Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
- Dakle... - reče Dok Holidej, pripalivši šibicu i prinevši je tompusu, - Ti kažeš da bi slučaj, u kojem bi svinja pojela slaninu, mogao da se nazove kanibalizmom?
- Naravno - odgovori Vajat. - Ne vidim šta je tu sporno.
- Pa, po meni... - pućkao je Dok - to i ne mora baš da bude. Recimo, slaninu možeš podmetnuti u pomije da je svinja i ne primeti. I onda je, jel, onako halapljivo poždere a da i ne zna šta je požderala.
- Želiš da kažeš, ako sam te dobro razumeo, da je neophodan uslov za kanibalizam svest o poreklu mesa, ili, u ovom slučaju, slanine?
- Upravo to je ono što tvrdim, Erp. - pljucnu doca u prašinu.
- Pa, prijatelju, neću se složiti. - reče maršal važno zadenuvši palčeve iza revera. - Mislim da je količina, a ne svesnost, ta koja određuje kanibalizam. Recimo, ako svinji kontinuirano podmećeš slaninu u pomije, svakodnevno, pa nakon slaninje pređeš i na parčiće džigerice, delove butke i plećke, i tako dalje i tako dalje, u jednom ćeš trenutku doći do toga da je svinja pojela celu drugu svinju, a ta činjenica, moraš priznati, zvuči daleko kanibalističnije od od situacije u kojoj bi svinja svesno pojela deset grama slanine, recimo. Uostalom, kojim bismo metodom mogli, uopšte, da pouzdano utvrdimo svesnost svinje?
- Da joj damo mogućnost da glasa za maršala, hahahahah! - reče Dok, zagrcnuvši se od smeha.

dok
vajat
parčići
recimo
sporno
 
Svinja
Metod
Šibica
Smeh
Slanina

Gospođica svinja se pogleda u ogledalu iz gornjeg konkursa a potom drhvatom rukom poče da primenjuje po prvi put metodu samo depilacije. Namazala se loreal kremom a onda je prinela šibicu i koža se trenutačno upalila.
Kada je otvorila oči prasla je u smeh. Ne samo da je bila samoošurena već joj se koža pretvorila u dumljenu slaninu. Ostalo joj je još samo da stavi jabuku u usta i može u grad..

baterija
kataklizma
lenjin
budak
presa
značka
 
Đelo232:
Prinčeve...hm... :malav:
Lepše zvuči khm.
Kliknite za proširenje...

pa da, ali subjekat je konj. princ je, u ovom slučaju, samo priloška odredba za mesto :mrgreen:

- - - - - - - - - -

Ok, sad su odjednom tri seta novih reči :D
Povlačim se iz minskog polja dok ga neko drugi ne raščisti :malav:

- - - - - - - - - -

Konj_na_belom_princu:
Gospođica svinja se pogleda u ogledalu iz gornjeg konkursa a potom drhvatom rukom poče da primenjuje po prvi put metodu samo depilacije. Namazala se loreal kremom a onda je prinela šibicu i koža se trenutačno upalila.
Kada je otvorila oči prasla je u smeh. Ne samo da je bila samoošurena već joj se koža pretvorila u dumljenu slaninu. Ostalo joj je još samo da stavi jabuku u usta i može u grad..
Kliknite za proširenje...
morate i drugim korisnicima, blabla :D
 
dok
vajat
parčići
recimo
sporno

Recimo da je kosmos zapravo samo niz nepovezanih fragmenata koji lete poput nekih parčića neke pradave apriori eksplozije. Recimo da negde u usputnom procesu ti parčići se pronalaze i privlače i grupišu formirjući nešto poput ostrva. Recimo da oko tog ostrva leži kosmičko hladno i crno more. Recimo da sam jednom tako lutajući brodom doplovio do tog ostrva i za njegov dok vezao brod. I recimo da sam bio umoran od plovidbe. Previše zvezda da bi mogao da busolama odredim poziciju. Bio sam izgubljen i kada sam ugledao ostrvo obradovao sam se. Pa da.. ostaću neko vreme ovde.. napraviti neki vajat za sebe, možda će čak biti otvoren i za goste.. ne vidim šta je sporno. Sve dok imaju dve glave i šest ruku popot mene i izgledaju kao pristojna vanzemljaska bića. Pa da.

