Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
КОШМАР ВАШИНГТОНА: СЛЕДБЕНИЦИ ЧЕ ГЕВАРЕ НА ТЕРЕНУ
Пут мистериозног Маркоса
Док Моралес обилази Европу и Кину, запатиста Маркос кренуо мотором на турнеју по Мексику
У задњем дворишту поново је оживео мит Че Геваре, а антиамеричка осовина између Венецуеле и Кубе ојачана је победом Ева Моралеса на председничким изборима у Боливији. Сада је већ касно да се среди позадина, јер остаје много радова на фасади и у парку испред куће, који је у свом непрекидном пространству окренут према далеком Авганистану, Ираку па чак и на Балкану. У коментару “Вашингтон поста” предвиђа се да ће односи са Латинском Америком који су “2005. достигли дно, у овој години пасти испод њега”.
Трешња на овој новогодишњој торти била је победа некадашњег узгајивача коке, и чувара стада лама по боливијским висинама и врлетима, Ева Моралеса, који је већ пре победе обећао да ће се претворити у вашингтонску ноћну мору. Али социјалне струне у Латинској Америци су до те мере затегнуте да антиамеричка реторика одзвања боље од било какве друге музике. “Пошто и овако нема сопствену кохерентну политику, Моралес ће вероватно слушати инструкције Чавеса (председника нафтоносне Венецуеле) и Фидела Кастра који у својој 79. години мора да је поверовао да најзад види остварење свог тоталитарног циља, за разлику од покушаја шездесетих када су он и Че Гевара доживели пораз”, пише “Вашингтон Пост”.
После Кубе и Венецуеле, припадник староседелачког и историјски потцењеног народа Ајмара, Ево Моралес, отицнуће се у Европу, Африку и Азију, пре него 22. Јануара на догађају који се сматра великим даном за ускрслу левичарску елиту преузе кормило турбулентне Боливије. Зачуђујућа турнеја још неустоличеног Ајмара председника обухватиће Шпанију, Француску, Белгију, Холандију, Јужну Африку, Кину и, најзад близу куће, Бразил.
Озарен приликом сусрета са Кастром на Куби, Моралес је поручио да “борба кубанског народа и Че Геваре није била узалудна. Они су посејали семе, а сада сазревају плодови широм Латинске Америке”. Много је великих и револуционарних речи изговорено пред боивијским и кубанским студентима на факултету медицине чија је врата у Хавани Кастро великодушно отворио за бесплатно школовање студената из латиноамеричких земаља. Америци је, између осталог, речено да не тражи да се потпише споразум о изузимању држављана САД приликом изручења Међународном кривичном суду у Хагу, јер са “животом и достојанством боливијског народа нема погађања”. Када је о Шпанији реч, Моралес путује преко Атлантика не да би од Мадрида тражио да им врати и надокнади петовековну окупацију већ да им укаже на економске реалности да странци не могу да буду власници националних резерви гаса и руде.
За то време у Мексику је Нова година започела у знаку неочекиване турнеје запатисте “поткоманданта Маркоса”. Његова турнеја мотором, по угледу на пут идола Че Геваре по Латинској Америци 1952, биће усмерена на прикупљање поборника Националне антикапиталистичке борбе, у оквиру запатистичког “глобалифобичног програма”. Пут Мистериозног Маркоса покривеног лица, са прорезима за очи, трајаће шест месеци, за време којег ће посетити све индиоске групе и разговарати са њима.
Маркос обећава да ће основати нови национални левичарски покрет који ће “изврнути Мексико наглавачке”.
Песник Хуан Бунуелос, некадашњи саветник запатиста, каже да је покрет у Чијапасу само део ширег таласа побуне 60 милиона Индиоса у Латинској Америци. Ова побуна промениће из корена цео континент, тврди мексички поета. Ипак, Вашингтон нема потпунију стратегију за обуздавање Чавесове политичке и економске офанзиве у коју, поред осталог, спада и “регионална телевизијска мрежа и нафтни конзорцијум”.
