Lisabonski ugovor stupio na snagu
Počelo novo poglavlje u istoriji Evropske unije
Švedski premijer Fredrik Rejnfelt izjavio je da je Evropa, stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, posle osam godina sporenja oko svoje budućnosti ušla u novu eru.
Rejnfelt je poslednji predsedavajući EU sa mandatom od šest meseci.
Lisabonskim ugovorom mandat predsedavajućeg produžen je na dve i po godine, ojačana je funkcija visokog predstavnika za spoljne poslove, a od 2014. godine biće promenjena i pravila glasanja.
Ratifikacija omogućila usvajanje
Stupanje na snagu Lisabonskog ugovora omogućeno je prethodnim ratifikovanjem tog dokumenta od stane svih 27 članica Evropske unije.
Ugovor bi trebalo da olakša donošenje odluka u okviru Unije kao i da poveća njen uticaj na međunarodnoj političkoj sceni.
Ratifikacija Lisabonskog ugovora biće svečano obeležna u Lisabonu, u utorak uveče.
Planirano je da se, pored vatrometa, u glavnom gradu Portugala održi i niz koncerata, a govore će održati i niz lidera Evropske unije.
Dopisnik BBC-ja u Briselu javlja da možda može da se stekne utisak da se samom stupanju na snagu Lisabonskog ugvovora ne pridaje suviše veliki značaj, ali dodaje da će on zauvek promeniti način na koji se donose odluke u Evropskoj uniji.
Pristalice Lisabonskog ugovora tvrde da će on Uniju učiniti demokratskijom i efikasnijom, no njegovi kritičari smatraju da će suviše ovlašćenja sa država članica biti preneseno na Brisel.
Solana odlazi sa položaja
Evropski lideri za prvog stalnog predsednika Evropskog saveta izabrali su belgijskog premijera Hermana van Rompeja.
Za šefa diplomatije EU izabrana je britanska baronica Katrin Ešton koja je do sada bila komesar za trgovinu.
Eštonova u utorak 1. decembra preuzima položaj od dosadašnjeg komesara za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane koji je tu dužnost obavljao punih deset godina.
Kao novi visoki predstavnik za spoljnu politiku Ketrin Ešton će imati uticajniji položaj od Solaninog i biće na čelu, kako se to planira za budućnost, obimne diplomatske službe Evropske unije.
Promene u donošenju odluka
Jednom od ključnih odredbi Lisabonskog ugovora predviđa se ukidanje prava veta pojedinačnih država u čitavom nizu važnih oblasti.
Više neće moći da se stavlja veto u donošenju odluka na polju borbe protiv klimatskih promena, bezbednosti izvora energije i izdvajanja hitne pomoći.
Jednoglasnost svih članica i dalje će biti neophodna u odlučivanju o poreskim stopama, spoljnoj politici, odbrani i socijalnoj zaštiti.