zebra
semafor
nosorog
zombi
prašuma
ajfon
 
Dani u samici su dugi, a on nije umeo da ih popuni. Još jedan nesrećnik, koji je nekako, na neki način upao u taj tornado koji ga je pokupio, sažvakao a onda izbljunuo iz svojih usta u parčićima..
Još od prvih dana je odustao od onog što je u suštini laž - vežbaj, vežbaj i vežbaj pa će ti dani brže proći. Neće. Sporno u celoj toj priči, ponekad je razmišljao jeste što mogu da vežbam recimo sat, dva , pet, ali kako popuniti sve ostale sate? Dok je hodao iz jednog ugla samice do drugog, ako se nekoliko koraka u tom mizernom prostoru moglo nazvati hodanjem često je maštao o starim dobrim stripovima iz detinjstva. Dok Holidej! Dok! Barem taj jedan jedini strip koji bi čitao danima, gledajući svaku sličicu iznova i iznova. Sve samo ne ova tama, večiti polumrak. Vajat Erp!
Bio bih u samici i do kraja svega, samo mi dajte to nešto, ako ništa više da se setim kako je bilo nekad, zar ne?


Magla
Mistika
Brod
Knjiga
Alge
 
baterija
kataklizma
lenjin
budak
presa
značka

zebra
semafor
nosorog
zombi
prašuma
ajfon

Magla
Mistika
Brod
Knjiga
Alge

"- Ono što je pred nama, drugovi, to je kataklizma kapitalizma! - dreknu drug Lenjin zabacivši budak, kojim je maločas smoždio presu nekakvog pro-carskog časopisa, na svoje snažno komunističko rame. Očekivao je ovacije drugova na čijim su se prsima presijavale proleterske značke, međutim, umesto toga, do ušiju mu se vratiše samo sve tanji talasi eha: "... talizma...lizma .. izma... ma...".
Bio je sasvim sam u svečanoj sali broda "3аокеанский", koja je činila sam centar potpalublja.
- Hej! Drugovi! Gde nestadoste? - viknu, hineći nezabrinutost. "Nema mesta mistici u komunistički uređenom društvu", mislio je, "ovo je sigurno racionalno objašnjivo".
Krenuo je prema izlazu iz hale, najpre polako, a onda sve žurnije: onoliko brže koliko mu se više činilo da se vrata transformišu u policu s knjigama. Do sabranih dela ruskih klasika dotrčao je gotovo dahćući, a zatim počeo da prepipava dlanovima grube ili glatke korice, već prema primerku, vadeći knjige sa polica i nastojeći da se uveri da je sve samo nekakav jeftin trik, da su vrata i dalje tu, iza naprasno stvorene biblioteke.
- Tolstoj? - progovori njuška koja mu je sada, umesto onog budaka, bila prebačena preko ramena. - Preferiram Dostojevskog.
Ne usudivši se da pomeri glavu, Vladimir Iljič veoma lagano i veoma oprezno okrenu oči ka izvoru zvuka. Do vr... do kapitalizma! Preko levog ramena ga je, toplim, krupnim crnim očima oivičenim dugim trepuškama, posmatrala zebra.
- Ma dajte, molim Vas, kakav Dostojevski, pa ima li taj drugih tema od samoubistava i ludila? Tolstoj je pisac duhovan, duševan, čovekoljubiv... - pobunio se nosorog koji je njuškom provirio ispod desnog Lenjinovog pazuha. Vladimir Iljič refleksno podiže ruku uvis.
- A što vama, kao ljubitelju Tolstoja, smetaju samoubistva kao tema? - digla je nos zebra. - Ana Karenjina je, beše, umrla u dubokoj starosti, okružena čoporom prauničića? Hm!
Lenjin vrlo obazrivo poče da se kreće unazad, sve dok se nije našao iza dveju humanozborećih životinja. Znoj ga je oblivao u potocima, a ruke su mu se tresle. Ipak, smogao je snage da iz džepa izvuče baterijsku lampu. Možda je do pomrčine! Možda ga je ophrvala morska bolest, pa halucinira. Ovo su samo prikaze koje će svetlost razvejati u nepostojanje... Škljoc! - i ništa. Baterija je bila ispražnjena. Setio se izlaza za slučaj nužde. Treba ići tuda! Okrenu se ka mestu sa kojeg je maločas držao svoj veličanstveni govor, ali sada je tu, umesto svečane hale, bila prostrana unutrašnjost prašume. U vazduhu se osećao miris memle i algi.
- Aaaghh... aaaaa... eimmmmjjjj...- počeo je da bulazni konačno potpuno izgubivši razum, a zatim se, poput zombija, oteturao u nepoznato..."

