу. Умрли су због својих речи, не због својих поступака, па се 250.000 људи постројило дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.
Зато је на Првом конгресу Друге Интернационале, одржаном 1889, одлучено да Први мај буде заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава као велики државни празник.
(Одломак из књиге Јасне Јојић „Магијски календар за црвена слова)
Ритуали бацања љубавних чини
На истоку Србије, у Тимочкој крајини, Први мај је дан кад се током поноћне светковине девојке ишуњају, и у шуми бацају љубавне чини не би ли се удале и имале пород. Те чини углавном се изводе уз бајалицу посвећену звезди Венери која се иначе, услед проласка зимских облака и магле, Првог маја обично јасно види на небу.
Ритуал се наставља у зору, кад се иде на извор да се умију под првим зрацима сунца у дану који дели мрак од светла, хладноћу од топлоте и мртвило од живота. Преподне девојке од гранчица направе кошарице, а потом их напуне ливадским цвећем које касније суше и користе као амајлију. А увече, у поноћ с 1. на 2. мај сакупља се папрат, обично с дрвета храста, која служи за заштиту од злих утицаја и за откривање скривеног блага.
Први мај - рођендан Зеленог човека
Једини европски народ који нема миленијумску традицију прославе Првог маја су Енглези. Зато су они у раном средњем веку осмислили да нај тај дан славе рођење Зеленог човека, односно Робина, који је касније постао лик племића Робина Худа, хуманисте који отима од богатих да би дао сиромашнима. И данас у многим локалним срединама у Великој Британији, пред 1. мај украшавају се куће и пале ватре, пева се и пије до дуго у ноћ.
Kliknite za proširenje...

јесте Марко, то је словенски празник пролећа и везан је за култ плодности. међутим, наши преци га нису светковали 1. маја, него на Ђурђевдан 6. маја. одатле и Ђурђевдански уранак и сви они обичаји и ритуали који тај празник прате. наравно, то нема никакве везе са овим комунистичким измишљотинама, које ти не знам из ког разлога повезујеш са нашим древним веровањима.
 
U Kanadi i Americi je radni, ovde je Labour Day prvi vikend u Septembru. :)

- - - - - - - - - -

Statler and Waldorf:
јесте Марко, то је словенски празник пролећа и везан је за култ плодности. међутим, наши преци га нису светковали 1. маја, него на Ђурђевдан 6. маја. одатле и Ђурђевдански уранак и сви они обичаји и ритуали који тај празник прате. наравно, то нема никакве везе са овим комунистичким измишљотинама, које ти не знам из ког разлога повезујеш са нашим древним веровањима.
Kliknite za proširenje...

1.Maj nije komunisticki praznik.
 
Statler and Waldorf:
није ни српски. нема везе са нашом народном традицијом.
Kliknite za proširenje...

Srbe zato i treba natovariti da rade 16h dnevno ko kmetovi, jer to ima veze sa 400g dugom tradicijom pod zulumcarima.
Ceo Svet obiljezava taj dan zbog prava radnika, ali Srbi treba da slave svoje neko ludilo.
Ko ce Srbima objasniti da su ga popusili onog dana 1989 kad su se vratili u 1389 svojoj "narodnoj tradiciji".
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

S1MCRO
Besplatni udžbenici, da ili ne
2
Odgovora
33
Pregleda
639
DarkMoon
DarkMoon
Lionman
  • Anketa Anketa
1. novembar
2
Odgovora
39
Pregleda
1.193
davodka
davodka
bird again
„Ne lipši magarče do zelene trave“: Srbija već 11 meseci bez Saveta REM-a, hoćemo li ga dočekati?
Odgovora
9
Pregleda
232
bird again
bird again

Back
Top