Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Рече ми раније нека ситна душа форумска, алудирајући на неке моје фасцинације: зашто се опиреш Американцима, RESISTANCE IS FUTILE. И ђаво је некога тако искушавао, зар не? И онда накачи неке слике америчких војника са свим оним додацима, стварно су у неком најдаљем смислу Борзима налик. Али само у најдаљем симслу јер Борзи су предивни, Амери су огавни. Али овде тема није естетика. Јер недавно ми је синуло док сам читао Толкинов Прстен – ко се ту у ствари чему опире.
Све се то може рећи веома кратко: Једино што може имати власт над овим светом је Бог или Природа или Апсолут, како су већ то називали. Свака тежња човека или било ког концепта који је смртни човек створио (идеје, државе…) да преузме апсолутну контролу је у суштини опирање природном току ствари. То је бацање прашине на Небо. То је супротно законима термодинамике. И још горе због тога што апсолутна власт апсолутно квари. То је оно што се у Библији зове Антихрист, а код Толкина Саурон. Према томе опирати се таквим покушајима није у суштини опирање. То је природно стање слободног човека. Нису се опирали јеретици који су спаљивани на ломачи, револуционари који су падали у заседама или на монтираним процесима, легални председници које је ЦИА убила у разним пучевима – сви они су само радили нешто што је природно. Опирали су се они који су их прогањали. И бацали прашину на Небо.
Овде бих могао завршити, али решио сам да се ипак позабавим мојим омиљеним софизмом: Човеку је немогуће да спозна Апсолут и то пренесе другим људима. Свако ко каже “оно што ја тврдим је апсолутна истина, све остало је лаж” једнако греши, чак и ако су му намере племените. То је једноставно тако. Ово не кажем из метафизичких или теолошких разлога, већ из разлога историјске и политичке природе. Монотеистичке религије су биле шампиони у подстрекивању на масовна убиства све док их нису замениле друге идеологије које су пледирале на “апсолутну истину”. Сетимо се свих џихада и крсташких ратова. Касније су њихово место преузели комунисти, нацисти, мондијалисти. И данас је верски фундаментализам веома опасан подстрекач на насиље у Сједињеним Државама и исламском свету. Појављује се и тамо где га раније није било – код нас у Србији.
Да ствар буде компликованија постарали су се они који су осмилили “универзалне вредности”. По њима постоји неки скуп вредности карактеристичан за све људе, а остало је ваљда надградња. У принципу бих се могао сложити, али уз једну веома битну ограду – тим вредностима се баве природне, а не друштвене науке. Даље, кажу “универзалисти”, одређеним догађајима се може дати морални суд у зависности од околности. Другим речима иста ствар је исправна ако је раде “демократске”, а неисправна ако је раде “недемократске” државе. Још су Римљани делили ратове на праведне и неправедне – праведне су започињали Римљани, неправедне сви остали.
Но, колико су вредности наших “лидера слободног света” заиста универзалне? У суштини веома мало јер они само себе доживљавају као могуће лидере. Ако су те вредности заиста универзалне онда би рецимо Кина пошто “либерализује тржиште” и уведе “демократске слободе” могла да буде равноправна сила Америци. Не будимо наивни! Зна се да би “либерализација” и “демократизација” Кине могла имати само један циљ – њено распарчавање и свођење на “управљиве целине”. Није то никаква фантазија – то се већ догодило у Русији. Горбачову су аплаудирали док је рушио Берлински зид и касније су му захвалили растурањем Совјетског Савеза – земље у чије су темеље уграђене кости милиона палих у Отаџбинском рату. Јелцин умало да заврши њихов посао растурањем Русије. Онда је дошао Путин, спречио распад Русије и одједном, о гле чуда, Русија “није демократска”. Е па баш ми је драго што Русија није демократска! И то није све. Сетимо се само како је онај кабаалиста Буш грлио Путина и хвалио га као савезника у “Рату против тероризма”. А онда су му наши “универзалисти” захвалили “увођењем демократије” у Украјину. После тога је свакоме било јасно да се Хладни рат није завршио. Америка је само у њему (привремено) победила и преузела на себе улогу Саурона – и његову судбину. Воздизањем осталих земаља хладни рат поново почиње, а греје се све брже.
Но није овај “универзализам” нешто што је скоро измишљено. Постојало је нешто тако још код Римљана, па још раније у Алексадровој хеленистичкој империји и још раније код персијског цара Кира. Одбијам да критеријуми по којем ће се поредити различити “универзализми” могу бити јединствени и објектини (“универзални”). Ти критеријуми су питање личног укуса. Што се мене тиче, према ономе што знам, Римско Царство је било конза, америчко је срамота. Зашто? Зато што се америчка империја крије иза “људских права” и уопште се обраћа “малом човеку” и ономе што је пролазно, док се римска империја обраћала ванвременским вредностима и ономе за шта је предвиђено да смртнике надживи – цивилизацији.