- O, bože, i ovome su oni dali najviše glasova?! - zakoluta očima Agafja Todorovna, nakon što je na ajfonu pročitala pobedničku priču na temu "Horor", raspisanu na podforumu "književnost" ruskog foruma "Kрейсер", čiji je aktivni član bila već godinama.
U tom trenutku oseti snažan bol u celom telu, na oči joj pade mrak, u trenu izgubi svest, a ubrzo potom i život.
- Aj, aj, aj, majčice moja! Mila moja majčice! - kukao je Pjotr Ivanovič, čupajući se za kosu, i u sebi psujuću nenormalne žene koje po magli prelaze semafor na crveno.


...

podforum
tarantula
zakmečati
biometrijski
kuku
 
Poslednja izmena:
podforum
tarantula
zakmečati
biometrijski
kuku

Gospođica Lela registrovala se na „Sputnjik“, i odmah otrčala do podforuma „Upoznavanje“. Zakoračila je u trideset osmo leto, a od mladoženje u realnoj svakodnevici nigde nije bilo traga, ni glasa.
Izabrala je korisničko ime Tarantula.

Izgledala je sasvim privlačno, ako se izuzmu krive noge, koščata kolena i šesti prst na levom stopalu. Lelina majka je tvrdila da su se muška deca iz njihovog kraja uvek rađala s repovima a ženska sa viškom nožnih prstiju. Moguće je da je baš ta činjenica – taj maleni feler u vidu dodatnog prsta – podsvesno uticao na izbor korisničkog imena. Jer prsti su – mnogobrojni, dugački i tanki – izgledali nekako paukoliko i redovno kipeli iz Leline papuče.

Na „Sputnjiku“ se Lela okretala levo-desno, ne prepoznajući ni na jednoj fotografiji ponuđenih kandidata ljubav svog života. Htela je naočitog muškarca. Da bude crnomanjast, visok, sa brkovima i bradom. Da poznaje najmanje tri strana jezika. Da bude duhovit. Da ume lepo da priča. Nežan, prijatnog glasa. Bogat. Neoženjen, naravno. Bez mrlja iz prošlosti. Da ima kuću na dva sprata i baštu u kojoj bi se gospođica Lela sunčala na ligenštulu.
Taman kada je, bez nade, počela da zapada u sumorno raspoloženje, ugledala ga je. Baš onakvog, kakvog je zamišljala! Dopadanje je bilo uzajamno, a Lelina simpatija se produbila kada je saznala da njen izabranik živi u Australiji, gde ima divnu kuću i ogromno dvorište. Sve joj je ispričao o sebi, a ona se nećkala da li da mu saopšti da će, uz nju, celu celcijatu, dobiti i prst pride. „Slatka moja Tarantulice“, kazao joj je toplim glasom preko telefona, „sladak mi je i tvoj prstić, sve mi je na tebi slatko. Samo ti meni dođi ...“

„Kuku lele, Lela!“, plakala je majka. „Hoćeš da me, ovako staru, ostaviš i odeš u beli svet? Mene, koju sam sve zbog tebe žrtvovala?“
Do tada je Lela već izvadila novi, biometrijski pasoš. Izabranik njenog srca poslao joj je novac za avionsku kartu. Sve je već bilo odlučeno. Ostalo je samo da se spakuje i ode.

