Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ЈЕДАН ПОГЛЕД ПРЕМА БОГУ И НАРОДУ
http://slobodnasrpska.org/slike/vrs/saveznici.jpg
У балканским ратовима и Првом свјетском рату српски војници, српски официри, ђенерали и војводе су небројено пута својим часним понашањем, витешким и људским односом према својим саборцима, али посебно према непријатељима, иако су често радило о џелатима њихових народа, показали праве лекције из међународног ратног права, али и величину и снагу топлине и племените православне душе.
Јунаштвом и оружјем, српски војници и официри, бранили су од непријатеља свој народ и свој простор, а човјечношћу су бранили непријатеља од себе, али и своју душу и небеску "Велику" нам Србију.
Његово Височанство краљ Петар Први Карађорђевић, пред балканске ратове, у борбеној заповијести је посебно наглашавао да је непријатељ само са оружјем у руци. Оног момента када оружје одбаци он постаје човјек, а према људнма треба се понашати људски.
Аустроугарски злочини у Мачви 1914. године: Наредба је гласила - уништи све што је српско, убиј све што српски говори!
"Стојте галије царске..." Плава гробница на Виду, у позадини бродови некадашњих савезника, Француза.
Ни један народ у историји није доживио такву Голготу као штоје српски, савлађујући албанске гудуре, чекаjући талијанске и француске лађе у албанским лукама, патећи се на Крфу и Виду, грчким острвима смрти и спаса. Страдалничка српска војска и народ истрпјели су натчовјечанске напоре и патње, али никада и нигдје нису отимали, пљачкали, убијали нејач, силовали, палили туђе или вршили освете. Упркос, или захваљујући свему томе српска војска је стигла до величансгвсне побједе.
Откуд толико очовјечење и духовно израстање српских војника, официра, ђенерала и војвода?
Колективна и појединачна свијест српске војске и српског народа стварана је на вјековном и вјечном светосавском темељу и око свјетионика епских пјесама, епских јунака и српских витезова.
Непријатељи Срба су једнако правили злочине и четрдесет прве, као и четрнаесте. И онда, као и сада, циљ им је био истрсбљење српског народа са ових простора и затирање сваког трага његовог постојања. Методе злочинаца су биле исте: побити, протјерати или превесги на своју вјеру. Сметали су им Срби, као свједоци историје, свједоци њихове грешности, смртног гријеха, одрицања од сопствене вјере и прихватања туђинске - азијатске или западњачке, (вјере мучитеља својих предака). Ништа ново и оригинално српски непријатељи нису били смислили ни деведесет прве одн. деведесет друге. Каме, јаме, мучилишта, крвожедништва и звјерства су већ били виђени и дубоко урезани у исоријско сјећање нашег народа.
За разлику од четрдесет прве, деведесет другу Срби дочекаше наоружанији и спремнији, па спријечише јаме Голубњаче, капавице, Ржане долове, али и Јасеновце, Градишке и Дубице. У српском народу се, хвала Богу, не расу ни сјеме међусобне мржње, сукоба и освете.
Ако је неко у ратно вријеме покушао да се свети џелатима својих породица није то смио радити у име Исуса Христа, нити у име Светог Саве, нити у име рода којем припада. Тим дјелима сврстао би се у друштво сопствених џелата и постао пред Богом исти као што су и они. Освете су једнако острашћена богохуљења, али и каљања, пред Богом праведне борбе српског нарда, за слободу и крст часни.
Кажу да је сатани успјело, али срећом, само код малог броја појединаца. Превагнуло је човјекољубље и богољубље у српској војсци и српском народу. Зато и би Божја воља, те настаде Република Српска. Створисмо Републику, те остварисмо вјековне жеље борбе Срба на овим просорима. Најзад створисмо услове да Срби себи и по својој мјери праве и спроводе сопствене законе. Или, можда још увјек не?
Многи од наших непријатеља, драгу на Српску, доживљавају као привремени уступак Србима, српском оружју и међународним околностима. Намјеру им знамо. Док такви опасни вјетрови дувају из сусједних дворишта, наша Република је, стварност. Остаје нам задатак да државу очувами, ојачамо, изградимо и њој створимо услове за нормалан и просперитетан живот. За остварење тих циљева неопходно је ангажовање и допринос сваког појединца.
http://slobodnasrpska.org/slike/vrs/pogled.jpg
Већи дио текста преузет из часописа "Српска Војска", бр.7475, од 9.маја 2001.
http://slobodnasrpska.org/slike/vrs/saveznici.jpg
У балканским ратовима и Првом свјетском рату српски војници, српски официри, ђенерали и војводе су небројено пута својим часним понашањем, витешким и људским односом према својим саборцима, али посебно према непријатељима, иако су често радило о џелатима њихових народа, показали праве лекције из међународног ратног права, али и величину и снагу топлине и племените православне душе.