Све се то може рећи веома кратко: Једино што може имати власт над овим светом је Бог или Природа или Апсолут, како су већ то називали. Свака тежња човека или било ког концепта који је смртни човек створио (идеје, државе…) да преузме апсолутну контролу је у суштини опирање природном току ствари. То је бацање прашине на Небо. То је супротно законима термодинамике. И још горе због тога што апсолутна власт апсолутно квари. То је оно што се у Библији зове Антихрист, а код Толкина Саурон. Према томе опирати се таквим покушајима није у суштини опирање. То је природно стање слободног човека. Нису се опирали јеретици који су спаљивани на ломачи, револуционари који су падали у заседама или на монтираним процесима, легални председници које је ЦИА убила у разним пучевима – сви они су само радили нешто што је природно. Опирали су се они који су их прогањали. И бацали прашину на Небо.
Овде бих могао завршити, али решио сам да се ипак позабавим мојим омиљеним софизмом: Човеку је немогуће да спозна Апсолут и то пренесе другим људима. Свако ко каже “оно што ја тврдим је апсолутна истина, све остало је лаж” једнако греши, чак и ако су му намере племените. То је једноставно тако. Ово не кажем из метафизичких или теолошких разлога, већ из разлога историјске и политичке природе. Монотеистичке религије су биле шампиони у подстрекивању на масовна убиства све док их нису замениле друге идеологије које су пледирале на “апсолутну истину”. Сетимо се свих џихада и крсташких ратова. Касније су њихово место преузели комунисти, нацисти, мондијалисти. И данас је верски фундаментализам веома опасан подстрекач на насиље у Сједињеним Државама и исламском свету. Појављује се и тамо где га раније није било – код нас у Србији.
Да ствар буде компликованија постарали су се они који су осмилили “универзалне вредности”. По њима постоји неки скуп вредности карактеристичан за све људе, а остало је ваљда надградња. У принципу бих се могао сложити, али уз једну веома битну ограду – тим вредностима се баве природне, а не друштвене науке. Даље, кажу “универзалисти”, одређеним догађајима се може дати морални суд у зависности од околности. Другим речима иста ствар је исправна ако је раде “демократске”, а неисправна ако је раде “недемократске” државе. Још су Римљани делили ратове на праведне и неправедне – праведне су започињали Римљани, неправедне сви остали.
Но, колико су вредности наших “лидера слободног света” заиста универзалне? У суштини веома мало јер они само себе доживљавају као могуће лидере. Ако су те вредности заиста универзалне онда би рецимо Кина пошто “либерализује тржиште” и уведе “демократске слободе” могла да буде равноправна сила Америци. Не будимо наивни! Зна се да би “либерализација” и “демократизација” Кине могла имати само један циљ – њено распарчавање и свођење на “управљиве целине”. Није то никаква фантазија – то се већ догодило у Русији. Горбачову су аплаудирали док је рушио Берлински зид и касније су му захвалили растурањем Совјетског Савеза – земље у чије су темеље уграђене кости милиона палих у Отаџбинском рату. Јелцин умало да заврши њихов посао растурањем Русије. Онда је дошао Путин, спречио распад Русије и одједном, о гле чуда, Русија “није демократска”. Е па баш ми је драго што Русија није демократска! И то није све. Сетимо се само како је онај кабаалиста Буш грлио Путина и хвалио га као савезника у “Рату против тероризма”. А онда су му наши “универзалисти” захвалили “увођењем демократије” у Украјину. После тога је свакоме било јасно да се Хладни рат није завршио. Америка је само у њему (привремено) победила и преузела на себе улогу Саурона – и његову судбину. Воздизањем осталих земаља хладни рат поново почиње, а греје се све брже.
Но није овај “универзализам” нешто што је скоро измишљено. Постојало је нешто тако још код Римљана, па још раније у Алексадровој хеленистичкој империји и још раније код персијског цара Кира. Одбијам да критеријуми по којем ће се поредити различити “универзализми” могу бити јединствени и објектини (“универзални”). Ти критеријуми су питање личног укуса. Што се мене тиче, према ономе што знам, Римско Царство је било конза, америчко је срамота. Зашто? Зато што се америчка империја крије иза “људских права” и уопште се обраћа “малом човеку” и ономе што је пролазно, док се римска империја обраћала ванвременским вредностима и ономе за шта је предвиђено да смртнике надживи – цивилизацији.