Kada je zakoračila na sidnejski aerodrom, prišao joj je omanji, debeljuškasti muškarac. „To sam ja“, kazao je, pomalo stidljivo.
Zar je to moja ljubav?, zaprepastila se. Gde su mu brkovi, gde još dvadesetak centimetara visine? Zar mene, Tarantulu, da neko takav lažima uhvati u mrežu?
Ćutke su ušli u taksi i odvezli se do njegove sirotinjske kućice na udaljenoj periferiji. Iza kućice nalazio se samo mali prostor za sušenje veša. Nema veze, pomislila je skrušeno, što nema brkove, visinu, kuću na dva sprata i dvorište. Niko nije savršen.

Iste večeri lažljivac je poljubio njen šesti prst i čvrsto obećao da će joj ispuniti sve snove. Ona se više nije sećala prethodnih snova. Život je počeo i završavao se tu i tada. Muž je, ispostavilo se, bio dobar, iako mu je štošta od poželjnih stvari falilo a štošta od nepoželjnih bilo višak.

Godinu dana kasnije, kada je njena beba prvi put zakmečala, Lela je bila istinski srećna: jer, dete je – kao što se potajno nadala – mahalo repićem.



usne
petrolejska lampa
jagnje
lažljivica
semafor
crtati
 
Ovca je stajala na ozloglašenom ćošku raskrsnice, obasjana svetlom petrolejske lampe koja se ljuljala na starinskom stalku za fenjer.
Polako je počela da je hvata nervoza zbog toga što "đuvegija naslepo" kasni, pa je iz torbice izvadila ogledalce i jarko crveni ruž i počela da iscrtava usne.
Uskoro se iza ugla pojavio On, uglađeni gosn Ovan. Zastao je na trenutak, osvrnuo se levo i desno, i, ne ugledavši nikog drugog, zaključio da je, eto, Ovca ta s kojom je dogovorio sastanak.
Nesigurnim korakom je prišao, i uljudno se nakašljao.
- Khm. Večer je modri baršun?
- ... a zvezde su blještave značke na njemu! - ovca razdragano uvrati ostatak šifre.
Ovan pruži prednji desni papak, i značajno se isprsi:
- O-bi-VAN. Kenobi. Vama na usluzi.
- O-bi-šta? - zameketa ona ne mogavši da se suzdrži od smeha. - O-bi-VAN, hahahahahaha, ne mogu da verujem! O-BI-VAN!
Crni oblak povređene sujete materijalizovao se iznad ovnovih unazad muževno izvijenih rogova. Nabrekao je poput vimena s mastitisom, a zatim pljusnuo tešku kišu, tresnuo munju u semafor i gromovito zatutnjao.
- Gle, ko je našao da mi se podsmeva! - riknuo je. - Jedna obična ćurka, koja se pretvarala da je jagnje, a u stvari je matora koza!
- Ijuuuuu! Ti ćeš meni da sam koza, konju jedan! - brecnu se gospođica ovca, pa zamahnu damskom torbicom ka raskošnoj O-bi-VNUJSKOJ glavudži. Od siline poteza spade joj šeširić s glave, i otkri dva mala, kozja roga.
O-bi-VAN zaneme. Samo nakratko, doduše.
- Gle! Stvarno koza! Ali... ali kako? - reče, uperivši papak na mesto gde je trebalo da stoji bradica.
Koza, umorna od toga da se pravi da je nešto što nije, frknu otresito:
- Depilacija.
- Ali... ali... - mucao je rogonja zablenut u njeno raskošno, kovrčavo runo.
Koza, čvrsto rešena da odsad prihvati sebe onakvu kakva jeste, i da se voli ma šta drugi o tome mislili, okrenu se na papku zadnje leve noge, i odlazeći, dobaci preko ramena:
- Ondulacija.