Зорана Шуваковић
Пут мистериозног Маркоса
Док Моралес обилази Европу и Кину, запатиста Маркос кренуо мотором на турнеју по Мексику
У задњем дворишту поново је оживео мит Че Геваре, а антиамеричка осовина између Венецуеле и Кубе ојачана је победом Ева Моралеса на председничким изборима у Боливији. Сада је већ касно да се среди позадина, јер остаје много радова на фасади и у парку испред куће, који је у свом непрекидном пространству окренут према далеком Авганистану, Ираку па чак и на Балкану. У коментару “Вашингтон поста” предвиђа се да ће односи са Латинском Америком који су “2005. достигли дно, у овој години пасти испод њега”.
Трешња на овој новогодишњој торти била је победа некадашњег узгајивача коке, и чувара стада лама по боливијским висинама и врлетима, Ева Моралеса, који је већ пре победе обећао да ће се претворити у вашингтонску ноћну мору. Али социјалне струне у Латинској Америци су до те мере затегнуте да антиамеричка реторика одзвања боље од било какве друге музике. “Пошто и овако нема сопствену кохерентну политику, Моралес ће вероватно слушати инструкције Чавеса (председника нафтоносне Венецуеле) и Фидела Кастра који у својој 79. години мора да је поверовао да најзад види остварење свог тоталитарног циља, за разлику од покушаја шездесетих када су он и Че Гевара доживели пораз”, пише “Вашингтон Пост”.
После Кубе и Венецуеле, припадник староседелачког и историјски потцењеног народа Ајмара, Ево Моралес, отицнуће се у Европу, Африку и Азију, пре него 22. Јануара на догађају који се сматра великим даном за ускрслу левичарску елиту преузе кормило турбулентне Боливије. Зачуђујућа турнеја још неустоличеног Ајмара председника обухватиће Шпанију, Француску, Белгију, Холандију, Јужну Африку, Кину и, најзад близу куће, Бразил.
Озарен приликом сусрета са Кастром на Куби, Моралес је поручио да “борба кубанског народа и Че Геваре није била узалудна. Они су посејали семе, а сада сазревају плодови широм Латинске Америке”. Много је великих и револуционарних речи изговорено пред боивијским и кубанским студентима на факултету медицине чија је врата у Хавани Кастро великодушно отворио за бесплатно школовање студената из латиноамеричких земаља. Америци је, између осталог, речено да не тражи да се потпише споразум о изузимању држављана САД приликом изручења Међународном кривичном суду у Хагу, јер са “животом и достојанством боливијског народа нема погађања”. Када је о Шпанији реч, Моралес путује преко Атлантика не да би од Мадрида тражио да им врати и надокнади петовековну окупацију већ да им укаже на економске реалности да странци не могу да буду власници националних резерви гаса и руде.
За то време у Мексику је Нова година започела у знаку неочекиване турнеје запатисте “поткоманданта Маркоса”. Његова турнеја мотором, по угледу на пут идола Че Геваре по Латинској Америци 1952, биће усмерена на прикупљање поборника Националне антикапиталистичке борбе, у оквиру запатистичког “глобалифобичног програма”. Пут Мистериозног Маркоса покривеног лица, са прорезима за очи, трајаће шест месеци, за време којег ће посетити све индиоске групе и разговарати са њима.
Маркос обећава да ће основати нови национални левичарски покрет који ће “изврнути Мексико наглавачке”.
Песник Хуан Бунуелос, некадашњи саветник запатиста, каже да је покрет у Чијапасу само део ширег таласа побуне 60 милиона Индиоса у Латинској Америци. Ова побуна промениће из корена цео континент, тврди мексички поета. Ипак, Вашингтон нема потпунију стратегију за обуздавање Чавесове политичке и економске офанзиве у коју, поред осталог, спада и “регионална телевизијска мрежа и нафтни конзорцијум”.
Зорана Шуваковић