Јунаштвом и оружјем, српски војници и официри, бранили су од непријатеља свој народ и свој простор, а човјечношћу су бранили непријатеља од себе, али и своју душу и небеску "Велику" нам Србију.
Његово Височанство краљ Петар Први Карађорђевић, пред балканске ратове, у борбеној заповијести је посебно наглашавао да је непријатељ само са оружјем у руци. Оног момента када оружје одбаци он постаје човјек, а према људнма треба се понашати људски.
Аустроугарски злочини у Мачви 1914. године: Наредба је гласила - уништи све што је српско, убиј све што српски говори!
"Стојте галије царске..." Плава гробница на Виду, у позадини бродови некадашњих савезника, Француза.
Ни један народ у историји није доживио такву Голготу као штоје српски, савлађујући албанске гудуре, чекаjући талијанске и француске лађе у албанским лукама, патећи се на Крфу и Виду, грчким острвима смрти и спаса. Страдалничка српска војска и народ истрпјели су натчовјечанске напоре и патње, али никада и нигдје нису отимали, пљачкали, убијали нејач, силовали, палили туђе или вршили освете. Упркос, или захваљујући свему томе српска војска је стигла до величансгвсне побједе.
Откуд толико очовјечење и духовно израстање српских војника, официра, ђенерала и војвода?
Колективна и појединачна свијест српске војске и српског народа стварана је на вјековном и вјечном светосавском темељу и око свјетионика епских пјесама, епских јунака и српских витезова.
Непријатељи Срба су једнако правили злочине и четрдесет прве, као и четрнаесте. И онда, као и сада, циљ им је био истрсбљење српског народа са ових простора и затирање сваког трага његовог постојања. Методе злочинаца су биле исте: побити, протјерати или превесги на своју вјеру. Сметали су им Срби, као свједоци историје, свједоци њихове грешности, смртног гријеха, одрицања од сопствене вјере и прихватања туђинске - азијатске или западњачке, (вјере мучитеља својих предака). Ништа ново и оригинално српски непријатељи нису били смислили ни деведесет прве одн. деведесет друге. Каме, јаме, мучилишта, крвожедништва и звјерства су већ били виђени и дубоко урезани у исоријско сјећање нашег народа.
За разлику од четрдесет прве, деведесет другу Срби дочекаше наоружанији и спремнији, па спријечише јаме Голубњаче, капавице, Ржане долове, али и Јасеновце, Градишке и Дубице. У српском народу се, хвала Богу, не расу ни сјеме међусобне мржње, сукоба и освете.
Ако је неко у ратно вријеме покушао да се свети џелатима својих породица није то смио радити у име Исуса Христа, нити у име Светог Саве, нити у име рода којем припада. Тим дјелима сврстао би се у друштво сопствених џелата и постао пред Богом исти као што су и они. Освете су једнако острашћена богохуљења, али и каљања, пред Богом праведне борбе српског нарда, за слободу и крст часни.
Кажу да је сатани успјело, али срећом, само код малог броја појединаца. Превагнуло је човјекољубље и богољубље у српској војсци и српском народу. Зато и би Божја воља, те настаде Република Српска. Створисмо Републику, те остварисмо вјековне жеље борбе Срба на овим просорима. Најзад створисмо услове да Срби себи и по својој мјери праве и спроводе сопствене законе. Или, можда још увјек не?
Многи од наших непријатеља, драгу на Српску, доживљавају као привремени уступак Србима, српском оружју и међународним околностима. Намјеру им знамо. Док такви опасни вјетрови дувају из сусједних дворишта, наша Република је, стварност. Остаје нам задатак да државу очувами, ојачамо, изградимо и њој створимо услове за нормалан и просперитетан живот. За остварење тих циљева неопходно је ангажовање и допринос сваког појединца.
http://slobodnasrpska.org/slike/vrs/pogled.jpg
Већи дио текста преузет из часописа "Српска Војска", бр.7475, од 9.маја 2001.