ondulacija
depilirano
sprej
kasapin
hidrološki
 
Poslednja izmena:
Na raskrscu je ostala ovca .Svetlost je bila veoma slaba i niko nije vdeo da je ovca mnogo tuzna.Bila je to prevara depilirane koze.Ahhhhhh,pomisi ovca izvadi sprej da zmirisi odlazak te lazljive koze.Zamislite jos je i bezobrazna i kaze ondulacija,sramota velika za kozu.
Hahaha, iza coska jos je koza provirivalada vidi sta ce ovca uradii.
Pomisli moram da se resim te ovce inace svima ce da prica sta je bilo .
Smislila je strasan plan ...pozvace kasapinai da odvede ovcu.
Tuzno ,ti kozo izdajice i strasnih misli.Zasto to radis?
Idi kod ovce izvini se i reci da su javili iz hidroloskog zavoda vesti.....nece ti verovati
ali mozda ti oprosti.....
rec
sunce
dama
izgubljen
san
....................
prvi put sam ovde pisala neznam dali sam pogresila
 
Magdalena Raspopović Stupar bila je prava dama, onovremska. Malkice zbunjena savremenim dobom, malkice više izgubljena u njemu, ali dama u svakom slučaju. Nosila je ešarpe i šešire, sakrivala se od sunca, ono malo kose što joj je ostalo u njenih ravno devedeset godina je uredno farbala i tapirala kod Javorke, frizerke čiji je salon bio preko puta kuće g-đe Raspopović Stupar. Bog joj je dao solidno zdravlje, pa je mogla još uvek da ide kod Cane krojačice i da, onako kako je i naučena i celog života radila, lepo sašije sebi pokoji komad odeće. Pa neće valjda u tim godinama da kupuje kineske tranje? Svaka joj je reč bila odmerena i na mestu, doduše izgovorena malko s visoka, ali ko mari. Iovako je niko nije slušao šta govori. Nizla je svoje dane kao sitne perlice na predratnoj ogrlici od japanskog bisera, dar od odavno pokojnog gospodina Raspopovića, koju joj je poklonio nakon majčine smrti i čekala onaj san u kome će mu se napokon pridružiti.

žmarci
ogledalo
jutro
šećer
peščani sat
 
Poslednja izmena:
rec
sunce
dama
izgubljen
san
....................
prvi put sam ovde pisala neznam dali sam pogresila

Nisi nista.

Sunce prodire kroz tanke oblake. Vazduh ispran jutanjom kisom mirise na more i kupine.
Da li da pridjem? Jos uvek se premisljam.
Nosim svoje najbolje odelo, belo sa zlatnim prugama. Na glavi mi sesir na koji sam jucer potrosio dobar deo skromne ustedjevine.
Hocu, prici cu joj pa kud puklo da puklo... moram.
I zaista prilazim, dlanovi su mi mokri, grlo iznenada suvo i stegnuto.
Dama je naslonjena na ogradu, kao i juce, kao i svako jutro u proteklih nedelju dana. Sama je i pogled joj luta negde po pucini, u pravcu parobroda koji presecaju zaliv.
Prilazim i na zvuk mojih koraka ona se okrece. Oci su joj tamne, prodorne i pomalo radoznale.
Prilazim i rec mi je na ivici usana.
TUUUUU negde u daljini trubi parobrod i taj zvuk mi budi duboku tugu.
Odjednom sam svestan da je to san, svestan sam da ga sanjam vec dugo vremena i da cu se probuditi kroz nekoliko trenutaka.
Budim se u ofucanoj postelji, znam da sam nesto sanjao ali ta uspomena je nedostizna za mene, izgubljena kao i uvek.

plazma
sladoled
oci
dodir
nemir

- - - - - - - - - -

Kamenita je ipak bila brza

žmarci
ogledalo
jutro
šećer
peščani sat

- - - - - - - - - -
 
Poslednja izmena:
plazma
sladoled
oci
dodir
nemir

Kralj Nedođije tužno je pogledao kraljevsku večeru serviranu na kraljevskom stolu, kraljevski špikovani but jednoroga i kraljevsko varivo od raskolnika, biljke koja otvara svaku bravu i sva vrata. Nemir u stomaku i dvodnevni stomački virus još uvek su ga mučili. Sa teškim uzdahom pogleda kraljicu Nedođije u oči i prošaputa da ga ne čuje glavni kuvar: A ja sam hteo sladoled i Plazmu. Njen nežni dodir po ruci podseti ga da takva hrana ne priliči kraljevskoj večeri i on navali na hranu dostojnu svog položaja.

žmarci
ogledalo
jutro
šećer
peščani sat
 
žmarci
ogledalo
jutro
šećer
peščani sat

Iskrao se iz postelje, pre zore. Tiho se odvukao to toaleta, umio i isplazio jezik strancu koji ga je gledao iz ogledala.
-Šta gledaš koji k..c-namrštio se proučavajući lice crvenih očiju i podbulih obraza.
-Moralne pridike su najmanje što mi treba.
Vratio se u sobu, polako navukao odeću trudeći se da ne probudi ženu koja je spavala. Bila je debela, razlivena šminka nije mogla da sakrije godine na njenom licu i on oseti žmarce od gađenja. Na komodi je počivao peščani sat, zlatan sa ukrasima od poludragog kamenja.
Koliko li vredi ovakava stvarčica. Premišljao se nekoliko sekundi, onda ga strpao u džep.
Na ulici se mimoišao sa đubretarima. Cigo na mestu vozača žvakao je krofnu posutu šećerom i to ga podseti koliko je gladan.
Sa istoka se promaljalo sunce i sparno jutro je najavljivalo još jedan vreo dan.

med
čarobna lampa
gnezdo
mačka
osmeh
 
med
čarobna lampa
gnezdo
mačka
osmeh

Sezame otvori se. I velika kamena vrata se počeše uz tresak otvarati lagano. Aladinu se pojavi osmeh na usnama a onda bojažljivo uđe u pećinu i sačeka da mu se oči priviknu na mrak. Nije mu dugo trebalo jer je pećina svetlela prepuna dragulja i zlata. Hmm neko je sebi napravio udobno gnezdo pomislio je. Levo od njega je stajala je statua boga mačke koja bila teška preko 200 kila čistog zlata. Desno od njega čučao je najveći nebrušeni dijamant kojeg je ikad video. Hodajući po zlatnicima noga mu zakači za nekakvu staru lapmu. Aladin je podiže i pogleda začuđeno. Nije joj nekako ovde bilo mesto jer je bila stara i zarđala a i nije bila od zlata. On je prortlja iz znatiželje ne bi se možda ispod prvobitnog sloja ukazalo nešto drugo. Lampa poče da se trese i Aladin je ispusti a uz grmljavinu i puno dima iz nje izađe duh! Pa ovo je čarobna lampa pomisli uplašeno.

- Izvolite gospodaru! Ja sam duh iz čarobne lampe i ko protrlja lampu ima pravo na tri želje. - reče duh i pokloni se.

- Stvarno? - upita Aladin bojažljivo.. - Nije neka prevara?

- Ne, nije. Recite prvu želju. - odgovori spremni duh.

- Hmmm, hoću, hoću.. Da mi serviraš englski doručak! - reče Aladin u isčekivanju i neverici kao da nešto testira.. a potom razograči oči.

Ispred njega se stvorio najfiniji prepečeni tost, prženo jaje, slanina, paradajz, pasulj, pečurke i krompir. Sa strane je stajao pravi pravcati engleski čaj kao i mali malsac i med.

- Možda neka druga želja? Ostala su još dve? - nastavi duh.

Aladin gladan, punih usta jedva promrmlja..

- Hoću da zamenim ove dronjke što ih nosim sa nekim lepšim odelom.

Duh puknu prstima i Aladin je bio obučen u najfinije džentlemnsko odelo sa lakovanim cipelama manžetnama i cilindrom noseći štap od tisovine sa vrhom od slonovače.

Aladin se pogleda i poče da se smeje.. u neverici..

- Dužnost mi je da vas upozorim da vam je ostala još samo jedna želja i bilo bi mudro da je iskoristite kako treba. - reče duh poznavajuči već početničke greške svakog gospodara do sad.

Aladin se smiri a potom upade u duboko i ozbiljno razmišljanje.. Ostala je još samo jedna želja.. Šta čovek može da poželi sada u ovom trenutku a da se ne pokaje već u sledećem?

Blago? Pa nalazi se u sred najvećeg bogatstva koje je već video. Zdravlje? Pa svakako jednom mora umreti.. Ljubav? To je verovatno sila na koju i ovaj moćni džin nema uticaj. Hmmm..

Šta poželeti? Šta poželeti?...

-----------------

Kamera
Pisaća mašina
Utičnica
Perorez
Jaje
Slon
 
- Dakle - reče šef slon, pažljivo i nežno ljušteći kuvano jaje tačno u 10.29, jer ga je, prema planu dijete, u 10.30 trebalo pojesti. - Prijavljujete se za poziciju daktilografkinje?
- Tako je. - najzavodljivije moguće odgovori kobra, raširivši usne u širok osmeh. Očnjaci su joj se caklili snežnom belinom.
- Pa, ovaj, hm...- premišljao je kako da postavi sledeće pitanje koje mu je menadžer za životinjske resurse naškrabao na podsetnik. Glasilo je: "Koristite li svih deset prstiju pri kucanju?" Nervozno je vrteo perorez surlom, a onda duboko udahnuo, zanemario to pitanje, i prešao na sledeće:
- Slepo kucanje?
- Taman posla! - štrecnu se kobra. - Vidim odlično!
Slon okrenu prema njoj električnu pisaću mašinu.
- Mali test sposobnosti. - reče. - Tako mi ovde piše. Aha! Samo sekund...
Odgegao se do utičnice i uštekao kabl. Eh... nikako nije voleo saginjanja. Možda, nakon dijete...
Kada se uspravio i osvrnuo, kobre više nije bilo u kancelariji.
Zbrisala je napolje koliko je set mišića koji se snažno kontrahuju nosi, tako brzo da je ni mala kamera u ćošku kancelarije nije ulovila.
- Kako je bilo? - upita krtica, koja je u hodniku ispred čekala da je prozovu.
- Tja! - siknu Kobra kao ljuta guja. - A ono đubre od pitona me ubeđivalo da je dovoljno da imam zmijsko telo!
- Traže li slepo kucanje? - želela je da zna krtica, ali je Kobra već zamakla iza ugla.


rascvetale
lastiš
neobran
karakondžula
namirisati
 
Poslednja izmena:
rascvetale
lastiš
neobran
karakondžula
namirisati

Karakondžula je mirno igrala lastiš (eeema esa saaa) i prstom vrtela kikicu kad kad joj je prišla prakljača:
- Jel mogu i ja da se igram sa tobom lastiša? - upita.
- Zašto bi ti dala moj lastiš da se igraš kad je to moj lastiš?.. - upita je karakondžula - Šta ćeš ti meni dati zauvrat?
- Paaa.. - prakljači pade pogled na drvo za koje je karanodžula vezala lastiš i shvati da je ono puno plodova.. - recimo neku jabuku?
- Hmmm - zamisli se karakondžula jer je bila gladna.. - pristajem!
- Skloni se malo - reče prakljača i svom snagom udari u neobrano drvo i popadoše silne jabuke. Jedna od njih pade karakondžuli na glavu.
Karakondžula se uhvati za glavu i reče - Pih sve su popadale i sigurno su se rascvetale a verujem i da je pola od njih crvljivo!
Prakljača je mogla namirisati baksuze na kilometar i izvadi tablet i pređe prstima u čudnim sekvencama pokreta po ekranu i karakondžula se deinstalira i osta samo drvo.
Kakva glupa igra, pomisli. I sede pod drvo i otvori pasijans.

------------------

crkva
grob
pop
legenda
ubica
vampir
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top